Грб и застава Србије

Ово ти је питање вечности. Гесло или мото су додатни описи армигера које он сам проналази и поставља на свој грб без разлике на чин и положај, и ставља се обично у виду слова речи или реченица са неким личним значењем на траци изнад или испод грба. Али не треба мешати мото или слоган са сакралном инвокацијом које се обично налазе на крсту или неком сакралном шаржу.Сад тек имамо правилно питање на које требамо правилно одговорити. Шта су четри слова на нашем грбу? Почетна слова инвокације или саставни део крста са инвокацијом као шаржа. или нешто друго? Нису мото ни гесло јер су на штиту, а не изнад или испод грба на траци.

Понешто од овога што пишеш сам схватио још пре.
Значи гесло иде само изнад или испод штита, док ако се слова налазе на штиту сматра се шаржом.Питам јер наш државни грб нема гесло или мото или слоган како се већ зове, па ме занимамо да ли је то по протоколу што се каже.Могу га имати и приватна лица и фирме и градови и државе значи, али и не морају јер спада у параферналије.
Нисам хтео да улазим у питање оцила на нашем грбу већ само да питам где нам је слоган ако га имамо, али мислим да је армигер (држава) рекао да су у питању оцила, (непозната шаржа али нама блиска) па се на томе све завршава.
Мада су га на википедији замрсили јер кажу:
http://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%93%D1%80%D0%B1_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5
"на црвеном, сребрни крст са четири оцила престављају заправо четири слова С, окренутим ка споља", и још му додељују мото „Ватром ћемо крст бранити“, па испаде да су то огњила која представљају мото овај поменути.
Како је то могуће питам се?
 
Понешто од овога што пишеш сам схватио још пре.
Значи гесло иде само изнад или испод штита, док ако се слова налазе на штиту сматра се шаржом.Питам јер наш државни грб нема гесло или мото или слоган како се већ зове, па ме занимамо да ли је то по протоколу што се каже.Могу га имати и приватна лица и фирме и градови и државе значи, али и не морају јер спада у параферналије.
Нисам хтео да улазим у питање оцила на нашем грбу већ само да питам где нам је слоган ако га имамо, али мислим да је армигер (држава) рекао да су у питању оцила, (непозната шаржа али нама блиска) па се на томе све завршава.
Мада су га на википедији замрсили јер кажу:
http://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%93%D1%80%D0%B1_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5
"на црвеном, сребрни крст са четири оцила престављају заправо четири слова С, окренутим ка споља", и још му додељују мото „Ватром ћемо крст бранити“, па испаде да су то огњила која представљају мото овај поменути.
Како је то могуће питам се?
Па прилично добро је урађено и на википедији. ипак морам признати да је Статлер & Валдоф дао правилно објашњење за огњила али морам додати да су ипак слова јер су саставни део крста као шаржа што значи да су комунисти ипак погрешили јер су скинули крст а требали су и слова. Мислим да се сада може друкчије гледати на грб Србије и Византије. А морам нагласити да су хералдичари Обреновићима дали погрешан опис шаржи, је су им дали и мото а тај опис је пренет и Карађорђевићима али без мота. Само остаје још да то потврде и г. Ацовић и Престолонаследник. Треба такођер поставити и мото, али то није обавеза, ипак би било лепше и комлетније
 
Ako su slova onda bi bilo bolje da se izbace ili naprave neke druge šarže... Ipak je neozbiljno imati slova na štitu, stvarno ...

То су огњила која могу да се прочитају.:D

Требало би само мало лепши облик да изаберу, некако ми ово много криво иако неко рече да лепше пријањају за крст што је тачно.
 
Ako su slova onda bi bilo bolje da se izbace ili naprave neke druge šarže... Ipak je neozbiljno imati slova na štitu, stvarno ...
Није неозбиљно, него сад нешто мислим да ли су прекопирана са византијског грба заједно са крстом или су преведена на латиницу и онда би било суштински исто али не на грчком него латиницом на старосрпском. Избацити није правилно јер су саставни део крста као шаржа. Јер херолд кад чита грб он каже грчка слова бета.
 
