Dela tog žanra i tog vremena nisu apsolutno nikakvi elaborati. Tu nema nikakvih zaključaka; ne tu, nego gotovo nigde u tom delu. To nije nikakva rasprava. To su ispisi i prepričavanja iz sopstvenih izvora, bilo u formi direktnog citata, bilo uz parafrazu.
На страну што је смараћује освртати се на заједљиве и малициозне објаве хрваћанских, монтенегринских, војвоЏанерских и иних тролова, али заправо има. Препричавачки стил у неким поглављима јесте често присутан, али и постоје поглавља, рецимо поглавље 29, поглавље 13, има их још гдје Константин итекако износи своје закључке, некад ако сматра до излагање може одвести на погрешан колосјек поставља питања као у рецимо поглављу 13
For if any nation of these infidel and dishonorable tribes of the north shall ever demand a marriage alliance with the emperor of the Romans, and either to take his daughter to wife, or to give a daughter of their own to be wife to the emperor or to the emperor’s son, this monstrous demand of theirs also you shall rebut with these words, saying: “Concerning this matter also a dread and authentic charge and ordinance of the great and holy Constantine is engraved upon the sacred table of the universal church of the Christians, St. Sophia, that never shall an emperor of the Romans ally himself in marriage with a nation of customs differing from and alien to those of the Roman order, especially with one that is infidel and unbaptized, unless it be with the Franks alone; for they alone were excepted by that great man, the holy Constantine, because he himself drew his origin from those parts; for there is much relationship and converse between Franks and Romans. And why did he order that with them alone the emperors of the Romans should intermarry?
и даје своја наширока објашњења зашто и закључке.
Објашњење у вези поглавља 35 дао је, како сам већ горе приложио Тибор Живковић, сачувани садржај поглавља је само
нацрт, који ће се временом по пристизању сазнања надограђивати потребним садржајем. И то није једино тако кратко поглавље у рукопису, има и краћих, и закључак (то да је само нацрт) до којег ће доћи било који мислећи читалац, поглавље 35 се састоји буквално од само 4 реченице, недоречене са очигледним разлогом да се временом допуне.
Е сад, ако си запазио
Slavene у серији "Игре пријестоља" да књигу о историји седам краљевстава пишу тако да свакој личности или догађају отворе страницу са насловом и оставе празних неколико страница које временом по пристизању сазнања или ако та личност то завриједи својим дјелима, попуњавају садржајем.
Мишљења сам да је Константин тако писао свој рукопис, зато и толике разлике у поглављима гдје некима посвети и по 10ак листова (20ак страница) а некима тек једну или двије реченице.
Наравно, аутентични Костин рукопис није сачуван већ препис непознатог аутора гдје је преписивач (под претпоставковком да није понешто преправљао или дописивао) редом уносио садржај рукописа