Čiji je naš jezik

[Mej bregami]

Srpski. Ne izjednačava se već se hrvatski navodi kao moguć prevod pojma slovinski i ilirski jer pripada podskupu tih pojmova.

Pa nisu rječnici napisani da daju moguće prijevode, ono je, ali ne mora biti.

 

[NickFreakyrgios]

Znači Hrvati govore isto stoljećima pa su se Srbi prikrpili jer i oni bi tako govorili.
Nix crkvenoslavenski, nix srboslavenski, nego samo kao Hrvati.

Поставио сам ги текстове из 13. веђа које можеш уредно читати ксо и хрватске из 16. века. не знам у чему је твој проблем кад Хрвати нису ни били предвиђени Гајем као нодиоци тог језика већ Илири.

 

[Mej bregami]

Пази овог дечка укидају а гледај колико је интелигентнији и елоквентнији од тебе!

Чет гпт!

Оптужбе да је Вук Караџић „покрао хрватске речнике и језик“ појављују се углавном у политичким и националним расправама, али је ово питање сложеније и захтева историчарски контекст.

Историјска позадина

1. Вук Караџић и његова реформа
Вук Караџић је своје реформе српског језика засновао на народном говору, посебно источног Херцеговца, који је био најближи штокавском дијалекту. Он је сакупљао народне песме, приче и изразе који су били у употреби међу српским народом. У свом раду је тежио да српски језик учини једноставнијим и ближим народу, насупрот дотадашњем црквенословенском језику.


2. Штокавски дијалекат
Штокавски дијалекат је био основа језичке реформе Вука Караџића, али је он такође био основа и за стандардизацију хрватског језика. Штокавски се говорио на простору данашње Србије, Црне Горе, Хрватске и Босне и Херцеговине, па је припадао и Србима и Хрватима, али и другим народима. Стога Вук није „украо“ нешто што није припадало само једном народу.


3. Сарадња са Хрватима
Вук Караџић је сарађивао са хрватским филолозима, попут Људевита Гаја, који је био заступник коришћења латинице и штокавског дијалекта као основе хрватског језика. Сарадња Вука и Гаја је у многоме утицала на уједначавање језика у јужнословенским земљама.


4. Хрватски речници
Постоје тврдње да је Вук користио радове хрватских филолога, али то није исто што и „крађа“. Вук је у својим делима често наводио изворе и људе са којима је сарађивао. Важно је напоменути да је и Људевит Гај преузимао од Вука, што показује да је реч о културној и научној размени, а не једностраној крађи.



Политички контекст

Оптужбе о „крађи“ често су израз политичких и националних расправа које су се појављивале у 19. и 20. веку, посебно током периода Југославије и након њеног распада. Тада су језик и културно наслеђе постали средства за дефинисање националног идентитета.

Истина је да су и Срби и Хрвати користили штокавски дијалекат као основу за стандардизацију језика, и да су постојали узајамни утицаји, али не може се рећи да је Вук „покрао“ хрватске речнике.

Ако вас занима детаљнија анализа или неки конкретан аспект овог питања, јавите се!

 

[NickFreakyrgios]

Pa nisu rječnici napisani da daju moguće prijevode, ono je, ali ne mora biti.

То што си ти глуп и злонамеран и немаш ни једног краља нити историјску личност посведочену свуда у источним и западним изворима ту ја не могу да ти помогнем. Форум није место за лечење комлекса.

 

[Mej bregami]

Поставио сам ги текстове из 13. веђа које можеш уредно читати ксо и хрватске из 16. века. не знам у чему је твој проблем кад Хрвати нису ни били предвиђени Гајем као нодиоци тог језика већ Илири.

Pa i nisi.

 

[Mej bregami]

То што си ти глуп и злонамеран и немаш ни једног краља нити историјску личност посведочену свуда у источним и западним изворима ту ја не могу да ти помогнем. Форум није место за лечење комлекса.

Pa upravo mi imamo, dok vi nemate.

 

[Пилипенда]

Znači Hrvati govore isto stoljećima pa su se Srbi prikrpili jer i oni bi tako govorili.
Nix crkvenoslavenski, nix srboslavenski, nego samo kao Hrvati.

