Геноцид над Србима у Независној Држави Хрватској

  • Začetnik teme Začetnik teme mupi
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
У десетој епизоди хрватске документарне серије "НДХ" обрађен је однос према непожељним етничким групама и почетак терора над истима
Ова епизода је неким чудом још увијек доступна на ју-тјубу, но врло брзо како завриште неоусташтвом задојена грла у лијепој њиховој, биће уклоњена
И кроз ову епизоду имамо, како сам већ примијетио, наставак покушаја "замагљивања" историје, превише је акценат на неважним и тривијалним стварима, попут чињенице да Срби из села Прекопа нису убијени у самој глинској цркви већ само неколицина, а остали на другој локацији.
Кроз такав приказ нису дочарани размјери ужаса у тој монструм творевини, није испоштована хрнологија догађаја,масакри православних Срба у Гудовцу, Вуковару, Хрватском Благају, бројни покољи по источној Херцеговини, Гаравице нису уопште поменути, покољ Срба у селу Прекопа јесте описан али утисак је више како би се дало на значају "протестном писму" Алојзија Степинца (узгред које како је написано, боље да није ни писао).
Има и недопустивих манипулација, Иво Голдштајн преноси да постоји извештај (Рубинића) да је кроз комплекс логора Госпић-Јадовно-Паг прошло 28.000 заточеника, но нетачно је да тај комплекс логора "ради" од 16.јуна 1941.године већ почиње примати заточенике крајем априла 1941.године, самим тим је и број кудикамо већи што је изузетно добро документовао др Ђуро Затезало чији је рад занемарен у овом документарцу.
Како год, серија има вриједност, није да нема, документовани су неки важни детаљи но остаје непоправљив утисак да је приоритетна сврха серије "замагљивање" историје, што је ипак било очекивано.
 
Дана 7. фебруара 1942. у бањалучким насељима Дракулић, Шарговац, Мотике и у руднику Раковац структуре НДХ су испланирале и спровеле покољ (овдје) православних Срба. Усташе су кобног дана убиле више од 2300 српских цивила,од којих 551 дијете. Посебно је стравича покољ у основној школи Ђура Јакшић,у насељу Шарговац, када су свирепо убијена 52 српска ђака.
У Бањој Луци, у приградском насељу Дракулић, и ове године као и сваке претходне обиљежена је осамдесета годишњица овог претужног дана када је зло однијело још једну од бројних побједа у том времену. Скромно подсјећање, уз парастос,без острашћених политичких говора, без медијске помпе, како и и треба да буде подсјећање на те наше страдалнике.
На жалост, нити један медиј у Србији није посветио барем пар редова овом претужном подсјећању.
 
276203114_5142025165840324_5313153031275575963_n.jpg
 
Прије 81 година, само 17 дана по успостављању монструм творевина ендехазија, усташе у селу Гудовцу код Бјеловара (овдје) почињу са крвавим пиром, 27-28.априла имамо први масовни масакр Срба. На свиреп начин уморено је 196 Срба.

Касно увече 27. априла 1941. у селу Гудовцу припадници Сељачке Заштите ухаписили су и стрељала 10 недужних Срба. Међу злочинцима је био присутан и учитељ Рудолф Срнак, из Гудовца. Док је тај дан на подручију Бјеловара и Грубишног поља незаконито ухапшено преко 500 Срба, који су одведени у логоре НДХ: логор Даница крај Копривнице и затвор у Госпићу, Јадовно на Велебиту и острво Паг.

Слиједећег дана 28. априла 1941. у рану зору, по налогу усташких власти из Загреба почео невиђени терор по бјеловарским селима гдје су хапшени Срби и довођени у Гудовац. Руководилац целе акције хапшења и убијања Срба у Гудовцу 28. априла 1941. био је Мартин Цикош. Ухапшени српски цивили били су смјештени у неки затвор (саграђен у доба Аустроугарске царевине), прекопута школе. Увече тог 28. априла 1941. изведени су на улицу где су били постројени испред Еугена Диде Квартерника (сина Славка Квартерника) и других високих усташких функционера. Затим су спроведени на сајмиште на крају села, гдје су и побијени.
Прије масовне егзекуције, жртве су натјеране да ископају себи раку, величине 42 х 2 метра. Колико год да су били свирепи, Нијемци нису без узбуђења примили вијест о овом злочину. Једна комисија коју су они одредили, извршила је ексхумацију и фотографисала лешеве.
Gudovac.jpg

Записник се налази међу документима Вермархта под насловом "Ustaschenwerk bei Bjelovar" (Дјело усташа код Бјеловара).
 
