Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb strane. Trebalo bi da ga nadogradite ili koristite alternativni pregledač.
Meni je taj kruševački amblem bez veze, no to je subjektivna stvar. Najpre, ne znam uopšte šta je predstavljeno. Pretpostavljam da centralno mesto zauzima apokrifni Lazarev šlem sa rogovima, koji je nacrtan budibogsnama. Zatim, vrlo je naglašena stilizacija u maniru tog vremena (60-70-te prošlog veka) što smatram neuputnim za simbol čija namena je da traje. I treće, ružan je, brate.
Припада граду Пфунгштату (нем. Pfungstadt) у немачкој савезној држави Хесен. Датира из 1550. године. Занимљив је због доњег плавог поља на ком су три сребрне потковице, који је истоветан грбу Рашке, мада осим овог краћег осврта на грб са сајта града не нађох нешто детаљније о пореклу шаржи на доњем пољу.
Die früheste Überlieferung Pfungstädter Wappen setzt in Form von Siegelabdrücken um 1550 ein. Zur Beurkundung amtlicher Vorgänge wurden kommunale Siegel vielfach mit Wappenbildern versehen, die aus früheren Kennzeichen entwickelt wurden. Die Deutung ist nicht immer einfach, da die ursprünglichen Orts- oder Personenzeichen, die sogenannten Hausmarken, vielfach nicht mehr erhalten sind.
Ortszeichen oder Hausmarken dienten zur Kennzeichnung von Grenzen oder persönlichem Besitz und wurden in Stein oder Holz gehauen, gebrannt oder geritzt. Bei der Gestaltung der Wappenbilder wurden sie oftmals stilisiert oder nachträglich umgedeutet, um ihnen einen tieferen Sinn zu geben. Dadurch wird die Interpretation erschwert und es kommt vielfach zu eher abwegigen Vermutungen über die Herkunft der Bilder.
Die heute in Hessen gebräuchlichen Wappen, die als kommunale Hoheitszeichen verwendet werden, sind nach dem Zweiten Weltkrieg amtlich genehmigt worden. Sie wurden nach Gutachten der Hessischen Staatsarchive vom Hessischen Innenministerium mit Erlass und Urkunden den Wappenführern verliehen. Für die Stadtteile Pfungstadts, also für Eschollbrücken, Hahn und Eich, haben die Wappen seit der Eingliederung in die Stadt Pfungstadt nur noch symbolische Bedeutung.
На страницама Друштва српских грбоносаца "Милош Обилић" изшао је чланак Клемена Селовског под називом "Од грба Александра Македонског до грба Македоније", а који доноси неколико нових и важних података и на тему тзв. илирске хералдике, од којих бих издвојио следеће делове:
Али још старије корене Илирског грбовника налазимо у делу Талијана Ђулија Цезара Капација Delle Imprese из 1592. године, који пише о грбовима у којима су приказани лавови са различитим мотивима. Међу њима су описани и грбови Бранковића, грб Македоније, грб Бугарске и грб Немањића, што потврђује Соловјевљеву претпоставку да је први Илирски грбовник могао настати око 1590. године, а даје простора размишљању да је можда настао и коју годину раније.
Такође је занимљиво обратити пажњу и на дело Notizie di Nobilita, од Лука Антонија ди Фука из 1672. године, које помиње Селовски, а у ком се такође види да је аутор пред собом имао неки од Илирских грбовника. (в. Notizie di Nobilita).
А за нас ништа мање није вредан и рад у целини, јер доноси један леп преглед еволуције грба Македоније из Илирског грбовника, који у основним бојама можемо пратити о почетка XIV века.
ако пратите Олимпијске игре у Рију, вероватно сте запазили необичан грб на дресовима британских такмичара и одмах схватили да се не ради о грбу Уједињеног Краљевства (тј. његовог суверена), него о нечем сасвим новом.
с обзиром да се на Олимпијским играма не такмиче државе него национални олимпијски комитети, учесници не носе државне грбове, него амблеме својих олимпијских удружења. ти амблеми углавном садрже неки препознатљив симбол који указује на државу из које долазе.
међутим, Британци су отишли корак даље и својим учесницима (Team GB је регистрован као непрофитно друштво и има статус правног лица) доделили посебан грб:
This coat of arms, which is being granted both by the English kings of arms and by Lord Lyon King of Arms in Scotland for the use of the British Olympic and Paralympic Associations, combines symbolism for the Home Nations with references to the Olympics and Paralympics.
