Геноцид над Србима у Независној Држави Хрватској

[Njegos88]

 

[Brđanin]

Da li je isti prirodni priraštaj Srba u Kraljevini Jugoslaviji između 1921. i 1931. kao i kod Srba u Bosni, Hercegovini, Hrvatskoj i Sremu ili je on manji, a u Srbiji zbog posleratnog bejbi buma veći od srpskog prirodnog priraštaja na nivou Jugoslavije?

 

[Urvan Hroboatos]

Sve ovo ne vrijedi ni pišiva boba.

Rekoh- ako je broj Hrvata apsolutno manji 1948. nego 1931., a svih ostalih osim Židova veći- onda su Hrvati najviše stradali. Nema se tu o čem pričati.

No je li to tako?

Đorđe Borozan i Stjepan Šterc donose bliske brojke manjka Hrvata, 3.500 i 14.000, no to nije, koliko znam, znanstveno i statistički proučeno.

Trebalo bi pažljivo i analitički razvrstati južnoslavenske narode 1931., jer po jeziku je to strpano u komad, a makedonski nije bio ni priznat. Dakle, regionalno i po religiji, uz gornju i donju granicu. Za Slovence bi se dalo dosta lako, a i za Makedonce, dok za H. i S. male su brojke Srba katolika (8800 1953.) i Hrvata pravoslavaca (9200 1953).

Dakle, točno ustanoviti gornju i donju granicu 1931.

Onda točno broj 1948. s tim da se odbroje Muslimani koji su se pisali kao H. i S., a Crnogorci pravoslavci, ako su pisani zasebno, pribroje Srbima iz 1931.

Koliko znam, to ozbiljno statistički i računalno nije obrađeno, nego od oka, nekad su se brojali katolici koji bilježe veliki pad- a "zaboravlja" se na to da su i Nijemci i Mađari; što se tiče Srba, treba jasno 1931. odvojiti Makedonce, a 1948. pribrojati Crnogorce da se vidi stanje stvari.

Žongliranje s prirastom je fantastika, nema kriterija kakav je prirast tijekom rata, a mali pomaci u postotcima dovode do velikih promjena u imaginarnim gubitcima, pa je taj vid vrlo sumnjiv. Trebalo bi uz ozbiljnu kompjutorsko statističku obradbu i uzeti druge sastavnice (kolika je emgracija za pojedine nacije?) i tekar onda bi se moglo doći do ozbiljnijih polazišta.

 

[Khal Drogo]

Da li je isti prirodni priraštaj Srba u Kraljevini Jugoslaviji između 1921. i 1931. kao i kod Srba u Bosni, Hercegovini, Hrvatskoj i Sremu ili je on manji,

То сам ти већ одговорио на другој теми.
Код православних у Босни и Херцеговини је нешто већи и од прираштаја православних и од прираштаја Срба за ниво читаве Југославије и износи 23,97%, када је у питању Хрватска, прираштај православне популације износи 15,91%.
Код ове обраде за ниво Хрватске и попис из 1921.године неопходно је користити податке из детаљног пописа становништва (овдје).

...a u Srbiji zbog posleratnog bejbi buma veći od srpskog prirodnog priraštaja na nivou Jugoslavije?

Мантрати о "бејби-буму" могу они који не разумију ову проблематику и који "бејби-бум" онако ђутуре узимају да је обавезан феномен како је коме то већ пожељно приказати. Предуслов да би се десио демографски скок у кратком времену јесте да имате потребну репродуктивну популацију.
Србији је у великом рату изгинула сила младости, ту није постојала та неопходна репродуктивна популација која би обезбиједила вртоглави демографски скок и за период одмах након великог рата и за период након пописа 1921.године. Прираштај јесте у периоду 1921-31 био изванредан међу православном популацијом (десетогодишњи 21,32%), и за то је вјероватно постоји више разлога. Основни предуслов за демографски позитивна кретања јесте морално и духовно стање нације, а тако добар прираштај нам казује и поред силних проблема, биједе, неимаштине да бјеше итекако добро морално и духовно стање нације.
На другој страни један од водећих југословенских демографа 1950их Долфе Вогелник је заступао хипотезу да се управо крајем 1930их, када су генерације рођене након великог рата достигле фертилну зрелост, десио демографски скок.

