Црногорци - Срби или посебан народ

Sto su crnogorci

  • Zaseban narod

    glasova: 1 20,0%
  • Srpska regija

    glasova: 2 40,0%
  • Crvena Hrvatska

    glasova: 2 40,0%
  • Ostalo

    glasova: 0 0,0%

  • Ukupno glasova
    5
Tek sad primjetih ovo pa sam dužan da pojasnim. Napisao sam: "I na tim izborima najveće perjanice ujedinjenja, najistaknutiji bjelši su doživjeli debakl". Pa da vidimo. Demokratska lista Andrije Radovića je osvojila 5,2%. Andrija Radović je bio jedan od najistaknutijih bjelaša, predsjednik Izbjegličke Vlade i predsjednik Odbora za narodno ujedinjenje, član Privremenog narodnog predstavništva. Eto koliko je bio popularan, a Demokrate su još tada bile vlast. Totalni debakl. Todor Božović, učesnik bombaške afere, član Privremenog narodnog predstavništva, istaknuti bjelaš, izašao na izbore na Demokratskoj listi na čelu sa Pavlem Čubrovićem koja je osvojila 14,2% glasova. Nešto bolji rezultat od Andrije Radovića, ali realno jako loše. Spasoje Piletić, istaknuti bjelaš, takođe član Privremenog narodnog predstavništva osvojio 8,4% glasova, isto član vladajućih Demokrata. Poznati bjelaši sa njegove liste Risto Jojić i Marko Savićević uopšte nisu mogli biti izabrani. O tome govorim.


Naravno da ne znači.

Kazino, ne bih se baš mogao složiti sa tobom jer stvar je da je DS bila policentrična stranka dosta tj. tako isticala mnogo različitih izbornih lista. Podeljenost demokrata dovela je do takvih rejtinga; npr. da su imali jedinstvenu izbornu listu mislim da je nesporno da bi ca. 30% glasalo za Radovića. Zapravo, da su bili jedinstveni umesto toliko podeljeni, verovatno bi imali i bolji rezultat, jedinstveni; kao što su to bili i radikali.

Nije njegova lista od svih demokratskih bila najslabija tek tako zbog neke strašno slabe podrške njemu lično, već zato što su drugi kandidati bili dosta jaki. Spasoje Piletić je bio u Privremenom narodnom predstavništvu i to član Izvršnog odbora Podgoričke skupštine. Piletić je bio i ni manje ni više no ministar u vladi Ljube Davidovića koja je te izbore pripremala; pre toga u vreme prve Ljubine vlade je bio i načelnik MUP-a, a i sam znaš koliko je MUP bio važan u to vreme za sam izborni proces. Bio je jedan od najmoćnijih ljudi u Crnoj Gori, tako da nije neobično što su njegove demokrate ostvarile bolji rejting od Radovićevih ni najmanje, jer je tako nešto bilo i za očekivati.

Čubrović je bio doktor nauka, a to je tada bilo nešto znatno drugačije i bitnije nego danas. On je bio univerzitetski profesor, na Filozofskom fakultetu i šef katedre za pedagogiju sa naučnim repertoarom i u datom momentu među najobrazovanijim i najuglednijim ljudi jugoslovenske demokratske stranke; u neku ruku je bio i favorit vrha stranke oko Ljube Davidovića, koja se zasnivala na favorizovanju intelektualne elite. Čini mi se da je za kampanju imao i dosta jaku podr[šku, tako da ne čudi što je on među demokratama bio šampion.

Tako da sve treba posmatrati vrlo jasno kroz taj kontekst...mišljenje je i generalno da je pocepanost DS-a na tim prvim jugoslovenskim izborima donekle naškodilo rejtingu te stranke, ali to su stvari koje treba imati na umu. Srbijanske demokrate su čak bile malo popustljivijeg tumačenja i nije tajna da su smatrali da treba praviti ustupke i da je ujedinjenje bilo izvršeno na loš način, tako da je izvesni splet okolnosti doveo do toga da je Radović završio kod njih, a jasno je Sarajevu nije bio prioritet, da se tako izrazim. Štaviše, unutar DS-a bilo je i izvesnog nezadovoljstva hajde da kažemo zbog ekstremističkog bjelaštva i jakog jugounitarizma crnogorskih demokrata...međutim, da je tada bilo jedinstva i da je Radović bio stranački favorit jedinstvene demokratske liste, za očekivati je da bi osvojila i više od jedne trećine sveukupnih glasova i verovatno parirala i samim komunistima, zapravo.
 