Након првог масовног масакра Срба у селу Гудовац код Бјеловара када су припадници Сељачке Заштите побиле 196 Срба, на данашњи дан прије 81 годину, само 18 дана по успостављању монструм творевине ендехазије, 28. априла 1941.године, код Вуковара (овдје), усташе су заклале на обали Дунава 180 Срба а њихове лешеве бацили у ријеку.
 
Како сам већ на теми поменуо, Хрвати су прошле године урадили серију "НДХ" у режији Хрвоја Класићу а кроз серију уз пратеће документоване секвенце говоре хрватски и "наравно строго одабрани" српски историчари.
У питању је ипак наручен урадак, са сврхом како би прогурали лажни привид да су Хрвати направили отклон од неоусташтва али и серија кроз коју се врши "препарирање, дестиловање и замагљивање" тог периода историје.
Кроз епизоде тежиште је често на тривијалним и за историју безначајним појавама и догађајхима, рецимо генерал Едмунд Глез фон Хорстенауа је кроз своје мемоаре оставио изванредно вриједне извјештаје, између осталог дао је профил Павелића о чему у серији нема помена, зато се серија бави описом двију кућних помоћница из пера овог генерала.

И један приступ гдје се више бавило тумачењем појава, објашњењима, не ријеко разводњавање теме и "скретање" на споредне маргиналне догађаје, кроз такав приказ нису дочарани размјери ужаса у тој монструм творевини, није испоштована хрнологија догађаја,масакри православних Срба у Гудовцу, Вуковару, Хрватском Благају, бројни покољи по источној Херцеговини, Гаравице нису уопште поменути, покољ Срба у селу Прекопа јесте описан али утисак је више како би се дало на значају "протестном писму" Алојзија Степинца (узгред које како је написано, боље да није ни писао).

Како год, серија има вриједност, није да нема, документовани су неки важни детаљи но остаје непоправљив утисак да је приоритетна сврха серије "замагљивање" историје, што је ипак било очекивано.
Неколико епизода, најважнија свакако је једанаеста, је већ због притужби неоусташких грла замрачено на ју-тјубу, неким чудом је остала (још увијек) дванаеста епизода кроз коју је обрађен крах те монструм творевине.
 
На Мраковици је обиљежено (овдје) 80 година од битке на Козари, симбола страдања и отпора српског народа у борби против нациста и усташа у Другом свјетском рату, током које је убијено око 40.000 цивила, а 68.000 је одведено у логоре, међу којима више од 23.000 српске дјечице.

Козара љета 1942-е је за српски народ Крајине болна прича и незацијељена рана, језива и страшна прича која је прогутала десетине хиљада српских живота. Након офензиве гдје српски устаници против 10 пута јачих снага и нису имали шанси, услиједио је масакр српских цивила, једни су ликвидирани одмах по заробљавању, други су депортовани у Јасеновац и друге логоре смрти, гдје су звјерски уморени. Најтрагичнија и најјезивија судбина је српске дјечице са Козаре. Један део српске дјечице је храбра и добра жена Диана Будисављевић са сарадницима успјела спасити, но огроман део српске дјечице је опдведен у логоре за дјечицу, изум монструм творевине ендехазтије, гдје су бестијално убијана попут стариујих сународника.

Монструозна злодјела над српским народом Козаре су учиниле јединице и државне структуре монструм творевине ендехазије, мора кје нагласити уз благослов католичке цркве у Хрватској. Да није било тог благослова а не ријетко би католички фратри (рецимо у Пискавици 5.фебруиара, Дракулићу 7.фебруара, те Ивањској 12.фебруара те године) личним примјером предводили клања Срба, ни ти злочини не би досегли такве застрашујуће размјере.

Када је улога окупатора, њемачких нациста и италијанских фашиста, у питању, они би учествовали у сламању отпора српских устаника, након чега би ишао крвавои пир усташкиху хорди над голоруким народом. Ако изузмемо примјере бруталних одмазде као након ђурђевданског устанка у мају 1941-е, у злодјелима над цивилима не би увијек учествовали, но улога бјеше амбивалентна. Јесу се згражавали над звјерствима "хрватских домољуба", некад и протествовали, било је примјера да би спасавали српске животе, и акција Диане Будуисављевић бјеше успјешна само и једино због подршке неких нацистичких официра, но обично би се свело на окретање главе над звјерствима. И ту се мора нагласити улога Зигфрида Кашеа, формално амбасадора, но у стварности нацистичког комесара у Хрватској који је све протесте и покушаје дјеловања њемачких генерала због свих тих звјерствава "амортизовао", што отвара питање односа самог нацистичког врха и Хитлера према овим звјерствима. Уз то монструм творевина ендехазија је њемачко чедо, нацисти су је створили, самим тим имају кривице за геноцид над српским народом у ендехазији.

