Геноцид над Србима у Независној Држави Хрватској

  • Začetnik teme Začetnik teme mupi
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
Vlatka Vuklic je na Velebitu rekla da ne postoji dokument da su ustase planirali da ubiju treci Srba, trecinu da proteraju i trecinu da pokrste, i da je to izmisljaotina. Postavlja pitanje kakav bi uopste bio kriterijum da se neki Srbi ubijaju, a neki sele, a neki pokrstavaju ?
Ко је Влатка Вуклић?

То је Будакова синтагма о трећинама.
 
Ко је Влатка Вуклић?

То је Будакова синтагма о трећинама.
https://hr.wikipedia.org/wiki/Vlatka_Vukelić
Ona kaze da ne postoji takav dokument o sintagmi o trecinama, i da je izmisljen.
4eca9-71444-screenshot_1031.png
 
https://hr.wikipedia.org/wiki/Vlatka_Vukelić
Ona kaze da ne postoji takav dokument o sintagmi o trecinama, i da je izmisljen.
Pogledajte prilog 1026140
Дакле она нема никакве везе са другим светским ратом и то није ни дипломирала.

Као друго то није из неког документа усташких власти и наравно да тако нешто не постоји.То је изјава на скупу у Госпићу коју је рекао Миле Будак тзв. министар просвете и вера 1941 године. У томе и јесте сублимирана целокупна намера новоустоличених хрватских власти јер су Србе и убијали и протеривали и покатоличавали, с тим што мислим да су ипак хтели да највише Срба ипак побију, а оно што преостане да реше на ова друга два начина.

Не знам о ком критеријуму говори тачно јер сва три начина треба да доведу до тога да Срби практично нестану.

Шта је радила на Велебиту па је ово изјавила?
 
У трећој епизоди хрватске документарне серје "НДХ" обрађен је период уочи рата, априлски рат и успостављање монструм творевине ендехазије;
За разлику од прве двије епизоде кроз које су се бавили (ипак селективним) документовањм те временске епохе са неопходним освртом и објашњењима, у трећој већ имамо поприлично присутно "тумачење" историје, шта је Мачек канио, намјеравао, шта је Павелић мислио, ко је био љут или срећан итд, историчари то не би смјели радити (а раде када треба "усмјерити" слушаоце како "правилно тумачити" те процесе).
Неке детаље, који завређују пажњу, су ипак "заобишли", рецимо приказано је неколико секунди (а могло је мало и више) еуфоричног дочека приликом уласка нациста у Загреб, а нико се од историчара није осврнуо на тај дочек (макар као осврт на тадашње расположење народа у Хрватској и како су доживљавали нацисте) иако су дали подоста пажње неким тривијалним догађајима.
Можемо рећи да имамо кроз серију ипак једну "препарирану и дестиловану" обраду историје и тог времена, но реално то је било и очекивати.
 
У монструм творевини ендехазији су први у историји имали концентрационе логоре у којима су системски изгладњивана и убијана дјечица чији једини "гријех" бјеше што су припадала погрешном роду и била погрешне вјере. Предавање Огњена Карановића о концнтрационом логору за дјецу Јастребарско.
 
У четрврој епизоди хрватске документарне серје "НДХ" обрађен је период након успостаљања монструм творевине ендехазије;
Уз осврт на околности по успостацљању ендехазије, ту су обрађене важне личности у усташком покрету као и друге у том времену, те неки изабрани догађаји. Занимљиво да је масакр у Гудовцу поменут тек у једној реченици, а покољи у Вуковару, Хрватском Благају, Глини, Капавце и други масакри по Херцеговини и Крајини који су прерасли у стихију, нису поменути ни једном речи. Као ни успостављања комплекса логора смрти Јадовно-Паг.
Могуће ће Јадовно бити обрађено у наредним епизодама (??), међутим да би разумјели и те процесе и карактер те монструм творевине, а и због хронологие догађаја, на те покоље се морао дати осврт. Ништа од тога.
Поменута су и свједочења кроз дневник генерала Едмунд Глез фон Хорстенауа који је ставио изванредно вриједна свједочења и о догођајима (отворио сами тему Едмунд Глез фон Хорстенау, свједок генезе једног зла) и оличностима а оставио је и детаљан опис профила Павелића, међутим у документарцу ништа од тога није поменуто, насупрот томе имамо тривијалне осврте, рецимо како Хорстенау описује своје двије помоћнице (а реално ипак је важнији опис Павелића од неке кућне помоћнице) уопште превише је предности дато тривијалним догађајима као и "тумачењу" неких личности у односу на оне који су се једноставно морали поменути.
Остало је још пет епизода, но приступ у трећој и четвртој није ништа друго до "замагљивање" историје, што је могуће и мотив код реализације ове серије
 
У шестој епизоди хрватске документарне серiје "НДХ" имамо осврт на устанак, те однос муслимана према овој монструм творевини
Оно што је позитивно јесте да се за разлику од ранијих времена устанку не даје идеолошка позадина већ се каже фа је у почетку српски устанак и реакција на терор усташа. Но са друге стране, наставља се приступ који имамо од треће епизоде и који није ништа друго до "замагљивање" историје.
Није испоштована хронологија догађаја, имамо "скоковите" осврте, са таквим прикзом ствара се (могу рећи намјерна) збрка шта је узрок а шта посљедица, подоста се баве односима међу самим четницима, са превише тривијалних примјера, на другој страни у шест епизода нису уопште поменути масакри у Вуковару, Хрватском Благају, Глини, Капавицама, Гаравицама, Пребиловцима и бројни други покољи по Крајини и Херцеговини, нису чак ни поменута стратишта Паг и Јадовно, а на то се морало осврнути да би разумјели догађаје и сам карактер устанка.