 

[Njegos88]

 

[paketije]

1.Broj Hrvata na popisu iz 1948 je bio manji od ocekivanog zbog toga sto su oni Hrvati koji imaju srpska prezimena , pozurili da se izjasne kao Srbi
2. Zato sto je bilo pomeranje granica izmedju Hrvatske i Slovenije, i Hrvatske i BiH, pa stanovnistvo tih oblasti je uracunato kao "ostali", a ne po narodnosti
3. Zato sto je Hrvatska imala pad nataliteta, i vecu emigraciju izmedju 1931 i 1941, tako da rezultati popisa stanovnistva iz 1931 i njihovo preracunavanje u "narodnosti" ne daje pribliznu sliku

 

[Khal Drogo]

Као и сваке године и данас је у Доњој Градини је обиљежен дан сјећања на јасеновачке мученике. Јасеновачки комплекс логора смрти бјеше највеће стратиште у монструм творевини ендехазији у којој је над православним Србима извршен геноцид по бестијалности и монструозности егзекуција никад забиљежен било гдје у свјетској историји. Од 2,2 милиона православних Срба који су 1941.године битисали на простору ебдехазије, трећина, њих 700.000 је зваршила у бројним стратиштима и јамама безданкама.

 

[Khal Drogo]

Двије седмице по успостављању монструм творевине ендехазије, прије равно 82 године, 25.04.1941.године донешена је одредба закона о забрани ћирилице.

Ћирилица нема право на живот ни у данашњој Хрватској.

 

[Njegos88]

 

[Khal Drogo]

На данашњи дан прије 82 године, у селу Хрватски Благај започело се за звјерским убијањем православних Срба, масакр ће бити упамћен као вељунски покољ (овдје)

Spojler: ХРВАТСКИ БЛАГАЈ – ВЕЉУНСКИ ПОКОЉ ОД 6. ДО 9. МАЈА 1941.

ХРВАТСКИ БЛАГАЈ – ВЕЉУНСКИ ПОКОЉ ОД 6. ДО 9. МАЈА 1941.​

Ђуро Затезало 1931-2017.

