Геноцид над Србима у Независној Држави Хрватској

[Лички гусар]

Наравно али је настала уз подршку Немаца а не Италијана.

Као и (пуну ничим условљену) подршку београдског југоројалистичког режима. Створена је 1939. а не 1941. кад ју је извукао павелић из џепа ко зец из шешира.

 

[Лекизан]

Као и (пуну ничим условљену) подршку београдског југоројалистичког режима. Створена је 1939. а не 1941. кад ју је извукао павелић из џепа ко зец из шешира.

1941 о томе одлучују Немци то је поента, да су се Италијани питали она не би ни постојала, Југославија би била подељена тако што би све јужно од линије Карловац-Вишеград припало Италији а северно Немачкој, како су предходно и договорили.

 

[Khal Drogo]

Подсјећање на масакр у Дракулићу, Шарговцу и Мотикама 7. фебруара 1942. године, када је у крвавом пиру злочиначких хорди у државном апарату монструм творевине ендехазије погубљено 2.300 српских цивилка од којих 551 бејаху дјечица

 

[MOST6]

Није, управо супротно, отуда и натегнути преговори у Риму између Италијана и Немаца уз присуство злочинца Павелића.
Никада није веће зло ходало овим просторима од хрватских усташа.

Netočno. Nijemci su se naknadno upustili u tu priču. NDH je proizvod fašističke Italije.

 

[Лекизан]

Netočno. Nijemci su se naknadno upustili u tu priču. NDH je proizvod fašističke Italije.

Не.Немци су били креатори ндхазије, Италијани су тражили поделу те територије између њих и Немаца како је предходно било договорено.
Отуда честа конфонтација између Хрвата и Италијана у другој и трећој зони.

 

[Khal Drogo]

 

[Khal Drogo]

Промоција књиге Василија Крестића "Геноцидом до велике Хрватске" из 1998.године

Василијe Крестић "Геноцидом до велике Хрватске"

 

[Khal Drogo]

 

[MOST6]

Не.Немци су били креатори ндхазије, Италијани су тражили поделу те територије између њих и Немаца како је предходно било договорено.
Отуда честа конфонтација између Хрвата и Италијана у другој и трећој зони.

Netočno. Talijani su bili stvaratelji NDH. Nijemci su se naknadno upleli u tu priču.

 

[Khal Drogo]

На данашњи дан прије 83 године, 22,марта 1942.године десила се најмасовнија егзекуција током прољетног покоља у Старом Броду и Милошевићима, познатохг и као Крвави младенци. У овом крвавом пиру усташких хорди на звјерске начине побијено је 6.000 невиних Срба и Српкиња, међу којима и великог броја дјечице, из општине Вишеград.

 

[Лекизан]

Netočno. Talijani su bili stvaratelji NDH. Nijemci su se naknadno upleli u tu priču.

Нису, до последњег дана су тражили проширења до линије разграничења.

 

[MOST6]

Нису, до последњег дана су тражили проширења до линије разграничења.
Pogledajte prilog 1701547

To što si napisao nema apsolutno nikakve veze s mojom tvrdnjom.

 

[Лекизан]

To što si napisao nema apsolutno nikakve veze s mojom tvrdnjom.

Има, НДХ је немачка творевина а не италијанска и зато Италијани и траже договорена проширења током рата.
Генерал Роата:

https://gorasavina.com/wp-content/u...́Hrvatska-zverstva-u-drugom-svetskom-ratu.pdf

 

[MOST6]

Има, НДХ је немачка творевина а не италијанска и зато Италијани и траже договорена проширења током рата.
Генерал Роата:
Pogledajte prilog 1701649
Pogledajte prilog 1701650
Pogledajte prilog 1701651
https://gorasavina.com/wp-content/u...́Hrvatska-zverstva-u-drugom-svetskom-ratu.pdf

Netočno. NDH je talijanska tvorevina. Nijemci su se umiješali kasnije u priču.

 

[Лекизан]

Netočno. NDH je talijanska tvorevina. Nijemci su se umiješali kasnije u priču.

Нису а ти си недоказан изгледа.

 

[Khal Drogo]

Када је у питању стварање монструм творевине ендегазије, она је успоставњена под гусјеницама њемачких тенкова 10.априла након што су њемачке нацистичке војне формације ушетале у Загредб гдје су од масе дочекане као ослободиоци.

