Црногорци - Срби или посебан народ

Sto su crnogorci

  • Zaseban narod

    glasova: 1 16,7%
  • Srpska regija

    glasova: 3 50,0%
  • Crvena Hrvatska

    glasova: 2 33,3%
  • Ostalo

    glasova: 0 0,0%

  • Ukupno glasova
    6
Crkva u Crnoj Gori nije autonomna, ali mitropolit crnogorsko-primorski jeste predsedavajući Episkopskog savjeta Pravoslavne crkve u Crnoj Gori (i da, Pravoslavne crkve, bez Srpska, za razliku od npr. SPC u Hrvatskoj; naglašavam jerbo ustupak sa strane nacionalno orijentisanih Crnogoraca nije niti cenjen nit' skoro pa konstatovan na ikoji način, a pritom jeste antagonizovao vatrene srpske nacionaliste, kod kojih postoji sumnja u Amfilohija koja se održala zbog takvog i sličnih poteza do današnjeg dana) tako da je potpuno razumno da razgovara. Nikakva odobrenja nisu nužna; međutim, bilo kakva odluka mora dobiti paraf u Beogradu pre nego što bi postala važeća (dakle, govoreći o ishodu pregovora). No, u tom slučaju, dakle, ukoliko se Pravoslavna crkva u Crnoj Gori usaglasi oko nečeg i za to ima podršku svojih vernika, a pri tome to što je dogovoreno ne bi na neki način narušavalo temeljne crkvene kanone, ne postoje realni osnovi da se to što bude dogovoreno ne prihvati.

Sve eparhije Pravoslavne crkve jesu autonomne na izvestan način, tako da, možda malčice kolokvijalno govoreći, izjava nije bila pogrešna. Međutim, to nije isto što i, strogo govoreći, koncept crkvene autonomije, tako da je ova izjava u izvesnom smislu pomiriteljska tj. uperena jednim delom ka onima koji stoje sa druge strane.

P. S. A imamo i ovo: https://mitropolija.com/2020/01/21/otac-darko-djogo-sta-nije-mitropolit-rekao/
И сумњао сам да су медији (намерно?) лоше пренели. Такво грубо кршење канонског уређења не би имало никаквог смисла.
 
Povodom raznih tvrdnji da su crkvena dobra bila smatrana državnom svojinom u vreme crnogorske monarhije, čisto da ovde istaknemo nekoliko stavki iz Opšteg imovinskog zakonika koji je sastavio 1888. godine Valtazar Bogišić:

Prvi deo, koji sadrži odredbe o uvodnim pravilima i naređenjima. Razdio II, koji se tiče imaonika; član 14:

Осим рођених људи, т. ј. личних имаоника, имаоници могу још бити: и Кућа, и општина, и црква, и држава, и заклада, и у опште свака установа којој закон признаје ту особитост.

Deo šesti posvećen je pojašnjenjima i dopunama. Prvi delić posvećen je pojašnjenjima uvodnih članova. Član 801 pojašnjava pojam imaonika:

Ималац се, у народноме језику, зове свак ко има нешто у имовини својој.

Имаоник је пак, у овоме Законику, не само онај који доиста нешто има, него и у опште сваки човјек, па и свака установа (као држава, црква и т. д.) којима се признаје право и подобност имати своју сопствену имовину.


Razdio osmi petog dela naslovljen O crkvama, manastirima i drugim njima sličnim uredbama vjerskim tiče se crkvene imovine (pre nego što u IX pređe na državnu). Član 716:

Имаоници су: православне цркве, манастири и друге црквене установе којима ту особитост признају црковна правила или црковна Власт, а то признање није у опреци са државним законом.

То исто буди речено и о црквама и црковним уредбама других хришћанских исповиједи које држава признаје.
 
Valtazar Bogišić je 1873. godine sproveo jedno istraživanje u Crnoj Gori i susednim krajevima. U svom opisu Crne Gore, ovako je pisao (Pravni običaji u Crnoj Gori, Hercegovini i Albaniji).

Cijelo.png


Cijelo je stanovništvo plemena srpskoga. Govore jednijem i istijem jezikom i svi su pravoslavno istočne vjere.
 
Mi smo Srbi i samo Srbi i sva slava što su je zadobile pojedine pokrajine pridada celom srpstvu, a ne samo toj pokrajini - objavio je list "Cetinjski vjesnik" 9. maja 1910. godine, pridružujući se tako apelu lista "Srbobran" kojim je poručeno svim Srbima koji su otišli u Ameriku, da se na popisu stanovništva tako i izjasne, bez obzira iz koje su srpske teritorije potekli.