Па прилично добро је урађено и на википедији. ипак морам признати да је Статлер & Валдоф дао правилно објашњење за огњила али морам додати да су ипак слова јер су саставни део крста као шаржа што значи да су комунисти ипак погрешили јер су скинули крст а требали су и слова. Мислим да се сада може друкчије гледати на грб Србије и Византије. А морам нагласити да су хералдичари Обреновићима дали погрешан опис шаржи, је су им дали и мото а тај опис је пренет и Карађорђевићима али без мота. Само остаје још да то потврде и г. Ацовић и Престолонаследник. Треба такођер поставити и мото, али то није обавеза, ипак би било лепше и комлетније

Наравно да треба додати слоган да грб буде комплетан, мада ми ни држаче штита немамо, а требало би.
Па комунистима крст није долазио у обзир па су га скинули, да су скинули и оцила онда ништа неби ни остало на штиту, ионако су они правили амблеме по угледу на совјете, грбове су сматрали превише монархистичком формом изражавања па се нису трудили ни да следе хералдичка правила.
Углавном сва хералдика код Срба 19. века је долазила из илирских грбовника који су сами по себи упитни па се не може очекивати да симболику и описе елемената поставе исправно.Урадили су онако како су мислили да је најбоље.
 
Наравно да треба додати слоган да грб буде комплетан, мада ми ни држаче штита немамо, а требало би.
Па комунистима крст није долазио у обзир па су га скинули, да су скинули и оцила онда ништа неби ни остало на штиту, ионако су они правили амблеме по угледу на совјете, грбове су сматрали превише монархистичком формом изражавања па се нису трудили ни да следе хералдичка правила.
Углавном сва хералдика код Срба 19. века је долазила из илирских грбовника који су сами по себи упитни па се не може очекивати да симболику и описе елемената поставе исправно.Урадили су онако како су мислили да је најбоље.
Наш чувени слоган је С вером у Бога за краља и отаџбину и ратни поклич Слобода или Смрт. Неорић и Корјенић су најбољи и ако ни други нису лоши.
 
Није неозбиљно, него сад нешто мислим да ли су прекопирана са византијског грба заједно са крстом или су преведена на латиницу и онда би било суштински исто али не на грчком него латиницом на старосрпском. Избацити није правилно јер су саставни део крста као шаржа. Јер херолд кад чита грб он каже грчка слова бета.

Ali sastavni deo kao šarža a ne slova... To kako su oni čitali u Grčkoj i nije toliko bitno, ionako ne znamo odakle to tu na srpskom grbu... Ako već uzimaju nešto bar bi bio red da ima stila i pravilnosti...
 
То су огњила која могу да се прочитају.:D

Требало би само мало лепши облик да изаберу, некако ми ово много криво иако неко рече да лепше пријањају за крст што је тачно.

Vrlo simpatično objašnjenje zavrzlame koje zapravo nema. U pitanju su ognjila ili ocila koja se tumače kao slova S. Na isti način su ognjila objašnjena i u grbu V(B)izantije pa i Burgundije kao B.


Postolje skupštinskih jarbola by Srecko85, on Flickr


Orlovi ispred Doma Narodne skupštine by Srecko85, on Flickr

Ovo je sa FB stranice naše vojske...

Stvarno mnogo lepo urađeno! Svaka čast! :)

Ovo stvarno izgleda izvanredno.

Ali sastavni deo kao šarža a ne slova... To kako su oni čitali u Grčkoj i nije toliko bitno, ionako ne znamo odakle to tu na srpskom grbu... Ako već uzimaju nešto bar bi bio red da ima stila i pravilnosti...

Zapravo nijesmo sigurni jesu li ognjila "čitana" kao slova. Postoji neko svjedočenje ali je to nepouzdano. Što se tiče odakle oni u grbu Srbije, meni je objašnjenje jasno. Srpske nacionalne elite su u XVII vijeku postavljale nacionalne zadatke buduće države i nacije. Jedan od zadataka je bio i protjerivanje Turaka iz Evrope i stvaranje nacionalne zemlje Srba. Potpuno je prirodno da su Srbi kao budući oslobodioci Balkana imali prav o na osavjanje Carigrada i time uspostavljanja pravoslavne balkanske carevine. Po tome su pretenzije na carski priojsto Vizantije prikazane uvođenjem vizantijskog grba kao grba Srbije. sve osatlo su samo zgodne priče za djecu po osnovnim školama.