6. мај – Ђурђевдан, година 1941. Освануо је лијеп сунчан дан. Тога дана Срби се свечаније одијевају, иду једни другима на Крсну славу у госте, разговарају о успјесима у обављању прољетне сјетве. Веселе се и радују. Све је раздрагано и свечано. Нитко ни у помисли није могао слутити да ће то бити дан нечувеног злочина – геноцида над невиним сељачким становницима Кордуна.
Један од првих масовних злочина нове хрватске власти поглавника Независне Државе Хрватске, др. Анте Павелића. Злочин планиран, добро припремљен и организирано изведен по замисли поглавара Павелића и наређењу Еугена Диде Кватерника.
Управо тога дана, 6. маја, дана весеља и славе, у рану зору, одјекнули су први усташки пуцњи у српским селима Вељуна, Перјасице, Доњег Полоја, Кузме и других насеља. Усташе, емигранти и домаћи Хрвати – усташе, хватали су своје комшије Србе по селима, тукли и затварали на неколико сабиралишта – мучилишта на Вељуну, Перјасици, Слуњу и Хрватском Благају.
Да би могли почети проводити такву и озакоњену политику Независне Државе Хрватске, усташке су власти организирале убиство угледне хрватске породице млинара Јосе Мравунца у Хрватском Благају, омиљеног човјека међу Србима и Хрватима. Управо ту на Кордуну, према оцјени усташких поглавара гдје су Срби и Хрвати вјековима живјели у добрим комшијским односима, требало је злочин извршити и њих међусобно завадити и закрвити. То су извели на најподлији могући начин.
Већ крајем априла 1941. године, након првог масовног покоља Срба у селу Гудовцу код Бјеловара, 28. априла исте године, у жупном стану у Хрватском Благају на Кордуну, састали су се усташки повјереник за Вељун Иван Шајфар, жупник Блаж Томљеновић и млинар Јосип Пауновић и договорили се о убиству млинара Јосе Мравунца и његове породице, с тим да одмах прогласе како су то уморство учинили Срби с Вељуна. О том њиховом договору упознао је њихов официр Здравко Карловић на састанку у Карловцу, 35 пробраних усташа, који су и донијели детаљан план о ликвидацији Јосе Мравунца и његове породице.
На том састанку учествовао је и већ до тада добро познати усташа из села Фурјана, Милан Бунета, који је на саслушању 27. јула 1945. године у Карловцу, поред осталога испричао: „Главна тема састанка била је инсценирање убиства млинара Јосе Мравунца и његове фамилије из Хрватског Благаја к.бр. 37, ради давања повода за масовно хапшење и ликвидацију Срба, мушкараца из Вељуна и околних села.”
Пошто је хрватско село Благај врло пасивно, а сусједно село Вељун у коме су настањени Срби знатно богатије, требало је наћи некаквог повода за ликвидацију људи из Вељуна, како би се касније народ из Хрватског Благаја могао преселити у српске куће и тамо се стално настанити. На поменутом састанку је Јосип Пауновић из а предложио да присутне усташе једне ноћи отиђу у Благај и тамо ликвидирају хрватску фамилију Јосипа Мравунца. Овим убиством постигао би се двоструки успјех:
1. Убиство фамилије Мравунац сматрало би се злочином кога су извршили Срби из Вељуна и околице, чиме би се добио повод за јавно хапшење свих мушкараца из Вељуна, које треба тајним начином поубијати, а потом прогласити да су затвореници послани на присилни рад у Њемачку; и
2. Млинара Јосипа Мравунца требало је иначе ликвидирати, јер се он више осјећао као Југославен него Хрват – католик. Он не симпатизира усташки покрет и навелико конкурира осталим бољим хрватским млинарима из истог села. На састанку су поред Јосипа Пауновића из Хрватског Благаја присуствовали Грашић Перо – Чигрија и ми из Карловца. Сви учесници у дискусији сложили су се са приједлогом Пауновић Јосипа…”
Непосредни организатори на терену били су: жупник Иван Никшић, шеф усташког стана из Слуња, жупник Иван Микан из Огулина, учитељ и усташки повјереник опћине Вељун, Иван Шајфар, адвокат Ловро Сушић из Огулина, жупник Блаж Томљеновић из Хрватског Благаја, усташки емигранти који су дошли из Загреба, најближи поузданик по наређењу Диде Кватерника, усташки официр Ивица Шарић, син биљежника из Госпића, Мијо Бабић, Вјекослав Макс Лубурић и неколико домаћих усташа из Хрватског Благаја.
Према утврђеном договору, ноћу 5/6. маја 1941. године, усташе обучене у сељачку одјећу убиле су Јосу Мравунца, супругу му Марију, мајку Ану, малољетне синове Ивана и Николу, а дванаестогодишњу кћеркицу Милку бацили у ријеку Корану, јер су знали да она зна пливати и да ће изићи из воде те им послужити за остваривање њихових подлих намјера. Она је и једина преживјела тај покољ.
Сутрадан, 6. маја 1941. године, шеф слуњских усташа, жупник Иван Никшић послао је телеграм свим оружничким станицама у котару Слуњу: „Срби у Благају убили су хрватску породицу Јосипа Мравунца. Забраните Србима излазак из кућа…” Окупљеним усташама у Слуњу у присуству жупника Никшића, расправљајући о судбини похватаних Срба, усташки официр Ивица Шарић им је рекао: „Ја знам да њих има и добрих људи, али шта им за то најбоље можеш, него да им пиштољем просвираш мали мозак…” У помоћ усташама из Слуња дошле су усташе из Загреба, Карловца, Хрватског Благаја, како емигранти тако и домаћи – комшије.
У три дана, од 6. до 9. маја 1941. на превару су усташе похватале 600 Срба мушкараца с подручја котара Слуња и котара Војнић, од којих су 520 поклале у Хрватском Благају, а других 80 је на интервенцију талијанског пуковника Оскара Гриттија враћено у камионима с пута према Хрватском Благају у Слуњ и пуштено својим кућама.

