Докази да су се Словени на Балкан доселили у 6. (или било ком) веку

Оригинални латински цитат — Амиан Марцелин, Res Gestae, књига XXVII, глава 5:

"Nulla pars copiae nostræ potuit reperiri cum hoste, cuncti in montibus Serrorum abdiderant se, quos nullus nisi perfectus ignarusque loci peragravit; et ita nihil efficitur, quod nec hostis nec populus potuit capere."


Превод на српски:
" Ниједан део наше војске није могао да нађе непријатеља, јер су се сви склонили у планине Серора, које није прошао нико осим потпуног познаваоца и незналице места; и тако ништа није постигнуто, јер ни непријатељ ни војска нису могли да освоје ту област.“

Ова област је делила Дачане од Протословена овај бедем Протосрба није освојен ни од Гота нити Римљана одавде можемо очекивати да је део кренуо са Словенима на Албу.

Ni ovo nije u stvarnosti izvod od Amijana Markelina, isto tako.

Ovde može da se skine cela Markelinova knjiga: https://documentacatholicaomnia.eu/...arcellinus,_Rerum_Gestarum_Libri_XXXI,_LT.pdf

Takav citat u njoj ne postoji.
 
Ni ovo nije u stvarnosti izvod od Amijana Markelina, isto tako.

Ovde može da se skine cela Markelinova knjiga: https://documentacatholicaomnia.eu/...arcellinus,_Rerum_Gestarum_Libri_XXXI,_LT.pdf

Takav citat u njoj ne postoji.

Ammianus Marcellinus, Res Gestae, књига XXVII, глава 5, пасус 3:

amque, sublatus fiducia, cum ultro citroque discurrens nullum inveniret, quem superare poterat vel terrere: omnes enim formidine perciti militis cum apparatu ambitioso propinquantis, montes petivere Serrorum arduos et inaccessos nisi perquam gnaris."





Превод на српски (дословно и прецизно)

А када је, појачан самопоуздањем, истражујући ову и ону страну, није могао да нађе никога кога би могао надјачати или уплашити; јер су се сви, обузети страхом, када су римски војници, обучени раскошно, прилазили, склонили у планине Серора, које су стрме и недоступне осим за оне који их у потпуности познају.“


Латински израз: montes Serrorum

„montes“ = планине (номинатив множине од mons, montis — планина)

Serrorum = Серора (генитив множине — односно: „планине које припадају Серорима“)


Дословно: „планине Серора“ или „планине народа Серори“
 
Ammianus Marcellinus, Res Gestae, књига XXVII, глава 5, пасус 3:

amque, sublatus fiducia, cum ultro citroque discurrens nullum inveniret, quem superare poterat vel terrere: omnes enim formidine perciti militis cum apparatu ambitioso propinquantis, montes petivere Serrorum arduos et inaccessos nisi perquam gnaris."





Превод на српски (дословно и прецизно)

А када је, појачан самопоуздањем, истражујући ову и ону страну, није могао да нађе никога кога би могао надјачати или уплашити; јер су се сви, обузети страхом, када су римски војници, обучени раскошно, прилазили, склонили у планине Серора, које су стрме и недоступне осим за оне који их у потпуности познају.“


Латински израз: montes Serrorum

„montes“ = планине (номинатив множине од mons, montis — планина)

Serrorum = Серора (генитив множине — односно: „планине које припадају Серорима“)


Дословно: „планине Серора“ или „планине народа Серори“

Ovo jeste dobro; sa hiperlinka je koji sam okačio.

Ono pre (generisano od strane veštačke inteligencije) nije bilo.
 
Овде видимо да је покушај и тежња Римљана да се разграниче са сарматском конфедерацијом на реци Алби.
Ове народе укључујући Свеве су замишљали у оквиру римске конфедерације. Преко Албе сматрају Сарматима за које знају да нису јединтсвен народ и пишу о народима које познају и некима које не познају уопште.
Први такав покушај измештања границе на Албу резултирао је покољем у Теуторбуршкој шуми.
Ово је одложило овај пројекат иако видимо код Вибијуса Секвестара исти покушај који ће поћи за руком тек Карлу Великом који ће подићу границу између Сораба и Тинжана на Алби и окупити сва та племена у франачку проримску конфедерацију.
 