Треба нагласити да италијански фашисти, за разлику од њемачких нациста, од августа 1941-е, да ли из разлога што више нису ,могли толерисати звјерства хрватских хорди, да ли у тежњи пацификације побуњених српских области, више нису окретали главу над звјерствима усташа, растјерали су усташку жгадију из своје окупационе зоне и колико толико спречавали масовне масакре над Србима. некад би били и у "конекцији" са српским устаницима што је стварало сложене односе са њемачким нацистима гдје нико ником није вјеровао.

Како је већ постало уобичајено у неким не тако давно прошлим временима, и период ендехатије се настоји "замаглкити", прича разводнити, изокренути улоге, некако кривица и "гријех" прикалемити и Србима, па се пласирала одвратна лажна мантра како су у злодјелима над српским народом на Козари учествовале и неке четничке јединице. И неоусташка одвратна лаж, никакви четници нити су учествовали на било који начин у тим операцијама нити је то било уопште могуће (још само очекујемо лаж да су Јасеновац држали четници у којем су убијали јадне Хрвате), огавна лаж својствена само неоусташким болесницима које никако није разумно доживљавати нормалним људима.

Емотиван говор Александра Вулина на овом тужном подсјећању на Мраковици
 
И кроз ову епизоду имамо, како сам већ примијетио, наставак покушаја "замагљивања" историје, превише је акценат на неважним и тривијалним стварима, попут чињенице да Срби из села Прекопа нису убијени у самој глинској цркви већ само неколицина, а остали на другој локацији.

Izvini, ali ovo se zove preciziranje i nalazi se u temeljima naučne metodologije. Zamagljivanje stvari su, naprotiv, izvesne tendencije da se poistoveti kompletno srpsko stradanje u NDH na samo jasenovački logorski kompleks.

Tako da, bitno jeste razjasniti takve detalje, pa tako i u ovom slučaju ovde. I valja se prisetiti današnjih bošnjačkih tendencija da odrasle muškarce stradale u širem pojasu centralnog Podrinja, računaju kao žrtve srebreničkog pokolja.

Svim tim tendencijama uvek se treba suprotstavljati, kao i pokušajima da se kritika prikaže kao bavljenje nevažnim stvarima.

P. S. Ovo kažem samo za ovaj detalj, čisto da se razumemo. Emisiju nisam pogledao.
 
Izvini, ali ovo se zove preciziranje i nalazi se u temeljima naučne metodologije. Zamagljivanje stvari su, naprotiv, izvesne tendencije da se poistoveti kompletno srpsko stradanje u NDH na samo jasenovački logorski kompleks.
Не само то. И ако потиснеш, а то имамо кроз серијуу, масовне покоље у априлчу и мају 1941-е, Гудовац, Вуковар, Хрватски Благај и друге, а непојмљиво их је не поменути да би раззумјели карактер од старта те монструм творевине, и фокусираш се на један масакр, у селу Прекопа код Глине, и то не због жртава тог злочина него да би кроз серију нагласили једно "птотестно" писмо Алојзија Степинца (које како је поисано, боље и да није протестовао, након таквог протестног писма, јао га је православним Србима), и то је примјер "замагљивања" историје.
Emisiju nisam pogledao.
Што? Ниси нашао времена? Био заузет?
Разумијем Србе који немају стомак погледати како су ову преболну тему обрадили у Хрватској. Али и немам разумијевања и за мислеће Србе и за мислеће људе из других националкних корпуса који ће показати игнорантски однос (посебно што воле да коментаришу тему ендехазије) према овој серији и другим документарцима кроз које је обрађена ендехазија.
И посебно што сам и на овој теми и на другим приложио неколико епизода, могао је свако барем неке секвенце погледати. У међувремену су изледа неки домољиби закмечали на ову серију и неколико епизода, прије свих 9-12, ју-тјуб је "замрачио". Баш због тих тенденција које су присутне да се документаци који обрађују страдање Срба (нарушавају душевни мир неоусташтвом задојенмих домољуба) почесто ју-тјуб брише, није лоше погледати (или преузети) садржаје тих документараца док су "доступни".
Но добро нека свако ради са својим временом по вољи.
 

Back
Top