Да, али кад се чита морају се прочитати и слова јер су у кантонима око крста.

Zapravo ne moraju, ali mogu. Sve zavisi što se želi da grb simboliše i tako se i objašnjava, bez ikakve potrebe da se u tome traži ijkakvo istorijsko opravdanja.
 
Poslednja izmena:
Vrlo simpatično objašnjenje zavrzlame koje zapravo nema. U pitanju su ognjila ili ocila koja se tumače kao slova S. Na isti način su ognjila objašnjena i u grbu V(B)izantije pa i Burgundije kao B.




Ovo stvarno izgleda izvanredno.



Zapravo nijesmo sigurni jesu li ognjila "čitana" kao slova. Postoji neko svjedočenje ali je to nepouzdano. Što se tiče odakle oni u grbu Srbije, meni je objašnjenje jasno. Srpske nacionalne elite su u XVII vijeku postavljale nacionalne zadatke buduće države i nacije. Jedan od zadataka je bio i protjerivanje Turaka iz Evrope i stvaranje nacionalne zemlje Srba. Potpuno je prirodno da su Srbi kao budući oslobodioci Balkana imali prav o na osavjanje Carigrada i time uspostavljanja pravoslavne balkanske carevine. Po tome su pretenzije na carski priojsto Vizantije prikazane uvođenjem vizantijskog grba kao grba Srbije. sve osatlo su samo zgodne priče za djecu po osnovnim školama.



Zapravo ne moraju, ali mogu. Sve zavisi što se želi da grb simboliše i tako se i objašnjava, bez ikakve potrebe da se u tome traži ijkakvo istorijsko opravdanja.
Херолд не објашњава симболику шаржа, јер шаржа говори сама за себе, него чита грб јављајући које шарже носи. Има изузетака, као и у свему, ако шаржа има другу симболику од херадичке стандарне онда херолд то може објаснити али не мора јер није обавезан да зна, али је у његову корист ако зна и ако то може користити његовом газди, онда ће то и објаснити.
 
Vrlo simpatično objašnjenje zavrzlame koje zapravo nema. U pitanju su ognjila ili ocila koja se tumače kao slova S. Na isti način su ognjila objašnjena i u grbu V(B)izantije pa i Burgundije kao B.







Zapravo nijesmo sigurni jesu li ognjila "čitana" kao slova. Postoji neko svjedočenje ali je to nepouzdano. Što se tiče odakle oni u grbu Srbije, meni je objašnjenje jasno. Srpske nacionalne elite su u XVII vijeku postavljale nacionalne zadatke buduće države i nacije. Jedan od zadataka je bio i protjerivanje Turaka iz Evrope i stvaranje nacionalne zemlje Srba. Potpuno je prirodno da su Srbi kao budući oslobodioci Balkana imali prav o na osavjanje Carigrada i time uspostavljanja pravoslavne balkanske carevine. Po tome su pretenzije na carski priojsto Vizantije prikazane uvođenjem vizantijskog grba kao grba Srbije. sve osatlo su samo zgodne priče za djecu po osnovnim školama.



Zapravo ne moraju, ali mogu. Sve zavisi što se želi da grb simboliše i tako se i objašnjava, bez ikakve potrebe da se u tome traži ijkakvo istorijsko opravdanja.

Ovo mi najrealnije zvuci od svega. Samo nisam razumeo za Burgundy i slovo B. :D
 
Ovo mi najrealnije zvuci od svega. Samo nisam razumeo za Burgundy i slovo B. :D

војвода Филип III Добри је за свој лични беџ узео огњило, јер обликом подсећа на латинично В, почетно слово имена Бургундије. касније је огњила ставио и у колар престижног витешког Реда златног руна, па су тако као параферналија ушла и у грб Бургундије.
 
војвода Филип III Добри је за свој лични беџ узео огњило, јер обликом подсећа на латинично В, почетно слово имена Бургундије. касније је огњила ставио и у колар престижног витешког Реда златног руна, па су тако као параферналија ушла и у грб Бургундије.
Ово сам већ постављао али овде је потребно да се види како је овај херолд прочитао византијски грб.