Ammianus Marcellinus, Res Gestae, књига XXVII, глава 5, пасус 3:

amque, sublatus fiducia, cum ultro citroque discurrens nullum inveniret, quem superare poterat vel terrere: omnes enim formidine perciti militis cum apparatu ambitioso propinquantis, montes petivere Serrorum arduos et inaccessos nisi perquam gnaris."





Превод на српски (дословно и прецизно)

А када је, појачан самопоуздањем, истражујући ову и ону страну, није могао да нађе никога кога би могао надјачати или уплашити; јер су се сви, обузети страхом, када су римски војници, обучени раскошно, прилазили, склонили у планине Серора, које су стрме и недоступне осим за оне који их у потпуности познају.“


Латински израз: montes Serrorum

„montes“ = планине (номинатив множине од mons, montis — планина)

Serrorum = Серора (генитив множине — односно: „планине које припадају Серорима“)


Дословно: „планине Серора“ или „планине народа Серори“


To su Serri, ne Srbi. Kod Plinija su pomenuti i Srbi i Serri.

https://archive.org/details/L331Amm...erptaValesiana/page/n39/mode/2up?view=theater
 
Да то је обрађивао Жупанич да алродијски неиндоевропски народи стварају плурал СЕР+БИ
Ми немамо у Европи готово уопште множина са БИ.
Што би на индоевропском било СЕР ЕИ или хибридно СербОИ.
У зависности из које регије би списатељ скупљао податке.
Како год било иако оба народа имају исти корен затичемо их раздвојено међутим у ратовима са Римом и времену Митарида са Понта тешко да су могли бити раздвојени.

Такође Жупанич види Кимере као суседе Сербоа али Александар Лома проналази на скитском или аланском Сербои су Химри или Химери што би био еквивалент речи Кимери.
Сад Кимере везују за Келте Велшани себе зову Кимери на свом језику а језик Гомерски!

Случајност или не, не знам Сербои се налазе у азијској страни окружени Скитима. Кимерија је такође област у Скитији која је задржала нееку аутономију.
 
Да то је обрађивао Жупанич да алродијски неиндоевропски народи стварају плурал СЕР+БИ
Ми немамо у Европи готово уопште множина са БИ.
Што би на индоевропском било СЕР ЕИ или хибридно СербОИ.
У зависности из које регије би списатељ скупљао податке.
Како год било иако оба народа имају исти корен затичемо их раздвојено међутим у ратовима са Римом и времену Митарида са Понта тешко да су могли бити раздвојени.

Такође Жупанич види Кимере као суседе Сербоа али Александар Лома проналази на скитском или алснском Сербои си Химри или Химери што би био еквивалент речи Кимери.
Сад Кимере везују за Келте Велшани себе зову Кимери на свом језику а језик Гомерски!

Случајност или не не знам Сербои се наказе у азијској страни окружени Скитима. Кимерија је такође област у Скитији која је задржала нееку аутономију.


Nije to poenta, poenta je da Serri i Srbi nisu jedno te isto, jer ih isti pisac (Plinije) pominje na razlicitim mjestima u istom djelu.

https://en.wikipedia.org/wiki/Montes_Serrorum
 
Jesi li siguran u to?

Na kom mestu Plinije Stariji pominje Serbe?


1000041969.jpg


https://archive.org/details/plinysnaturalhis00plinrich/page/n317/mode/2up

У истом дјелу на страни 105 и 15 помиње планину и Серре.

1000041971.jpg

1000041973.jpg
 
Jesi li siguran u to?

Na kom mestu Plinije Stariji pominje Serbe?
Серете помиње Серри и спомиње

Примерен цитат (из књиге VI, глава 16, у преводу):
"After leaving these, we again come to a nation of the Scythians … The first people that are known of here are the Seres …“

Ово је уредан доказ да Seres/Serri живе у том географском подручју тј. подручје Кавказа и јужне Русије.

Draus per Serretes, Serrapillos, Iasos, Andizetes..."

"Драва (Draus) тече кроз земље Серета (Serretes), Серрапила (Serrapilli), Јасоса (Iasos), Андицета (Andizetes)...“

https://en.wikipedia.org/wiki/Serbinum?utm_source

Serbinon (грчки) или Serbinum (латински) – именовање града у Панонији.

Налази се близу Саве, идентификован као данашња Градишка код села “Stara Gradiška”.

