Demencija

[mikanikolic]

moraš priznati da nije humano ni to zaključavanje u sobu, zatvaranje u kutiju... odavno je trebalo da je smestite u dom!

a moja majka se čudila u početku što nema ključ od svoje sobe u domu, kako joj stalno upadaju 'prijateljice' i negovateljice, kako kao nema svoj 'mir'... puf!
... bila je jadna tad još 'zdrava' (tako se njoj činilo)

Pa jeste Beket ali da li se secas sta je rekao dr.Pavlovic Hajdi kada je pregledao njenu majku, da nije dobro ni previse rano smestiti obolelog u dom, da je najbolji trenutak kada mu vise nije toliko bitno ko je pored njega.A ona je do skora imala oscilacije i cesto bila i potpuno svesna.Ja i dalje mislim da je najbolje za obolelog da bude kuci sa svojima do neke faze bolesti ako ima ko da se brine o njemu.Mi smo malo zakasnili sa tom odlukom i kaznili sebe najvise a njoj nije bilo toliko lose sa nama, dok je sada potpuno druga prica.Pozdrav

 

[beket]

Pa jeste Beket ali da li se secas sta je rekao dr.Pavlovic Hajdi kada je pregledao njenu majku, da nije dobro ni previse rano smestiti obolelog u dom, da je najbolji trenutak kada mu vise nije toliko bitno ko je pored njega.A ona je do skora imala oscilacije i cesto bila i potpuno svesna.Ja i dalje mislim da je najbolje za obolelog da bude kuci sa svojima do neke faze bolesti ako ima ko da se brine o njemu.Mi smo malo zakasnili sa tom odlukom i kaznili sebe najvise a njoj nije bilo toliko lose sa nama, dok je sada potpuno druga prica.Pozdrav

Ma da, sećam se, naravno, posebno što su to bili dramatični dani za Hajdi... Nakon svih pročitanih iskustava, pa i knjige pomenutog prof. Pavlovića (on je neuropsihijatar, nije psiholog, ali napisao je niz praktičnih saveta kako se ophoditi sa dementnim osobama u kućnim uslovima), ja ipak mislim da niko ne može znati kad je pravi trenutak za smeštanje u dom. Ljudi se uglavnom za to odlučuju prilično kasno, tek kad su i sami na izmaku snaga. Ja nisam čekala taj trenutak, najgore što mi se desilo da se uneredi usred parka, ali znamo svi kako iscrpljuje i obična komunikacija sa blago dementnim roditeljem, zato što to boli, rastužuje do imbecilnosti, a šta tek da pričam za konkretne situacije u kojima treba reagovati odmereno i adekvatno. Malo ko ume da bude jak u toj priči i da izdrži bez obzira na sve, mada imamo i takvih primera na ovom forumu: Florena, Margareta i ko zna koliko drugih...

Lično nisam pristalica one parole "što se mora - nije teško". Svako treba da odredi prioritete u svom životu i da ispita koje sve postoje mogućnosti. To se valjda podrazumeva.

 

[Henriet]

.... i tako, tata prvi put nije izasao na izbore.
to mu je nekada bilo veoma vazno. pokusala sam da mu objasnim, jer je uvek isao cim oci otvori, nikakvu zainteresovanost nije pokazao. spominjala sam ime stranke, nosioca liste - jok, nista.
iz cista mira je rekao: "znas ja zaboravljam, zato sto sam SVE uradio, ne treba nista vise da pamtim..." hm...

danas smo dosta vremena proveli zajedno u kuhinji. cistili smo orahe, bilo je gresaka, ali vidim da mu je prijao rad. cak smo i pevali.
pozdrav svima

 

[beket]

iz cista mira je rekao: "znas ja zaboravljam, zato sto sam SVE uradio, ne treba nista vise da pamtim..." hm...

e to su te neke genijalne izjave...!
/slično se može naći u knjizi "Kao stari kralj u izgnanstvu" - Arno Gajger/

prethodni izbori nisu bili tako davno, bio je u međuvremenu i popis - srećom pa kod nas ne postoje novčane kazne za neodazivanje na poziv /a toga zaista ima u nekim zemljama/, inače bismo morali u startu da ih prijavimo kao nesposobne, naročito ako nisu u stanju ni da se potpišu -

 

