Династија Обреновић или Карађорђевић?

Koji je po vama vise uradio za Srbiju

  • Obrenovici

  • Karadjordjevici

  • Obrenovici

  • Karadjordjevici


Rezultati ankete su vidlјivi nakon glasanja.
Па обе имају своје предности и мане, али сам за Карађорђевиће, пре свега због краља Петра.

No, pošto sam ja više emotivna ženska ja bih klonirala Dragu i Aleksandra :heart:da dobiju mogućnost da kao ljudi završe svoje živote (mislim da mogu da se "izvole" i u miru ostare....)

Мислиш да добију могућност да заврше живот Србије као државе и потпуно је униште, што им је замало пошло за руком у првом животу...
 
Pa nisam sigurna baš da su joj (Srbiji) nešto još gore mogli učiniti nego što joj je učinjeno od svih nadolazećih vladara!
Koji je po tvom (od tih nadolazećih vladara) nije vodio u propast? Po mom - svaki! Neki manje, neki više - do totalnog oslabljenja u svakom smislu, da više ne može biti!
----
Možda bi danas bilo pravo blagostanje da nije bilo svih ostalih posle Obrenovića!!! - Pere, bele ljubičice, Miloševića itd.
Razmisli dobro o tome!
 
Милан и Александар Обреновић су били тирани и владали су против воље народа. За време њихове владавине, Србија је била практично зависна од Аустроугарске. Гушили су сваку врсту грађанске слободе. Нису били заинтересовани за ослобођење Босне и јужних српских крајева и за уједињење свих српских земаља, било им је битно само да Србија буде под њиховом чизмом.
Са друге стране, Петар Карађорђевић је био изузетно популаран и вољен међу Србима. Све што је радио било је у интересу Срба и Србије. У Првом балканском рату протерао је Турке са српске земље једном за свагда. Са војском и народом био је на фронту у Првом светском рату и командовао. Тежио је стварању Велике Србије и само због тога је створио Краљевину СХС (што је и његова једина грешка, додуше из најбоље намере).
 
...Србија је била практично зависна од Аустроугарске...
A danas je zavisna od Evrope, Rusije i takoreći od svih... (Sama svakako nebi mogla preživeti. Seti se npr. nestašice gasa prošle godine. Gde su joj rezerve? Da nam NEMAČKA nije POKLONILA gas, pocrkali bi ljudi od zime!
------
Da smo još od tada ostali dobri sa Austro-Ugarskom(kako su to Obrenovići želeli) možda bi već davno bili deo Evrope i to razvijeni deo!
 
Гушили су сваку врсту грађанске слободе.

Kakva je "Građanska sloboda" bila u doba Obrenovića, ista takva je i danas, a delomično je bivala i gora (u komunizmu npr.), a i u Petrovo doba je bilo spominjanje dinastije Obrenović zabranjeno. Kakva je to sloboda?
____

Neka "građanska sloboda" koju spominješ je čista iluzija!
Mali ljudi ionako ništa ne odlučuju. Sve je već unapred odlučeno ili ti veruješ u nešto drugo?
 