Oprostajna rijec na sahrani vojvode Petra Vukotica na Cevu, 1903. godine:

"Taste mili moj, Petre Vukoticu,
S Čeva ravna Srpska Vojevodo!"


116706535_1482429765273844_2822112697956577696_n.jpg


@RickRoss Mora da su obicni ljudi na sahrani mislili da kralj Nidzo mislio samo na vojvodu pravoslavne vjeroispovjesti :D
 
I interesantno, u proglasima KPJ-u za Crnu Goru Jovan Tomašević govori sve najgore o kralju Nikoli, pozitivno o Jugoslaviji (baš pod tim nazivom) i bezuslovnom ujedinjenju ali se stalno obraća Crnogorcima, crnogorskom narodu, narodu Crne Gore; srbovanja u proglasima nema jednom jedinom rječju.

Ajde! Dakle ponavlja toliko Veliku narodnu skupštinu srpskog naroda u Crnoj Gori i veliča je maksimalno i napada crnogorske separatiste, pa to nije srbovanje! Možda nije bilo nekog insistiranja na srpstvu; srpske propagande, ali tako nešto je bilo potpuno nesporno. Postoje i citati u kojima je vrlo vidno da je Tomašević Crnogorce smatrao Srbima i posle nakon osnutka partije 1919. godine.

Inače, evo jednog citata iz lista KPJ za Crnu Goru, Radni narod iz 1927. godine. Ovo je, inače, čak vreme dok je tu radio niko drugi do upravo mlađani Savo Brković. :mrgreen:


content


Kad se kritikuju npr. drugi koji insistiraju na tome, npr. govori o programu radikala i hegemonija nad srpskim narodom u Crnoj Gori, nema diskusije o crnogorskom nacionalnom pitanju. Dakle, jasno je da insistiraju na Crnoj Gori i da samim time nema nikakve logike u datom momentu srbovati, posebno jer je reč o novoj ideji koja je bila progresivna i okrenuta ka budućnosti (in u to vreme), ali kada se kaže da su Crnogorci Srbi, nema nekog odgovora na to; ne dovodi se to u pitanje. Govori se o beogradskoj buržoaziji i hegemoniji, a ne o tvrdnji da Crnogorci (ni)su Srbi.

Mada, uz retrospektivu...nije iznenađujuće što se iz ovoga upravo i razvilo ili možda preciznije rečeno izgradilo crnogorsko nacionalno pitanje. Iz očiglednih razloga. :D
 
Čitaš li ti ovo što ja kačim evo čitav dan? Ili samo troluješ? Sami komunisti ne jednom kažu da je njih na izborma 1920. godine glasao "jak seperatistički pokret" i da je on predstavljao gro njihovih tadašnjih glasova. Pročitaj opet ovo što sam kačio. Za komuniste i republikance su glasali najviše zelenaši, tačnije pristalice zelenaša. I opet ne svi zelenaši, dosta ih nije glasalo, dosta ih nije moglo glasati. Što govori dovoljno o njihovoj brojnosti.
O Božićnoj pobuni i njenim motivima i ciljevima očito ne znaš mnogo. Pobuna je brzo ugušena jer nije ni zamišljena kao neka odlučna akcija, već kao demonstracija nezadovoljstva zbog nelegalnih i nelegitimnih odluka tzv. "Podgoričke skupštine" prije početka Konferencije mira u Parizu. Uostalom njeno izbijanje u zemlji koja je vjekovima težila ujedinjenju sa ostalim Srbima valjda govori dovoljno samo po sebi. A koliko je trajao komitski otpor govori činjenca da su poslednji zelenaški komiti braća Drago i Radoš Bulatović likvidirani 1929. godine.
Не вриједи Гуслару говорити, он увијек тјера по свом, без обзира колико доказа изнесеш. Можеш ли ми рећи из које си књиге постављао ове исјечке, о ставовима Комунистичке партије Југославије о стању у Црној Гори?