Усташки покољ у Вељуну 1941. је назив за масовно убиство 520 Срба из кордунашког села Вељуна, и његове околине који је трајао од 6. до 9. маја 1941.године. И трећи масовни покољ православних Срба на простору ендехазије након покоља у Гудовцу и Вуковару.
Злочин је брижљиво планиран и добро организован. Да би га спровелим усташе Јосип Пауновић, Перо Грашић Чигрија и Блаж Томљеновић. су у ноћи 5/6.маја заклале одабрану жртву, пројугословенски оријентисаног локалног млинара Јосипа Мравунца и четири члана његове породице.
За овај злочин је усташка жгадија одмах брже боље оптужила "српске разбојнике" .
Моментално су кренула масовна хапшења правосклавних Срба на подручју општине Вељун. Из Загреба, у Хрватски Благај, су стигла два камиона усташа, под командом Ивана Шарића, са којим се вратио и жупник Томљеновић. Образовано је пет усташких група да по селима општине Вељун хапсе Србе. Најпре су похапшени истакнути људи, а затим су похватани сви мушкарци од 16 до 60 година које су усташе затекле. Усташе су људима говорили да не дозволе да их воде, него да сами иду на Вељун уколико се осећају невиним. Многи су послушали.

Похапшено је из вељунске општине укупно 625 Срба, старце су наредних дана пустили а преосталих 520 православних Срба одвеле у Хрватски Благај, затворили у школу и на звјерски начим поклали.

Масакр православних Срба у Хрватском Благају описао је др Ђуро Затезало у својој књизи

 

[Voj. Josif Runjanin]

 

[Лекизан]

ТЕЛЕГРАМИ КАО ДОКАЗ ГЕНОЦИДА НАД СРБИМА: Усташе службеним брзојавима наређивале хапшење деце, жена и стараца и одвођење у логоре​

В. Црњански Спасојевић

28. 07. 2023.
ЧЕЛНИЦИ Историјског музеја Србије (ИМС) и Музеја жртава геноцида потписаће, 4. августа, уговор о уступању музејске грађе, захваљујући ком ће извршити међумузејску размену драгоцених артефаката. У питању је први такав уговор између ова два музеја.

Foto Nikola Skenderija

ИМС ће обогатити фонд Музеја жртава геноцида прворазредном архивском грађом из времена НДХ, која експлицитно доказује да су усташе починиле геноцид, док ће депои ИМС добити драгоцене фотографије и документе из Првог светског рата и међуратног периода, и два попрсја - Станоја Главаша и Васе Чарапића.
- Историјски музеј Србије откупио је од нашег дугогодишњег сарадника Душана Витаса, који је преминуо прошлог месеца, 100 телеграма и три документа из Независне државе Хрватске - објашњава за "Новости" директорка ИМС др Душица Бојић.


Реч је телеграмима Усташке надзорне службе, који су ретки, делом зато што су нестали у вихору рата, а делом зато што су намерно уништени. Такође је у питању документација из усташких логора, како јасеновачког система, тако и сабирних кампова.
- Ова грађа је подељена у шест група и у разговору са директором Музеја жртава геноцида Дејаном Ристићем констатовали смо да би било лепо да наше установе размене грађу коју чувају. Музеј жртава геноцида је специјализовна институција, а ово су документа која допуњују њихову грађу - каже Душица Бојић.
Музеј жртава геноцида, према речима кустоса-историчара Јасмине Тутуновић Трифунов, уступиће, пак, ИМС грађу коју су стекли поклоном или откупом током прошле и ове године, а за коју сматрају да би више одговарала тематском оквиру ИМС. Уговор ће пратити и попис предмета из оба музеја који ће бити уступљени.

