Da nije Gavrilo ubio pogresnog coveka !

Аустроугарска се наоружавала и припремала се за војни поход на Србију након Балканских ратова, и то никакав атентат није могао да спречи.
I pre Balkanskih ratova bilo je AU provokacija. Oni su još u XVIII veku imali plan po kojem je Srbija trebala da bude sastavni deo njihove države i nikako im nije odgovarala nezavisna Srbija.
 
Aha, baš bi Srbija mučenica pobedila sa svojom jakom voljom da nisu ,,uskočili,, ostali. Francuske ladje, engleske bluze i grčka klima. Ma da...Povratak otpisanih.
Da nisu uskočili ostali, u lokalnom ratu Austrogarske i Srbije, klimava Austrougarska se ne bi baš lepo provela, što je i pokazano na Ceru i Kolubari. Srbija je poklekla tek kada se na severnoj i zapadnoj granici pojavila i nemačka vojska, a sa jugoistoka udarili Bugari.
 
@ Jabucilo i Bogart
Hvala obojici na strucnim i iscrpnim objasnjenjima.

Нема на чему.

А иначе Принципа не сматрам неким националним херојем, него пре трагичарем који је улудо погинуо због неких идеала, а да заправо није учинио ништа битно. Чин који је направио је изискивао изузетну храброст, и на томе свака част. Чин чак није ни превише гнусан, јер је заиста била реч о окупацији стране силе, отприлике као када би неко извршио атентат на Хитлера. Само што Фердинанд није био Хитлер, него неки занесењак који је сметао и самом Бечу, и који је, по неким мишљењима, највероватније подметнут да страда.

У 19. веку је Србија заиста имала врло озбиљне претензије да у свој састав укључи и БиХ. Аустроугарска окупација БиХ је ту била снажна провокација, а још већа и званична анексија 1908. Отприлике нешто слично данашњем примеру са Косовом 1999. и 2008, само са том разликом што данас на Косову нема Срба, а у то време је у БиХ живело око 50% и више православних Срба. Није чудо што је Фердинандова парада била организована баш на Видовдан (када се, између осталог, слави и Обилићево убиство Мурата).

Једно је само сигурно, а то је да је утврђено са ове историјске дистанце, да Србија заиста није била умешана у атентат, и да је по сваку цену покушала да избегне рат. Није Србија одушевљено дочекала тај рат, он је у Србији покушавао да се избегне, и Србија је била спремна буквално на све услове, осим да дозволи улазак аустријске оружане силе на своју територију. Аустрија је напала Србију, Русија Аустрију и направила се ланчана реакција објава ратова и савезништава међу државама које су и пре рата очекивале рат и стварале савезништва.
 
Ala smo ih unistili ! Do moga...

Вала баш.

Ја не знам, људи овде јако воле да пљују по Бугарима, али узмимо њих за пример. Национални понос им је на нули, тога нема. Али имају државу која је прошла кроз два светска рата и кроз послератни период са свега неколико хиљада погинулих.

А колико је Срба погинуло? У Првом, око милион. У Другом, горе-доле отприлике исто толико, само што је ту главница побијена по логорима у НДХ, а не у рату. После рата, колико их је побијено због "сарадње са окупатором" и колико емигрирало? Па после, колико је окончало живот због оних за*ебанција са Информ-Бироом. Па 90-их, исто погибе пар десетина хиљада. И где смо сад, шта имамо од тога?

Бугарска је члан ЕУ и НАТО, а била је и аустроугарски савезник, и Хитлеров, и Стаљинов, и шта све не. А ми, "победили" Немце, "победили" Хитлера, рекли НЕ Стаљину, шта смо бранили, шта имамо од тога? Нацију подељену на педесет малих нација које се толико мрзе да "ратују" и преко интернета, а сами међу собом само чекамо неки повољни тренутак, па да се опет побијемо.

Као у оном вицу када је 1999. Лала ишао по свету, па видео Немачку која је изгубила од САД, па Јапан, па на крају дошао у Вијетнам и Ирак који су их "победили", па кад је видео ону беду тамо, јавља овим нашима "Предајите се, немојте ни да ратујете".
 
Kао у оном вицу када је 1999. Лала ишао по свету, па видео Немачку која је изгубила од САД, па Јапан, па на крају дошао у Вијетнам и Ирак који су их "победили", па кад је видео ону беду тамо, јавља овим нашима "Предајите се, немојте ни да ратујете".


...kakve veze imaju Nemacka i Japan sa Vijetnamom...ko zna gde bi danas bili da su pobedili u WW2
 
Šta bi bilo kad bi bilo....

Austrija je imala plan da pregazi Srbiju i trebao joj je samo povod. Da nije Gavrilo izvršio atentat, našli bi već neki drugi povod, pre ili kasnije.

Сам атентат није био усмерен да значајно ослаби Монархију и намерно покрене рат јер ниједан од атентатора није био довољно политички образован да би могао тако нешто исковати. Сви учесници у атентату су били студенти или малолетна лица. Овоме у прилог иде још и чињеница да су та времена била обележена атентатима (нпр. атентат на аустријску царицу Елизабету, 10. септембра 1898. године у њеној посети Италији, као и то да надвојвода Франц Фердинанд није био много утицајан у царству и да се залагао за идеју да Монархија буде уређена као тријалистичка, тј. да словенске земље добију исти статус као Мађари, тј. да добију већа права чиме је хтео да очува мир у Монархији. Сам атентат није у почетку био усмерен на престолонаследника, већ на гувернера Босне и Херцеговине, Оскара Поћорека. Планови за његово убиство почели су да се кују тек пошто се тајним каналима у Српској обавештајној служби на челу са Драгутином Димитријевићем сазнало да аустро-угарски престолонаследник долази у Сарајево да надгледа војне маневре. Активностима на граници, пребацивању тројице младића са оружјем у Босну био је обавештен српски председник владе, Никола Пашић. Он је српском амбасадору у Монархији наредио да вести пренесе државном врху међутим, он је то пренео превише дискретно, говорећи да су маневри и показивање моћи на српски верски празник можда превише провокативни. У самом атентату учествовало је седам особа распоређених по маршрути од поља где су се одржавали маневри до Градске већнице:

Мехмед Мехмедбашић
Васа Чубриловић
Недељко Чабриновић је бацио бомбу на поворку, али је престолонаследник одгурнуо бомбу са крова и она је пала на следећи аутомобил у колони.
Цветко Поповић
Данило Илић
Трифко Грабеж
Гаврило Принцип: као и остали атентатори низ улицу су чули експлозију бомбе и напустили своја места. Необичним сплетом случајности, надвојводин аутомобил је у тренутку прошао поред Гаврила Принципа који је искористио прилику и потегао револвер. Први хитац је ранио надвојводу у врат, а други, намењен гувернеру Босне Поћореку, ранио је Софију у предео абдомена. Обоје су подлегли ранама на путу ка резиденцији гувернера. Принцип је, као и Чабриновић, покушао да почини самоубиство, капсулом цијанида, но и у његовом случају је отров затајио. Покушај да си испали хитац у главу предухитрили су припадници полиције.
 

Back
Top