Не би Комунистича партија 1920. године освојила толико гласова у Црној Гори да је стање било ок, да су како Гуслар каже бјелаши били у апсолутној већини. Комунисти су имали подршку због незадовољства у земљи, због лошег стања, због репресалија од стране режима. Занимљиво је и то да је у неким дијеловима Црне Горе гдје су зеленаши били у већини било доста четника за вријеме Другог свјетског рата. Зато су највише крива та "лијева скретања"...

Знам да су 1929. ликвидирани посљедњи комити. Међутим, отпор је престао 1924. када је ликвидирана група комита окупљена око Сава Распоповића. Од 1924. нема неког масовног отпора. Нема масовнијег одласка у шуме, нити већих борби са војском.
 
Не вриједи Гуслару говорити, он увијек тјера по свом, без обзира колико доказа изнесеш. Можеш ли ми рећи из које си књиге постављао ове исјечке, о ставовима Комунистичке партије Југославије о стању у Црној Гори?

Не би Комунистича партија 1920. године освојила толико гласова у Црној Гори да је стање било ок, да су како Гуслар каже бјелаши били у апсолутној већини. Комунисти су имали подршку због незадовољства у земљи, због лошег стања, због репресалија од стране режима. Занимљиво је и то да је у неким дијеловима Црне Горе гдје су зеленаши били у већини било доста четника за вријеме Другог свјетског рата. Зато су највише крива та "лијева скретања"...

Знам да су 1929. ликвидирани посљедњи комити. Међутим, отпор је престао 1924. када је ликвидирана група комита окупљена око Сава Распоповића. Од 1924. нема неког масовног отпора. Нема масовнијег одласка у шуме, нити већих борби са војском.

Pogresno si razumio. Bjelasi su bili vecina 1918. godine, to je fakat.

Da postoji nezadovoljstvo sa Karadjordjevicem 1920. godine, postoji. Ali po svemu sudeci to je nezadovoljstva bivsih "Bjelasa", Zelenasi nemaju veze sa tim.
 
Pogresno si razumio. Bjelasi su bili vecina 1918. godine, to je fakat.

Da postoji nezadovoljstvo sa Karadjordjevicem 1920. godine, postoji. Ali po svemu sudeci to je nezadovoljstva bivsih "Bjelasa", Zelenasi nemaju veze sa tim.
«Велики понос Црногорци налазе у чињеници да свемоћним Турцима није никада пошло за руком да потпуно овладају њиховом малом земљом. Вековима су водили храбар хајдучки мали рат, а то је описао у истински класичној епској песми њихов владар и епископ Петар Петровић Његош (1813-1851) и тиме поставио трајни литерарни споменик тој борби са Турцима. Реч је о Горском вијенцу. Једном сам неком угледном Црногорцу у шали казао следеће: „Могуће да Турци и нису били толико запели да освоје тај комадић камене пустиње, која се зове Црна Гора?". Он то уопште није разумео као шалу, већ се наљутио. Другом Црногорцу сам рекао следеће: „Ви, Црногорци, сте нека врста српских Тиролаца. Оно што у очима Немаца представљају Тиролци, то су Црногорци за Србе!" Ја сам при томе, наравно, мислио да дам комплимент Црногорцима, јер се свако сећа Андреаса Хофера, који се борио против Наполеона и француске окупације. Црногорац ми је на то мирно овако одговорио: „Боље да кажете: Црногорци су српски Пруси"! Они једноставно не желе да их човек другачије види, сем у великим, светским оквирима.