[Henriet]

e to su to neke genijalne izjave...!
/slično se može naći u knjizi "Kao stari kralj u izgnanstvu" - Arno Gajger/

prethodni izbori nisu bili tako davno, bio je u međuvremenu i popis - srećom pa kod nas ne postoje novčane kazne za neodazivanje na poziv /a toga zaista ima u nekim zemljama/, inače bismo morali u startu da ih prijavimo kao nesposobne, naročito ako nisu u stanju ni da se potpišu -

odusevio me je izjavom i vise sam nego sigurna da je (dok ja ne obavim sve poslove) necu zaboraviti. <3
a sto se izbora tice, bez obzira sto smo uvek bili ljuti politicki protivnici, danas mi je bilo bas zao sto nije izasao.... (u nekim zemljama se zalba na resenje za tudju negu i pomoc, u ovakvim situacijama ne ceka, 3 meseca.... gr)
nema veze, idemo dalje

 

[mikanikolic]

jutros sam obisao privatni i drzavni dom.U privatnom domu nemaju lekara vec dolazi po pozivu i te dolaske mi placamo( kontrolni pregledi su besplatni).Razgovarao sam sa glavnim tehnicarem, mlad decko ali mogu vam reci da odlicno poznaje ponasanje dementnih.Sobe su komforne lepo je i cisto.Zatim sam otisao u drzavni dom, oni imaju dezurnog lekara i posete specijalista ne naplacuju ali ono tamo je Boze me sacuvaj.Sobe i hodnici su tesni sa po 5-6 osoba u sobama bukvalno krevet do kreveta i bas tada su ih presvlacili pa je ceo sprat smrdeo na mokracu i govna. Drzavni dom sam u startu odbacio, dok me u privatnom brine to sto nemaju lekara, ali bar imaju medicinsko osoblje koje ostavlja pozitivan utisak i mogu da pozovu lekara i hitnu pomoc za ne daj boze

 

[bezuslovna ljubav]

dragi prijatelju, da znas samo koliko si me obradovao ovim "da moze da se samo od sebe promeni"....
hronicno sam neispavana. svake noci majka dolazi po mene, da ga vratim u krevet. nesto se ne secam da su me zvali dok sam bila mladja da im pomazem u tim stvarima.... salim se. sala me odrzava, inace kada bih se uozbiljila - pukla bih kao zvecka.

odmah da odgovorim i beket u vezi terapije. draga, za ovo nekoliko meseci apsolutno sam nezadovoljna doktorkom koja ga prati. zena je (odokativnom metodom procenjeno) pred penzijom, mozda cak i namerno produzava da radi. krace - matora ko biblija. kad se ja ovako "mlada" pojavim sa ocem od 82 godine, prevrne ocima, nazvrlja "terapiju" i kao, odradila je..... u pocetku je za svaki lek (rispolept, sanval, ksalol) terapija bila "po potrebi". dok se snadjes vec te isprati. onda ukapiram da to po potrebi (coveka koji do pre 6 godina nije imao ni karton u domu zdravlja) moz` da ubije - a, daljom istragom da se osnovano utvrdi i ko je to uradio.... (daleko bilo) glavno, sledeci put ukapiram sta tu nedostaje, pa se ocesljam (iliti pripremim za susret sa gdjom dr) i natenane joj izlozim problem te moj otac dobi u terapiji i ebiksu. tu krenu drugi problemi, vezano za taj lek. prvo jedni kao odusevljeni lekom "jer jedini usporava demenciju", a drugi (sto si lepo primetila) kazu da je odavno za nju kasno. ali, sta cu... elem, tata sada pije ujutru i uvece po 1/4 ebikse (na pocetku smo) u podne 1 rispolept od 1mg, lorazepam oko 16h i dalje "po potrebi". idem u ponedeljak ocesljana kod dr da je pitam jel da ga uspavljujem budakom ili ce da mi da nesto da preteknemo. pretprosle subote (kada sam mu prvi put dala ebiksu) jedva sam ga probudila. premrla sam. naravno, hitna pomoc.... i sve redno, stigosmo i do laze. tamo nas je primila sjajna dr. popricasmo bas dobro. dade mi zena brdo saveta ali i jos jedan lek (tolvon, ili tako nekako). tek kada sam se malo dozvala sebi, ukapiram da on i ovako jedva hoda, saplice se, ne dize noge. jos jedan lek, prosto nemam petlju da mu dam. pitacu u ponedeljak...

