Младен Стевановић
ОБРЕНОВИЋИ ПОСЛЕ 1903.
(16. 11. 2007)
Карађорђе је био слобода.
Милош је био држава.
Слобода се очувати може само у држави.
– Слободан Јовановић
Период прве половине 19. века донео је Србима много значајног када је национални идентитет у питању. После четири столећа полако је успостављена држава, укинут феудализам, а Срби постепено добијају аристократију и то народну, од најистакнутијих људи тога доба. Не може се споменути овај период а да се не наведу два најзаслужнија Србина тога доба: Вожд Карађорђе Петровић и ништа мање важни Књаз Милош Обреновић. На страну њихове борбе и несугласице, обојица су имала исте циљеве, исте идеје и исту љубав према Српству и Србима. Нажалост, ова отворена борба је почела а и завршила се убиствима – Карађорђевим 1817. и Александровим 1903. Од Мајског преврата и убиства Александра и Драге Обреновић влада мишљење да се лоза Обреновића угасила. Међутим, једна династија се не уништава за једно вече, ма колико вартоломејско оно било. Потомци Обреновића и дан-данас живе, како по женској, тако и по мушкој линији.
Легитимни мушки потомци ‘‘угашене’‘ династије
Када су завереници разматрали кога би по извршењу атентата требало довести на престо Србије, констатовали су да Обреновићи немају мушког потомства, ни по бочној линији. Истина, нити Милош, нити његова браћа Јован и Јеврем нису имали директног законитог мушког потомства, ако изузмемо самог Краља Александра као Јевремовог праунука. Међутим, очигледно је заборављено да је Милош поред два рођена брата, имао и четири полубрата, за које се поуздано зна да су имали мушког потомства. Његови родитељи, Вишња Урошевић и Теодор Михаиловић су били, како је и сам Милош говорио “витобрачни”, те је Вишња са Обреном Мартиновићем имала још два сина, Милана и Јакова, а Теодор из претходног брака синове Радисава, Радоњу и Радета, од којих су прва двојица имала мушког порода забележеног и у доба Краља Милана, па вероватно и касније. Право презиме Књаза Милоша је Теодоровић, по оцу Теодору, међутим он се прозвао Обреновићем по полубрату Милану кога је веома волео, једно време се чак потписујући Милош Теодоров(ић) Обреновић. Војвода Милан, син Вишње и Обрена, чувени Карађорђев војсковођа је имао сина Христифора (Ристу) који је умро у Петрограду 1825. Не зна се да ли је Христифор оставио потомство, али се зато поуздано зна да је Јаков, други Милошев брат по мајци имао три сина, од којих је један, Ђока, имао директног, мушког потомства у наредним генерацијама, три нараштаја сигурно, а вероватно и потом. И Милошева браћа по оцу, Радисав и Радоња, су имали синова, Радисав два, Радоња једног, за које се такође поуздано зна да су имали директне мушке потомке у другој половини 19. века. Од Радоњиног сина Благоја изникло је цело ново братство Благојевића, чији мушки потомци вероватно постоје и данас.
Ваља напоменути да су претходни бракови Милошевих родитеља били апсолутно легитимни, јер другачије не би ни могли да уђу у црквену евиденцију, те нам не би ни били доступни подаци о њима.
Потомство Књаза Милоша
Убиством Кнеза Михаила, 1868, гаси се директно мушко потомство Кнеза Милоша из Милошевог брака са Кнегињом Љубицом. Потомци “Оца Отечества” постоје међутим и данас, јер су Милошеве ћерке Петрија и Савка биле удате и имале по петоро деце. Савкин син Федор Николић се упокојио 1903. године, оставивши иза себе сина истог имена рођеног 1871. Брак Петрије са Теодором Бајићем од Варадије донео је петоро деце, од којих је син Милош био ожењен, а ћерка Атанасија имала два сина и две кћери. Можемо са прилично сигурности рећи да потомци Милошевих ћерки живе и данас, највероватније у Војводини, с обзиром да су обе ћерке биле удате за Србе Пречане.
Остало је забележено и да је Књаз, поред осморо деце у браку са Љубицом Вукомановић, имао и ванбрачне деце, и то најмање деветоро. Лоши здравствени услови и разне болести у то доба учиниле су да многа деца умиру само неколико дана или месеци по рођењу. Тако се четворо Милошеве ванбрачне, а исто толико и законите деце упокојило не напунивши ни пет година. С друге стране, док је као изгнаник боравио у Бечу, Милош је добио сина Александра Густава и кћер Марију Клару од две различите мајке, за које се такође претпоставља да су оставили потомство. Усто, одавно се сумњало да је Миливоје Блазнавац, први српски генерал, заправо ванбрачни Кнежев син.
Потомци краља Милана
И Краљ Милан је, поред синова Сергеја и Александра, имао ванбрачне деце, и то два сина. Један се звао Ђорђије и умро је као дечак у Лозани, а други, Стефан Милан, је завршио артиљерску школу у Француској. Стефан-Милан је оставио иза себе сина Мар-Еме Панку Обреновића, који је 1998. дао интервју крагујевачким Погледима. Мајка Ђорђија и Стефана Милана је била Артемизија Христић.
Потомство Јеврема Обреновића
Јеврем Обреновић, Председник Савета и Управитељ нахија, имао је деветоро деце. Поред сина Милоша, чије ће мушко потомство доћи на власт после Топчидерског атентата, не сме се заобићи Јевремова ћерка Анка. Била је удата за Александра Константиновића са којим је изродила четворо деце, од којих су Катарина и Александар оставили потомство, како мушко тако и женско. Ваља споменути Анкину унуку Наталију, жену Мирка Петровића, сина Краља Николе, са којим је имала петоро деце, од којих је један, Михаило, отац актуелног претендента на престо Црне Горе, Николе.
Закључак
Лоза Обреновића се, као што смо видели, није угасила. Потомци великог Књаза, његове браће, као и Краља Милана постоје и данас, с тим што им се посвећује мање пажње него Карађорђевим потомцима. Улога Обреновића у стварању српске државе после вековног ропства је неоспорна и велика, и њихови данашњи потомци имају права да са поносом изговарају имена својих славних предака.
Напомена: Сви генеолошки подаци изнети у овом тексту су преузети из књиге Родослови српских династија, Радоша Љушића и Андрије Веселиновића, Нови Сад, Платонеум 2002.
http://www.srpskilist.net/gledista/obrenovici-posle-1903