На овој теми, и поред константног ометања монтенегринских и иних тролова, видимо двојице и на пар задњих страна, имамо прегршт изванредних постова кроз које су форумаши дали велики допринос бољем сагледавању теме.
Гдје су приложили на стотине прилога у виду докумената, списа, цитата из уџбеника, новинских чланака, пјесама кроз које је видљиво колико је а посебно у XIX вијеку међу Србима у Црној Гори био снажан осјећај припадности српству, могуће јаднак ономе у тадашњој Србији. На другој страни немамо нити једну потврду на теми, нити је ко приложио нити је могуће јер не постоји, да Црногорци као територијална одредница или поданство, нису били и да се нису осјећали дијелом српског корпуса.
Уосталом и првим закоником књажевина Црне Горе из 1855.године учлану 92.наглашено је да у земљи друге народности осим србске нема, а и у уџбенику земљописа из 1895.године
Pogledajte prilog 1099572
пише да сви људи Црне Горе јесу Срби, и додаје се да поред Срба у Црној Гори има још Срба који живе у другим српским земљама.
Српство и црногорство кроз историју Црне Горе никад нису били у сукобу, народност српска, поданство (или државност) црногорско.
Раскорак и сукоб су почели 1.маја 1945.године, када је прокламацијом у листу "Борба" рођена та црногорска нација преко које се кенуло са фрагментацијом српског корпуса. Ауторство прокламације се приписује неком Миловану Ђиласу који му тако дође оцем те црногорске нације. Могуће клица те сумануте идеје о постојању црногорске нације јесте посејана раније, кроз неке накарадне ставове неког Дрљевића или пак Штедимлије још тамо 1937-е, но та нација је рођена 1.маја 1945.године.
Испрва бјеше то нација у складу са оним што би могли назвати политичким концептом нације, обухватала би Србе из републике Црне Горе гдје се у зачетку припадност српском корпусу није оспоравала, једно вријеме постојала је и дуалност, народност српска, националност црногорска. Но временом, а како је то и неизбјежно када кренете са процесом фрагментације неког националног корпуса то би се све више потирало, и наратив како су Црногорци понајбољи Срби би бивао све више потиснут и уступао мјесто отклону од српства који је еволуирао у све отворенију србофобију.
Толико да је пријестолница Цетиње, чему свједочимо задњих година, постао бастионом монтенегринсе верзије усташтва.
Наравно да је ту политика одиграле важну улогу и да је то у склопу политичких процеса који се дешавају, у тим процесима имамо и љуту борбу исконске, на српству и чојству исковане Његошеве Црне Горе и конвертитског, поданичког, србомржњом задојеног Монтенегра. Задњих деценија Монтенегро је односио побједу, која је имала нус појаву и у поразу и сатирању историје, но некако од величанствених литија почетком 2020-е године имамо заокрет и наговјештај да се Црна Гора враћа свом извору