Obrenovici su dinastija koja je stvorila modernu Srbiju.
Granice Obrenovicke Srbije su nazalost i danas jedine srpske etnicke teritorije , tj danasnje granice republike Srbije minus ap kosovo i metohija i ap vojvodina i raska oblast odnosno sandzak(unutar njih je srpski zivalj homogen i kompaktan-gde bi nam bio kraj da su Obrenovici oslobodili i uredili i druge srpske krajeve tako).
Da Obrenovici nisu brutalno ubijeni mozemo samo da zamislimo gde bi njihova mudra politika odvela te srpske granice , verovatno bi tu uslo Skoplje,Dubronik,Skadar,Drac,Bitolj ...
Obrenovici su mladost srbije , skoro svi vladari iz dinastije Obrenovica su na presto dosli kao maloletnici i na otadzbinu su delovali itek kako zrelo odnosno drzavotvorno.
Milos veliki, najveci srpski vladar ikada, korak po korak i ciglu po cigliu je gradio Srbiju pa posle vekova ropstva ostvario davnasnji san.
Iako zluradi kazu da je bio nepismeni vladar u mnogim stvarima je bio ispred svog vremena> toj njegovoj maloj i ruralnoj Serbiji je ukinuo feudalizam i ona je time postala jedna od tri prve zemlje u evropi koja je to ucinila.
Obrenovici su oslobadjali srpske teritorijei narod cuvali,dok su nesrecni karadjordjevici u prvom svetskom ratu u smrt odveli trecinu srpskog naroda da bi stvorili jugoslaviju , tj dali drzavu hrvatrima i slovencima koji je nikada nisu imali i koji je nikada ne bi ni imali.
Obrenovicima nije postojalo nad srpski i nad drzavno, dok su karadjordjevici pokusavali da stvore jugoslovensku naciju i neku jugoslkovensku drzavu koje je negirala krvlju stecene granice srbije i pretopila ih u neke banovine,ceh te sulude avanture i danas placamo, i niko jos nezna koliko ce Srbija izaci mala i sakata iz te avanture.
Karadjordjevici su uvek povlacili katastrofalne poteze po Srbiju, pocevsi od karadjordja koji pored velike svakako velike uloge u prvom srpskom ustanku , nije pokazao nikakvu drzavnicku viziju, a i na kraju je pobegao i ostavio svoj ne zasticeni narod,zatim kralj petar se takodje okitio tudjom slavom vojska sa kojom je ostvario sve one brilijantne pobede je ustvari bila vojska koju je stvorio kralj Milan , kao visegodisnji ministar vojni,zatim kralj petar drugikoji je takodje kao i njegov predhodnik pobegao u englesku po pocetku rata, tamo poneo svoje blago i u sredini rata dok je njegov narod krvario napravio svadbu sebi,iako je kao predratni iskusni padobranac mogao da se spusti na teritorije koje je kontrolisala jugoslovenska vojska u otadzbini,vrhunac karadjordjevicke gluposti je ta kada je preko radio londona , pozvao vojnike jvo da se pridruze josiopu brozu,(koji nas je na kraju dokusurio i veliki deo naroda rasrbio)poslednji nesrecnik iz te loze je ovaj nesrecni aleksandar koji ni danas nikako srpski da nauci,pravi gafove tipa poseta stipe mesicu i prijateljsko prijateljsko sa njim,koji ce posle par meseci dati izjavu "da su srbi i ranije imali ratne zlocince" i kao primer naveo karadjordja, i da da ne zaboravim kralja aleksandra ujedinitelja , o kojem dovoljno govori cinjenica da je za ambasadora kraljevine jugoslavije u americi imenovao nikog drugog do ante pavelica... IMA JEDNA KINESKA POSLOVICA KOJA KAZE > KADA SE PRVO DUGME ZAKOPCA POGRESNO ,ONDA SVA SLEDECA IDU POGRESNO, to nase prvo dugme je zakopcano majskim prevratom...
Ali sta je tu je , mi Srbi sa kosmeta mozemo samo biti tuzni sto iz vekovnog ropstva nismo izasli pod Obrenovickim barjakom slobode,jer bi kosmet danas verovatno izgledao kao sto sumadija izgleda ...


Napisao jedan decko sa FACEBOOK-a

Potpisujem!:cool:
 
Ali sta je tu je , mi Srbi sa kosmeta mozemo samo biti tuzni sto iz vekovnog ropstva nismo izasli pod Obrenovickim barjakom slobode,jer bi kosmet danas verovatno izgledao kao sto sumadija izgleda ...[/B]
Šta bi bilo kad bi bilo...
Da je Aleksandar Obrenović ostao na čelu države čija je ekonomija bila u čabru, vojska zapostavljena, a u državi malo-malo pa državni udar.... veliko je pitanje da li bi Srbije uopšte bilo...
 
Обреновићи.

Мислим да је њихова политика везивања Србије за Аустро-Угарску била једина исправна спољна политика, са стране заштите интереса Срба који су живели у Хабзбуршкој Монархији, као и интереса Срба у Србији. Боље да смо сарађивали са Аустро-Угарима и избегли рат, него што смо под Карађорђевићима ратовали против њих за интересе Енглеза и Француза, да бисмо на крају били награђени уништењем српске државе.
 