Henriet, budi uporna u komunikaciji sa doktorima. Spomeni im i svoje strahove. Ukazi im na strepnju da terapija ne bude previse jaka i da nisi vicna tome da procenis u kojem trenutku treba dati lek. Ipak, draga moja, nemoj ocekivati cudo. Mada se u desava poneko cudo, ali onda zafali na nekoj drugoj strani - odrazi se u nekom drugom segmentu ponasanja.

 

[bezuslovna ljubav]

Hvala na podrsci.To nespavanje nocu smo i mi imali, to su faze bolesti koje se menjaju moze to da potraje pa da se samo od sebe promeni.Secam se pre oko godinu dana majka je ustajala nocu oko 3 i obavezno mokrila po celoj sobi i krevetu a mi smo je zakljucavali. Svakog jutra kada bi je otkljucali doziveli bi sok..Znam da nikakvi lekovi nisu mogli da joj odrze san posle 3 ujutru.Mislim da smo to resili promenom antipsihotika, mislim da od leponexa sada dobro spava, ali takodje mislim da leponex pogorsava stanje demencije i otezava kretanje

Miko, delimicno se slazem sa Beket da to nije humano. Znam da si nekada jednostavno prinudjen da radis nesto sto i sam ne smatras dobrim i da to ne mogu da razumeju oni koji nisu prosli kroz taj pakao. Ipak, cudim se da ste dosli do te situacije, a niste preduzeli nesto oko smestanja u dom. Kazes da ste ujutru dozivljavali sok. A sta ste ocekivali. Da cete je zateci da mirno sedi. Pa ja ne smem da ostavim mamu na pola sata u sred bela dana u sobi, jer se uznemiri i halucinira o pokojnicima kada se vratim iz kuhinje ili kupatila. Ili krene da me trazi po stanu. Kada je u domu, onda je upucena na cimerku i poznat prostor. Desava se da krene da trazi drugu kucu ili da fantazira da je negde gde mozda ostali ne znaju gde je, ali prepoznaje svoj krevet i nema strah od te prostorije. Osoblje iz doma reaguje kada je uznemirena. Ako je tvoja mama zaboravila gde se nalazi, onda je to bio sok i za nju. U svakom slucaju gledaj da nadjes neko resenje.

 

[mikanikolic]

Miko, delimicno se slazem sa Beket da to nije humano. Znam da si nekada jednostavno prinudjen da radis nesto sto i sam ne smatras dobrim i da to ne mogu da razumeju oni koji nisu prosli kroz taj pakao. Ipak, cudim se da ste dosli do te situacije, a niste preduzeli nesto oko smestanja u dom. Kazes da ste ujutru dozivljavali sok. A sta ste ocekivali. Da cete je zateci da mirno sedi. Pa ja ne smem da ostavim mamu na pola sata u sred bela dana u sobi, jer se uznemiri i halucinira o pokojnicima kada se vratim iz kuhinje ili kupatila. Ili krene da me trazi po stanu. Kada je u domu, onda je upucena na cimerku i poznat prostor. Desava se da krene da trazi drugu kucu ili da fantazira da je negde gde mozda ostali ne znaju gde je, ali prepoznaje svoj krevet i nema strah od te prostorije. Osoblje iz doma reaguje kada je uznemirena. Ako je tvoja mama zaboravila gde se nalazi, onda je to bio sok i za nju. U svakom slucaju gledaj da nadjes neko resenje.

Pa ne znam jedino da smo je stavljali da spava sa nama u sobi ili da smo ja ili supruga spavali sa njom.U zadnje vreme dobro spava nocu tako da nemamo tih problema

 

[beket]

danas smo dosta vremena proveli zajedno u kuhinji. cistili smo orahe, bilo je gresaka, ali vidim da mu je prijao rad. cak smo i pevali.

samo kratko još da pohvalim to pevanje i čišćenje oraha, to je super, treba uvek naći neki lak zajednički posao, to ih smiruje, ali i blago umara, upošljava dovoljno da se ne prepuste svojim tužnim mislima, ma bilo kako dementne treba angažovati da se osete nekako korisnim (dok god su u stanju), ali ne sme se ni previše zahtevati, greške treba ignorisati, itd.

taj međusobni odnos je pola terapije, lekovi manje-više (koliko pomažu, toliko i odmažu) - kad i to prestane, mislim na komunikaciju, onda je krajnje vreme za smeštanje u dom, tako se meni čini -

 

[beket]

