Demencija

[beket]

ja je grlim i ljubim i govorim da je volim i ... nista, ona se samo ironicno smeska i kaze "mnogo si mala da se mazis". Onda se ja nasalim kako me ni malo ne voli. Onda me ubedjuje (opet grubim recima) " ko je blesav da ne voli svoje dete", ali i dalje nema nekog izliva emocija sa njene strane. /.

eto tako nas ova bolest uči šta je život: emocije ne idu iz srca, nego iz mozga... !

bilo je ovde na forumu već dosta reči o bezosećajnosti dementnih, čak nagloj, ali to nije jedini karakterističan simptom, to prosto znači da je taj deo mozga napadnut onom plimom -
sećate se, imali smo primere da postoji problem hranjenja, uz očuvanu motoriku i/ili komunikaciju, što je kod moje majke već na nuli -
ali eto, ova moja - uprkos svim scenarijima, iako ne priča razgovetno i maltene ne pokreće udove --- jede sve bez problema, žvaće i guta sve što joj stave u usta...
/prestaće jednog dana i to, ali užas kako u celoj toj priči nema pravila: nema nikakvog redosleda u tom progresivnom propadanju, nikad ne znaš šta možeš da očekuješ/

 

[Henriet]

dobar vam dan dragi, hrabri ljudi !
htedoh odavno da se oglasim, al` prvo mi nesto oko registracije nije islo, pa ona III posta.... pa... nevazno. sad sam ovde.
moram vam se svima zahvaliti, jer bez obzira sto nisam postovala, bili ste uz mene. nisam citala svaku stranu, al` na svakoj koju jesam procitala pronasla sam nesto sto mi se desilo, desava, a sada sam sigurna da ono sto nije - hoce jednom...
trudim se iz petnih zila da ne budem pateticna, da i u ovoj situaciji odrzim koliko-toliko vedar duh, al` svi znate koliko je to u praksi moguce.
nisam spremna da odjednom iznesem celu pricu, prvo sto mislim da ako bih pocela, ne bih umela da stanem, a drugo - uh... molim vas dajte mi malo vremena... u najkracim crtama demenciju (vaskularni alchajmer) kod mog oca smo kasno uocili. prosle godine u ovo vreme je poceo da "kuburi" sa racunima, stalno mu je neki nedostajao, ali nama to nije bilo dovoljno. tek kada su komsije pocele da ga dovode do vrata, sinulo nam je zimus, je prelezao tesku upalu pluca sa uzasno visokim temperaturama i od onda je situacija - katastrofa. mene uglavnom ne poznaje. zena mu je komsinica, ili kako-kad. noci su preteske. ne pamtim kada sam uredno zaspala i probudila se. povremeno utrnem od straha jer se plasim da ga ne predoziram lekovima.... a od svega mi je najteze kada pocne da se skida i takav ide po kuci. moj otac.... najbolji (ali zaista) covek kojeg sam ikada upoznala.
e, da se sada ne bih raspekmezila da spomenem da sam danas isla da vidim sta se desava sa zahtevom (odnosno, zalbom) za tudju negu i pomoc. zahtev sam podnela krajem prosle godine, brzopotezno su me odbili. sad cekam da vidim sta ce dalje da se desava.
eto - toliko za prvi put. mozda premalo, mozda previse... u svakom slucaju - samo vrh ledenog brega.

 

[beket]

Henriet, ne uzdržavaj se, piši sve što ti se piše, to će tebi samoj pomoći, sagledaćeš kako stvari stoje, a posle te ovde neko možda može utešiti ili posavetovati u konkretnim situacijama...

 

[Henriet]

Henriet, ne uzdržavaj se, piši sve što ti se piše, to će tebi samoj pomoći, sagledaćeš kako stvari stoje, a posle te ovde neko možda može utešiti ili posavetovati u konkretnim situacijama...

hvala, draga beket
hvala na podrsci, pokusacu da budem otvorenija, mnogo toga se nakupilo. premorena sam (kao i vecina prisutnih, sigurna sam) trudicu se da glavne stvari pisem. jer u trenutnom okruzenju, ne bih se zacudila da "prsnem". (ovo pokusavam da budem duhovita)

 

[mikanikolic]

hvala, draga beket
hvala na podrsci, pokusacu da budem otvorenija, mnogo toga se nakupilo. premorena sam (kao i vecina prisutnih, sigurna sam) trudicu se da glavne stvari pisem. jer u trenutnom okruzenju, ne bih se zacudila da "prsnem". (ovo pokusavam da budem duhovita)

