Грб и застава Србије



Србија и Црна Гора – илустрација из Првог светског рата.

На илустрацији су приказани грбови Краљевине Србије и Краљевине Црне Горе (Србија и Црна Гора са развијеним заставама, изнад њих Русија са руским царским знамењима).

552376_352328338138054_384953153_n.jpg

извор: https://nepoznataistorijasrba.wordpress.com/2014/01/16/мало-познате-слике-из-српске-историје-1/
 
Крајем деветнаестог и почетком двадесетог века заставе су биле друкчије дефинисане него данас. Зна ли неко тачно, како су изгледале заставе Краљевине Србије. Колико сам ја упознат, дворска застава, она која би била на државним представништвима, као и на објектима где одседа краљ, била је тробојка са великим грбом. Трговачко-поморска застава, која је представљала државу и у том смислу имала улогу данашње државне заставе, била је као и данас, једина разлика је што је грб био позициониран у центар. Војна застава била је слична данашњој, али место сабљи испод орла, изнад орла био је слоган. Народна застава била је слична данашњој. Да ли је постојао краљевски стег, попут данашњег председничког стега и ако неко има оригиналних слика, било би лепо да их постави.
 
Да ли је постојао краљевски стег, попут данашњег председничког стега и ако неко има оригиналних слика, било би лепо да их постави.

У време краља Александра Обреновића постајала је таква застава. Недавно је била изложена на једној од изложби о српским владајућим династијама Обреновића и Карађорђевића у Историјском музеју Србије.

Ево моје слике са те изложбе:

 
Свечани прекривач за кивот Св. Стефана Дечанског, који се користи само за Господње празнике, поклонила је Високим Дечанима 1861. године, за душу свога супруга и сина јединца, госпођа Томанија Обреновић, удовица Јефрема Обреновића.

1-1.png


10176077_10203798025217907_1299092375553070916_n.jpg

извор: https://www.facebook.com/photo.php?fbid=10203798025217907&set=o.177309975639892&type=1&theater
 
Свечани прекривач за кивот Св. Стефана Дечанског, који се користи само за Господње празнике, поклонила је Високим Дечанима 1861. године, за душу свога супруга и сина јединца, госпођа Томанија Обреновић, удовица Јефрема Обреновића.

По изради не заостаје за лепотом крунидбеног плашта краља Петра I Карађорђевића. :ok:
 
У време краља Александра Обреновића постајала је таква застава. Недавно је била изложена на једној од изложби о српским владајућим династијама Обреновића и Карађорђевића у Историјском музеју Србије.

Ево моје слике са те изложбе:


Lep dvoglavi orao...Lepseg nisam video do sada...Stavite ga na vasoj zastavi u ovakvoj verziji :ok:
 
Иако смо отишли у домен фантастике, из естетског угла гледано, грб се овако не аплицира на заставу. Ако се већ жели истаћи грб, онда се додаје само штит, евенутално са додатком круне. Наравно, такве верзије може да прати и плашт, али у облику у каквом је на пример на великом грбу Републике Србије. Кацига и челенка су у овом, као и у претходном случају, сувишне. Колико год лепо изгледало и овако, хералдички гледано, грбови највише дођу до изражаја, ако се представе на хералдичким стеговима.
 
Нисам то знао, мени некако делује да је застава величанственија када се прикаже грб, имате ли неку хералдичку литаретуру да ми предложите? И хтео бих и коментар у вети социјалистичке заставе коју сам искомбиновао...
 
Poslednja izmena od moderatora:
Нисам то знао, мени некако делује да је застава величанственија када се прикаже грб, имате ли неку хералдичку литаретуру да ми предложите? И хтео бих и коментар у вети социјалистичке заставе коју сам искомбиновао...

Застава са грбом или без њега, ствар је пре свега избора, али ако се већ жели на њој приказати грб, препоручљиво је да прати неку устаљену праксу и традицију, ако за то већ не постоје нека конкретна правила.

Што се тиче ове заставе са социјалистичким амблемом, свакако би било боље решење да је амблем СР Србије изгледао овако, него како је у стварности био обесмишљен уклањањем крста, и онако само са оцилима која су тиме изгубила сваку симболику.