У октобру 1943. путовао сам авионом у Подгорицу. Налазио сам се у друштву др Фезенмајера, који је касније постао немачки амбасадор у Будимпешти. Са аеродрома, кренули смо колима путем који је био у прилично добром стању, у правцу Цетиња. Око нас су се видела пуста брда и камена пустиња. Цетиње има шест хиљада становника. Чим је Италија капитулирала, наше су трупе одмах заузеле Црну Гору. Намеравао сам да у Црној Гори створим национални одбор, који би ми служио као веза измеду немачке армије и становништва. Тај одбор имао би у надлежности бројне административне задатке, који су нам изгледали неопходни. Ситуација је била крајње запетљана. На тако малом територију деловали су Титови партизани и четници, који су између себе водили грађански рат. Догађали су се крвави обрачуни и клања, многа села су запаљена. Било је црногорских добровољаца који су долазили код Немаца и захтевали да им се да оружје. У земљи су се још налазиле и италијанске трупе, које су добиле самоубилачку заповест да сада треба да се боре против немачких војника, а да нису примиле ни храну ни муницију, јер им је веза са Италијом била прекинута. Речју, по Црној Гори се пушило, пуцало и димило, као у најлепшим турским временима.

Мој први покушај је пропао. Две црногорске странке - великосрпски „бјелаши" са једне стране, и „зеленаши", који су се залагали за аутономију - нису никако могле да се договоре. У очима „зеленаша", „бјелаши" су били веома блиски црвеним комунистима. „Бјелаши" су били далеко бројнија И јача група, па су зато хтели да сами имају власт у рукама. Али, ја сам био упоран да треба да дође до коалиције између „бјелаша" и „зеленаша". Бојао сам се да поред црвених, сада не произведем још једну опозицију, која би могла да настане ако би притисак „бјелаша" против „зеленаша" био толики да би „зеленаши" можда могли да траже уточиште и заштиту код партизана. „Бјелаше" је водио адвокат Љубомир Вуксановић, из Андријевице. То је био човек џиновског раста, снажан као коњ. Његов ужи завичај је славно племе Васојевићи. А ови су се, опет, такмичили са једнако славним племенима: Пипери, Бјелопавлићи, Дрекаловићи, Цуци, и како се све не зову та поносна племена. Сви су се они борили за ловоров венац, коме припада најплеменитије и највеће јунаштво и чојство.

„Овако то не иде даље, господине министре!", одговорио ми је огорчено и љутито људескара Вуксановић, када сам говорио о захтевима „зеленаша" и наставио: „Ви још добро не познајете нашу земљу! Казаћу Вам како се то ради. Треба да обесите њих неколико! Ми немамо толико стабала, као што имају неки други, али од ово мало дрвећа што ту видите, нема ниједног на коме неко већ није био обешен!", и при том ми је показао својом снажном руком на пусти крш и голет, који нас окружују.

Решио сам да не послушам савет, знајући веома добро да ћу тиме знатно да изгубим на угледу. Нисам осећао нимало склоности да вешам људе, а нисам имао ни пуномоћ да то радим.»
document_0148.jpg

document_0000.jpg

Наслов: СПЕЦИЈАЛНИ ЗАДАТАК БАЛКАН, стр. 146, 147.
Аутор: Херман Нојбахер
Београд, 2008.
 
Не вриједи Гуслару говорити, он увијек тјера по свом, без обзира колико доказа изнесеш. Можеш ли ми рећи из које си књиге постављао ове исјечке, о ставовима Комунистичке партије Југославије о стању у Црној Гори?
Iz ove dvije:
 

Prilozi

  • 20220221_132909.jpg
    20220221_132909.jpg
    213,8 KB · Pregleda: 9
  • 20220221_133004.jpg
    20220221_133004.jpg
    318,5 KB · Pregleda: 9
Pogresno si razumio. Bjelasi su bili vecina 1918. godine, to je fakat.

Da postoji nezadovoljstvo sa Karadjordjevicem 1920. godine, postoji. Ali po svemu sudeci to je nezadovoljstva bivsih "Bjelasa", Zelenasi nemaju veze sa tim.
Sami bjelaši kažu da su komuniste i republikance 1920. godine uglavnom glasali zelenaši i njihovi simpatizeri. To što ti ne možeš da prihvatiš istorijsku istinu ja ti ne mogu pomoći. Jer da sad objavim još 5 dokumenta koji jasno svjedoče o tome ti bi isto nastavio da tvrdiš isto.
Opusti se čovječe. Prošlost ne možeš promjeniti, bilo je kako je bilo :kafa: Bilo pa prošlo.
 