Evo maja meseca ce 10 punih godina kako mi je otac umro i krenuo kod majke prokleti alchajmer.Ja sam stvarno prso(ne pokusavam da budem duhovit).Mislim da cemo ja i supruga kad sve ovo prodje biti teski pacijenti.Ne mogu vise ni da se setim sta smo sve peziveli supruga, moje dete i ja.Vec me grize savest a jos je nisam ni dao u dom, ali doslo je donde ili ona ili mi.Ovo je bolest ne daj boze nikom pa ni najgorem neprijatelju.Ponekad pomislim da li je do mene da li sam ja mozda slab, mozda bi neko drugi to lakse podneo.Jako sam lose na lekovima za smirenje sam i sa njima nekako preguram dan.Pozdrav svim prijateljima

 

[beket]

MIko, jeste gadna bolest, ali pobogu saberite se, smestite bolesnu osobu gde će joj biti bolje nego kod vas...!

 

[bezuslovna ljubav]

Evo maja meseca ce 10 punih godina kako mi je otac umro i krenuo kod majke prokleti alchajmer.Ja sam stvarno prso(ne pokusavam da budem duhovit).Mislim da cemo ja i supruga kad sve ovo prodje biti teski pacijenti.Ne mogu vise ni da se setim sta smo sve peziveli supruga, moje dete i ja.Vec me grize savest a jos je nisam ni dao u dom, ali doslo je donde ili ona ili mi.Ovo je bolest ne daj boze nikom pa ni najgorem neprijatelju.Ponekad pomislim da li je do mene da li sam ja mozda slab, mozda bi neko drugi to lakse podneo.Jako sam lose na lekovima za smirenje sam i sa njima nekako preguram dan.Pozdrav svim prijateljima

Miko, ne cekajte vise. Ucinili ste sve sto ste mogli. Svaka cast i tebi, ali pogotovo tvojoj suprugi. Zar nema nikog vama bliskog ko bi vas podrzao da olaksate sebi i mami. Ja sam imala ogroman otpor rodbine i male sredine u kojoj je mama zivela, pa sam opet u presekla i donela odluku zbog koje se ne kajem. Borim se i dalje sa rodbinom, drski su sugradjani u malom mestu kada nas sretnu i ubace poneku opasku u razgovoru sa mamom, nije mi svejedno kada se vratim u prazan stan... ali to je jedino moguce resenje. To je resenje koje je pomoglo mojoj mami da se oseca sigurnije i da bude stabilnija. Nemoj misliti, Miko, da svi mi sad ocekujemo da ti to moras odmah da uradis i da te ne razumemo. Potpuno te razumem. Shvatam da je to nesto sto je odraz tvoje licnosti. Sam ces da odlucis da li i kada to treba da uradis. Razumecu te u svakom slucaju. Ali, bice mi zao sto ne mozes sam sebi i svojoj porodicii da pomognes.

 

[bezuslovna ljubav]

hvala, draga beket
hvala na podrsci, pokusacu da budem otvorenija, mnogo toga se nakupilo. premorena sam (kao i vecina prisutnih, sigurna sam) trudicu se da glavne stvari pisem. jer u trenutnom okruzenju, ne bih se zacudila da "prsnem". (ovo pokusavam da budem duhovita)

Henriet, tu smo da te saslusamo. Da li si se konsultovala sa doktorom o promeni terapije? Da li je uvek prisutan u toku dana i noci neko pored tvog tate? Mislim da je veliki problem kada ostaju sami u prostoriji. Tada su vise skloni raznim "avanturama". Moja mama je u geronto centru mirnija nego u svom stanu. Uvece smo funkcionisale (sada na par dana kada sam bila da je posetim) samo ako prihvatam njene nebuloze kao nesto normalno. Pricale smo o njenoj cerki (meni) koja je progutala dugmice, navodno. Kao da se to stvarno desilo. I tesila sam je da smo je vodili kod lekara i da je izbacila dugmice i da je sada sve u redu. Pokusaj da kroz salu prokomentarises pred njim ono sto nije primereno a uporno radi. Kao sa nestasnim detetom. Znam da to iz vise pokusaja pocinje da iritira, pogotovo kada ne daje rezultate. Ali vika i rasprava samo mogu da pogorsaju situaciju.