Марионетска творевина ендехазија је успоставље не уз помоћ Хитлерове Њемачке и не (испрва) под вођством усташког режима, него ју је успоставила нацистичка Њемачка а Италијани који су испрва били пасивни посматрачи су се наредних дана и недјеља укључили у причу.
Ендехазија је чедо нацистичке Њемачке. По успостављању ендехазије на гусјебицама њемачких тенкова 10.априла 1941.године, наредних дана та ће творервина добити своју форму и садржај. Ту је наредних дана, могуће на инзистирање Италијана (мада бих ту био опрезан, замршенији су ти процеси него ли се чини) шачица усташа "преузела" ту тек успостављену политичку зворевину, Павелић се под окриљем ноћи буквално ушуњао 16.апрула у Загреб, можемо рећи да је та шачица усташа "украла" (наравно потпомгнута од моћних ментора) ту политичку творервину и наредних недјеља, мјесеци и година је уредила према свом злотворском поимању.

 

[Khal Drogo]

Код разумијевања тих дешавања и процеса пожељан је и темељит приступ и опрез код закључака. По мени код разумијевања и планова и чињења могу помоћи мемоари Едмунда Глез фон Хорстенауа објављени у виду књиге Између Хитлера и Павелића. Који сам бјеше важним актером тих дешавања и који је лично познавао и имао сусрете са свим другим важним актерима, чија је размишљања пренио у књизи.

Ту јесу Хрвати били увучени у компликоване њемачке и италијанске односе, које ни сам Хорстенау често није разумио, но код одлука су се (поглавник и клика око њега) питали колико и портир у некој фирми, Италијани би изложили жеље, захтјеве, а Нијемци би рекли коначну.

Ево свједочанства о састанку код Хитлера у априлу 1941. док још нису почели преговори Њемачке и Италије о судбини ендехазије

U prostoriji su, pored Hitlera, bili prisutni Kajtel, Jodl i Bodenšac. Kasnije nam se pridruţio i odvratni Hevel.
Hitler mi je ponudio da sednem. Izvinio sam se što se tako brzo ponovo pojavljujem pred njim. Imam zato veliko opravdanje, odnosno jake političke razloge, što će se videti iz mog izlaganja.
Slika koju sam dobio u Zagrebu, pošto sam u torn gradu proveo 48 ĉasova, samo potvrđuje to da je firer, kada je govorio nedavno, na uskršnji ponedeljak, pravilno ocenio situaciju (a, pre svega, i moja procena je bila ispravna, ali sam to prećutao).
Svi u Zagrebu imaju jednu jedinu želju: da ih Nemaĉka vodi (Hrvati idu ĉak tako daleko da traţe da nose i nemaĉke uniforme), no, ovaj predlog sam odmah odbacio.
Oseća se da ljudi imaju pomalo i strah od predstojeće nezavisnosti. Ako bi im se ponudilo, sa oduševljenjem bi prihvatili predlog da postanu nemaĉki protektorat. Prema Hitleru osećaju "upravo mistiĉno obožavanje". Kada sam to izgovorio, Hitler se u sebi samozadovoljno nasmešio.
U Zagrebu ne žele da vode sopstvenu spoljnu politiku i za sada kod njih ne postoji ministarstvo spoljnih poslova. Odbacuju saradnju sa Mađarima, i to zbog spornog podruĉja u Prekomurju i u Slavoniji. Postoji velika mržnja prema Italiji, "da ne kažem još neku jaĉu reĉ". Ovo se naroĉito ispoljava posle sukoba Italije sa Albanijom. Zamolio sam Hitlera da sa mnom ne postupa na stari austrijski
naĉin, dakle, da moje predloge ne odbaci odmah kao nerealne. Ja sam naviknut da razmišljam u istorijskim okvirima, pa sam zato ubeđen da nikako ne smemo da izgubimo Italiju, a pre svega Musolinija, kao svog saveznika.
Čak ni onda ako znamo da su slabiji partner i da im je potrebna naša pomoć. Zbog toga sam već na samom poĉetku svog delovanja u Hrvatskoj stavio do znanja u Zagrebu da su nam Ilalijani prijatelji. Ovo je ostavilo željeni utisak kod politiĉara u Zagrebu, premda sam od njih zahtevao da povuku korake koji nisu nimalo popularni kod Hrvata.
Ljudi mi jednostavno veruju, jer poznaju moju prošlost. Nažalost, ponašanje Italijana u Dalmaciji bilo je drsko i bezobrazno i to je prouzrokovalo napetu situaciju na torn podruĉju.
Posledice toga sam već ranije naveo: otežano je stvaranje hrvatske drţave, a time su nemačke trupe prisiljene da ostanu duţe nego što je bilo planirano; kod nekih Hrvata ponovo poĉinje da oživljava jugoslovenska ideja.