The initial procedural step leading to the creation of the coat of arms was a formal request to the Earl Marshal from HRH The Princess Royal, President of the BOA, and HRH the Earl of Wessex, Patron of the BPA. The resulting coat of arms was designed by Clive Cheesman, Richmond Herald at the College of Arms, in a process that began over eighteen months ago between the College, adidas UK, and the two grantee Associations.
The principal element on the shield is a unified group of the floral emblems of the four Home Nations. Two of each are shown and arranged so as to avoid ascribing primacy to any individual emblem. Four chain links hold them together at the centre; these links stand for the four years of the Olympic/Paralympic cycle, but their shape is also intended to recall that of an athletics track. This is the only reference in the design to a specific event or group of events, and is sanctioned by the central role of the main stadium in all Olympic and Paralympic Games.
The motto IUNCTI IN UNO (‘Conjoined in One’) makes reference to the union of the Home Nations within the UK, thereby picking up on the central idea of the shield. But it also alludes to the unity of the representatives of separate sports and, more significantly, of the Olympic and Paralympic teams within Team GB.
The supporters are lions holding Olympic torches and crowned with laurel wreaths. Lions have anciently represented at least three of the Home Nations, and have stood for the UK as a whole for many years – thus the combined British Isles rugby team has long been known as the British and Irish Lions. The laurel wreaths are of course an allusion to the ancient Olympic Games. A third lion in the crest emerges from a crown composed of discs (representing gold, silver and bronze medals) between relay batons; the latter are less a reference to the specific track team event than to the ethos of continuity, teamwork and shared responsibility.
Earlier versions of the design experimented with alternatives. At one stage the lion in the crest held, rather than a torch, four arrows – another reference to the four nations and the four years of the Olympic/Paralympic cycle, but also to the early role of archery as a Paralympic sport. Another option considered for the crest was a fox. This was a reference to the lines of the Greek poet Pindar who celebrated the skills of the champion athlete Melissus of Thebes by comparing him with lions and foxes:
"For when the competition is arduous his boldness is like that of roaring lions, but he is a fox for skill and cunning ..." (Pindar, Isthmian Odes 4.45-7)
Together with the lion supporters, a fox in the crest would have completed the imagery of Pindar’s poem on sporting prowess and made a reference to the Ancient Greek origins of the games.
Since it was clear from the outset that the design would be used in a wide range of contexts and media, while retaining a basic visual identity in all formats, high-quality heraldically correct digital artwork was produced at an early stage, even before the final content of the design was settled. This artwork was shared both with adidas UK and with Stella McCartney and her team so as to ensure the most suitable final design; the digital artist was Quentin Peacock of QxDesign, whose clean, elegant and heraldically precise work can now be seen in various forms on the Team GB kit and associated material.
When the design was finalized work could begin on the formal grant document, the ‘letters patent’ conveying the coat of arms to the grantee Associations. The work of longstanding College of Arms artist Tim Noad, the painting on the document closely follows the layout of the digital version but endows it with all the liveliness, vigour and subtlety of traditional heraldic artwork.
The result is an unusual and very successful example of close collaboration between old and new media in the rendition of a coat of arms. But there are of course many other styles and formats in which the new Team GB coat of arms can be represented and it is to be hoped that, in one form or another, it will see service for many Olympiads to come.
а ево шта о свему томе каже Стела Мекартни која је креирала нове дресове британских олимпијаца-
“The coat of arms is all around us in Britain. It’s so much a part of us that we barely even notice it, but it is so distinctively British,” said McCartney shortly after presiding over the launch wearing six-inch high heels, shoulder-robing a red coat over a cream blouse and black silk jogging bottoms.
The new coat of arms is a hotch potch of British symbolism: three lions hold three fiery Olympic batons; our nations' flowers (leek, rose, flax, thistle) appear in the centre shield; and a crown composed of medals sits up top ("symbolising continuity, teamwork and shared responsibility"). At the bottom, Latin script reads: "Conjoined in one". As a team of athletes including Jessica Ennis-Hill, Tom Daly and the Brownlee brothers trooped out to smile on cue in front of it on Wednesday morning, one was struck by the sheer power of Brand GB.