Drzavni dom sam u startu odbacio, dok me u privatnom brine to sto nemaju lekara, ali bar imaju medicinsko osoblje koje ostavlja pozitivan utisak i mogu da pozovu lekara i hitnu pomoc za ne daj boze

izgleda da nemaš mnogo izbora: ni bolnice tamo ne izgledaju bolje, šta tek da se očekuje za starački dom...
ali probaj da se dogovoriš sa privatnicima da to bude privremeno, prvo vidite kako će da reaguje tvoja majka, za mesec dana bi trebalo da se prilagodi i primiri...
a bolest ionako ide svojim tempom, to ne možeš sprečiti, znaš i sam -

& to će verovatno za vas u kući biti veći šok nego za nju: ti sam moraš da kreneš sa odvikavanjem od lekova, dete isto posebno da pazite, pričajte sa školskim psihologom, pratite promene ponašanja, njegove zahteve i želje, jer tek sad mogu da se poremete odnosi i perspektive (ženu ne pominjem, njoj svaka čast koliko je izdržala, očigledno ti je jako odana)

 

[mikanikolic]

izgleda da nemaš mnogo izbora: ni bolnice tamo ne izgledaju bolje, šta tek da se očekuje za starački dom...
ali probaj da se dogovoriš sa privatnicima da to bude privremeno, prvo vidite kako će da reaguje tvoja majka, za mesec dana bi trebalo da se prilagodi i primiri...
a bolest ionako ide svojim tempom, to ne možeš sprečiti, znaš i sam -

& to će verovatno za vas u kući biti veći šok nego za nju: ti sam moraš da kreneš sa odvikavanjem od lekova, dete isto posebno da pazite, pričajte sa školskim psihologom, pratite promene ponašanja, njegove zahteve i želje, jer tek sad mogu da se poremete odnosi i perspektive (ženu ne pominjem, njoj svaka čast koliko je izdržala, očigledno ti je jako odana)

Au Beket ne mogu o tome da razmisljam kako ce majka da reaguje.Sigurno ce biti problema prilikom privikavanja ali kao sto smo i razgovarali ovde ja sam to davno trebao da uradim, a kao sto si rekla izbora nemam.Znam da cemo i mi imati problem kada ode, videcemo, trenutno nema mesta u domu.

 

[Henriet]

Henriet, budi uporna u komunikaciji sa doktorima. Spomeni im i svoje strahove. Ukazi im na strepnju da terapija ne bude previse jaka i da nisi vicna tome da procenis u kojem trenutku treba dati lek. Ipak, draga moja, nemoj ocekivati cudo. Mada se u desava poneko cudo, ali onda zafali na nekoj drugoj strani - odrazi se u nekom drugom segmentu ponasanja.

nisam otisla danas kod dr.... zakazacu za sledecu nedelju. doktorki sigurno nisam nedostajala.
po potrebi zovem hitnu "savete", ne usudjujem se da dajem lekove "po potrebi" ipak prvo pitam. kazem koliko sam toga dana dala lekova, pa me oni posavetuju. draga, cudo mi se dogodilo - vise ih niti ocekujem niti prizeljkujem.

 

[mikanikolic]

Prvi dan u domu.Ona nista ne zna i jedva hoda kao i kod kuce .Malopre sam zvao kazu da nije uznemirena, ali ja ipak ne ocekujem nista dobro u narednom periodu.Kod kuce sam danas bio sam, oseca se praznina, od detinjstva nisam toliko dugo i iz srca plakao.Razmisljao sam i da je vracam kuci. Razgovarao sam sa nekim gerento domacicama koje hoce da je cuvaju, ali kad bolje razmislim time opet nista ne dobijam(ali to ostaje kao rezervni plan ako se nesto iskomplikuje u domu ne daj boze).Pozdrav prijatelji, mnogo sam tuzan, srce mi se cepa, teze mi je sada nego kada mi je otac umro, a zeninu sliku ima da uramim i okacim je na zidu.Tek sad shvatam koliko se ona trudila da porodica zivi koliko toliko normalnim zivotom.

 

[beket]

Prvi dan u domu.Ona nista ne zna i jedva hoda kao i kod kuce .Malopre sam zvao kazu da nije uznemirena, ali ja ipak ne ocekujem nista dobro u narednom periodu.Kod kuce sam danas bio sam, oseca se praznina, od detinjstva nisam toliko dugo i iz srca plakao.Razmisljao sam i da je vracam kuci. Razgovarao sam sa nekim gerento domacicama koje hoce da je cuvaju, ali kad bolje razmislim time opet nista ne dobijam(ali to ostaje kao rezervni plan ako se nesto iskomplikuje u domu ne daj boze).Pozdrav prijatelji, mnogo sam tuzan, srce mi se cepa, teze mi je sada nego kada mi je otac umro, a zeninu sliku ima da uramim i okacim je na zidu.Tek sad shvatam koliko se ona trudila da porodica zivi koliko toliko normalnim zivotom.