Е овај је дио занимљив

U toku razgovora oprezno sam naĉeo jednu temu koja je veoma delikatna. Pravio sam se da sam neobavešten, pa sam fireru postavio sledeće pitanje: koje su stvarne aspiracije Italije prema istoĉnoj obali Jadrana? Ako je taĉno da Italija hoće skoro celu Dalmaciju, onda se postavlja pitanje: kakav je stav Nemaĉke?
Ako je to sluĉaj, nameravao sam da nastavim i da kaţem da bi valjalo da odgodimo konaĉno reše-nje tog pitanja i da ga barem sakrijemo nekim provizornim, vojnim rešenjem. Hitler me je, međutim, ovde prekinuo i rekao: „Опо što apsolutno odgovara istini jeste ovo: mi nemamo nekakvih konkretnih obaveza prema tom problemu. Jedina naša obaveza sastoji se u tome da sve što se nalazi južno od reke Drave spada u italijansku interesnu sferu.
Kada bi Italijani bili pametni, vodili bi politiku kakvu ste vi upravo predložili. Jer je ona jedina razumna i korisna za njih! Ovaj problem, medutim, jeste iskljuĉivo njihov I mogu da ga rešavaju samo Italijani i Hrvati. Južno od reke Drave Nemaĉka ima samo privredne interese. U dubini duše, protivim se tome da Nemačka izađe na Jadransko more." U sebi sam pomislio da Hitler ne želi da nastavi politiku nemaĉkih careva iz doba srednjeg veka. Firer je nastavio sa svojim monologom: „Ako mi izađemo na Jadran, dakle, na Mediteran, to znači da smo opet izašli na zatvoreno more. Nemaĉka nacija, međutim, treba da vidi svoju budućnost na Severnom moru, koje je otvoreno prema svim okeanima sveta.
I, uopšte, Nemačka treba težište svojih ambicija da ima na severu (kazao sam sam sebi: 'Da, ovo je teorija Rozenberga!'). Da se Dalmacija nalazi u italijanskim rukama, u tome ima i dobrih strana. Ova regija će neprestano biti jabuka razdora između Hrvatske i Italije. Nemaĉka će tako ovde uvek igrati ulogu sudije (a ja umalo da ga nisam prekinuo: 'Kao da je to neka zahvalna uloga!'). Sem toga, opasnost da se ponovo rasplamsa jugoslovenski pokret zapravo i ne postoji."
Ja sam primetio da su Hrvati spremni da se prozovu Germani. Hitler je odbacio moju duhovitu primedbu i smešak sa kojim sam popratio komentar, i rekao je: „U ovoj primedbi sadržano je dosta istine. Rasna osnova Hrvata nije jednaka sa drugima koji po mentalitetu pripadaju orijentalnim narodima."
Upravo u ovome Hitler vidi garanta da će provalija i nesloga između Srba i Hrvata, koji su se našli ujedinjeni u zajedniĉkoj državi, ostati trajna.

Услиједили су ти преговори, или "преговори", заправо главни баја би "примио мишљења к знању", Италијани су разумљиво пуно тражили