The coat of arms idea was Stella McCartney's. It was on display as she took to the stage, shoulder-robing a tomato-red coat and forgoing Adidas Boost trainers for killer stilettoes. Longtime Adidas collaborator and creator of the London 2012 flag-inspired kit, she looked far more confident than the designer who had nervously unveiled her 2012 designs in a paisley jumpsuit.
"I really fought for the coat of arms," said McCartney, post-reveal. "I had to go through so many governing bodies, BOA, BPA, to get approval - and I'm not used to that. It's a bit like being back in school. But I wanted to gift the nation."
The College of Arms designed a new British Coat of Arms for the Olympic kit
Key
1: The floral emblem contains England's rose, Scotland's thistle, a leek for Wales and flax for Northern Ireland. Four central chains link the flowers, representing the four years of an Olympic cycle, and suggesting an athletics track
2: The motto IUNCTI IN UNO or 'Conjoined in One' refers to the four Team GB home nations, the separate Olympic sports and the Olympic and Paralympic teams together
3: Lions support the crest. They are long-featured on UK iconography and as part of Olympic and other sporting symbols. The lions hold torches and are crowned with laurel wreaths - two symbols adopted by the modern Olympic and torch ceremonies to represent the ancient games
4: The lion on top of the crest emerges from a crown of gold, silver and bronze 'medal' discs. The discs rest between relay batons - to signify continuity, teamwork and shared responsibility
Грб је прелеп, а симболика одлично смишљена, и упркос мору детаља, све изгледа сведено немало идеално. Оно што ми се свиђа, јесте то да у основи имамо грб у правом смислу те речи, а да је његова присутност на дерсовима олимпијаца крајње прилагођена спортском дизајну, па следећи дух спорта у позадини назиремо и непрекинуте скоро миленијумске хералдичке традиције.
Грб је прелеп, а симболика одлично смишљена, и упркос мору детаља, све изгледа сведено немало идеално. Оно што ми се свиђа, јесте то да у основи имамо грб у правом смислу те речи, а да је његова присутност на дерсовима олимпијаца крајње прилагођена спортском дизајну, па следећи дух спорта у позадини назиремо и непрекинуте скоро миленијумске хералдичке традиције.
дабоме. занимљиво је да се једна модна дизајнерка (а не правник или историчар) толико борила да олимпијски тим добије сопствени грб, и то грб у правом смислу речи. неко би рекао да су хералдичка знамења у контексту модерног доба и визуелног идентитета који оно намеће, сасвим превазиђена и ''неупотребљива''. међутим, овај пример доказује колико греше. сећам се само жучних расправа око грба Србије и отровних коментара којекаквих графичких дизајенера из комуњарских школа који су тврдили да Србији треба нов и савремен амблем, примерен 21. веку, а не средњовековни грб. а сад видимо како те домаће ''корифеје'' модернизма демантују диајнери земље која представља апсолутну авангарду у свему.
што се тиче грба британског тима, једино што ми се не допада је челенка, јер су у њу пренели чувара штита. понавља се мотив, само умањен.
И наш олимпијски тим користи грб олимпијског комитета Србије а не државни грб.
Нисам знао да Британски олимпијски комитет није имао грб до сада.Иначе ми оне анимације на дресовима изгледају превише китњасто, пренатрпано и неразговетно, али је грб зато леп, логичан и сврсисходан.
Иначе сам присталица тога да се искључиво државни грб користи на дресовима свих селекција у свим спортовима на свим такмичењима, ипак спортисти бране боје земаља а не комитета.
Грбови олимпијског комитета и других националних спортских савеза могу се користити на тренеркама и негде ван терена.
Стела Мекартни је дизајнирала дресове британских олимпијаца и за претходне игре у Лондону 2012. године. тад је надахнуће нашла у британској застави, а све је деловало прилично сведено и једноставно.
очигледно је сад хтела нешто другачије.
зашто се на дресовима такмичара не налази државни грб? зато што се не такмичи Краљица или њен изасланик, него представници националних олимпијских друштава, која су посебни правни субјекти (непрофитна удружења грађана). ако ставиш државни грб, то значи - суверен.
Па Краљица и јесте суверен земље тако да се такмиче њени представници који су и државни истовремено.Наравно спортисти су организовани од стране олимпијских комитета који су правни субјекти у оквиру државне администрације.