Везано за литературу, ако добро владате енглеским и руским језиком, немало сјајних књига на ту тему ћете наћи доступних и на интернету. На српском језику такве литературе много је мање, поготово на интернету, али оно што бих вам у сваком случају за почетак препоручио, била би незаобилазна и непревазиђена Heraldička početnica. ;)
 
Што се тиче ове плаво црвене затсаве, романтичарски гледано, јако је лепо да средњовековна застава по бојама личи на данашњу тробојку Србије. Међутим, реално посматрано, скоро је немогуће да је била црвено плава двобојница. пре свега у то доба затсаве су биле различитих облика, аали обично коцкасте (стегови) и троугласте или оштрих ивица. Ова затсава била је од црвеног и плавог платна, а највероватније је по мотивима и обликом личила на остале средњовековне затсаве које данас имамо сачуване. Сви грбови Немањића су апокрифни, јер они нису имали грб. А чак и да јесу сигурно не би био на застави. Ми знам0о за њихов стег и ако се инсистира да Србија има средњовековне симболе, само та затавва би дошла у обзир. Међутим, људи често не свхатају да ми нисмо као слободна држава настали 1995. попут неких комшија. Србија током модерног доба има веома интересантну и богату историју и на сву срећу наши савремени симболи показују тј континуитет. Орао симболише средњовековну краљевину, штит са огњилима модерну кнежевину, а цео грб, заједно са љиљанима, модерну краљевину, на коју се Србија позива и тако је очуван континуитет целокупне историје наше државности. Поштујем труд господина Николића, али заставе које сте представили су кич посткомунистичког српског национализма.
 
За разлику од грбова Немањића за које сте рекли да су апокрифни а јесу, ова двобојна црвено-плава застава је стварно постојала, постојале су вероватно и неке друге варијанте у средњем веку али ми за ову знамо, и она представља најстарију познату заставу код Срба, тако и да је усвојена ова двобојна застава за државну не би била велика грешка.Ми данас имамо ову нашу тробојку која је стара преко 150 година па и ту постоји континуитет.
 
За разлику од грбова Немањића за које сте рекли да су апокрифни а јесу, ова двобојна црвено-плава застава је стварно постојала, постојале су вероватно и неке друге варијанте у средњем веку али ми за ову знамо, и она представља најстарију познату заставу код Срба, тако и да је усвојена ова двобојна застава за државну не би била велика грешка.Ми данас имамо ову нашу тробојку која је стара преко 150 година па и ту постоји континуитет.

Нисте пажљиво прочитала мој коментар, застава јесте постојала, а знамо на основу пописа имовине, по којем је у Дубровнику била и застава "од црвеног и плавог платна". Значи застава јесте имала две боје, али нема ни једног доказа о затсави модерног облика подељеној хоризонтално на горњи црвени и доњи плави део. Могла је да буде плава застава са црвеним орлом или неки крсташ барјак, или троугласта црвена застава са једном плавом ивицом. Ја о томе причам, најстарија документована српска застава јесте имала на себи ове боје, али како је изгледала не знамо. Међутим због данашње тробојнице, људима се допада идеја да је и некадашња застава била слична данашњој, што је смешно. Кога више интересује нека прочита нешто о заставама у средњем веку и њиховој улози. Лепо је што имамо податак о изгледу тако старе заставе, али опис није довољно опширан да бисмо је реконструисали.
 
Па то и кажем, не би била превелика грешка да је и та застава данас државна.
Зар она није чувана у Дубровнику до скоро, ваљда би требало да се зна распоред боја?
Неки је описују још детаљније колико знам са неким крстовима по њој.
Такође читао сам да постоји верна копија те прве заставе колико сам схватио, и то у једном месту крај Суботице.
 
Зар она није чувана у Дубровнику до скоро, ваљда би требало да се зна распоред боја?
Неки је описују још детаљније колико знам са неким крстовима по њој.
Такође читао сам да постоји верна копија те прве заставе колико сам схватио, и то у једном месту крај Суботице.

Trebalo bi da je to ovaj barjak:

Она је била начињена од црвене и плаве лаке свилене тканине („vехillum unum de yendato rubeo et blavo") а чувана је у Дубровнику (1281.г.) у покладу наследника српског краља Владислава (1234—43), синовца Светог Саве, који је после губитка престола управљао неким крајевима у Приморју.
simv-znac02.jpg
 

Back
Top