Cetinjski-vjesnik-8.-maj-1910.-g..jpg


To su naši pokrajinski nazivi. Jer, iako je istina da je ime Crnogorac, Srbijanac, Bokelj, Hercegovac, Banaćanin itd. lepo i vezano za puno svetih momenata i u istoriji i u sadašnjosti, ipak ako se mi budemo kazivali pod tim imenima učinićemo preveliku nepravdu i ogrešićemo se o našu najveću svetinju – ime Srbin -objavio je cetinjski list.

Na Cetinju su objavljeni i redovi iz lista "Srbobran" kojima se kaže da je dužnost svakog Srbina da ne koristi svoje pokrajinsko ime, već da ga stopi u opšte ime – Srbin.



Sveta je dužnost svakog dobrog Srbina da svoje pokrajinsko ime utopi u opšte ime Srbin, koje nema na sebi niti jednu mračnu pegu, već svetli kao sunce - objavio je "Cetinjski vjesnik".


Ne obazirimo se na sebične vlastodršce ili pokvarene trgovce, koji iz ličnog računa hoće da nas podele u razna pokrajinska imena i time umanje silu i moć našeg zajedničnog imena. Prezrimo sve neljude i nitkove koji nas uzdižu i hvale kao Hercegovce, Crnogorce ili druge jer oni to ne čine iz plemenitih pobuda - zaključuje se u tekstu koji je štampan 1910. godine na Cetinju.
 
Valtazar Bogišić je 1873. godine sproveo jedno istraživanje u Crnoj Gori i susednim krajevima. U svom opisu Crne Gore, ovako je pisao (Pravni običaji u Crnoj Gori, Hercegovini i Albaniji).

Pogledajte prilog 640878

Cijelo je stanovništvo plemena srpskoga. Govore jednijem i istijem jezikom i svi su pravoslavno istočne vjere.
Meni je zanimljivo i ovo ''srbizirani Ciganin'' s obzirom da sam nailazio na dosta Crnogoraca koji Srbe u Srbiji nazivaju ciganima.
 
Meni je zanimljivo i ovo ''srbizirani Ciganin'' s obzirom da sam nailazio na dosta Crnogoraca koji Srbe u Srbiji nazivaju ciganima.
To je nastalo upravo iz onih teorija kako su Crnogorci najbolji Srbi itd..Kratak je put od toga do srbofobije.

Inače, to naučno gledano nema veze sa mozgom obzirom da su Crnogorci najjužniji Srbi, ako ne računamo Makedonce kada je genetika i genetska istraživanja u pitanju.
 
Takođe interesanto je šta se izrodilo iz toga.
Verujem da im to sigurno nije bio cilj.
Mada, u nekoliko navrata se osvrću u svojim teorijama na to kako Srbijom, a pogotovo politickom scenom toga vremena u većim gradovima vladaju ne Srbi, Cincari i Jevreji koji, po njihovom verovanju neće ništa dobro doneti srpskom narodu.

Dakle iz ekstremne srpske ideologije se izrodila ekstremna antisrpska fobija.
 
Мурали су вид сликарског изражавања присутан од памтивјека, некад се кроз мурале шаље отворена или скривана порука, некад су посвећени личностима или симболима за које умјетник смата да су заслужили да се одсликају.
Иако нису у складу са комуналним прописима, у нормалном и цивилизованом свијету на мурале се гледа благонаклоно, изузетак може бити ако су мурали провокација и увредљиви за житеље краја у којем су одсликани.
Након сумануте одлуке милогорског режима да донесе закон о слободи отимачине имовине СПЦ, имамо реакцију правдољубивих људи, један пркос безумном режиму који је узурпирао власт, све више је и мурала тробојке.
И синоћња акција керова милогорског режима у подгоричком насељу Златица када је "Савладана“ тробојка и голорука омладина: Више особа је ухапшено, повријеђено, сузавцем и на свештеника, када су употребили силу против омладине и прекречили мурал на пасаречи говори колико је милогорски режим изгубио главу и колико их све више хвата паника, што је опет њихов проблем.

Највећи апсурд је да тробојка не симболизује само српску заставу, него је и неизоставни дио сторије Црне Горе
1280px-Flag_of_Montenegro_(1905–1918).svg.png

Застава књажевине/краљевине Црне Горе 1905-1918

Наравно, није очекивати да дружина клептомана која је узурпирала власт у данашњој Црној Гори и њихове вјерне слуге, познају и властиту историју.
 