Sa novim nemaĉkim poslanikom veĉerao sam u hotelu „Palas", koji trenutno slanuje u torn hotelu. Tu se našao i Fezenmajer. On se upravo vratio od poglavnika i ispricao nam strašnu novost. Ćano je prvo zahtevao od Hrvata da se Italiji prepusti cela daimatinska obala, koja ukljuĉuje i priliĉno veliko zalede. Kada je Pavelić taj predlog odbio, Ćano je predložio da se Hrvatskoj prepusti primorje sa nekim beznaĉajnim pomorskim lukama, kao što je Senj.
Cela Hrvatska trebalo bi da se potpuno oslanja na Italiju, i to privredno, vojno i spoljnopolitiĉki. Hrvatska treba da iz Italije dobije i jednog princa koji dolazi iz savojske kuće, i hrvatskoj delegaciji je predloženo da on bude proglašen za hrvatskog kralja.
Taj poslednji predlog Pavelić je odbio. To je obrazložio ĉinjenicom da on tom monarhu, kada bi stigao u Hrvatsku, ne bi mogao da garantuje da bi ostao živ ni tri dana. A i ostale Ćanove predloge Pavelić je opisao kao neprihvatljive za Hrvatsku. U toku ljubljanskih razgovora, koji su trajali ceo dan, sa nemaĉke strane to je prisutan Kaše.
On je zastupao neke ĉudne stavove. Tako je utvr0 da je Hrvatska u svojoj hiljadugodišnjoj istoriji imala daleko intenzivnije i ĉvršće veze sa Italijom nego sa Nemaĉkom. Ta tvrdnja predstavlja jedan nečuveno drzak istorijski falsifikat.
I kao vrhunac, pred većim brojem je izjavio sledeće: Musolini je u poslednje vreme doživeo toliko mnogo strašnih stvari i red je da mu se sada nešto pokloni. Pavelić se razume se, vratio u Zagreb duboko pogođen i s namerom da se odmah javi Hitleru i da ga zamoli da presudi u ovom sporu. Mi znamo da se on tome nikako ne bi obradovao. Kaše i Fezenmajer se trude da ta stvar ne dođe do Hitlera.
Sve u svemu, može da se kaže da se ovde, na malom prostoru, odigrava tragedija kakvu istorija još nije zabeležila.
Nemaĉka je prvo poslala "petu kolonu" protiv Jugoslavije, koju je vodio moj prijatelj Fezenmajer, kako bi pomogla da hrvatska revolucija pobedi. Ova revolucija sprovedena je doslovno uz pomoć nemaĉkih bajoneta. Hrvati su se tako oslobodili omrznutog „ugnjetaĉa" i gledali su puni nade u svoju nezavisnu državu koju su izgubili 1.102.
U tom trenutku odjednom se pojavljuje pobednik sa juga, koga Hrvati još više mrze nego Srbe, ili tačnije, koga preziru iz dubine duše, i sprema im novo ropstvo koje je daleko teže nego kada su bili pod Srbima. I sve se to događa jadnim Hrvatima, najvemijim vernicima Habzburške monarhije, a mi, Nemci, sve to mirno, pasivno posmatramo...

Павелић и коцкасти су се гицали, и на крају добили ку*чину, а Италијани и више него ли су се надали, мислим на окупационе зоне.

Firer liĉno, oĉevidno, ima osećaj da je ovde uvuĉen u jedan posao koji mu je, istina, doneo novu slavu ratnog pobednika, ali istovremeno time će sebi na leđa natovariti i mnoge politicke brige. Gotovo je neobjašnjiva Hitlerova potpuna lojalnost Italiji, a ona dolazi do izražaja i u njegovom govoru u Rajstagu od 4. maja 1941.
Da li je zaista bilo nužno da Hitler ide tako daleko u ispunjenju italijanskih zahteva, ja u to, evo, otvoreno sumnjam. Od svih stranih naroda koji su se od marta 1939. našli pod nemaĉkom upravom, ili su stajali pod nemaĉkom hegemonijom, postojao je samo jedan jedini koji je stvarno bio odan nemaĉkoj državi i njegovom vodstvu: Hrvati. A upravo su oni bili, možda, najgore kažnjeni!

Ово ће се, на жалост, најтрагичније преломити на Србима који су остали у ендехазији. То неко увјерење да су Хрвати закинути, "кажњени" створило је неку "обавезу" да им се на неки начин врати.

Бјеше тада приједлога, захтјева, да се Павелић и усташе елиминишу а да нацисти инталирају Мачека и ХСС на власт у Хрватској, но управо то неко увјерење да су Хрвати закинути је одредило да се благонаклоно гледа на Павелићев режим, нацисти су пустили своје керове са ланца, ниткове да одраде оно што им је нарав и да ту нову творевину претворе у мјесто ужаса, мјесто прекривено српском крвљу. Срби су тако платили страшну цијену у тим превирањима, и највећи су трагичари у тој причи.

