Када су у питању жртве рата током другог свјетског рата, ту је много манипулација у којима разумљиво предњачи хрватска, а нећемо погријешити ако напишемо и неоусташка пропаганда задњих деценија.
Први прецизан број југословенских ратних жртава јавно је изрекао Митар Бакић, генерални секретар Председништва југословенске владе, који је представницима стране штампе, 19. августа 1945. године, изнео бројку од 1,685.000 страдалих становника, при чему је напоменуо да је од тога преко 75% „стрељано или изгубило живот у фашистичким логорима или фабрикама смрти“.
Бројка од 1,685.000 страдалих југословенских грађана је разложена на: 283.540 страдалих војника и 1.401.460 цивила.
Током самог рада Репарационе конференције 1946.године, Југославија је исправила, пријављени број жртава. Број страдалих војника је повећан на 305.000, са којим се добило укупно
1,706.460 жртава. На страну колико је та процјена или прорачун ваљано урађен, но то је једини званично приказан број жртава Југославијке током другог свјетског рата.
Поводом ове материје препоручујем докторску дисертацију
Ненад Л. Лајбеншпергер Жртве Другог светског рата у политици југословенске државе
Након рата водећи демографи учинили су неколико прорачуна демографских губитака и жртава рата, по мом мишљењу вриједан помена је прорачун Драгољуба Тасића из 1951.године, тада једног од водећих југословенских демографа који је као основ узео прираштај 1921-31 и методом геометријске прогресије дошао до броја популације 1941, те очекиваног броја популације 1948, да није било рата. По његовом прорачуну демографски губици су 2.428.000 од којих на жртве рата отпада 1.400.000.
Вриједан је прорачун Долфе Вогелниика који је сматрао да је Тасићева хипотеза да би стопа прираштаја 1941.- 48. (да није било рата) била иста као за период од 1921.-39. сувише ниска, јер управо у том временском раздобљу наступају у фертилно доба генерације које су рођене послије I.св.рата, и да би дошло да није било рата до "демографског скока".
По Вогелниковој студији укупни демографски губици нису мањи од 2.854.000 (до горње границе 3.250.000) од који жртве рата нису мање од 1.814.000 (до преко 2 милиона).
До 1964.године учињен је попис жртава именом и презименом. збирне резултате пописа жртава имамо
овдје, те допуњен попис жртава
овдје, по којем имамо пописаних 657.101 жртву именом и презименом. Овдје ваља имати на уму да се централна комисија у завршном извјештају оградила да до бројних имена жртава није могла доћи, пописом нису пописивани квинслинзи и помагачи, и централна комисија је дала свој прорачун да бјеше не мање 1.106-1.156.000 страдалих током рата.
Резултати пописа жртава су проглашени стр.повјерљивим документом, важно је знати да тим пописом 60% жртава чине Срби, огромна већина на простору НДХ, ознака тајности је скинута 1989.године.
Прорачун демографских губитака узимајући као основ кретања између пописа у краљевини СХС 1921.године (
овдје) и пописа у краљењвини Југославији 1931.године (
овдје), није тешко урадити. Са потпуно истим прираштајем као у периоду 1921-31.године (16,26%) демографски губици за читаву Југославију би износили 2.640.000 од којих на демографске губитке по другим основама (увећани морталитет и умањени фертилитет због ратних дешавања те миграције током и након рата) износи око милион (у тој процјени се слажу сви демографи) а жртве рата нешто преко 1,6 милиона.
Ја не могу тврдити да је и колико би овај прорачун био близу истини, нити то може било ко, но само констатујем да би са идентичним прираштајем као у периоду 1921-31. имали готово исти број жртава рата како је приказано на мировној конференцији у Паризу.
Уважавајући да смо у периоду 1921-31 имали прираштај међу працвославним 21,32%, католицима 10,81% те међу муслиманима 16,05% са пројекцијом истог или сличног прираштаја добили би око милион српских жртава током другог свјетског рата од којих на простору ендехазије око 700.000. Односно на простору ендехазије трећина Срба од око 2,2 милиона колико је са тим прираштајем битисало 1941.године је страдало у неком од многобројних стратишта.
Тачан број жртава никад сазнати нећемо, нити је то могуће утврдити. Но оно нам говори о монструозности те творевине ендехазије да имамо
74.580 убијене дјечице до 14 година старости, и то у већим стратиштима имамо пописана имена тих малишана
овдје те у мањим стратиштима
овдје.
И то су имена бестијално уморене дјечице именом и презименом, свако име је провјерљиво, стваран број је на ужасну жалост и много већи јер до бројних имена уморене дјечиице се није могло доћи, Насилно прекинути животи тих малих анђела нам свједоче колико је та монтрум творевина ендехазија досегла непојмљиве висине на љествици зла.