На крају крајева користе се државне заставе на церемонијама и на победничком постољу, свирају се државне химне, постављају се државни рекорди, не видим зашто се не би могли користити и државни грбови.
Ја бар то тако схватам.
Па Краљица и јесте суверен земље тако да се такмиче њени представници који су и државни истовремено. Наравно спортисти су организовани од стране олимпијских комитета који су правни субјекти у оквиру државне администрације.
британски учесници не представљају свог суверена, него британски олимпијски покрет. а то важи и за остале такмичаре.
национални олимпијски комитети су самостална (или боље рећи- самоуправна/аутономна) удружења. нису под надлежношћу својих влада, него Међународног олимпијског комитета, који је наднационална организација- има свој статут (Олимпијска повеља), органе, седиште (Лозана, Швајцарска) и препознатљиве симболе. у том смислу, Краљица може бити покровитељ Британском олимпијском удружењу, али они нису њена продужена рука. они не заступају Круну, него олимпијски покрет пред Круном.
прочитај ове делове Олимпијске повеље, можда ће ти бити јасније:
In order to fulfil their mission, the NOCs may cooperate with governmental bodies, with which they shall achieve harmonious relations. However, they shall not associate themselves with any activity which would be in contradiction with the Olympic Charter. The NOCs may also cooperate with non-governmental bodies. (NOCs 5.)
The NOCs must preserve their autonomy and resist all pressures of any kind, including but not limited to political, legal, religious or economic pressures which may prevent them from complying with the Olympic Charter. (NOCs 6.)
Apart from the measures and sanctions provided in the case of infringement of the Olympic Charter, the IOC Executive Board may take any appropriate decisions for the protection of the Olympic Movement in the country of an NOC, including suspension of or withdrawal of recognition from such NOC if the constitution, law or other regulations in force in the country concerned, or any act by any governmental or other body causes the activity of the NOC or the making or expression of its will to be hampered. The IOC Executive Board shall offer such NOC an opportunity to be heard before any such decision is taken. (NOCs 9.)
дакле, Олимпијска повеља је изнад било ког националног правног акта, тела или власти. како се онда може рећи да олимпијци представљају државе.
На крају крајева користе се државне заставе на церемонијама и на победничком постољу, свирају се државне химне, постављају се државни рекорди, не видим зашто се не би могли користити и државни грбови.
Ја бар то тако схватам.
заставе су ту да би се знало из које државе долазе такмичари, јер олимпијски комитети су организовани на националном нивоу. грб означава суверена, зато се не истиче.
---------
Леки, да ли си размишљао шта уопште значи носити грб суверена? то, у британском случају, значи да изнад тебе стоји Краљица, а изнад ње Бог. и не постоји никаква страна власт која над тобом има нека права или овлашћења. али кад над тобом стоји МОК и ти га признајеш као ауторитет, како онда можеш носити грб своје Краљице. зар је тиме не унижаваш и вређаш, јер је постављаш испод неке стране власти. јер ако је над њом неко осим Бога, онда она није суверен. разумеш?
зато на Олимпијским играма не треба истицати ни заставе са државним грбовима, него искључиво националне боје.
Да ово за олимпијске комитете стоји, управо сам и мислио на то да су они организовани на националном нивоу и ван тога не постоје ( имамо пример Космета као парадигму свега тога), и да због тога државна обележја могу да се користе.
У суштини то би значило да никаква обележја једне државе, грб, застава или химна не би требало да се користи на ОИ било кад било где!
Слично би било и на светским или европским првенствима у разноразним спортовима јер сви ти спортови имају организације које их воде независно од државне администрације и по међународдно утврђеним правилима.Хм.
ево зашто на спортским такмичењима не би требало истицати државне заставе, тј. оне заставе које садрже грбове суверена-
без обзира што овај призор нацију испуњава поносом, хералдичар не би смео да се радује. а још мање да се поноси. зашто? зато што су суверене државе (бар начелно) увек и у свакој прилици статусно једнаке и равноправне. а тако се третирају и њихова замења. међутим, шта каже призор са ове слике? каже да је Кина изнад Србије. а шта каже српски закон, како се застава државе Србије истиче у друштву застава других држава? но, нису криви Бразилци, нити је крив МОК. криви смо ми сами, јер смо им послали државну заставу, уместо цивилне.