- Документа која наш музеј добија у размени представљају изузетно вредну историјску грађу и архивске изворе првог реда, који се налазе у одличном физичком стању - објашњава Јасмина Тутуновић Трифунов. - Ту су изузетно ретки "брзојави", односно телеграми Усташке надзорне службе и документа из логора Јасеновац и Стара Градишка, као и она везана за сабирне и пролазне логоре у Ђакову, Карловцу, Сарајеву, Вараждину, Петрињи, Броду на Сави, Травнику и Мостару. Обухватају период од 1941. и стварања НДХ, па надаље.
На неким телеграмима у углу је само шаховница, док је на другима она смештена у препознатљивом усташком "У". Један је Усташка надзорна служба упутила сабирном логору у Ђакову са захтевом да се ухапси седамдесетпетогодишња Ана Ковачевић. Други, такође упућен Ђакову, указује на хапшење дечака Мирка Драгишића.
- Ово име смо већ сретали у другим документима - каже наша саговорница. - Још не знамо да ли је реч о истом дечаку. Телеграми Усташке надзорне службе несумњиво доказују да је реч о геноцидној намери, јер деца и старије особе, цивили, не могу бити ратни заробљеници.
"Брзојави", такође, сведоче, о хапшењу Јевреја и Холокаусту. У једном је издат налог за хапшење Сиде Монтиљо, удате Шилберк, која је такође послата у Ђаково.

ПРИЗНАНИЦА МЕЈБЛ ГРУЈИЋ​

ЈАСМИНА Тутуновић Трифунов нарочито истиче признаницу за новац који је српска добротворка, болничарка у Великом рату и оснивачица Кола српских сестара, Мејбл Грујић, супруга нашег дипломате у Вашингтону Славка Грујића, прикупила у САД и уплатила као помоћ за српску дечју болницу. Др Душица Бојић, пак, показује као интересантан црквени календар из 1916, штампан под именом "Авала", у Риму, у ком се, на крају, налазе побројане земље савезнице и земље непријатељи, уз образложења.

У овај пролазни логор смештане су прво јеврејске, а затим и српске жене са децом. Почетком 1942. логор преузима Усташка обрана, а Вјекослав Макс Лубурић шаље Љубу Милоша, Јозу Матијевића и одред усташа. Ту су затим масовно пребациване логорашице и њихови малишани из Старе Градишке, њих више од 1.000. У транспорту је било беба млађих од годину дана и старица близу 90. Многи су умрли од тифуса и глади, јер је Лубурић намерно мешао здраве и болесне, па се пегави тифус ширио. Само на ђаковачком гробљу налазе се имена 569 сахрањених. После рата пронађене су и посебне јаме, у које су бацане силоване и убијене девојке између 18 и 25 година. Пошто се тифус ширио, у мају стиже наредба да се логор евакуише. Од 3.000 жена и деце једва да је неколико преживело. Део српске деце је спасла Диана Будисављевић, а Јевреји су скончали у јасеновачкој Циглани.
У телеграмима Усташке надзорне службе могу се видети и налози да се не хапсе "Цигани муслимани", као и да се пусте на миру Хрвати који се изјашњавају као Италијани. У некима су спискови ухапшених, а у некима замолнице упућене одређеном логору да се провери налази ли се у њему конкретна особа.
Што се тиче грађе коју Музеј жртава геноцида уступа Историјском музеју Србије, посебно је занимљива збирка седамдесетак фотографија и докумената везаних за Велики рат. Ту су ратне фотографије из Бизерте, Београда, Краљева, фотографије деце избеглица у Француској, затим серија слика приликом подизања споменика краљу Петру Првом у Старој Кањижи, који је у Другом светском рату уништен, па недавно обновљен, као и слике аустроугарских злочина и посете адмирала Гепрата Београду, 1931.
https://www.novosti.rs/c/drustvo/ve...-hapsenje-dece-zena-staraca-odvodjenje-logore