Познат је и под варијантама у другим римским документима:
Servitium (Itinerarium Antonini),
Seruitio (Tabula Peutingeriana),
Servitii (Notitia Dignitatum),
Serbitium (Ravennatska Cosmographia).
 

Koliko sam ja razumeo, to je emendirano. Nije to stanje u rukopisu (ili, preciznije, nije u najstarijim prepisima), već čitanje.

U originalu stoji Serni i sad u naučnim krugovima je polemika da li su zaista Serni, ili se tu radi o greški (tj. da je reč o Ptolemejevim Serboima).

Kritičari toga, kao npr. Konstantin Jireček, insistirali su da nema dokaza da Plinije pominje Srbe tj. da Serni zaista tako treba tumačiti.
 
Koliko sam ja razumeo, to je emendirano. Nije to stanje u rukopisu (ili, preciznije, nije u najstarijim prepisima), već čitanje.

U originalu stoji Serni i sad u naučnim krugovima je polemika da li su zaista Serni, ili se tu radi o greški (tj. da je reč o Ptolemejevim Serbima).

Kritičari toga, kao npr. Konstantin Jireček, insistirali su da nema dokaza da Plinije pominje Srbe tj. da Serni zaista tako treba tumačiti.


Prvi put cujem tako nesto. Provjerit cu.
 
Prvi put cujem tako nesto. Provjerit cu.

Tatomir Vukanović:

U južnoslovenskoj nauci dugo se održavao stariji Šafařikov navod, da se kod Plinija i Ptolomeja pominju Srbi. Međutim, Plinije kaže, da su stanovnici oko Meotskog jezera narodi: Hali, Serni, Serei (Serrei), Scizi i Gnisi.

Koliko ja razumem stvari, Šafarik je Serni pročitao kao Serbi. I to se decenijama prepisivalo prosto od njega, tj. kroz Šafarikov citat Plinija. Takvo čitanje i tumačenje se raširilo ne samo u južnoslovenskim naučnim krugovima, već i šire, na međunarodnoj sceni.

Polemika oko toga da li zaista treba Serbi potom traje više od stotinu leta.
 
Koliko sam ja razumeo, to je emendirano. Nije to stanje u rukopisu (ili, preciznije, nije u najstarijim prepisima), već čitanje.

U originalu stoji Serni i sad u naučnim krugovima je polemika da li su zaista Serni, ili se tu radi o greški (tj. da je reč o Ptolemejevim Serboima).

Kritičari toga, kao npr. Konstantin Jireček, insistirali su da nema dokaza da Plinije pominje Srbe tj. da Serni zaista tako treba tumačiti.
Константин Јеричек је био и критичар Порфирогенита и да између Лужичких Срба и Балканских Срба постоји само прасловенска веза некадапњег именовања свих Словена Србима.

Увек долазимо у ситуацију да је неко стручан за оно што ми одговара а нестручан за оно што ми не одговара.
 
Константин Јеричек је био и критичар Порфирогенита и да између Лужичких Срба и Балканских Срба постоји само прасловенска веза некадапњег именовања свих Словена Србима.

Увек долазимо у ситуацију да је неко стручан за оно што ми одговара а нестручан за оно што ми не одговара.

A zašto misliš da sad dolazimo u tu situaciju?
 
Плиније старији

"Sinus Sarmaticus ab insula Abalton usque ad promunturium Robae: in quo Venedorum gens caput. In alio sinu Codanus plurimae insulae, quarum clarissimae Scatinavia et Dumna."

Превод на српски

"Сарматски залив (Балтичко море) протеже се од острва Абалтона до рта Роба, где се налази народ Венеда. У другом заливу, Коданском (вероватно данашњи Категат), има много острва, од којих су најпознатија Скандинавија и Думна.“

Ni ovo nije autentični citat.

I ovo je, po svemu sudeći, kreirala veštačka inteligencija.
 
Ni ovo nije autentični citat.