Овај амблем постао је током времена прави грб Византије, тачније рећи - царске куће Палеолога. Као грб јавља се он у XIV или XV веку на цариградским капијама, као византијска застава познат је он крајем XIV де Чезанису, као царска застава познат је псевдо-Кодину.
Познат је као такав и на западу: провансалски херолд из доба Карла VII ( 1422-1461 ) говори о цару византијском : Il porte de gueulles a une croix d'or et quatre lettres grecques nommées betex de mesmes confrontées.
 
Poslednja izmena:
Херолд не објашњава симболику шаржа, јер шаржа говори сама за себе, него чита грб јављајући које шарже носи. Има изузетака, као и у свему, ако шаржа има другу симболику од херадичке стандарне онда херолд то може објаснити али не мора јер није обавезан да зна, али је у његову корист ако зна и ако то може користити његовом газди, онда ће то и објаснити.

Pa jesta taman tako.

Ovo mi najrealnije zvuci od svega. Samo nisam razumeo za Burgundy i slovo B. :D
Vladari su koristili ognjilo a to im je iapalo zgodno zbnog njegove sličnosti sa slovom B i nnazivom Burgubdija.

Sad viđeh statler je po običaju bio precizan i jasan. :)
 
Poslednja izmena:
Jel se to meni čini ili je stavljena tačka na pitanje simbola (stilizacije grba) Srbije.... :D

http://www.predsednik.rs/sr/node/87

На основу овлашћења из Закона о изгледу и употреби грба, заставе и химне Републике Србије, Влада је 2010. године донела Уредбу о утврђивању изворника Великог и Малог грба, изворника заставе и нотног записа химне Републике Србије.
 
Poslednja izmena:
војвода Филип III Добри је за свој лични беџ узео огњило, јер обликом подсећа на латинично В, почетно слово имена Бургундије. касније је огњила ставио и у колар престижног витешког Реда златног руна, па су тако као параферналија ушла и у грб Бургундије.

Citao sam malo o Burgundiji malopre, meni licno malo neobican realm :D
 
А није вас ни један приметио ону грешку у читању грба Византијског цара у мом задњем посту? Ја намерно поставио, јер је важно.

Ако мислиш на оно четири слова,приметио сам, али је то на француском па сам мислио да то тако треба јер не знам француски.:rumenko:
 
А није вас ни један приметио ону грешку у читању грба Византијског цара у мом задњем посту? Ја намерно поставио, јер је важно.

мислиш због тога што је прочитао да су слова лицем окренута ка крсту?

по мом схватању слова немају лице- предњу и задњу страну. у том смислу бете би могле бити са крстом јединствена шаржа, нешто као Константинов монограм.
 
мислиш због тога што је прочитао да су слова лицем окренута ка крсту?

по мом схватању слова немају лице- предњу и задњу страну. у том смислу бете би могле бити са крстом јединствена шаржа, нешто као Константинов монограм.
Да, али није само то. Он је рекао да су супростављена, confrontées, једно другом а не окренута леђима једно према другом. adosse, али ни то није све. Неко је постављао и овде тај грб где су слова окренута према крсту а не како се обично постављају. А није рекао ни да су кантоне, Зато мислим да то није рекао неки херолд него да му је то неко приписао, а можда и сам Соловјев, јер сам ово нашао у његовом чувеном раду о пореклу грба Србије и Византије. Ипак ја мислим да само понекоја слова немају лице или предњу и задњу страну. И ако смо све ово претресали, не можемо рећи шта је и како правилно хералдички.
 
Из књиге Александра Палавестре „Илирски грбовници и други хералдички радови“

Хералдика Стојана Новаковића

Сама његова студија вероватно је написана као последица детаљних и опсежних теоријских, историјских и хералдичких припрема за нови грб Краљевине Србије. Краљ Милан наложио је 1882. Стојану Новаковићу, као министру просвете и црквених послова, да за обновљену краљевину састави прикладан грб. Занимљиво је, међутим, да је оригинални предлог Стојана Новаковића био другачији од усвојеног грба. О томе пише Милан Ђ.Милићевић у својим успоменама:
„16. јуни 1882. Закон о грбу Краљевине Србије. Стојана Новаковића нацрт. Ту су и крст и свињска глава, три копите, гуја дома Обреновића, и около ловоров венац и порфира… Ја, Кујунџић, Ракић и Пироћанац тражимо да изостави свињску главу и копите кад Босна не може бити претстављена својим грбом, да се избаци и венац, кад је ту порфира. Краљ тако усвоји, и сада је двоглави орао коме (је) на прсима стоји штит са часним крстом, представником српских страдања“.