Младен Стевановић
ОБРЕНОВИЋИ ПОСЛЕ 1903.
(16. 11. 2007)

Карађорђе је био слобода.
Милош је био држава.
Слобода се очувати може само у држави.

– Слободан Јовановић

Период прве половине 19. века донео је Србима много значајног када је национални идентитет у питању. После четири столећа полако је успостављена држава, укинут феудализам, а Срби постепено добијају аристократију и то народну, од најистакнутијих људи тога доба. Не може се споменути овај период а да се не наведу два најзаслужнија Србина тога доба: Вожд Карађорђе Петровић и ништа мање важни Књаз Милош Обреновић. На страну њихове борбе и несугласице, обојица су имала исте циљеве, исте идеје и исту љубав према Српству и Србима. Нажалост, ова отворена борба је почела а и завршила се убиствима – Карађорђевим 1817. и Александровим 1903. Од Мајског преврата и убиства Александра и Драге Обреновић влада мишљење да се лоза Обреновића угасила. Међутим, једна династија се не уништава за једно вече, ма колико вартоломејско оно било. Потомци Обреновића и дан-данас живе, како по женској, тако и по мушкој линији.

Легитимни мушки потомци ‘‘угашене’‘ династије

Када су завереници разматрали кога би по извршењу атентата требало довести на престо Србије, констатовали су да Обреновићи немају мушког потомства, ни по бочној линији. Истина, нити Милош, нити његова браћа Јован и Јеврем нису имали директног законитог мушког потомства, ако изузмемо самог Краља Александра као Јевремовог праунука. Међутим, очигледно је заборављено да је Милош поред два рођена брата, имао и четири полубрата, за које се поуздано зна да су имали мушког потомства. Његови родитељи, Вишња Урошевић и Теодор Михаиловић су били, како је и сам Милош говорио “витобрачни”, те је Вишња са Обреном Мартиновићем имала још два сина, Милана и Јакова, а Теодор из претходног брака синове Радисава, Радоњу и Радета, од којих су прва двојица имала мушког порода забележеног и у доба Краља Милана, па вероватно и касније. Право презиме Књаза Милоша је Теодоровић, по оцу Теодору, међутим он се прозвао Обреновићем по полубрату Милану кога је веома волео, једно време се чак потписујући Милош Теодоров(ић) Обреновић. Војвода Милан, син Вишње и Обрена, чувени Карађорђев војсковођа је имао сина Христифора (Ристу) који је умро у Петрограду 1825. Не зна се да ли је Христифор оставио потомство, али се зато поуздано зна да је Јаков, други Милошев брат по мајци имао три сина, од којих је један, Ђока, имао директног, мушког потомства у наредним генерацијама, три нараштаја сигурно, а вероватно и потом. И Милошева браћа по оцу, Радисав и Радоња, су имали синова, Радисав два, Радоња једног, за које се такође поуздано зна да су имали директне мушке потомке у другој половини 19. века. Од Радоњиног сина Благоја изникло је цело ново братство Благојевића, чији мушки потомци вероватно постоје и данас.

Ваља напоменути да су претходни бракови Милошевих родитеља били апсолутно легитимни, јер другачије не би ни могли да уђу у црквену евиденцију, те нам не би ни били доступни подаци о њима.

Потомство Књаза Милоша

Убиством Кнеза Михаила, 1868, гаси се директно мушко потомство Кнеза Милоша из Милошевог брака са Кнегињом Љубицом. Потомци “Оца Отечества” постоје међутим и данас, јер су Милошеве ћерке Петрија и Савка биле удате и имале по петоро деце. Савкин син Федор Николић се упокојио 1903. године, оставивши иза себе сина истог имена рођеног 1871. Брак Петрије са Теодором Бајићем од Варадије донео је петоро деце, од којих је син Милош био ожењен, а ћерка Атанасија имала два сина и две кћери. Можемо са прилично сигурности рећи да потомци Милошевих ћерки живе и данас, највероватније у Војводини, с обзиром да су обе ћерке биле удате за Србе Пречане.