Dobro je sad.
Polako, Miko, smiri se, mora tako...

 

[bezuslovna ljubav]

Prvi dan u domu.Ona nista ne zna i jedva hoda kao i kod kuce .Malopre sam zvao kazu da nije uznemirena, ali ja ipak ne ocekujem nista dobro u narednom periodu.Kod kuce sam danas bio sam, oseca se praznina, od detinjstva nisam toliko dugo i iz srca plakao.Razmisljao sam i da je vracam kuci. Razgovarao sam sa nekim gerento domacicama koje hoce da je cuvaju, ali kad bolje razmislim time opet nista ne dobijam(ali to ostaje kao rezervni plan ako se nesto iskomplikuje u domu ne daj boze).Pozdrav prijatelji, mnogo sam tuzan, srce mi se cepa, teze mi je sada nego kada mi je otac umro, a zeninu sliku ima da uramim i okacim je na zidu.Tek sad shvatam koliko se ona trudila da porodica zivi koliko toliko normalnim zivotom.

Miko, vazno je da nije bilo veceg uznemirenja kod tvoje mame. Tu su prisutni lekari i medicinsko osoblje, a oni umeju s njima. Konsultuj se s njima. Potrudi se da pricas svojoj mami kako je sada na sigurnom i da ce joj biti bolje, ako moze da te razume. Sigurno ce deo tvojih emocija dopreti do nje. Nisi mogao da ocekujes nista bolje ni kod kuce. Naprotiv, bilo je sve gore. Ocekuj da ces plakati jos dugo. Moja mama je u domu tri godine i uvek placem na sav glas kada se vratim u njen stan, a nje nema tamo. Usput se nakljukam tabletama, da ne bih pred njom pocela da ridam. Znam ja da je njoj tamo bolje, ali me boli ta nemoc, ta predaja, to iskakanje iz koloseka... kao da smo mama i ja na nekoj drugoj planeti kada dodje dan da moram da je ostavim u domu, strasna usamljenost me ovlada. Stvarno svaka cast tvojoj supruzi.Angazovala sam geronto domacicu i nije bilo dobro. Mama je dozivljavala kao uljeza u svojoj kuci. A kad sam pokusala da unajmim geronto domacicu u nocnoj smeni, pa da kombinujem sa jednom u dnevnoj (mada ne znam koliko bih finansijski to uspela da pokrijem, ali sam u ocaju sve pokusavala), niko nece kada cuje da je u pitanju demencija. Plase se,ne snalaze, ne znaju sta da rade... hitna pomoc dodje jednom, dva puta i gotovo. Miko, prati situciju u domu, pricaj sa svojoj mamom, pricaj sa psiholozima i lekarima... nastavices borbu uz pomoc strucnog osoblja. I to je to.

 

[Henriet]

Prvi dan u domu.Ona nista ne zna i jedva hoda kao i kod kuce .Malopre sam zvao kazu da nije uznemirena, ali ja ipak ne ocekujem nista dobro u narednom periodu.Kod kuce sam danas bio sam, oseca se praznina, od detinjstva nisam toliko dugo i iz srca plakao.Razmisljao sam i da je vracam kuci. Razgovarao sam sa nekim gerento domacicama koje hoce da je cuvaju, ali kad bolje razmislim time opet nista ne dobijam(ali to ostaje kao rezervni plan ako se nesto iskomplikuje u domu ne daj boze).Pozdrav prijatelji, mnogo sam tuzan, srce mi se cepa, teze mi je sada nego kada mi je otac umro, a zeninu sliku ima da uramim i okacim je na zidu.Tek sad shvatam koliko se ona trudila da porodica zivi koliko toliko normalnim zivotom.

au, dragi prijatelju
nesta mog humora kad procitah. strasno. beket i bezuslovna su pravi prijatelji. svaka na svojoj nacin.
volela bih (da znam) da ti pomognem, ali osim iskrenog razumevanja i dubokog osecanja nemam ti sta ponuditi. beskrajno postovanje tvojoj zeni.