Сад само да објасниш како тај говор којим Хрвати говоре тисућљећима још увијек до дана данашњег нису људски научили, а Срби преко ноћи преузели хрватски језик и најнеписменији Геџа га научио како је проговорио у свом селу у ком нико никад за Хрвате није ни чуо?

 

[NickFreakyrgios]

Pa upravo mi imamo, dok vi nemate.

Па ја сам ти поставио текстве из Ниландара који гоботе о нашим краљевима и извора имамо са других страба и Дубровачких повеља.
Свинимир се нигде не спомиње нити било ко.

Дакле једноставно краљевство од 11-15 века и опет смо обновили краљевину и Југославију док сте ви дудлали Мађарима ,Аустријанцима и то радите и данас и лечите ваше историјске фрустрације на нашим форумима

Бар плати нешто крстарици па кукај да те људи слушају или иди на пдф психологија.

 

[Mrkalj]

Pa nisu rječnici napisani da daju moguće prijevode, ono je, ali ne mora biti.

Upravo tako, pa me tvoja pristra(s)na interpretacija baš čudi.

 

[Mrkalj]

Сад само да објасниш како тај говор којим Хрвати говоре тисућљећима још увијек до дана данашњег нису људски научили, а Срби преко ноћи преузели хрватски језик и најнеписменији Геџа га научио како је проговорио у свом селу у ком нико никад за Хрвате није ни чуо?

Tako je!

Grebu, grebu i nožnim noktima ne bi li drvetom šumu zaklonili. I pazi ko se tu javlja, čovek iz Krapine koji se sam zavao "mej bregami" što mora da se prevede pomoću Google translate-a na srpski jezik "među bregovima".

I on ima skrupula da ovde nešto zine. Dučić lepo kaza o takvima...

 

[Mej bregami]

Сад само да објасниш како тај говор којим Хрвати говоре тисућљећима још увијек до дана данашњег нису људски научили, а Срби преко ноћи преузели хрватски језик и најнеписменији Геџа га научио како је проговорио у свом селу у ком нико никад за Хрвате није ни чуо?

Daleko od toga. Pa Srbi imaju posebnu nagradu za one koji nauce ispravno srpski, vukova ili tako nešto.

 

[Mej bregami]

Па ја сам ти поставио текстве из Ниландара који гоботе о нашим краљевима и извора имамо са других страба и Дубровачких повеља.
Свинимир се нигде не спомиње нити било ко.

Дакле једноставно краљевство од 11-15 века и опет смо обновили краљевину и Југославију док сте ви дудлали Мађарима ,Аустријанцима и то радите и данас и лечите ваше историјске фрустрације на нашим форумима

Бар плати нешто крстарици па кукај да те људи слушају или иди на пдф психологија.

Hilandar jedini dokaz?

 

[Mrkalj]

Daleko od toga. Pa Srbi imaju posebnu nagradu za one koji nauce ispravno srpski, vukova ili tako nešto.

Dakle, kakav zvekan od čoveka. Dal moraš lični jad javno ovim intenzitetom da ističeš? Vredi li ta dnevnica toliko?

 

[Mej bregami]

Upravo tako, pa me tvoja pristra(s)na interpretacija baš čudi.

Postoje rjecnici na sva tri narječja kroz 500 godina i svi su složni da Hrvat, Ilirac, Dalmatinac, Slovinac je jedno te isto. Ni jedan ne spominje Srbe.

 

[Mej bregami]

Dakle, kakav zvekan od čoveka. Dal moraš lični jad javno ovim intenzitetom da ističeš? Vredi li ta dnevnica toliko?

A nesti sam krivo napisao? Vukova diploma ne postoji?

 

[Mrkalj]

Добро да видимо те речи и колико их је ?

https://hrcak.srce.hr/204078

 

[Mrkalj]

Postoje rjecnici na sva tri narječja kroz 500 godina i svi su složni da Hrvat, Ilirac, Dalmatinac, Slovinac je jedno te isto. Ni jedan ne spominje Srbe.

Pogledajte prilog 1666765Pogledajte prilog 1666766Pogledajte prilog 1666767Pogledajte prilog 1666768

Pogledajte prilog 1666771

To sam i ja konstatovao i objasnio zašto. Kakav je to rečnik koji ne pominje pridev srpski, po najmnogoljudnijem narodu Balkana? Rimsko-katolički priručnik.

Srpski. Ne izjednačava se već se hrvatski navodi kao moguć prevod pojma slovinski i ilirski jer pripada podskupu tih pojmova.