Покрајинска влада Игора Мировића поднела је Нацрт одлуке о изгледу и коришћењу „традиционалних симбола“ АП Војводине. Намеравају да историјски грб Српске Војводине из XIX века прогласе војвођанским „традиционалним грбом“ како би прекрили аутономашку хералдичку срамоту из 2002. године, омогућили јој да опстане и да заузме место „историјског симбола Војводине“. Српска историјска знамења не смеју постати „смоквин лист“ за прикривање ликовног сведочанства аутономашке језуитске политике.
У храму над Милошем и Марком
уоквирте златом на олтару жарком
печате плаве и румене,
жуте и црне и шарене.
Печате плаве и румене
жуте и црне и шарене,
љубичасте и зелене.
Печате устава и права,
закона и штатута,
привилегија хиљаду пута,
обећања и фермана,
похвала са свих страна,
народа мог:
да види Бог.
Милош Црњански (Гротеска)
У неколико наврата сам се обраћао јавности поводом аутономашких „симбола Војводине“ тврдећи да њен тзв. „грб“ и тзв. „застава“ нису никакви симболи Војводине, већ накараде[1]. Данашњи „грб“ Војводине нема ни тачан, ни репрезентативaн карактер када је у питању данашња Војводина. Српска Војводина је 1848. године настала уједињењем установа српске персоналне аутономије у Краљевини Угарској са низом локалних, регионалних и муниципалних аутономија, а не уједињењем управних области и племићких самоуправних тела феудалних вармеђа Краљевине Угарске. Потоње Српско Војводство и Тамишки Банат, од 1849. до укидања, никад није представљало аутономну област, већ полицијску управу у политичком систему Баховог апсолутизма. Током трајања Краљевине СХС (потом Кр. Југославије) јавност на простору данашње Војводине није била заинтересована за хералдичку посебност ове области. Јавност САП Војводине у доба СФРЈ уопште није мислила о хералдици Војводине.
Хералдика Војводине се као тема појавила пред јавношћу тек када је српски хералдичар Мирко Стојнић[2] 1992. године објавио властити предлог грба Војводине. Стојнић је концепцију хералдике Војводине приказао на грбовима историјских управних области Краљевине Угарске (Бачке, Баната, Барање и Срема) на којима се простире данашња АПВ. На тој основи је изградио нацрт грба у чијем центру је асимилацијом унео симбол српског народа, а у врху нацрта поставио је аустријску империјалну круну (Österreichische Kaiserkrone) Рудолфа II Хабсбурга. Стојнићев предлог грба тадашња власт АПВ није ни узела у разматрање. Међутим, Стојнићев приступ је био погрешан у суштинском смислу који је ван хералдике. Наиме, историјска Краљевина Угарска је била изразити противник постојања аутономне Српске Војводине, па је сасвим неумесно да данашњу српску Покрајину представљају симболи њених управних области.
Домаћа јавност свакако зна да је председник ЛСВ Ненад Чанак веома оптерећен историјом „војвођанских грофова“ о чему је чак и књигу писао. Међутим, мало ко је свестан колику улогу у његовој политичкој мотивацији има сопствена представа о породици Хабсбург. Ваља знати да је Чанак још далеке 1990. године, док је ЛСВ била само војвођанска подружница Савеза реформских снага Анте Марковића изнео став како би за Председника Р. Србије требало кандидовати Ота Хабсбуршког[3].
Чим су аутономашке власти у Војводини на челу с ЛСВ 2002. године предузеле муњевити подухват усвајања „грба“ Војводине, против свега је бурно реаговала домаћа јавност. Ликовни изглед тог аутономашког талона је лишен свих српских симбола упркос чињеници да су управо Срби конститутивни народ у Војводини. Била је то невешта лигашка имитација идеје Мирка Стојнића о комбиновању хералдике угарских историјских области са територије Војводине, али уз игнорисање симбола конститутивног, српског народа. Да ствар буде гора, упркос аутентичној хералдичкој грађи, творци „грба“ Војводине руководили су се једним популарним албумом са самолепљивим сличицама који је издат у Загребу седамдесетак година раније.