 

[mikanikolic]

au, dragi prijatelju
nesta mog humora kad procitah. strasno. beket i bezuslovna su pravi prijatelji. svaka na svojoj nacin.
volela bih (da znam) da ti pomognem, ali osim iskrenog razumevanja i dubokog osecanja nemam ti sta ponuditi. beskrajno postovanje tvojoj zeni.

Pa dobro svi ovde pokusavamo da pomognemo koliko mozemo jednim drugima.Pored toga sto mi tesko pada odvajanje od majke ima neke stvari kojima nisam zadovoljan u domu .Sto se tice brige i paznje sve je navrhunskom nivou.Ali zamislite radijatori su i juce i danas bili hladni, i korisnici dobijaju samo po 1 kafu dnevno, a moja majka je navikla da popije po barem 3.Ajd kafa nije toliko bitna ali danas su je okupali i tako stavili u sobu bez grejanja, kada sam joj dodirnuo ruke bile su ledene.Moja majka je inace osetljiva na hladnocu i rekao sam sestri da im je hladno u domu, a ona je rekla pa kao napolju je vec toplo i oni su toplo obuceni.Koliko ja znam grejna sezona traje do sredine aprila, a ipak su to stariji ljudi ocekivao sam da bude barem mlako u domu, ali cini se da oni stede na grejanju a pretpostavljam i na svemu drugom.

 

[beket]

khm! obećala sam sebi da neću komentarisati, ali moram:

pod jedan: kafa nije za stare ljude, ma ni ona jedna im ne treba... (to je samo ritual, navika valjda)
drugo: grejanje... (daljinsko se isključuje, meni lično isto smeta, ali tako to ide u prelaznom periodu)

dakle, sve je po protokolu -

/razumem tvoju brigu za majku, ali ne preteruj, veruj ljudima sa iskustvom/

 

[beket]

Pre više od sto godina - većinu ili skoro sve psihijatrijske slučajeve (pa i one sa demencijom) - zatvarali su u manastirske kazamate, duboke podrume sa malim prozorčićem preko kojih su im doturali hranu, sve dok ne skončaju u svom smradu i mukama.

Danas znamo šta je šta, dijagnoze su preciznije, farmaceutska industrija je uznapredovala, ali smo i dalje u mnogim slučajevima nemoćni. Bolest ne možemo nikako pobediti, ne možemo se ni sami s njom boriti. Eventualno bolesnike možemo nekako humano opsluživati, dvoriti, negovati - sami ili uz pomoć drugih (ako ih ima)...

Pre nekoliko godina u našim medijima bila je vest kako je otkriven jedan gadan slučaj maltretiranja, zapravo zapostavljanja bolesne majke. Koliko sam ja shvatila, to je bilo u nekom zabitom selu, sami su živeli sin i stara majka, ali on bi je svaki dan vezivao u dvorištu kao psa, kako bi mogao da ode u polje da radi svoj posao. Baba je po avliji šetala i padala, uneređivala se, itd. Tek kad je došao valjda unuk iz inostranstva - zgrozio se i našao babi smeštaj u nekom domu.

Verovatno toj babi nije više ništa značilo da li je čista ili nije, da li je pored sina ili nije... Ali to u stvari ne možemo znati.

Kad dođe neka takva faza - onda ne znamo ni šta im prija, ni šta ne. Takva je demencija.

 

[bezuslovna ljubav]

Pa dobro svi ovde pokusavamo da pomognemo koliko mozemo jednim drugima.Pored toga sto mi tesko pada odvajanje od majke ima neke stvari kojima nisam zadovoljan u domu .Sto se tice brige i paznje sve je navrhunskom nivou.Ali zamislite radijatori su i juce i danas bili hladni, i korisnici dobijaju samo po 1 kafu dnevno, a moja majka je navikla da popije po barem 3.Ajd kafa nije toliko bitna ali danas su je okupali i tako stavili u sobu bez grejanja, kada sam joj dodirnuo ruke bile su ledene.Moja majka je inace osetljiva na hladnocu i rekao sam sestri da im je hladno u domu, a ona je rekla pa kao napolju je vec toplo i oni su toplo obuceni.Koliko ja znam grejna sezona traje do sredine aprila, a ipak su to stariji ljudi ocekivao sam da bude barem mlako u domu, ali cini se da oni stede na grejanju a pretpostavljam i na svemu drugom.