I ovo je, po svemu sudeći, kreirala veštačka inteligencija.
Ахам иди провери да л' јесте или није. Да си читао Жипанича икад и већину историчара ван критике и Википедије нешто би од овога знао прво шго си Жупанича поставио међу иранске тезе на својој теми што је глупост неописива јер то нико не би урадио ко га је читао не као ти преко википедије.

https://latin.packhum.org/loc/978/1/267/1160-1168?utm_source=chatgpt.com#267

Аутори
Претрага речи
Конкорданција
О нама
PHI латински текстови
Гај Плиније Други , Природна историја 3.147.1
Бетакод
Претходно

Следеће

лево

право
Одатле, жиром родна Панонија, где је благост 3.147.1
Алпски гребени се протежу кроз средину Илирика од севера до
Јужна падина је блага са десне и леве стране.
седи. Део који је окренут ка Јадранском мору зове се
Граничи се са Делматијом и Илириком, горе поменутим; на северу 5
Граничи се са Панонијом. Завршава се тамо код Дунава. У њој се налазе колоније.
Емона, Сисција. бистре и пловне реке у Дунав.
Насилнији Драус тече из Нордија, а Саус из Карпатских Алпа.
мирније, 120 интервала: Драус кроз Серетес, Сера-
Пилоси, Јасоси, Андизети, Сауси преко Колапијана и Бреукои. 10
Ово су поглавари народа; поред Арвијана, Азалија, Аманаца, 148,1
Белгијанци, Катари, Корнакати, Ерависки, Херкунијати,
Латовићи, Осеријати, Варћани. Планина Клаудије, чије је име
испред Скордиска, у задњем делу Тауриска. острво у Сао Метуу
Барбис, највећи од Амниканаца. Штавише, реке које треба поменути: 5
Колапис се улива у Саум близу Сисције кроз двоструки канал.
Тамо формира реку која се зове Сегестика; друга река
Бакунција се улива у град Саум * * * Сирмијум, где се град
Сирмијума и Амантина. Одатле до Тауруна, где
Саус се меша са Дунавом. Изнад теку Валдасус , Урпанус, 10
и сами нису нечасни.

Ово ти је гугл транслејт и досадан си већ са својом природном конкуренцијом вештачком интелигенцијом!
 
Ахам иди провери да л' јесте или није.

Pa proverio sam. Ne samo po nigde kod Plinija nema tog citata, nego ga nema ni - apsolutno igde.

1000025834.jpg


Ne izlazi ništa nigde, tako da su ti to po svemu sudeći pokupio od veštačke inteligencije.

Trebalo bi da znaš da pravila foruma kažu da je potrebno naglasiti kada se koristi ChatGPT ili slična veštačka inteligencija.

Ono što je čudno jeste zašto ne želiš to da priznaš tj. da navedeš izvor citata.
 
Pa proverio sam. Ne samo po nigde kod Plinija nema tog citata, nego ga nema ni - apsolutno igde.

Pogledajte prilog 1745637

Ne izlazi ništa nigde, tako da su ti to po svemu sudeći pokupio od veštačke inteligencije.

Trebalo bi da znaš da pravila foruma kažu da je potrebno naglasiti kada se koristi ChatGPT ili slična veštačka inteligencija.

Ono što je čudno jeste zašto ne želiš to da priznaš tj. da navedeš izvor citata.
"Ел сам ти окачио извор шта још да радим сем да те окачим на кур?
А то не могу јер сам женски Петко.
 
Tatomir Vukanović:
U južnoslovenskoj nauci dugo se održavao stariji Šafařikov navod, da se kod Plinija i Ptolomeja pominju Srbi. Međutim, Plinije kaže, da su stanovnici oko Meotskog jezera narodi: Hali, Serni, Serei (Serrei), Scizi i Gnisi.


Koliko ja razumem stvari, Šafarik je Serni pročitao kao Serbi. I to se decenijama prepisivalo prosto od njega, tj. kroz Šafarikov citat Plinija. Takvo čitanje i tumačenje se raširilo ne samo u južnoslovenskim naučnim krugovima, već i šire, na međunarodnoj sceni.

Polemika oko toga da li zaista treba Serbi potom traje više od stotinu leta.

У два латинска текста стоји: Serbi

https://archive.org/details/cplinisecundina00mayhgoog/page/436/mode/1up

https://archive.org/details/b30456253_0001/page/306/mode/1up
 
Koliko sam ja razumeo, to je emendirano. Nije to stanje u rukopisu (ili, preciznije, nije u najstarijim prepisima), već čitanje.

U originalu stoji Serni i sad u naučnim krugovima je polemika da li su zaista Serni, ili se tu radi o greški (tj. da je reč o Ptolemejevim Serboima).

Kritičari toga, kao npr. Konstantin Jireček, insistirali su da nema dokaza da Plinije pominje Srbe tj. da Serni zaista tako treba tumačiti.
A ko su Serni?
 

Back
Top