Остало је забележено и да је Књаз, поред осморо деце у браку са Љубицом Вукомановић, имао и ванбрачне деце, и то најмање деветоро. Лоши здравствени услови и разне болести у то доба учиниле су да многа деца умиру само неколико дана или месеци по рођењу. Тако се четворо Милошеве ванбрачне, а исто толико и законите деце упокојило не напунивши ни пет година. С друге стране, док је као изгнаник боравио у Бечу, Милош је добио сина Александра Густава и кћер Марију Клару од две различите мајке, за које се такође претпоставља да су оставили потомство. Усто, одавно се сумњало да је Миливоје Блазнавац, први српски генерал, заправо ванбрачни Кнежев син.

Потомци краља Милана

И Краљ Милан је, поред синова Сергеја и Александра, имао ванбрачне деце, и то два сина. Један се звао Ђорђије и умро је као дечак у Лозани, а други, Стефан Милан, је завршио артиљерску школу у Француској. Стефан-Милан је оставио иза себе сина Мар-Еме Панку Обреновића, који је 1998. дао интервју крагујевачким Погледима. Мајка Ђорђија и Стефана Милана је била Артемизија Христић.

Потомство Јеврема Обреновића

Јеврем Обреновић, Председник Савета и Управитељ нахија, имао је деветоро деце. Поред сина Милоша, чије ће мушко потомство доћи на власт после Топчидерског атентата, не сме се заобићи Јевремова ћерка Анка. Била је удата за Александра Константиновића са којим је изродила четворо деце, од којих су Катарина и Александар оставили потомство, како мушко тако и женско. Ваља споменути Анкину унуку Наталију, жену Мирка Петровића, сина Краља Николе, са којим је имала петоро деце, од којих је један, Михаило, отац актуелног претендента на престо Црне Горе, Николе.

Закључак

Лоза Обреновића се, као што смо видели, није угасила. Потомци великог Књаза, његове браће, као и Краља Милана постоје и данас, с тим што им се посвећује мање пажње него Карађорђевим потомцима. Улога Обреновића у стварању српске државе после вековног ропства је неоспорна и велика, и њихови данашњи потомци имају права да са поносом изговарају имена својих славних предака.

Напомена: Сви генеолошки подаци изнети у овом тексту су преузети из књиге Родослови српских династија, Радоша Љушића и Андрије Веселиновића, Нови Сад, Платонеум 2002.

http://www.srpskilist.net/gledista/obrenovici-posle-1903
 
Обреновићи.

Мислим да је њихова политика везивања Србије за Аустро-Угарску била једина исправна спољна политика, са стране заштите интереса Срба који су живели у Хабзбуршкој Монархији, као и интереса Срба у Србији. Боље да смо сарађивали са Аустро-Угарима и избегли рат, него што смо под Карађорђевићима ратовали против њих за интересе Енглеза и Француза, да бисмо на крају били награђени уништењем српске државе.
Opet kažem, malo je nezahvalno pričati o tome šta bi bilo kad bi bilo.
Činjenica je da je Austro-Ugarska imala teritorijalne pretenzije ne samo prema Srbiji već prema celom Balkanu.
Činjenica je da Austro-Ugarskoj nikako nije odgovarala nezavisna Srbija.
Veliko je pitanje u kojoj meri bi vazalni odnos Srbije prema Austro-Ugarskoj bio prihvatljiv Austro-Ugarskoj i da li bi možda u nekom trenutku Austro-Ugarska jednostavno poželela da Srbija ne bude nezavisna država već deo njene teritorije.

Drugim rečima, veliki je znak pitanja u kojoj meri bi Srbija uspela da izbegne rat i sačuva svoju nezavisnost pod Obrenovićima.
 
Мислим да су се реалне претензије Аустро-Угарске простирале до Бугарске, с обзиром да је Бугарска припадала руској зони интереса. За Грчку не знам, али некако не могу да је замислим у саставу Хабзбуршке Монархије. Независна Србија је била трн у оку Аустро-Угарској, е сад, да ли би их задовољио вазални однос, или би хтели припајање, шббкбб. Ипак, припајање не би морало да доведе до рата, зашто у шббкбб не би постојала варијанта да се образује тројна монархија, Аустријско-Мађарско-Српска, уз подоста веште дипломатије. Па и вук сит, и овце на броју. И овако како је било, нисмо добили уједињење српских земаља, него Краљевину три народа, Срба, Хрвата, и Словенаца. А данас смо територијално опет на почетку.
 

Back
Top