«Велики понос Црногорци налазе у чињеници да свемоћним Турцима није никада пошло за руком да потпуно овладају њиховом малом земљом. Вековима су водили храбар хајдучки мали рат, а то је описао у истински класичној епској песми њихов владар и епископ Петар Петровић Његош (1813-1851) и тиме поставио трајни литерарни споменик тој борби са Турцима. Реч је о Горском вијенцу. Једном сам неком угледном Црногорцу у шали казао следеће: „Могуће да Турци и нису били толико запели да освоје тај комадић камене пустиње, која се зове Црна Гора?". Он то уопште није разумео као шалу, већ се наљутио. Другом Црногорцу сам рекао следеће: „Ви, Црногорци, сте нека врста српских Тиролаца. Оно што у очима Немаца представљају Тиролци, то су Црногорци за Србе!" Ја сам при томе, наравно, мислио да дам комплимент Црногорцима, јер се свако сећа Андреаса Хофера, који се борио против Наполеона и француске окупације. Црногорац ми је на то мирно овако одговорио: „Боље да кажете: Црногорци су српски Пруси"! Они једноставно не желе да их човек другачије види, сем у великим, светским оквирима.

У октобру 1943. путовао сам авионом у Подгорицу. Налазио сам се у друштву др Фезенмајера, који је касније постао немачки амбасадор у Будимпешти. Са аеродрома, кренули смо колима путем који је био у прилично добром стању, у правцу Цетиња. Око нас су се видела пуста брда и камена пустиња. Цетиње има шест хиљада становника. Чим је Италија капитулирала, наше су трупе одмах заузеле Црну Гору. Намеравао сам да у Црној Гори створим национални одбор, који би ми служио као веза измеду немачке армије и становништва. Тај одбор имао би у надлежности бројне административне задатке, који су нам изгледали неопходни. Ситуација је била крајње запетљана. На тако малом територију деловали су Титови партизани и четници, који су између себе водили грађански рат. Догађали су се крвави обрачуни и клања, многа села су запаљена. Било је црногорских добровољаца који су долазили код Немаца и захтевали да им се да оружје. У земљи су се још налазиле и италијанске трупе, које су добиле самоубилачку заповест да сада треба да се боре против немачких војника, а да нису примиле ни храну ни муницију, јер им је веза са Италијом била прекинута. Речју, по Црној Гори се пушило, пуцало и димило, као у најлепшим турским временима.

Мој први покушај је пропао. Две црногорске странке - великосрпски „бјелаши" са једне стране, и „зеленаши", који су се залагали за аутономију - нису никако могле да се договоре. У очима „зеленаша", „бјелаши" су били веома блиски црвеним комунистима. „Бјелаши" су били далеко бројнија И јача група, па су зато хтели да сами имају власт у рукама. Али, ја сам био упоран да треба да дође до коалиције између „бјелаша" и „зеленаша". Бојао сам се да поред црвених, сада не произведем још једну опозицију, која би могла да настане ако би притисак „бјелаша" против „зеленаша" био толики да би „зеленаши" можда могли да траже уточиште и заштиту код партизана. „Бјелаше" је водио адвокат Љубомир Вуксановић, из Андријевице. То је био човек џиновског раста, снажан као коњ. Његов ужи завичај је славно племе Васојевићи. А ови су се, опет, такмичили са једнако славним племенима: Пипери, Бјелопавлићи, Дрекаловићи, Цуци, и како се све не зову та поносна племена. Сви су се они борили за ловоров венац, коме припада најплеменитије и највеће јунаштво и чојство.