Од почетка се о грбу АПВ водио спор пред Уставним судом Републике Србије, али је након усвајања Устава Републике Србије 2006. године „грб“ Покрајине без икакве измене конвалидиран. Питање симбола Српске Војводине је у научном смислу било занемарено век и по, све до 2009. године када је ову тему научно обрадила др Љубомирка Кркљуш[4]. Међутим, у том раду она се није осврнула на симболе српског војводе. Симболи Српског Војводства и Тамишког Баната до данас су остали научно необрађени. Ипак, без обзира на познате чињенице о хералдици Војводине и рад Љубомирке Кркљуш, аутономашки режим је тврдоглаво остајао при лигашком „грбу“ који је поново прописан Пасторовим статутом из 2014. године, уз приписани утешни додатак о „традиционалном грбу“ Војводине.
Аутономашко неуко брзељање у изради „грба“ Војводине
Оно што су Лигаши употребили ради израде „грба“ Војводине је почело давно, невино и наивно, иницијативом удружења немачких експресиониста Die Brücke (основано 1905. г), који су, између осталог, намеравали да по Европи популаришу регионалну и муниципалну хералдику. Већ 1913. године је друштво Die Brücke банкротирало и распало се, али је након Првог светског рата Kaffee Handelsgesellschaft AG по узору на њихове идеје почело да издаје тематске хералдичке сликовнице по европским државама, ради широке популаризације хералдике. Били су то албуми хералдичких лепљивих сличица у филателистичкој форми. На жалост, то штиво за популаризацију хералдике војвођански аутономаши су прихватили као важан извор свог хералдичког подухвата.
Чанков грб Војводине (лево) је од стручњака оцењен као дилетантско пара-хералдичко обележје
Мирко Стојнић је о аутономашком „грбу Војводине“ још 2002. године писао: „Стварни проблем лежи у незнању, крајњем шарлатанству, дилетантизму и изнад свега, несавесном приступу задатку[5]“. Стојнић је доказао да „грб“ АПВ није никакав грб, већ је по својствима пара-хералдичко обележје (талон[6]). Чак га јавности није представила покрајинска установа већ градска. Наиме, у име Музеја Новог Сада (изостављен је Музеј Војводине) директор Илија Комненовић је дан пред усвајање одлуке о „грбу“ Војводине у Скупштини АПВ представио ликовни изглед тог обележја[7]. Предлог Лиге социјалдемократа Војводине Ненада Чанка је муњевито усвојен као „грб“ Војводине, пошто је наишао на подршку довољног броја хералдичких аналфабета у Скупшитини склоних брзељању. Све је спроведено у инат српској традицији, пошто је одлука о „грбу“ АПВ донета на Видовдан (28. јуна 2002. г). Израда „грба“ обављена је без претходне израде и објаве блазона и других битних елемената поступка израде грба (ad solemnitatem). „Грб“ АПВ је приказан и усвојен на препад, без јавне расправе. До дана данашњег основно хералдичко знамење Покрајине остало је нешто што није чак ни правилно састављен емблазон.
Проблем аутономашке „грађе“ употребљене ради израде „грба“ Војводине
Стојнић је посебно указао на скандалозну чињеницу да елементи талона Војводине нису преузимани из референтне хералдичке грађе, већ из „пропагандне сликовнице „Грбови Југославије“ загребачке подружнице Бременске фирме за трговину колонијалном робом „Кава Хаг“ (Kaffee Handelsgesellschaft AG) која је издата након 1930. године. Историјска „објашњења“, боље рећи текстове коментара хералдичких сличица дали су „др Рудолф Хорват и Емилије Лашовски равнатељ Краљевског државног архива у Загребу“, а „цртеже грбова радила је Вјера плем. Бојничић-Замола[8], хрватска позната сликарка, кћи Ивана Бојничића[9]. Иван Бојничић је умро још 1925, његова ћерка Вјера Бојничић Замола је сликала хералдичке сличице, а Емилије Лашовски је нацрте израђивао искључиво на основу печата или већ познатих грбова. Међутим, ни аутори сликовнице нису уопште уважили стварно хералдичко наслеђе Српске Војводине, већ су га представили неуко и игнорантски. Наиме, „грб Војводине“ у сликовници „Каве Хаг“ наликује форми националног грба српског народа: у виду црвеног штита са једнакокраким крстом и четири оцила сребрне боје (хералдика познаје сребрну и златну, а не белу и жуту боју, а оцила на српском грбу су златна). Стојнић је изричито навео да аутори сликовнице нису познавали хералдику Војводине. „У недостатку података, Војводина (а и нека наша места) има за грб – грб Србије, са крстом и оцилима.[10]“ Тиме су аутори сликовнице, супротно историјској истини и документима, лажно приказали историјску српску регионалну аутономију симболом налик на знамење српског народа које је у Краљевини Угарској било хералдички коришћено као израз персоналне аутономије Срба
Ово у АП Војводини је циркус. У неким местима где постоје чак четири нивоа власти, ово ће бити пета застава и вероватно четврта од пет које су урађене са неком фалинком.