 

[mali roker]

Evo maja meseca ce 10 punih godina kako mi je otac umro i krenuo kod majke prokleti alchajmer.Ja sam stvarno prso(ne pokusavam da budem duhovit).Mislim da cemo ja i supruga kad sve ovo prodje biti teski pacijenti.Ne mogu vise ni da se setim sta smo sve peziveli supruga, moje dete i ja.Vec me grize savest a jos je nisam ni dao u dom, ali doslo je donde ili ona ili mi.Ovo je bolest ne daj boze nikom pa ni najgorem neprijatelju.Ponekad pomislim da li je do mene da li sam ja mozda slab, mozda bi neko drugi to lakse podneo.Jako sam lose na lekovima za smirenje sam i sa njima nekako preguram dan.Pozdrav svim prijateljima

Citam vas Miko i tesko mi u srcu,razumem kroz sta ste prolazili,iako nas to tek ceka,puno mi pomaze iskustvo drugih,ali kad se nadjes u toj odredjenoj situaciji,ne pomaze tudje iskustvo samo tvoje licno.
Ja se trudim da ne prsnem,trudim se da malenom andjelu pruzim svu mogucu ljubav i stabilnost da ne oseti sta se desava oko nje,mala je sad,ali cim pocne da razume...
Nismo u mogucnosti da dedu posaljemo u dom,preostaje nam da se sami borimo sa bolescu,iznalazim razne nacine da bude smirena situacija u kuci,ali to je nemoguce,posebno ovih dana kad malenu muce petice,a to dedu ume da iritira,tad pokusam da smirim dete,dedu,sebe.Muz dodje sa posla,sedne sa njim,porazgovara...Nasali se sa njim,ali dedin smisao za humor ne postoji sve ozbiljno shvata.
Juce se uznemirio jer smo izbacili stari krevet i uzeli nov,to ga je toliko potreslo da je tesko opisati,trebalo mi je bas vremena da lepo objasnim da krevet vise nije za upotrebu,na kraju je razumeo,ali posle pola sata me je pogledao i rekao to je bio krevet moje mame,niste trebali da ga izbacite Mislim da danas vise nece ni znati sta se desilo sa krevetom,kad sam izvadila kljuc iz brave u kupatilu taj dan je par puta pitao sta je sa kljucem,ali posle toga nije ni spomenuo.Pozdrav za danas

 

[mikanikolic]

Miko, ne cekajte vise. Ucinili ste sve sto ste mogli. Svaka cast i tebi, ali pogotovo tvojoj suprugi. Zar nema nikog vama bliskog ko bi vas podrzao da olaksate sebi i mami. Ja sam imala ogroman otpor rodbine i male sredine u kojoj je mama zivela, pa sam opet u presekla i donela odluku zbog koje se ne kajem. Borim se i dalje sa rodbinom, drski su sugradjani u malom mestu kada nas sretnu i ubace poneku opasku u razgovoru sa mamom, nije mi svejedno kada se vratim u prazan stan... ali to je jedino moguce resenje. To je resenje koje je pomoglo mojoj mami da se oseca sigurnije i da bude stabilnija. Nemoj misliti, Miko, da svi mi sad ocekujemo da ti to moras odmah da uradis i da te ne razumemo. Potpuno te razumem. Shvatam da je to nesto sto je odraz tvoje licnosti. Sam ces da odlucis da li i kada to treba da uradis. Razumecu te u svakom slucaju. Ali, bice mi zao sto ne mozes sam sebi i svojoj porodicii da pomognes.

Bezuslovna sestra ima svoju porodicu, posao, dvoje male dece, svoje probleme. Vodila je majku ponekad na par sati kod nje kada ona bude mogla, moja tasta je iz drugog mesta, dolazila je i ona kada bude mogla u zadnje vreme sve redje.Ali meni treba sloboda kada je meni to potrebno a ne kada one imaju vremena.U svakom slucaju mi vise nemamo ni vremena ni snage.Imamo jednog osmogodisnjeg andjela koji je porastao pored bolesne bake i koji ne zasluzuje da gleda kako je vucemo do toaleta, kako prica raznorazne gluposti i stalno je uznemirena, doziva nas, trazi da ide negde a ne zna gde. Ja sam odlucio da ide u dom i sestra se sa tim slaze mada nije odusevljena uostalom kao ni ja.Mene brine kako ce se prilagoditi u domu jer je i kuci u jako losem stanju preplasena, ne reaguje na lekove.