У другом дијелу ове епизоде имамо осврте на однос муслимана према овој монструм творевини, и један ипак доста поједностављен и "дестилован" приказ, уз присутне манипулације. И опет није испоштована хронологија догађаја, наглашен је тежак положај мусимана јер су изложени четничком терору, но бркају се узроци ипосљедице и прећуткује да то бјеше реакција и реторзија на раније масовне масакре Срба уз учешће муслимана из тих крајева, о чему су уосталом писали и муслимански аутори, рецимо Енвер Реџић још 1987.године у својој књизи (овде) гдје каже да то бјеше српски одговор на покоље над Србима који су већ у јулу 1941.године прерасли у стихију.

Ако гледамо првих шест епизода, вриједност серије јесте што су документовани неки важни догађаји уз кроз осврте повремене покушаје разумијевања неких процеса, са друге стране било је очекивати тенденциозност у приказу неких процеса и догађаја, но ипак превише селективан приступ уз неке недопустиве манипулације у оваквој серији. Помало чуди, имајући у виду наведено, да је учешће у серији прихватио српски историчар Бојан Димитријевић.
 
По истинитом догађају

261002538_2465914460205934_1889169873787902100_n.jpg


Као члан послератног jугословенског војног атешеа у Паризу, један од тешких усташко-комунистичких злочинаца, Стипе Гулић (усташа до 1943.) био је изашао на вечеру са породицом у есклузивни ресторан "Болоњ" у близини Тријумфалне капије cа женом и двоје малолетне деце. Вечера је по обичају била богата. Телећи медаљони у тартар сосу и осталим ђаконијама. На столу је било и неколико боца црних вина из најбољих француских винограда и пажљиво бираних годишта. Усред јела Гулићевом столу пришао је човек у тамном кишном мантнилу са црним шеширом на глави. Рекао је Стипету на Српском:

- Лепа вечера, видим! Ти баш уживаш у животу!

Извукао је из десног џепа пиштољ и испалио му метак у чело који је одвалио Гулићу пола потиљачног дела његове велике и ругобне лобање. У ресторану је настала паника. Жене су биле завриштале, а мушкарци су се бацили под столове. Како је брзо ушао у "Болоњ", незнанац који је тада упуцао човека пред рођеном децом и женом, хитро је изашао из ресторана и изгубио се у великом париском метроу. "Злочинац" је био некадашњи Прота Сава Нинковић из села Доње Радиње у Запaдној Босни... Такво убиство је страшан чин сам по себи, али то је већ библијска прича о жртви, џелату и освети. Гулић је средином Jуна 1942. године са својим усташама као сатник извео из куће Проту који је био удовац и његове три малолетне ћерке и све их је на Савине очи силовао, а потом заклао. Најмлађа је имала само 12 година. При том је сатник Стипе везаном Оцу Сави рекао.

"Тебе нећу под каму. Хоћу влаху да живиш и да се сваку ноћ будиш са кривицом да ниси могао ништа учинити да спасеш своју српску пашчад"

Тог дана Прота Сава је заувек напустио службу у Цркви и прикључио се Четницима са којима се дао у потрагу за својим крвником. Тражио га је и у Загребу 1944. али није знао да је сатник Стипе већ дуже време капетан у партизанима, тада већ негде у Лици где је наставио свој крвави пир, сада са петокраком на капи. Стипе је био у праву. Бивши прота ноћу није могао ока склопити. Стално је сањао онај ужас из Доње Радиње. И тачно! Ништа није учинио да некако спасе своју децу. Увек је себе кривио. Али жудња за осветом му се из дана у дан, из проклете ноћи у ноћ, из године у годину само надимала... Тражио је тог пса као пијан, свуда, али кад је изгубио сваку наду, од једне групе Четника емиграната из Париза је добио дојаву да је Стипе Гулић већ неколико месеци ту тада као послератни Брозов војни аташе у Паризу. Питали су га да они то обаве за њега, јер су знали за тај монструoзни случај. Он то није дозволио. Хтео је да лично види човека који му је сурвао живот. Да му он лично пресуди. Ипак у Савиној освети је било достојанства и српског витештва, није му побио децу и жену.

Вечна слава витезу, осветнику, Сави Нинковићу!
Извор: Србадија
 
На данашњи дан 22. децембра 1943. године усташе су у извршиле злочин над српским становништвом села Битуња Горња, шест километара од Стоца. Село је тешко пострадало од хрватских и муслиманских усташа обучених у њемачке униформе. На кући у којој је извршен овај ужасни злочин СУБНОР је 1964. поставио плочу на којој пише да су злочин извршиле "слуге окупатора", не помињући имена ни националну припадност жртава. У селу више нема Срба.Наредног дана, 23. децембра исти злочинци упали су у суседно село Забрђе /Пољице/ и из чиста мира запуцали на српске чобане и стоку коју су они чували. Заједно су гинули људи, коњи, говеда, овце и козе и лешеви су им остали измешани.
269873655_226618896321792_6411482110306470309_n.jpg
 

Back
Top