Poslednja izmena:
Има нешто још апсурдније када је у питању панични страх милогорског режима од те "омражене и опаке тробојке", а што спада баш у ову тему и обкаст историје.
Наиме, ова милогорска власт реафирмише "вриједности" и баштини идеје сепаратистичког покрета знаног под колоквијалним именом зеленаши и божићне побуне 1919. (овдје) када је у сукобима и крвопролићу узрокованом побуном сепаратиста живот изгубило око 50 људи, 16 припадника регуларних снага СХС и око 34 припадника сепаратистичких снага, зеленаша.
Но занимљиво да је и застава тог сепаратистичког покрета, зеленаша била тробојка;
Zastava zelenasa.jpg

Застава зеленаша у Ровцима ............. Застава зеленаша у Васојевићима

Тако му је то када неуки, бескрупулозни и сваком пасјалују склони типови узурпирају власт, ти не само што не познају историју властите државе, него су се и потпуно погубили у том страху од те тробојке, толико да су заборавили чије су идеје колико јучер баштинили.
 
Poslednja izmena:
Tamo su najradikalniji Crnogorci zbog toga što je upravo tamo i nastao taj crnogorski identitet i crnogorska državnost, pa su Cetinjani i generalno Katunjani, pa čak i ostali Starocrnogorci najprivrženiji takvom crnogorstvu. U Katunskoj nahiji je to preraslo i u srbofobiju, jer smatraju Srbe za okupatore svoje zemlje i za pretnju po njihov nacionalni identitet i državnost.
Već je pisano ovde da je u Crnoj Gori još s kraja 18. veka počela da se javlja misao da su Crnogorci najelitniji i najčistiji Srbi i to je nekada prelazilo čak i u granice rasizma. Smatrano je da je Crnogorac onaj najbolji među Srbima i zbog toga su Srbi iz Crne Gore bili ponosni na to ime.
1918. kada je došlo do pripajanja Crne Gore Srbiji, posle one pobune koja se ugušila u krvi i posle begstva na hiljade Crnogoraca iz novoformirane Kraljevine neki ljudi su počeli iz bunta da odbacuju srpski identitet i odvajaju ga od crnogorskog. Tako su nastajali današnji Crnogorci, potpuno nezavisan narod od Srba.
Vremenom se kod nekih stvorilo i uverenje da Crnogorci zapravo nikada i nisu bili Srbi i nikada se tako nisu osećali. Tvrde da je pojam ''Srbin'' u Crnoj Gori čas bio sinonim za pravoslavca, a čas za Slovena. Odnosno bio je sve samo nije bio ono što bi trebalo da bude.
Naravno u pitanju su besmislice koje su više puta opovrgnute ovde.
 
Узроке србофобије међу Монтенегринима тражити у Божичној побуни 1919-е је ипак неозбиљно. Тачно је да милогорски режим преко својих пајаца смишљено и агресивно реафирмише ту причу о "окупацији" 1918-е и побуни 1919, лагарије како је то пратило "страшно крвопролиће", стотину пута увећавају бројеве страдалих у тој побуни, о српској одмазди, све у сврху како би мобилисали умове циљног корпуса против тог великосрпског национализма, но то су једноставно речено лагарије, и како би тај "оправдани револт" био оправдање за неке процесе чији смо свједоци.

Сама Божићна побуна (овдје) је добро "одрађена", екстремне ситуације (а имамо побуну уз помоћ стране силе након тек завршеног великог рата) траже елстремне мјере, но није било превише жртава, 16 припадника регуларних снага Краљевине СХС и око 34 припадника сепаратистичких снага, зеленаша.
Није остало превише зле крви, колико је било очекивати, наравно више је остало због догађаја који ће услиједити 1941-45.

Тачно јесте да су Црногорци себе сматрали најбољим међу Србима, и то се зна некад окренути у своју супротност, таквих примјера имамо код свих народа. И за јачање сепаратизма узроци могу бити обострани, такође имамо код свих народа свијета различита искуства.
Што се становника Цетиња тиче, њима се догађа оно што се догађа становницима сваког града када изгубе своју улогу коју су имали, када буду маргинализовани и тек блиједи обрис некадашње пријестолнице о којој су сви са поносом зборили. Истина, и данашње Цетиња јесте формално пријестолница, али тек пука симболика и призвук прошлих славних времена. Други градови у Црној Гори су економски, демографски и културно отишли испред.

Становници таквих градова који губе значај и бивају маргинализовани обично, ако не увијек, крену у другу крајност, екстремизам, у овом случају бивају "корисна" маса милогорском режиму који предано ради на србофобији.
Међутим, ствари нису никад једноставне, и у том Цетињу гдје јесте највећи % националних Црнигораца, преко 90% (на не великој популацији, 13.918 душа по задњем попису) имамо оне који су српству (рецимо упокојени историчар Предраг Вукић, Јован Маркуш и бројни други) остали вјерни.
 