 

[bezuslovna ljubav]

Citam vas Miko i tesko mi u srcu,razumem kroz sta ste prolazili,iako nas to tek ceka,puno mi pomaze iskustvo drugih,ali kad se nadjes u toj odredjenoj situaciji,ne pomaze tudje iskustvo samo tvoje licno.
Ja se trudim da ne prsnem,trudim se da malenom andjelu pruzim svu mogucu ljubav i stabilnost da ne oseti sta se desava oko nje,mala je sad,ali cim pocne da razume...
Nismo u mogucnosti da dedu posaljemo u dom,preostaje nam da se sami borimo sa bolescu,iznalazim razne nacine da bude smirena situacija u kuci,ali to je nemoguce,posebno ovih dana kad malenu muce petice,a to dedu ume da iritira,tad pokusam da smirim dete,dedu,sebe.Muz dodje sa posla,sedne sa njim,porazgovara...Nasali se sa njim,ali dedin smisao za humor ne postoji sve ozbiljno shvata.
Juce se uznemirio jer smo izbacili stari krevet i uzeli nov,to ga je toliko potreslo da je tesko opisati,trebalo mi je bas vremena da lepo objasnim da krevet vise nije za upotrebu,na kraju je razumeo,ali posle pola sata me je pogledao i rekao to je bio krevet moje mame,niste trebali da ga izbacite Mislim da danas vise nece ni znati sta se desilo sa krevetom,kad sam izvadila kljuc iz brave u kupatilu taj dan je par puta pitao sta je sa kljucem,ali posle toga nije ni spomenuo.Pozdrav za danas

Sumara, ne secam se da li si pominjala da si u radnom odnosu. Mozda bi trebalo da razgovaras u Centru za socijalno o uslovima za smestaj u situaciji kada su vam primanja ispod proseka, ukoliko nisi zaposlena. U Domu gde je moja mama ima starih lica koja nemaju penziju ili su im penzije jako male, ima i socijalnih slucajeva... verovatno da postoji neki modus za smestaj takvih lica. Mada ne znam kako bi tvoj tata u ovom trenutku prihvatio dom. Mozda bi trebalo da polako pripremate teren za tako nesto. Tesko ce ti biti u slucaju pogorsanja stanja, a u prisustvu malog deteta...

 

[mikanikolic]

Ako ode u privatni dom moracu odmah da angazujem neuropsihijatra da joj da neku jacu terapiju dok se ne prilagodi.U drzavnom domu se ne placaju pregledi specijalista koji obilaze pacijente jednom nedeljno dok u privatnom dolaze po pozivu i to naplacuju, no to nije toliko bitno njena penzija i tudja nega pokrivaju te troskove.Za drzavni dom kazu da je namestaj stariji i da je veca guzva ali da imaju dezurnog doktora i vise osoblja mada se hvale i ovim privatnim domom. Ne znam videcu pozdrav

 

[bezuslovna ljubav]

Ako ode u privatni dom moracu odmah da angazujem neuropsihijatra da joj da neku jacu terapiju dok se ne prilagodi.U drzavnom domu se ne placaju pregledi specijalista koji obilaze pacijente jednom nedeljno dok u privatnom dolaze po pozivu i to naplacuju, no to nije toliko bitno njena penzija i tudja nega pokrivaju te troskove.Za drzavni dom kazu da je namestaj stariji i da je veca guzva ali da imaju dezurnog doktora i vise osoblja mada se hvale i ovim privatnim domom. Ne znam videcu pozdrav

Miko, plasila sam se i ja da ce mama brzo okoncati u domu. Pretpostavljam da se opterecujes grizom savesti i strepnjom. A videla sam da moja mama propada u svom stanu i u mom prisustvu i da ja tu nista ne mogu. U tom trenutku bilo je to jedino razumno resenje, a vidim da je i kod tebe dogorelo do noktiju. Vazna recenica za mene je bila recenica mamine doktorice " Ostavis li posao i svog muza, resis li da sedis i drzis mamu 24 h za ruku nista neces uraditi, ona ce i dalje biti u istom stanju i sve vise propadati, a ti ces postati moj pacijent." Mozes da probas da je smestis u dom i da vidis kako ce da se odvija, a mozes da nastavis i dalje da se maltretiras i ubijas sebe i svoj porodicni zivot. Svako normalan vidi da si ucinio sve sto je bilo u tvojoj moci za tih 10 godina. I vise od toga. Sta znaci recenica "sestra se slaze s tim mada nije odusevljena kao ni ja"? Pobogu ljudi, pa ja sam morala da razjurim tetke i ostalu rodbinu da bih smestila mamu tamo gde se sada oseca kao u svojoj kuci, a svoju kucu gotovo da ne prepoznaje. Pred odlazak u dom dozivala je ljude sa ulice da joj pomognu a mene je dozivljavala kao nepoznatu zenu... Ostavila sam je u domu i plakala sam iz glasa kada sam dosla kuci. I plakala sam i narednih dana. I branila sam se od rodbine i branila sam moju mamu od rodbine. I plakala sam i stalno sam govorila sebi da je najbitnije da je moja mama pod lekarskim nadzorom i da je stabilnija nego onih dana kada sam je smestala tamo. I sada to ponavljam sebi kada osetim tugu. Nisam ni ja odusevljena tim resenjem i celom situacijom. Miko, kako ti odlazis na posao nakon trauma u kuci? Da li tvoja supruga stize da sve uradi u takvim uslovima i da se posveti svom detetu?