 

[MOST6]

Нису а ти си недоказан изгледа.

Zašto lažeš?

 

[Лекизан]

Zašto lažeš?

Води рачуна како се обраћаш саговорницима, поготово што ништа у прилог твојим тврдњама ниси ни изнео него пишеш напамет.

 

[Khal Drogo]

На другој теми о Чедомириу Антићу повела се расправа поводом тврдњи изнешених у Антићевој књизи;

Како други свјетски рат није уско поље његовог изучавања Чедоимир Антић, претпостављам да се Чедомир Антић код осврта на тај период и жртве у српској популацији у БиХ ослањао на један од старијих радова Драгана Цветковића (Стварни губици цивилног становништва Босне и Херцеговине према попису „Жртве рата 1941–1945).

Када је у питању Босна и Херцеговина, према попису жртава (овдје) страдало је 156.374 Срба именом и презименом. То је попис жртава именом и презименом, попис није коначан број жртава, сама пописна комисија је дала процјену да је пописом обухваћено 56-59% оних које је требало пописати (ПС; пописом нису обухваћени квинслинзи и помагачи), односно 51,7-54% укупног броја жртава. Што је и разумљиво, до бројних имена, посебно у српским крајевима гдје нико није претекао, се није могло доћи јер није имао ко дати податке.
Равнајући се према тој процјени (да је пописом обухваћено 51,7-54% стварних жртава) доћи ћемо да је број страдалих Срба на простору БиХ 1941-45. био између 289.581 и 302.464. Но стваран број жртава је на жалост већи, процјењен проценат пописаних жртава је превисок о чему сам се већ освртао и на овој и на другим темама гдје сам дао објашњење свог виђења.

Ове теме. жртве током другог свјетскох рата, жртве на простору ендехазије и посебно жртве логора Јасеновца, су јако осјетљаиве. Ту имамо од стране колективитета у комшилуку манипулације, потирање факата, негирање и ту када се српски историци, посебно ако су родољуби лате те теме, неопходан је и темељит и студиозан приступ уз опрез код изношења тврдњи.

Пут до пакла некад је поплочан добрим намјерама, написа једном неки Самјуел Џонсон. Код српских историка задњих деценија имамо управо то.
У тој тежњи ка отклону од интерпретације историје која је у одређеној мјери обликована бољшевичком идеологијом, олако је одбацивано што шта, олако је одбачен званичан број жртава Југославије који је приложен на конференцији у Паризу (1.706.460, од којих цивилне жртве 1.401.460) гдје се несвјесно упало у замку флертовања са неоусташком пропагандом да је тај број комуњарска пропаганда и да је апсолутно немогућ.

И у тој ревизији уноса података кроз које би се сагледале жртве рата учињен је низ грешака. Код прорачуна жртава полазна тачка бјеше прорачун пописне комисикје из 1964.године (по којем је број жртава рата 1.106-1.156.000) а у великој мјери се ослањало на прорачуне Богољуба Кочовића и Владимира Жерјавића. Оба прорачуна, и Кочовићев и Жерјавићев имају низ грешака, фризирања уноса података, који су због огромног одступања у националној структури жртава у односу на попис, неодрживи, и гдје безрезервно ослањање води на погрешан колосјек.

Апсолутно не сумњам да су Драган Цветковић и Чедомир Антић који се позива на Цветковићеве радове, истински српски родољуби (што за једну екипу историка, самопрокламованих антиукомуниста којима је тај антикомунизам параван иза којег флертују са неоусташтвом, не могу бити сигуран). но у једном свом раду (овдје) се Цветковић, а преко њега и Антић, превише ослањао на Кочовићеве и Жерјхјавићеве наводе и прорачуне што по мени води у робовање заблудама.

