Хералдика је настала првенствено због потребе за идентификовањем на бојном пољу, а затим и да би задовољила људску потребу за симболима. Твој последњи коментар објашњава твоју потребу да омаловажаваш свега онога што сам рекао. Ипак, то ништа не мења. Само зато што ти доживљаваш хералдику као нешто што се граничи са филозофијом, не мења чињеницу да је њена једина функција данас да задовољи потребу за симболима. Такође, то не мења чињеница да ми не баштиниму тај аспект европске културе - тачније, западноевропске културе - у истој мери као поједини западноевропски народи, исто као што га не баштине једнако ни сви западноевропски народи. Ти хералдику доживљаваш као нешто узвишено, а ја је доживљавам као један од изданака трулог феудалног уређења, кога искупљује само то што донекле може да задовољи природну потребу савременог човека за симболима.
Хералдика и сложенији системи слични њој развили су се само у Западној Европи и Јапану, под феудалним уређењем и у условима слабе централне власти. То говори нешто и о самој хералдици, али то је већ друга прича.
видиш, тачно сам знао да ти према хералдици имаш један изразити, идеолошки отклон, јер она оличава све што је потпуна супротност твом политичком светоназору. међутим, хералдика те истовремено фасцинира богатством симболике и снагом свог визуелног израза. па оно што те одбија, уједно те и привлачи
негде ме подсећаш на партизанске револуционаре из '45. који су, јелте, презирали раскош буржујских вила, а истовремено су горели од жеље да се увале међу сребро, кристал и свилене постељине тих истих вила, које су, као што рекох, презирали. но, то су те муке народа доброг и напаћеног
у целом спектру бољшевичких кованица и парола, које красе живописни језички стил домаћих комуњара, посебно ми се свиђају оне што садрже придев ''трули''. попут-
трули феудализам, трули капитализам, трули Запад. јер за вас левичаре, све је труло.. осим Маркса
хералдика није само скуп знакова разликовања и распознавања. хералдика је пре свега израз једног система вредности, погледа на свет и начина размишљања, па тек онда и одраз одређеног друштвеног поретка који те вредности истиче и подстиче (тј. афирмише). зато не чуди што је хералдика једно од темељних (и врло препознатљивих) обележја европске културе- од Норвешке до Сицилије, и од Лисабона до Москве. то што је преживела насртаје разних крезубих грбаваца, од француске до бољшевичке револуције (па и ове домаће југокомуњаре), говори колико је витална и дубоко укорењена у свест Европљана. тј, оног пристојног дела Европљана. грбавци ће увек остати грбавци, не треба сумњати.
