На Мраковици је обиљежено (
овдје) 80 година од битке на Козари, симбола страдања и отпора српског народа у борби против нациста и усташа у Другом свјетском рату, током које је убијено око 40.000 цивила, а 68.000 је одведено у логоре, међу којима више од 23.000 српске дјечице.
Козара љета 1942-е је за српски народ Крајине болна прича и незацијељена рана, језива и страшна прича која је прогутала десетине хиљада српских живота. Након офензиве гдје српски устаници против 10 пута јачих снага и нису имали шанси, услиједио је масакр српских цивила, једни су ликвидирани одмах по заробљавању, други су депортовани у Јасеновац и друге логоре смрти, гдје су звјерски уморени. Најтрагичнија и најјезивија судбина је српске дјечице са Козаре. Један део српске дјечице је храбра и добра жена Диана Будисављевић са сарадницима успјела спасити, но огроман део српске дјечице је опдведен у логоре за дјечицу, изум монструм творевине ендехазтије, гдје су бестијално убијана попут стариујих сународника.
Монструозна злодјела над српским народом Козаре су учиниле јединице и државне структуре монструм творевине ендехазије, мора кје нагласити уз благослов католичке цркве у Хрватској. Да није било тог благослова а не ријетко би католички фратри (рецимо у Пискавици 5.фебруиара, Дракулићу 7.фебруара, те Ивањској 12.фебруара те године) личним примјером предводили клања Срба, ни ти злочини не би досегли такве застрашујуће размјере.
Када је улога окупатора, њемачких нациста и италијанских фашиста, у питању, они би учествовали у сламању отпора српских устаника, након чега би ишао крвавои пир усташкиху хорди над голоруким народом. Ако изузмемо примјере бруталних одмазде као након ђурђевданског устанка у мају 1941-е, у злодјелима над цивилима не би увијек учествовали, но улога бјеше амбивалентна. Јесу се згражавали над звјерствима "хрватских домољуба", некад и протествовали, било је примјера да би спасавали српске животе, и акција Диане Будуисављевић бјеше успјешна само и једино због подршке неких нацистичких официра, но обично би се свело на окретање главе над звјерствима. И ту се мора нагласити улога Зигфрида Кашеа, формално амбасадора, но у стварности нацистичког комесара у Хрватској који је све протесте и покушаје дјеловања њемачких генерала због свих тих звјерствава "амортизовао", што отвара питање односа самог нацистичког врха и Хитлера према овим звјерствима. Уз то монструм творевина ендехазија је њемачко чедо, нацисти су је створили, самим тим имају кривице за геноцид над српским народом у ендехазији.
Треба нагласити да италијански фашисти, за разлику од њемачких нациста, од августа 1941-е, да ли из разлога што више нису ,могли толерисати звјерства хрватских хорди, да ли у тежњи пацификације побуњених српских области, више нису окретали главу над звјерствима усташа, растјерали су усташку жгадију из своје окупационе зоне и колико толико спречавали масовне масакре над Србима. некад би били и у "конекцији" са српским устаницима што је стварало сложене односе са њемачким нацистима гдје нико ником није вјеровао.
Како је већ постало уобичајено у неким не тако давно прошлим временима, и период ендехатије се настоји "замаглкити", прича разводнити, изокренути улоге, некако кривица и "гријех" прикалемити и Србима, па се пласирала одвратна лажна мантра како су у злодјелима над српским народом на Козари учествовале и неке четничке јединице. И неоусташка одвратна лаж, никакви четници нити су учествовали на било који начин у тим операцијама нити је то било уопште могуће (још само очекујемо лаж да су Јасеновац држали четници у којем су убијали јадне Хрвате), огавна лаж својствена само неоусташким болесницима које никако није разумно доживљавати нормалним људима.
Емотиван говор Александра Вулина на овом тужном подсјећању на Мраковици