Božićna pobuna i događaji koji su usledili nakon nje jesu neki od razloga srbofobije. Možda čak i glavni.
Zašto se onda baš o tom događaju snima serija? Zašto se baš o tom događaju sada pišu knjige i drže predavanja više nego pre? Zašto je Krsto Popović vojni lider zelenaša i kreator Božićne pobune nacionalni heroj na Cetinju i u Katunskoj nahiji?
I kako kaže nesrećni Šuković za vreme njegovog detinjstva su se igrali komita i žandara. Prvi su borci za slobodu, a drugi okupatori. Kao mi kada smo se igrali kauboja i Indijanaca.
To trovanje kreće od malih nogu, a sada je ubacilo u petu brzinu jer je Crna Gora nezavisna država i crnogorski nacionalni identitet je u kreiranju.
A kako ćeš ga brže i bolje kreirati nego da predstavljaš Srbe kao agresore i krvnike i da opoganiš srpsko ime u Crnoj Gori, čak i među onima koji se osećaju kao Srbima?
 
Božićna pobuna i događaji koji su usledili nakon nje jesu neki od razloga srbofobije.
Разлози су у правилу оправдани.
Овје је у питању изговор за једну бјесомунчну пропаганду, митоманију и "болдовање" србофобије.
Zašto se onda baš o tom događaju snima serija? Zašto se baš o tom događaju sada pišu knjige i drže predavanja više nego pre?
Зато што на таласу те митоманије и србофобије трасирају пртину процесима које су зацртали.
Zašto je Krsto Popović vojni lider zelenaša i kreator Božićne pobune nacionalni heroj na Cetinju i u Katunskoj nahiji?
Крсту Поповића су "ископали" уназад пар деценија, "погодан" им је како би га "употребили" у неким процесима које су зацртали.
До прије пар деценија бјеше апсолутно маргинализован, мали % Црногораца је чуо за њега, други су били глорификовани, Арсо Јовановић, Сава Ковачевић, Пеко Дапчевић, та екипа, неки би дискретно истицали неке друге (знаш ти добро које), Крсто није био у тој причи.
Он је да тако кажем "васкрсао" за потребе овог милогорског режима.
I kako kaže nesrećni Šuković za vreme njegovog detinjstva su se igrali komita i žandara. Prvi su borci za slobodu, a drugi okupatori. Kao mi kada smo se igrali kauboja i Indijanaca.
Шупковић је режимски пајац, говори како је наручено. Може лупати шта му падне на памет. Но није он толико млађи да се то толико промијенило, а ја сам упознао, и данас познајем на стотине Црногораца, мислим у територијалном смислу наравно, имао сам и имам бројне пријатеље, имам слику у каквој су средини одрасли, како размишљају, по којим начелима живе и који је систем вриједности. И то што Шупковић лупета нема никакве везе са истином, барем када говоримо о не тако давном прошлом времену.
Могуће мисли на овај миленијум, па ето да је пропаганда одрадила своје, међутим дешавања задњих мјесец дана, и колика је маса стала контра те пропаганде говоре да ни то нема покриће.
To trovanje kreće od malih nogu, a sada je ubacilo u petu brzinu....
Тек ће се појачати тровање након што је оволика маса стала у одбрану светиња, бацим понекад поглед на њихове портале, типови су у ратном стању, сваку су мјеру изгубили, прешло је то у хистерију. Ваља паметно одговорити.
 
Poslednja izmena:
Božićna pobuna i njena propast su svakako bili okidač za stvaranje srbofobije, pa i stvaranje nezavisnog crnogorskog identiteta.
I nakon propasti pobune sukobi su se nastavili. Ginuli su pripadnici i jedne i druge strane, kao i civili. Na hiljade je izbeglo iz zemlje.
Imaš i onu čuvenu priču o stradanju porodice Zvicer koja je doduše veoma sumnjiva, ali narod ju je prihvatio kao takvu.
Pa onda sraman zločin Milana Kalabića nad braćom Mijušković koji je obišao celu državu.

Sve te informacije, sve te slike normalno je da će da izazovu srbofobiju.
Crnogorci su na kraju krajeva i stvorili kult te Božićne pobune.

Krsto Popović ni danas nije mnogo popularan u Crnoj Gori osim kod Katunjana.
Vasojevići i recimo Bokelji ne mare mnogo za Krsta.
Čak mu recitiju i posrpdne stihove.
 

Back
Top