Драган Цветковић је у том раду дошао да је број жртава рата у Југославији 1.070 - 1.120.000 (нешто мање него ли је прорачуном дошла пописна комисија). Односно да је пописом обухваћено 53,3–55,8% броја жртава који је предложио Цветковић.
До броја популације 1931.године на простору НДХ је лако доћи на основу пописа 1931.године. Но популацију 1941.године не знамо ни приближно. И Цветлковић а то је нагласио у студији и Антић и други историцио се ослањају поред прорачуна пописне комисије на прорачун Кочовића и Жерјавића који врве фризираним подацима уз доста грешака.
Ту су пошли да је прираштај у периоду 1931-41 био 10-12%, и овдје имамо прекомтно али и неодрживо полазиште јер је прираштакј на простору Југославије у периоду 1921-31 био 16,26%, међу Србима 22.,06% (а међу Србима у БиХ што је важно јер су они највише страдали у НДХ бјеше и већи, 23,97%). Ово све битно мијења, јер са већом популацијом, посебно Срба, 1941.године доћи ћемо до прорачуна да су жртве неупоредиво веће.

Још нешто, са потпуно истим прираштајем који смо имали 1921-31. (16,26%) у наредних 17 година, значи до пописа 1948.године за простор читаве Југослкавије и сходно попису 1948.године добићемо да су демографски губици за простор читаве Југослчавоије нешто преко 2,6 милиона., од којих су демографски губици по другим основама (миграције, увећани морталитет и умањени фертилитет због ратних околности) око милион а да су жртвев рата нешто преко 1,6 милиона. Врло близу броја (1.706.460) који је приложила југословенска делегација на конференцији у Паризу. Што казује да је тај број као ето "комуњарска пропаганда" (из неоусташке перцепције) олако одбачен.

Попис је попис, попис жртава нигдје није (до многих података о страдалим се није могло доћи јер није имао ко дати податке) коначан број жртава, није ни у овој нашој трагичној и језивој причи. Није ни близу.
Број српских жртава на простору и Босне и Херцеговине и на простору ендехазије је, на жалост, пуно већи од броја који је у стуфији предложуи Драган Цветковић а предко њега и Чедомир Антић

 

[Khal Drogo]

На другој теми су изнешене тврдње о (не)компетентности неких историчара да пишу или зборе о одређеним темама. При чему је посебно апострофиран академик Василије Крестић. Тачно јесте да сваки историчар има уже поље свог изучавања, на које се и више фокусирао, више времемна посветио и више изучавао историјску, архивску и другу грађу. Но у коначници све сед своди на посвећеност. Колико је посвеће, темељит и студиозан у раду. При чему не видим препреку да се историчар, уз наравно озбиљан, темељит и студиозан приступ, ако сматра потребним, посвети и другим епохама од оних којима се раније у свом научном раду бавио. При чему, ријечи академика увијек имају тежину.

Елем, академик Василије Крестићу се задњих година, иако се није у својим радовима уско бавио изучавањем друггог свјетског рата већ нешто ранијим периодом, кроз доста текстова освртао на тај период, посебно страдање српског народа у ендехазији. И ушао је у вишегодишњу "расправу" (благо речено) са Вељком Ђурићем Мишином, бившим директором музеја геноцида гдје је у тим прозивкама свашта написано.
Неки текстови Василија Крестића;
Василије Крестић: Београдски ревизионисти историје спремни да прихвате да је у Јасеновцу пострадало највише 90–120 хиљада
Василије Крестић: Шта се то дешава у Србији кад је реч о геноциду над Србима у НДХ,
Василије Крестић: Владика Јован Ћулибрк кључна личност око смањивања броја српских жртава геноцида у Павелићевој НДХ),
Неки текстови Вељка Ђурића- Мишине;
Вељко Ђурић Мишина: Крестић и дружина индиректно потенцирају број жртава Јасеновца а директно раде против мене и садашњег директора Музеја
Veljko Đurić Mišina: Nemci kao „meritorne sudije“ o broju žrtava u Jasenovcu – ko je ovde lud, odnosno revizionista?
Вељко Ђурић Мишина: Према изјавама сведока у Јасеновцу између 98.000 и 208.000 жртава
Написано је свашта, међусобних оптужби и прозивки. Нека сваки читалац формира суд.

Но да се вратим коимпетентности историчара за неке теме.
Вељко Ђурић-Мишина је компетентан за тему геноцида у ендехазији, то је поље његовог изучавања, аутор је више (квалитетних) документараца о тој теми због чега заслужује признање, био је и директором музеја геноцида и имао је најбољи увид у грађу у том музеју.