 

[Khal Drogo]

У ове дане прије 82 године, између 6. и 11. августа 1941.године, злочиначке хорде у државном апарату монтрум творевине ендехазије под командом Ивана Јовановића званог Црни, извршиле су масакр у Пребиловцима гдје је на бестијалан начин уморено 826 од укупно 994 Срба села Пребиловци, углавном жена, дјеце и стараца. Већина је жива бачена у јаму Голубинку, док су остали били убијени на лицу мјеста. Педесет и четири српска домаћинства Пребиловаца су тим покољем била заувијек угашена.

 

[БелиВук]

Масовна клања Српских цивила, силовања Српкиња па после их клали очи вадили набијали им у полне органе колац, Немачки нацисти који су имали своје конц логоре нису видели бруталност које имају усташе према Србима. Ово заобишло и код нас да уче у школама а камоли на Западу, зашто?

German officers in Croatia and Bosnia repeatedly expressed abhorrence at Ustaše mass killings of Serbs, using words like “slaughter”, “atrocities”, “butchery” and “terror”, while citing hundreds of thousands of victims. Thus Major Walter Kleinenberger, officer with the 714th division, complained that Ustaše brutality “was in defiance of all laws of civilization. The Ustaše murder without exception men, women and children”. German Captain Konopatzki called the Ustaše Black Legion slaughter of Serb civilians in Eastern Bosnia “a new wave of butchery of innocents”. Ustaše “wholesale butchery” (Abschlachtung) of Serbs in Srem, in ISC-occupied Serbia, triggered German concerns of Serb uprisings. Lieutenant Colonel von Wedel wrote that in western Bosnia Ustaše killed women and children “like cattle” in a series of “bestial executions”.
Gumz, Jonathan E. (2001). "Wehrmacht Perceptions of Mass Violence in Croatia, 1941–1942". The Historical Journal. 44 (4): 1015–1038.

This is how Hitler's Plenipotentiary to Croatia, General von Horstanau, described the aftermath of slaughter committed by Jasenovac concentration camp guards in a nearby village: At Crkveni Bok, an unfortunate place, over which about five hundred 15- to 20-year-old thugs descended under the leadership of an Ustasha lieutenant colonel, people were killed everywhere, women were raped and then tortured to death, children were killed. I saw in the Sava River the corpse of a young woman with her eyes dug out and a stake driven into her sexual parts. This woman was at most twenty years old when she fell into the hands of these monsters. All around, pigs devoured unburied human beings. "Fortunate" residents were shipped in terrifying freight cars; many of these involuntary "passengers" cut their veins during transport to the camp [Jasenovac]"
Horstenau, Edmund Glaise von; Broucek, Peter (1988). Ein General im Zwielicht: die Erinnerungen Edmund Glaises von Horstenau (in German). Böhlau Verlag Wien. pp. 166'167.

 

[jolemisa]

Sta su se ygrayavali,a sta su oni radili Jevrejim u logorima.I kada im je bilo toliko tesko,sto to nisu sprecavali.

 

[pertowic]

Sta su se ygrayavali,a sta su oni radili Jevrejim u logorima.I kada im je bilo toliko tesko,sto to nisu sprecavali.

a sta su im radili?

 

[jolemisa]

a sta su im radili?

Jesu li im vadili zlatne zube,sekli prste,da bi skinuli prstenje,Gusili ih gasovima u kojima je mucno ubijeno na 100 hiljada jevreja.Zive ih bacali u peci i palili.I da ne nabrajam jos.Ausvic je skoro isti pogrom jednog naroda,kao Jasenovac.