„Овако то не иде даље, господине министре!", одговорио ми је огорчено и љутито људескара Вуксановић, када сам говорио о захтевима „зеленаша" и наставио: „Ви још добро не познајете нашу земљу! Казаћу Вам како се то ради. Треба да обесите њих неколико! Ми немамо толико стабала, као што имају неки други, али од ово мало дрвећа што ту видите, нема ниједног на коме неко већ није био обешен!", и при том ми је показао својом снажном руком на пусти крш и голет, који нас окружују.

Решио сам да не послушам савет, знајући веома добро да ћу тиме знатно да изгубим на угледу. Нисам осећао нимало склоности да вешам људе, а нисам имао ни пуномоћ да то радим.»
Pogledajte prilog 1106524
Pogledajte prilog 1106525
Наслов: СПЕЦИЈАЛНИ ЗАДАТАК БАЛКАН, стр. 146, 147.
Аутор: Херман Нојбахер
Београд, 2008.

Montenegrini kao i CasinoRoyal zele da prikazu da su zelenasi bili vecina u CG 1918. pa da su se transformisali u komuniste, i sa tim da pokazu formiranje crnogorske nacije kao neki narodni proces u 1918. godini umjesto inženjeringa kominterne 20ih-30ih godina. :D
 
Sami bjelaši kažu da su komuniste i republikance 1920. godine uglavnom glasali zelenaši i njihovi simpatizeri. To što ti ne možeš da prihvatiš istorijsku istinu ja ti ne mogu pomoći. Jer da sad objavim još 5 dokumenta koji jasno svjedoče o tome ti bi isto nastavio da tvrdiš isto.
Opusti se čovječe. Prošlost ne možeš promjeniti, bilo je kako je bilo :kafa: Bilo pa prošlo.

Prvo kazes da su komunisti to tvrdili, sad "bjelaši". :D
 
Хвала најљепше. Мораћу да набавим ове књиге. Гуслар сад може рећи за ове факте "то је грешка". Исто је говорио и покојни Жижић у оном дуелу. :)

Аутор друге књиге је Јован Р. Бојовић, који је био пробјелашки комуниста. Испашће да је он лагао.

Осврнуо сам се и на онај дио о Божићној побуни.

Знам да су 1929. ликвидирани посљедњи комити. Међутим, отпор је престао 1924. када је ликвидирана група комита окупљена око Сава Распоповића. Од 1924. нема неког масовног отпора. Нема масовнијег одласка у шуме, нити већих борби са војском
 
Montenegrini kao i CasinoRoyal zele da prikazu da su zelenasi bili vecina u CG 1918. pa da su se transformisali u komuniste, i sa tim da pokazu formiranje crnogorske nacije kao neki narodni proces u 1918. godini umjesto inženjeringa kominterne 20ih-30ih godina. :D
Stavljaš mi u usta ono što nisam rekao :) Zelenaši i njihovi simpatizeri po svim indikatorima jesu bili većina u izbornom okrugu Crna Gora do 1920. godine (do rijeke Tare, bez Boke Kotorske). Nisam rekao da su se transformisali u komuniste, već da su na izborima 1920. godine glasali za komuniste i republikance zato što vlast nije dozvolila formiranje "zelenaške" liste pa su im ove liste bile najbliže da glasanjem za njih artikulišu anti-Karađorđevićki stav.
Od 1923. godine i kasnije oni glasaju uglavnom Crnogorsku (Federalističku) stranku kojoj je tada vlast već dozvolila djelovanje jer je ispravno procjenila da ona više neće biti problem kao što bi bila u ranijem periodu dok velike sile još konačno nisu rješile položaj Kraljevine Crne Gore i kralja Nikole.
Ali tada su već znatno oslabili u odnosu na 1920. godinu (iako su i dalje veoma jaki). Jer kralj Nikola je umro, velike sile su priznale novu državu i prihvatile postojeće stanje, oni sami nisu bili protiv nove države već protiv načina ulaska u nju i protiv položaja koji je Crna Gora u joj zauzela. Ljudi su se polako navikavali na postojeće stanje i uklapali u novi okvir. Ali se znatan dio nastavio boriti za poboljšanje položaja Crne Gore, dio njih kroz institucije sistema bez promjene državnog uređenja, dio je tražio prestruktuiranje države i federalan status za Crnu Goru.
 