Милићевићево сведочанство је од прворазредног хералдичког значаја. Сазнајемо да је Новаковићев оригинални нацрт имао много више елемената, са јасним политичким и идеолошким значењем: ту је — осим немањићког орла — још и грб Шумадије, односно Трибалије (вепрова глава прободена стрелом), грб Рашке (три потковице), уроборос из породичног грба дома Обреновић, као и ловоров венац (зачудо не маслинов који је – уз храстов -уоквиравао грб Кнежевине још од Сретењског устава 1835). Судећи по Милићевићевим речима, Новаковићев композитни грб темељно су критиковали и редуковали сам Милан Ђ. Милићевић, Милан Кујунџић Абердар, Мита Ракић (Милићевићев зет и отац Милана Ракића), као и Милан С. Пироћанац, тада председник владе, да би на крају краљ Милан усвојио поједностављену верзију Било би више него занимљиво видети како је Стојан Новаковић уклопио све хералдичке елементе у свој првобитни предлог грба Србије, укључујући двоглавог орла, крст и оцила, потковице и вепрову главу. Уроборос је, без сумње био обавијен око штита (великог или можда унутрашњег, као на потоњем грбу Краљевског дома Обреновића), као и ловоров венац. Интересантно је да Милићевић не спомиње кринове испод орлових ногу, који су без сумње постојали у Новаковићевом предлогу, те су и ушли у грб Краљевине – вероватно их је подразумевао, као уосталом и оцила, која такође не спомиње изричито.

Слика-2-Хипотетична-реконструкција-Новаковићевог-првобитног-предлога-грба-Краљевине-Србије-реконструкција-и-цртеж-А.-Палавестра.jpg


Слика-3-Хипотетична-реконструкција-друга-варијанта-реконструкција-и-цртеж-А.-Палавестра.jpg


Новаковић је детаљно размотрио хералдичке споменике из времена после распада царства, када су се, после смрти цара Душана, највиши великаши осамосталили и постали обласни господари. У другој половини, а нарочито крајем XIV века, ови великаши усвајају многе западноевропске хералдичке обичаје, па се у Србији јављају прави и потпуни грбови. Тај процес се наставио и у XV веку када се, под снажним притиском освајачке политике Турске, српски владари и великаши више окрећу ка Западу, што је приметно и на њиховим грбовима. Из тог времена на печатима и другим споменицима сачувани су грбови Лазаревића, Бранковића и других, које Новаковић темељно документује. Кацига са бивољим роговима била је породични хералдички симбол Лазаревића. Стојан Новаковић је добро уочио да су, као и Немањићи и Мрњавчевићи и Лазаревићи, очигледно, сматрали да су шлем и челенка најважнији делови грба и да могу да се приказују засебно. Већ од кнеза Лазара они усвајају и двоглавог орла као знак владарског достојанства и легитимног настављања немањићких традиција.
Двоглави орао, као прави хералдички знак, раширио се између бивољих рогова на печату деспота Стефана. На том печату, који описује Новаковић, приказан је један комплетан грб по свим правилима хералдике: шлем анфас са двоглавим орлом између рогова у челенци, плашт и штит са хералдичким представама. Штит је, међутим, окренут наопако, а у њему се јављају трака и два љиљана. Готово идентичан печат имао је и деспот Ђурађ Бранковић. Разлика је једино у томе што се, уместо двоглавог орла, код деспота Ћурђа појављује породични лав Бранковића. Стојан Новаковић је исправно приметио да се у то време на печатима и грбовима комбинују породични хералдички симболи са двоглавим орлом, симболом Немањића и српске државности, тада већ у опадању и сутону.
http://www.heraldikasrbija.com/?p=600#more-600

и заиста, ево тог печата деспота Стефана Лазаревића:

stef_vis03.jpg


јасно се види греда између два крина, што значи да грб Хребељановића/Лазаревића из илирских грбовника није сасвим произвољан. аутор је пред собом очигледно имао аутентичан извор.

226350_416215861749301_78527588_n.jpg
 
Poslednja izmena:

Back
Top