Miko, nisam ni ja potpuno zadovoljna nakon toliko vremena, ali i dalje se borim i ukazujem osoblju u domu na stvari koje mogu da se poprave. Zapravo, vise postavljam pitanje kako je nesto organizovano, a u slucaju da nije dobro, oni se sami upetljaju u svoju pricu i priznaju da treba raditi na necemu.Stvari poputi grejanja resavam tako sto jos uvek drzim zimske stvari u maminom ormanu i sugerisem joj sta ce da obuce. Doduse, moja mama moze sama da se oblaci, ali zato moze i da pogresi. To znaci da su joj dostupne debele carape, debele trenerke, vuneni prsluci, zimske papuce... Starijim je ljudima slaba cirkulacija, a jos kad sede po ceo dan... Znaci da moras da se snalazis i dalje, samo sto sad imas pomoc manje-vise strucnog osoblja i treba s njima da stvoris jedan odnos saradnje i poverljivosti. Posizim i ja i napravim i scenu sa onim drskim, ali uvek prvo kazem "da, ja znam da je moja mama dementna i ovo sto cu vam reci primite sa rezervom, ali strasno brinem i vidim da je uznemirena (ili nesto slicno) i molim vas za objasnjenje". Naravno, prvo trazim da mi se predstavi osoba sa kojom razgovaram. Usput ih pohvalim da radi jedan human i tezak posao... ma, Miko, moras i dalje da se dovijas i boris sa demencijom i ostalim okolnostima. Bar nemas rodbinu na grbaci, koja ce te dodatno opterecivati raznim nebitnim zapazanjima i optuzivanjima. Sto se tice kafe, moja mama ne pije kafu od kada je u domu. A mozes i ti da joj doneses kafu u termosu i tako je obradujes, kao deo vaseg zajednickog rituala. A mozes i da kupis 200 g kafe za kafe kuvaricu i 200 g kafe za tvoju mamu, pa da zamolis kafe kuvaricu ili koga vec da skuva jednu kafu. Mada sam ja protivnik ispijanja kafe. Sigurno nece tvoja mama imati svu udobnost kao u svojoj kuci, ali ti joj pomozi da nadoknadi ono sto je moguce u tim uslovima. I raduj se malim pomacima u prilagodjavanju. Najvaznije je da bude su stalnom kontaktu sa doktorima, psihologom, bolnicaraima...I oni su drugaciji kada vide da se interesujes i nadgledas.

 

[bezuslovna ljubav]

Dragi moji, novi problem u mojoj porodici. Bratanica moje mame je tesko bolesna. Ta moja sestra od ujaka pozvala je mene da je vodim kod lekara i stalno insistira na mojoj angazovanosti oko svog lecenja. Naravno da joj pomazem i da cu nastaviti s tim. Da, ona je bila najzesci borac protiv mene u optuzbama za smestanje mame u dom, ali sta sad... prelazim preko toga. Svi su sada uglavnom okrenuti njenom stanju i svi gledaju opet sta ja mogu sve da uradim. Dobro. Zao mi je, tesko mi je... a usput se pitam kako cu saopstiti mami i kako ce ona to sve podneti, jer je stanje jako tesko. Za sada krijem od mame, a moracu jednog trenutka da joj saopstim. Ili mozda necu... A kako ce ostali da se postave... ne znam. Ruzno je mozda da vec sada razmisljam o tome, ali to je realnost. Mozda da popricam sa maminim doktorom? Ili ce i njemu biti cudno sto to sada pominjem? Uvek gledam da predupredim sok kod mame. Mada ona cas zaboravlja ono najvaznije, a cas je potpuno svesna i razumna. I to je taj raskorak koji me dovodi u zabunu, kako da je tretiram kada su ovako bolne stvari u pitanju.

 

[mikanikolic]