Pero Poček (1878-1963), slikar sa Cetinja, od cetinjskih starosjedilaca "Donjokrajaca", 1903. godine kaze:

"...Sred stiješnjenih gora našega Plemena, nastavlja se sa krajnom istrajnošću i požrtvovanjem čuvanje i spas svoga Srpskoga imena - Crnogorci ga slijede tokom stoljeća u toj istrajnoj borbi, rukovođeni zavjetom svojih predaka, da ništa ne poštede za sačuvati svoju Narodnost."

130934294_10158935145494655_4326739332678065495_n.jpg
 
Stavljaš mi u usta ono što nisam rekao :) Zelenaši i njihovi simpatizeri po svim indikatorima jesu bili većina u izbornom okrugu Crna Gora do 1920. godine (do rijeke Tare, bez Boke Kotorske).

Imas li mapu okruga 1920. godine? Mapa koju sam ja nasao obuhvata i preko rijeke Tare.

Nisam rekao da su se transformisali u komuniste, već da su na izborima 1920. godine glasali za komuniste i republikance zato što vlast nije dozvolila formiranje "zelenaške" liste pa su im ove liste bile najbliže da glasanjem za njih artikulišu anti-Karađorđevićki stav.

Koji indikatori imas da su Petrovicevci bili vecina na izborima 1920. godine? Osim navodnih izjava od komunisticke partije i "bjelaskih" partija?

Opet da kazem, anti-karadjordjevicki stav ne znaci zelenaski. Zelenasi su u manjini 1914. god i 1918. god. Nezadovoljstvo 1920. godine po svim indikatorima je bilo od strane bivsih bjelaša.

Od 1923. godine i kasnije oni glasaju uglavnom Crnogorsku (Federalističku) stranku kojoj je tada vlast već dozvolila djelovanje jer je ispravno procjenila da ona više neće biti problem kao što bi bila u ranijem periodu dok velike sile još konačno nisu rješile položaj Kraljevine Crne Gore i kralja Nikole.
Ali tada su već znatno oslabili u odnosu na 1920. godinu (iako su i dalje veoma jaki). Jer kralj Nikola je umro, velike sile su priznale novu državu i prihvatile postojeće stanje, oni sami nisu bili protiv nove države već protiv načina ulaska u nju i protiv položaja koji je Crna Gora u joj zauzela. Ljudi su se polako navikavali na postojeće stanje i uklapali u novi okvir. Ali se znatan dio nastavio boriti za poboljšanje položaja Crne Gore, dio njih kroz institucije sistema bez promjene državnog uređenja, dio je tražio prestruktuiranje države i federalan status za Crnu Goru.

Evo ti sam potvrdjujes sto sam rekao. 1923 zelenasi izadju na izbore i dobiju 8.561 glasova, dakle mnogo manje od komunista-republikanaca 1920. godine sto nam govori da vecina njihovih glasova 1920. godine nijesu bili zelenaski.

Zelenasa je slabo bilo van okvira stare Crne Gore.
 
Tek 1918. g. pojavljuje se prvi dokument koji trazi militantan ateizam u Crnoj Gori:

Na podgorickoj skupstini 1918. godine ucestvovala tri socijalisticka poslanika bjelaša: Milko Bulajic, Milos Jovanovic i Milan Teric, buduci komunisti, koji traze u dokumentu:

1. Da se konfiskuju sva manastirska i crkvena zemljista i nepokretna dobra, i da postanu svojina drzave.
2. Da se sahrane "lesevi onih individua koji narod smatra svetiteljima" odnosno Sv. Vasilije Ostroski, Sv. Petar Cetinjski i Sv. Stefan Piperski, da bi se "narod oslobodio religioznih zabluda".
3. Da sve manastire i crkve u CG svedu na rang "kapele".
4. Da svestenike i kaludjere primorati da napuste svoje zvanje, i da budu primljeni u drzavnu sluzbu.

Mrakobjesi, SLIKA 1.jpg
 

Back
Top