Па ипак за разлику од Цветковића који измноси тачне податке (овдје);

Zbog ideološke opterećenosti sa realizacijom se krenulo iz pogrešnih osnova, a i sama metodologija izrade popisa je bila manjkava. Popisna komisija je utvrdila da je učinjen čitav niz propusta pri izradi popisnika, te zaključila da je njime obuhvaćeno 56–59% lica od onih koje je trebalo obuhvatiti popisom. Popisna komisija je proračunala da bi popisom trebalo da se obuhvati1.016.000 do 1.066.000 stradalih osoba. Procena pretrpljenih gubitaka je izvršena u Saveznomzavodu za statistiku uz stručnu saradnju dr Dušana Breznika, upravnika Centra za demografskaistraživanja. U broj koji je trebalo obuhvatiti popisom nije uračunato procenjenih oko 50.000stradalih kvislinga, kao ni oko pretpostavljenih 40.000 Roma i Jevreja „za koje nije imao ko dapruži podatke“, iz čega proizilazi da je u Jugoslaviji u ratu ukupno stradalo između 1.106.000 i1.156.000 osoba, što znači da je popisom bilo obuhvaćeno 51,7–54% stvarno stradalih iz Jugoslavije.

Вељко Ђурић Мишина упорно у више текстова износи нетачне тврдње (рецимо овдје):;

Крестић тврди да никада није урађен попис жртава што нијесасвим тачно. Наиме, 1964. и 1965. године вршен је попис ратнихжртава и сачињене су процене броја страдалих (између 1.016.000 и1.066.000) а касније је сачињен и списак јасеновачких страдалника.Далеко од тога да је поменути списак коначан!

Полазећи од истих износи манипулације (од заустављеног времена овдје). невјероватне и за српску историографију погубне конструкције кроз које чини српској историји штету у покушају.
Вељко Ђурић Мишина је понављам био директором музеја, његова установа је публиковала ту грађу, данас је доступна свима на нету, то је његово поље занимања, требао би важити за компетентног за ту област. Па опет износи и нетачне податке и невјероватно штетне и малициозне конструкције. Које јесу неодриве (и лако обориве) али које су синхронизоване са неоусташком пропагандом задњих деценија. И ту долазимо до мотива. Који је мотив таквих манипулација и конструкција? Непознавање материје (нема шансе), неразумијевање проблематике или нешто треће?

 

[Khal Drogo]

 

[Khal Drogo]

На данашњи дан прије 84 године, 10.априла 1941.године армија нацистичке Њемачке је ушла у Загреб. Исти дан је проглашена Независна држава Хрватска, монструм творевина у којој ће бити извршен геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима, по монструозности егзекуција никад забиљеженој у свјетској историји.
Да се подсјетимо како су у Загребу дочекали њемачке нацисте

 

[MOST6]

На данашњи дан прије 84 године, 10.априла 1941.године армија нацистичке Њемачке је ушла у Загреб. Исти дан је проглашена Независна држава Хрватска, монструм творевина у којој ће бити извршен геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима, по монструозности егзекуција никад забиљеженој у свјетској историји.
Да се подсјетимо како су у Загребу дочекали њемачке нацисте

Zaboravio si spomenuti da su i Hrvati stradali od ustaša! 5.000 ih je stradalo samo u Jasenovcu, a konačan proboj zarobljenika iz Jasenovca vodio je upravo logoraš Hrvat, Ante Bakotić.

 

[Khal Drogo]

Zaboravio si spomenuti da su i Hrvati stradali od ustaša! ...

У ендехазији геноцид је

... монструм творевина у којој ће бити извршен геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима, по монструозности егзекуција ...

извршен над Србима, Јеврејима и Ромима. Православни Срби, Роми и Јевреји су изложени уништењу, истребљењу не због чињења, не због непријатељских акција (бјеше и тога након крвавих пирова усташа, али то бјеше споредни разлог) против државног апарата у НДХ, него прије свега због тога што су и ко су. Хрвати, муслимани и ини колективитети који су страдали од усташког режима су страдали не због тога што су и ко су него што их је (те који су уморени, углавном партизани и симпатизери партизанског покрета) државни апарат у НДХ сматрао непријатељима и опасношћу.