Ово у АП Војводини је циркус. У неким местима где постоје чак четири нивоа власти, ово ће бити пета застава и вероватно четврта од пет које су урађене са неком фалинком.
Нажалост, знамо како се овде побеђује на конкурсима. Направиш посао на ком зарадиш 1.000 евра, а при том заувек осрамотиш своју локалну јединицу.
И ни дан-данас ми није јасно зашто су оцила уоквирена златном, као и крст на штиту. ЗАШТО?
Нажалост, знамо како се овде побеђује на конкурсима. Направиш посао на ком зарадиш 1.000 евра, а при том заувек осрамотиш своју локалну јединицу.
И ни дан-данас ми није јасно зашто су оцила уоквирена златном, као и крст на штиту. ЗАШТО?
Какве је предлоге радио Коска (корисник lima на форуму), да ти памет стане, али Коску претпостављам да нико није контактирао. Шта ће човек, кад није СТРУЧЊАК, а кад ови јесу.
Нађох свеж критички чланак управо на тему развлачења приче о грбу Војводине.
Какве је предлоге радио Коска (корисник lima на форуму), да ти памет стане, али Коску претпостављам да нико није контактирао. Шта ће човек, кад није СТРУЧЊАК, а кад ови јесу.
]
То је само реконструкција коју је радио хералдичћки уметник Срећко Никитовић из ЦЗИПМ-а, али који на крају из непознатих разлога Епархија није изволела усвојити, иако је иницијатива дошла с њихове стране. Грб није нови, већ историјски грб Епархије пакрачке (десно), са укопљен са грбом владике Петронија Љубибратића (лево). Баш сад гледам, у епархијском грбу оно изнад лавова који држе срце би требао бити бели голуб, симбол духа светога, а они Срећко је нацртао орла, док у владичанском грбу оно јесте орао. Ова медвеђа шапа је заједно са целим тим доњим кантоном грб Љубибратића, док су симболи у горњем кантону додани у време владичино, као његови лични елементи. А загонетан је и део епархијског грба на ком је рак.
Моденски грбовник из XVII вијека
Моденски грбовник, један мање познат зборник грбова из „илирске хералдике“, пронађен је 2012. године у збирци рукописа библиотеке Естенсе у Модени (Италија). Овај зборник грбова припада збирци рукописа маркиза Кампорија, племићке порордице поријеклом из Мадоне. Ђузепе Кампори (1821-1887) завјештао је своју колекцију са преко 5.000 рукописа граду Модени, под условом да се чува у библиотеци Естенсе, гдје се она налази и данас.
Рукопис је настао почетком XVII вијека у Дубровнику под насловом „Insignija procerum Bosnae, Croatiae, Illyriae, &c, quorum alter liber unicus asservatur penes Ragusii Rempublicam“ и један је од најстаријих преписа Охмучевићевог оригинала. У библиотечком каталогу, између осталога, стоји и то да се ради о „препису грбова из Рубчићевог оригинала из 1345. године“. http://www.plemenito.com/sr/моденски-грбовник-из-xvii-вијека-/d44
Нисам одавно загледао шта се дешава са радовима на ентеријеру Храма Светог Саве у Београду, али бар за јавност појавило се неколико новина и занимљивости на којима се тренутно ради, а све је објављено на освеженом сајту Храма.
Биће врло занимљиво једног дана прелиставати неку будућу монографију Храма са свим овим цртежима и нацртима, а вероватно као нешто неупоредиво томе биће посета и посматрање саме унутрашњости Храма, када оно што је замишљено буде остварено.
кад смо већ код унутрашњег украшавања врачарског Храма, ево један занимљив детаљ, на који ми је пријатељ скренуо пажњу- хералдичко знамење на десној парапетној плочи (испод иконе Св. Јована Крститеља). у питању је крипта, која је посвећена Св. кнезу Лазару, па се грб односи на њега (то је бар била намера оних који су га ту поставили):
.tmb-t-1600x900.jpg?sfvrsn=1)