 

[beket]

Ako ode u privatni dom moracu odmah da angazujem neuropsihijatra da joj da neku jacu terapiju dok se ne prilagodi.U drzavnom domu se ne placaju pregledi specijalista koji obilaze pacijente jednom nedeljno dok u privatnom dolaze po pozivu i to naplacuju, no to nije toliko bitno njena penzija i tudja nega pokrivaju te troskove.Za drzavni dom kazu da je namestaj stariji i da je veca guzva ali da imaju dezurnog doktora i vise osoblja mada se hvale i ovim privatnim domom. Ne znam videcu pozdrav

Dobro, to su i inače osnovne razlike između privatnih i državnih domova. Nameštaj nije bitan, nego kakva je organizacija. A možda i nema mesta za tvoju majku, možda će proći neko vreme dok se ne uprazni mesto, pa ćeš imati vremena da učvrstiš odluku. Vidi prvo sa šefovima oba doma kako bi je tretirali, gde bi je konkretno smestili, da li bi je vezivali za krevet i kolica, koliko puta dnevno bi je obilazili, hranili, presvlačili, prali...

Ako je sve isto i ako i tamo i tamo ima mesta - ja bih se u tvom slučaju odlučila za državni.

 

[mikanikolic]

Hvala puno na savetima i podrsci, idem u ponedeljak da obidjem i jedan i drugi pa cu videti kako cu.I meni se cini da je bolje da bude smestena u drzavnom domu zbog toga sto pored demencije ima i problema sa stitnom zlezdom, srcanim ritmom, pritiskom pa bi bilo bolje da bude tamo gde ima vise lekara ali opet obici cu oba doma pa cu videti sta dalje.

 

[mikanikolic]

Miko, plasila sam se i ja da ce mama brzo okoncati u domu. Pretpostavljam da se opterecujes grizom savesti i strepnjom. A videla sam da moja mama propada u svom stanu i u mom prisustvu i da ja tu nista ne mogu. U tom trenutku bilo je to jedino razumno resenje, a vidim da je i kod tebe dogorelo do noktiju. Vazna recenica za mene je bila recenica mamine doktorice " Ostavis li posao i svog muza, resis li da sedis i drzis mamu 24 h za ruku nista neces uraditi, ona ce i dalje biti u istom stanju i sve vise propadati, a ti ces postati moj pacijent." Mozes da probas da je smestis u dom i da vidis kako ce da se odvija, a mozes da nastavis i dalje da se maltretiras i ubijas sebe i svoj porodicni zivot. Svako normalan vidi da si ucinio sve sto je bilo u tvojoj moci za tih 10 godina. I vise od toga. Sta znaci recenica "sestra se slaze s tim mada nije odusevljena kao ni ja"? Pobogu ljudi, pa ja sam morala da razjurim tetke i ostalu rodbinu da bih smestila mamu tamo gde se sada oseca kao u svojoj kuci, a svoju kucu gotovo da ne prepoznaje. Pred odlazak u dom dozivala je ljude sa ulice da joj pomognu a mene je dozivljavala kao nepoznatu zenu... Ostavila sam je u domu i plakala sam iz glasa kada sam dosla kuci. I plakala sam i narednih dana. I branila sam se od rodbine i branila sam moju mamu od rodbine. I plakala sam i stalno sam govorila sebi da je najbitnije da je moja mama pod lekarskim nadzorom i da je stabilnija nego onih dana kada sam je smestala tamo. I sada to ponavljam sebi kada osetim tugu. Nisam ni ja odusevljena tim resenjem i celom situacijom. Miko, kako ti odlazis na posao nakon trauma u kuci? Da li tvoja supruga stize da sve uradi u takvim uslovima i da se posveti svom detetu?