Miko, nisam ni ja potpuno zadovoljna nakon toliko vremena, ali i dalje se borim i ukazujem osoblju u domu na stvari koje mogu da se poprave. Zapravo, vise postavljam pitanje kako je nesto organizovano, a u slucaju da nije dobro, oni se sami upetljaju u svoju pricu i priznaju da treba raditi na necemu.Stvari poputi grejanja resavam tako sto jos uvek drzim zimske stvari u maminom ormanu i sugerisem joj sta ce da obuce. Doduse, moja mama moze sama da se oblaci, ali zato moze i da pogresi. To znaci da su joj dostupne debele carape, debele trenerke, vuneni prsluci, zimske papuce... Starijim je ljudima slaba cirkulacija, a jos kad sede po ceo dan... Znaci da moras da se snalazis i dalje, samo sto sad imas pomoc manje-vise strucnog osoblja i treba s njima da stvoris jedan odnos saradnje i poverljivosti. Posizim i ja i napravim i scenu sa onim drskim, ali uvek prvo kazem "da, ja znam da je moja mama dementna i ovo sto cu vam reci primite sa rezervom, ali strasno brinem i vidim da je uznemirena (ili nesto slicno) i molim vas za objasnjenje". Naravno, prvo trazim da mi se predstavi osoba sa kojom razgovaram. Usput ih pohvalim da radi jedan human i tezak posao... ma, Miko, moras i dalje da se dovijas i boris sa demencijom i ostalim okolnostima. Bar nemas rodbinu na grbaci, koja ce te dodatno opterecivati raznim nebitnim zapazanjima i optuzivanjima. Sto se tice kafe, moja mama ne pije kafu od kada je u domu. A mozes i ti da joj doneses kafu u termosu i tako je obradujes, kao deo vaseg zajednickog rituala. A mozes i da kupis 200 g kafe za kafe kuvaricu i 200 g kafe za tvoju mamu, pa da zamolis kafe kuvaricu ili koga vec da skuva jednu kafu. Mada sam ja protivnik ispijanja kafe. Sigurno nece tvoja mama imati svu udobnost kao u svojoj kuci, ali ti joj pomozi da nadoknadi ono sto je moguce u tim uslovima. I raduj se malim pomacima u prilagodjavanju. Najvaznije je da bude su stalnom kontaktu sa doktorima, psihologom, bolnicaraima...I oni su drugaciji kada vide da se interesujes i nadgledas.

Bezuslovna jeste tako ali meni je neverovatno da stariji ljudi sa svim tim bolestima i sa slabom cirkulacijom nemaju grejanje bar malo u ovom prelaznom periodu, moja majka se vec prehladila.To je po meni nesto osnovno, da li ja treba da im ukazujem da im je u sobama hladno valjda postoje neki standardi.Ja sam privatni dom malo drugacije zamisljao, a dobro naplacuju svoje usluge.Juce su je zakacili za krevet kazu nemirna je ok.Mrak u hodnicima mogu da shvatim jedino ako tako treba da bude, mozda su tako mirniji mada ima ljudi koji setaju.Ne znam iskreno zadovoljan sam kako ih neguju, kupaju, presvlace, daju im lekove i stvarno je sve cisto ali sam razocaran ovim drugim stvarima.Videcu mozda je ipak prebacim u drzavni dom kada se steknu uslovi.Sobe jeste da izgledaju ruznije ali je barem bilo toplo kada sam bio

 

[mikanikolic]

Dragi moji, novi problem u mojoj porodici. Bratanica moje mame je tesko bolesna. Ta moja sestra od ujaka pozvala je mene da je vodim kod lekara i stalno insistira na mojoj angazovanosti oko svog lecenja. Naravno da joj pomazem i da cu nastaviti s tim. Da, ona je bila najzesci borac protiv mene u optuzbama za smestanje mame u dom, ali sta sad... prelazim preko toga. Svi su sada uglavnom okrenuti njenom stanju i svi gledaju opet sta ja mogu sve da uradim. Dobro. Zao mi je, tesko mi je... a usput se pitam kako cu saopstiti mami i kako ce ona to sve podneti, jer je stanje jako tesko. Za sada krijem od mame, a moracu jednog trenutka da joj saopstim. Ili mozda necu... A kako ce ostali da se postave... ne znam. Ruzno je mozda da vec sada razmisljam o tome, ali to je realnost. Mozda da popricam sa maminim doktorom? Ili ce i njemu biti cudno sto to sada pominjem? Uvek gledam da predupredim sok kod mame. Mada ona cas zaboravlja ono najvaznije, a cas je potpuno svesna i razumna. I to je taj raskorak koji me dovodi u zabunu, kako da je tretiram kada su ovako bolne stvari u pitanju.

Jeste tesko ali zar nemaju nekog drugog osim tebe da je vodi kod lekara.Ne moras mami odmah da kazes sacekaj malo mozda stvari ipak krenu na bolje.Pozdrav

 

[beket]

Ne moras mami odmah da kazes sacekaj malo mozda stvari ipak krenu na bolje.

Mislim da se o takvim stvarima uopšte ne priča s dementnima. Pa čak i da toj rođaci ne bude bolje, čak i da pita za nju, treba nešto izmisliti.