 

[Dingelinge]

a sta su im radili?

Vodili su ih na izlete da razgledaju nemacku.

 

[Лички гусар]

Масовна клања Српских цивила, силовања Српкиња па после их клали очи вадили набијали им у полне органе колац, Немачки нацисти који су имали своје конц логоре нису видели бруталност које имају усташе према Србима. Ово заобишло и код нас да уче у школама а камоли на Западу, зашто?

Ко и у првом свј. рату зарад Југе Србо је препишао гробове своји најближи.
Мала је то цијена за тако велику ствар.
Крило се....

Да ли су југо-ројалистичка гов. ово ставила у књиге 1919? Да ли је ико знао о овоме прије 1990? Не боли кад то ураде браћа Јозо и Анте и Мујо и Хасо, а?

 

[БелиВук]

Sta su se ygrayavali,a sta su oni radili Jevrejim u logorima.I kada im je bilo toliko tesko,sto to nisu sprecavali.

Покушали су, Hitler им је хладно одговорио да не нападају усташе (већина Хрвата су усташе) јер су Хрвати савезници Немачкој. Stormfront Srbija испада смешан. Hitlerу је било у реду да усташе истребе Србе. Има неких ствари на Stormfront Srbija што су историјске чињенице како већина Јевреја нису пријатељи Срба, то је тачно, али њихова подршка Hitlerу је ван памети.

 

[jolemisa]

Покушали су, Hitler им је хладно одговорио да не нападају усташе (већина Хрвата су усташе) јер су Хрвати савезници Немачкој. Stormfront Srbija испада смешан. Hitlerу је било у реду да усташе истребе Србе. Има неких ствари на Stormfront Srbija што су историјске чињенице како већина Јевреја нису пријатељи Срба, то је тачно, али њихова подршка Hitlerу је ван памети.

Daaa Hitler je kriv za to sta su oni radili Srbima.Mrznja je sve to uradila i nista drugo.I dan dans ne mogu da cuju za nas niti da nam se obrate kao normalnim i njima ravnim.

 

[БелиВук]

Daaa Hitler je kriv za to sta su oni radili Srbima.Mrznja je sve to uradila i nista drugo.I dan dans ne mogu da cuju za nas niti da nam se obrate kao normalnim i njima ravnim.

Нису АФД у Немачкој нацисти, не би били против независности Косова, има коректних Немаца, нема их на претек, али их има.

 

[jolemisa]

Нису АФД у Немачкој нацисти, не би били против независности Косова, има коректних Немаца, нема их на претек, али их има.

Svaba nema korektnih.Svaba je svaba.

 

[Khal Drogo]

На данашњи дан прије 82 године, 7. фебруара 1942.године, злочимначке јединиве НДХ извршиле су стравичан масакр у бањолучким насељима Дракулић, Шарговац, Мотике и у руднику Раковац,.Злочин у овим насељима представља највећи покољ у само једном дану. Усташе су кобног дана убиле 2300 српских цивила, од којих 551 дијете. Исти дан у бањалучкој Основној школи Ђура Јакшић, у насељу Шарговац, извршен је покољ 52 српска ђака. О свирепости злочина свједочи чињеница да су покољ над Србима чиниле комшије и свештеници из самостана на Петрићевцу. Као и сваке године, и ове је у недјељу 4.фебруара одржан помен (Сјећање на више од 2.300 Срба убијених у усташком покољу у Дракулићу) тим нашим страдалницима. И док су медији у Српској извјештавали о овом претужном подсјећању, нити један медиј у Србији није посветио барем једну реченицу овом претужном подсјећању. И то нам говори да ваља порадити да култура заборава на те наше страдалнике у времену ендегазије не однесе побједу.

 

[KraNp]

Да се коначно сазнало где је живео Петар Брзица и кад је преминуо ? Остављам снимак са једног руског ЈТ канала. Молим модератора да остави тему неколико сати па онда нек брише.