Pa meni je posao bio spas, posao me je i odrzavao svih ovih godina.Supruga je bila u vecem problemu posto nije radila nego je bila sa majkom i detetom po ceo dan.Sada se zaposlila i tako, majka mora u dom a mi da posvetimo malo vise paznje sebi i detetu.

 

[Henriet]

Henriet, tu smo da te saslusamo. Da li si se konsultovala sa doktorom o promeni terapije? Da li je uvek prisutan u toku dana i noci neko pored tvog tate? Mislim da je veliki problem kada ostaju sami u prostoriji. Tada su vise skloni raznim "avanturama". Moja mama je u geronto centru mirnija nego u svom stanu. Uvece smo funkcionisale (sada na par dana kada sam bila da je posetim) samo ako prihvatam njene nebuloze kao nesto normalno. Pricale smo o njenoj cerki (meni) koja je progutala dugmice, navodno. Kao da se to stvarno desilo. I tesila sam je da smo je vodili kod lekara i da je izbacila dugmice i da je sada sve u redu. Pokusaj da kroz salu prokomentarises pred njim ono sto nije primereno a uporno radi. Kao sa nestasnim detetom. Znam da to iz vise pokusaja pocinje da iritira, pogotovo kada ne daje rezultate. Ali vika i rasprava samo mogu da pogorsaju situaciju.

draga "bezuslovna", mama je sa njim nocu i vec neko vreme zakljucavamo vrata njihove spavace sobe. naravno, nikome to ne bi palo na pamet, da ga jedno jutro (oko 3) sasvim slucajno nisam cula, izasla u hodnik i zatekla poluobucenog u mokroj pidzami, bosog u dubokim cipelama, sa zavezanim salom oko leve noge i subarom na glavi... sada bih mogla i da se nasmejem prizoru (obzirom sta se sve u medjuvremenu desavalo) ali onda sam bila u apsolutnom soku. kada sam probala da ga vratim u sobu, otrgao se i uzasno vikao. ali, to ste uglavnom svi prosli...
u ponedeljak sam ponovo zakazala pregled kod neuropsihijatra, jer i dalje su uz sve ostalo dve stvari jako problematicne i dalje 1. spavanje 2. mokrenje.
definitivno je zamenio noc za dan. preko dana vrlo cesto "odmara", tako da i ne cudi sto se nocu obavezno budi. a mokrenje je cudo. internista mu je odavno prepisao jurineks i dok nije bio u ovom stanju nije bilo problema. sada je ocaj. juce sam bila kod doktora i pitala ga da li mogu da mu ga dajem svaki drugi dan (da malo odmorimo i mi i on....) na srecu, dr se slozio, samo je dodao da pratim da li mu oticu noge. stalno je mokar. pelene su cudo. jednostavno ih nece. pocepa ih, skine. kako god i sta god probamo on je mokar.

odoh da "oposlim" jos nesto, pa cu se kasnije ponovo javnuti.

 

[Henriet]

Pa meni je posao bio spas, posao me je i odrzavao svih ovih godina.Supruga je bila u vecem problemu posto nije radila nego je bila sa majkom i detetom po ceo dan.Sada se zaposlila i tako, majka mora u dom a mi da posvetimo malo vise paznje sebi i detetu.

miko, prijatelju juce sam videla tvoj post, nisam se usudila da se ukljucim, ali apsolutno se slazem sa svim komentarima i podrskom koju dobijas od ovih sjajnih dama. moj problem ne traje tako dugo, ali sve varijante su u opticaju...

 

[mikanikolic]

draga "bezuslovna", mama je sa njim nocu i vec neko vreme zakljucavamo vrata njihove spavace sobe. naravno, nikome to ne bi palo na pamet, da ga jedno jutro (oko 3) sasvim slucajno nisam cula, izasla u hodnik i zatekla poluobucenog u mokroj pidzami, bosog u dubokim cipelama, sa zavezanim salom oko leve noge i subarom na glavi... sada bih mogla i da se nasmejem prizoru (obzirom sta se sve u medjuvremenu desavalo) ali onda sam bila u apsolutnom soku. kada sam probala da ga vratim u sobu, otrgao se i uzasno vikao. ali, to ste uglavnom svi prosli...
u ponedeljak sam ponovo zakazala pregled kod neuropsihijatra, jer i dalje su uz sve ostalo dve stvari jako problematicne i dalje 1. spavanje 2. mokrenje.
definitivno je zamenio noc za dan. preko dana vrlo cesto "odmara", tako da i ne cudi sto se nocu obavezno budi. a mokrenje je cudo. internista mu je odavno prepisao jurineks i dok nije bio u ovom stanju nije bilo problema. sada je ocaj. juce sam bila kod doktora i pitala ga da li mogu da mu ga dajem svaki drugi dan (da malo odmorimo i mi i on....) na srecu, dr se slozio, samo je dodao da pratim da li mu oticu noge. stalno je mokar. pelene su cudo. jednostavno ih nece. pocepa ih, skine. kako god i sta god probamo on je mokar.

odoh da "oposlim" jos nesto, pa cu se kasnije ponovo javnuti.

Hvala na podrsci.To nespavanje nocu smo i mi imali, to su faze bolesti koje se menjaju moze to da potraje pa da se samo od sebe promeni.Secam se pre oko godinu dana majka je ustajala nocu oko 3 i obavezno mokrila po celoj sobi i krevetu a mi smo je zakljucavali. Svakog jutra kada bi je otkljucali doziveli bi sok..Znam da nikakvi lekovi nisu mogli da joj odrze san posle 3 ujutru.Mislim da smo to resili promenom antipsihotika, mislim da od leponexa sada dobro spava, ali takodje mislim da leponex pogorsava stanje demencije i otezava kretanje

 

[beket]

Juce se uznemirio jer smo izbacili stari krevet i uzeli nov,to ga je toliko potreslo da je tesko opisati,trebalo mi je bas vremena da lepo objasnim da krevet vise nije za upotrebu,na kraju je razumeo,ali posle pola sata me je pogledao i rekao to je bio krevet moje mame,niste trebali da ga izbacite

to sa nameštajem i predmetima za koje su kao vezani, to je posebno poglavlje u priči o demenciji: ili im nije bitno ili im je mnogo bitno; ili sve bacaju u đubre ili gomilaju đubre... itd.

u principu, ne preporučuju se nikakve promene, naročito ne treba menjati raspored stvari u stanu -
treba menjati samo ono što ugrožava njihovu bezbednost: klizave podove, šarene tepihe, ugraditi ručke za pridržavanje u kupatilu i na stepenicama...

 

[beket]

zatekla poluobucenog u mokroj pidzami, bosog u dubokim cipelama, sa zavezanim salom oko leve noge i subarom na glavi... sada bih mogla i da se nasmejem prizoru (obzirom sta se sve u medjuvremenu desavalo) ali onda sam bila u apsolutnom soku. kada sam probala da ga vratim u sobu, otrgao se i uzasno vikao. ali, to ste uglavnom svi prosli...
u ponedeljak sam ponovo zakazala pregled kod neuropsihijatra, jer i dalje su uz sve ostalo dve stvari jako problematicne i dalje 1. spavanje 2. mokrenje.
definitivno je zamenio noc za dan. .

huh, to je baš odmaklo...
poremećaji spavanja i kontrola sfinktera - klasika u demenciji, ali meni se čini da to nije obična vaskularna demencija, ili ima pogrešnu/slabu farmakološku terapiju...

u svakom slučaju, bolje bi mu bilo u domu, možda bi se malko popravio, tamo bi pratili stanje i reagovali brže nego što je to moguće u redovnim kontrolama specijalista -

 

[beket]

mi smo je zakljucavali. Svakog jutra kada bi je otkljucali doziveli bi sok..Znam da nikakvi lekovi nisu mogli da joj odrze san posle 3 ujutru.Mislim da smo to resili promenom antipsihotika, mislim da od leponexa sada dobro spava, ali takodje mislim da leponex pogorsava stanje demencije i otezava kretanje

moraš priznati da nije humano ni to zaključavanje u sobu, zatvaranje u kutiju... odavno je trebalo da je smestite u dom!

a moja majka se čudila u početku što nema ključ od svoje sobe u domu, kako joj stalno upadaju 'prijateljice' i negovateljice, kako kao nema svoj 'mir'... puf!
... bila je jadna tad još 'zdrava' (tako se njoj činilo)

 

[mali roker]

principu, ne preporučuju se nikakve promene, naročito ne treba menjati raspored stvari u stanu -
treba menjati samo ono što ugrožava njihovu bezbednost: klizave podove, šarene tepihe, ugraditi ručke za pridržavanje u kupatilu i na stepenicama...

Poznato mi je da promene ne prijaju dementnim,ali ni muz ni ja vise nismo mogli izdrzati na tom krevetu,toliko je bio propao da su vec federi poceli da se probijaju,ipak sve je proslo relativno mirno.Danas je miran,cak se i sa Lelom lepo igrao.
Bezuslovna,ne radim i tako ce biti dok god ne uspem da upisem malu u vrtic,a deda ima invalidsku penziju.

 

[Henriet]

Hvala na podrsci.To nespavanje nocu smo i mi imali, to su faze bolesti koje se menjaju moze to da potraje pa da se samo od sebe promeni.Secam se pre oko godinu dana majka je ustajala nocu oko 3 i obavezno mokrila po celoj sobi i krevetu a mi smo je zakljucavali. Svakog jutra kada bi je otkljucali doziveli bi sok..Znam da nikakvi lekovi nisu mogli da joj odrze san posle 3 ujutru.Mislim da smo to resili promenom antipsihotika, mislim da od leponexa sada dobro spava, ali takodje mislim da leponex pogorsava stanje demencije i otezava kretanje

dragi prijatelju, da znas samo koliko si me obradovao ovim "da moze da se samo od sebe promeni"....
hronicno sam neispavana. svake noci majka dolazi po mene, da ga vratim u krevet. nesto se ne secam da su me zvali dok sam bila mladja da im pomazem u tim stvarima.... salim se. sala me odrzava, inace kada bih se uozbiljila - pukla bih kao zvecka.

odmah da odgovorim i beket u vezi terapije. draga, za ovo nekoliko meseci apsolutno sam nezadovoljna doktorkom koja ga prati. zena je (odokativnom metodom procenjeno) pred penzijom, mozda cak i namerno produzava da radi. krace - matora ko biblija. kad se ja ovako "mlada" pojavim sa ocem od 82 godine, prevrne ocima, nazvrlja "terapiju" i kao, odradila je..... u pocetku je za svaki lek (rispolept, sanval, ksalol) terapija bila "po potrebi". dok se snadjes vec te isprati. onda ukapiram da to po potrebi (coveka koji do pre 6 godina nije imao ni karton u domu zdravlja) moz` da ubije - a, daljom istragom da se osnovano utvrdi i ko je to uradio.... (daleko bilo) glavno, sledeci put ukapiram sta tu nedostaje, pa se ocesljam (iliti pripremim za susret sa gdjom dr) i natenane joj izlozim problem te moj otac dobi u terapiji i ebiksu. tu krenu drugi problemi, vezano za taj lek. prvo jedni kao odusevljeni lekom "jer jedini usporava demenciju", a drugi (sto si lepo primetila) kazu da je odavno za nju kasno. ali, sta cu... elem, tata sada pije ujutru i uvece po 1/4 ebikse (na pocetku smo) u podne 1 rispolept od 1mg, lorazepam oko 16h i dalje "po potrebi". idem u ponedeljak ocesljana kod dr da je pitam jel da ga uspavljujem budakom ili ce da mi da nesto da preteknemo. pretprosle subote (kada sam mu prvi put dala ebiksu) jedva sam ga probudila. premrla sam. naravno, hitna pomoc.... i sve redno, stigosmo i do laze. tamo nas je primila sjajna dr. popricasmo bas dobro. dade mi zena brdo saveta ali i jos jedan lek (tolvon, ili tako nekako). tek kada sam se malo dozvala sebi, ukapiram da on i ovako jedva hoda, saplice se, ne dize noge. jos jedan lek, prosto nemam petlju da mu dam. pitacu u ponedeljak...

 

[Henriet]

Poznato mi je da promene ne prijaju dementnim,ali ni muz ni ja vise nismo mogli izdrzati na tom krevetu,toliko je bio propao da su vec federi poceli da se probijaju,ipak sve je proslo relativno mirno.Danas je miran,cak se i sa Lelom lepo igrao.
Bezuslovna,ne radim i tako ce biti dok god ne uspem da upisem malu u vrtic,a deda ima invalidsku penziju.

evo jos jedne novine za mene. pojma nisam imala da im promene te vrste ne odgovaraju (mada ima logike). doduse, uz sve vas sam dosta napredovala, u pocetku nista nisam znala. bas danas sam pretumbala terasu (izbacila bure sa kupusom....) promenila raspored, zasadila neko cvece i jos se cudim sto tata kada sam ga dovela da vidi ne reaguje. posle sam mu sugerisala kako je sada lepse, pa se jadnicak slozio.... srecom, to je terasa iz cerkine sobe, necu ga forsirati da izlazi, osim ako sam ne zatrazi.