Znak jednakosti je stavio neumrli magistar nuklearne fizike Miro Prpić alias Mir Harven alias Hroboatos na Wikipediji, pa ste svi vi koji ste tamo završavali večernju školu posisali njegove umotvorine.

 

[Mej bregami]

To sam i ja konstatovao i objasnio zašto. Kakav je to rečnik koji ne pominje pridev srpski, po najmnogoljudnijem narodu Balkana? Rimsko-katolički priručnik.

Srbi su tada jedni od malobrojnijih naroda, a i koristili su drugačiji jezik od danasnjeg.

 

[Mrkalj]

Srbi su tada jedni od malobrojnijih naroda, a i koristili su drugačiji jezik od danasnjeg.

Meni je plus (em milo i drago) što ti tako misliš.

 

[Пилипенда]

Tako je!

Grebu, grebu i nožnim noktima ne bi li drvetom šumu zaklonili. I pazi ko se tu javlja, čovek iz Krapine koji se sam zavao "mej bregami" što mora da se prevede pomoću Google translate-a na srpski jezik "među bregovima".

I on ima skrupula da ovde nešto zine. Dučić lepo kaza o takvima...

Јапица су речник пекли, њему нису ништа рекли...
Ко би о прахрватскомјезику могао писати боље него краписнки прапотомак?

 

[Mej bregami]

Meni je plus (em milo i drago) što ti tako misliš.

Srbi rastu od 19.st. kada se posrbljava svakog tko na tri nije na drvetu.
Zato i genetsko šarenilo u Srba.

 

[Пилипенда]

To sam i ja konstatovao i objasnio zašto. Kakav je to rečnik koji ne pominje pridev srpski, po najmnogoljudnijem narodu Balkana? Rimsko-katolički priručnik.


Znak jednakosti je stavio neumrli magistar nuklearne fizike Miro Prpić alias Mir Harven alias Hroboatos na Wikipediji, pa ste svi vi koji ste tamo završavali večernju školu posisali njegove umotvorine.

А госн. Катичић? Он је непобитно уствртио међусобну замјењивост тих појмова, а то је већ знаност пар екселанс, да простиш. Да л’ да опет качим онај Разговор угодни?

 

[Mej bregami]

А госн. Катичић? Он је непобитно уствртио међусобну замјењивост тих појмова, а то је већ знаност пар екселанс, да простиш. Да л’ да опет качим онај Разговор угодни?

Srpski i hrvatski jezik nemaju dodirnih točaka kroz povijest. Dok su Srbi forsirali i izmišljaju svakakve jezike i nemaju neku književnost ovim prepisivanja crkvenih knjiga, dotle kod Hrvata se narodni jezik razvija prirodnom putem na sva tri narječja iako dolazi od 17.st. do određene jezične standardizacije pisanja.
Pišu se prijevodi Biblije od 1500-tih, rječnici, gramatike, pišu se romani i poezija, izdavaju se knjige po uzoru na Italiju.
Do 19.st. štokavski prevladava kao standard. Tu onda dolazi Vuk koji to prepisuju i nudi Srbima kao gotov proizvod.
Osim površne sličnosti čim se zagrebe malo dublje dolazi do velikog razilaženja u jeziku. Recimo u kulinarstvu, od kuhinjskog pribora do imenovanja začina i namirnica to su različiti jezici.
Puno srpskinja ostavlja recepte na hrvatskim kulinarskim portalima, ali ono što ja čujem i doživim je da ih se izbjegava jer su nerazumljivi prosječnom Hrvatu, pogotovo generacijama rođenih od osamdesetih koji nisu imali prilike čuti te nazive.
Isto je na drugim stručnim područjima da knjige ako ne znaš jezik pripadnici tih naroda neće ih razumjeti knjige drugog naroda, kamoli da iz njih uče, ali tako je bilo i u Jugoslaviji.
Dok su Srbi većinom samo preuzimali izraze od stranaca, većinom francuskog, Hrvati su po uzoru na Čehe i Nijemce stvarali svoje izraze.
Zato danas srpski izgleda jako nekonzistentno, papazjanija svega i svačega, koji paše samo onom koji je na tome odrastao.

 

[NickFreakyrgios]

Hilandar jedini dokaz?

Имаш колико хоћеш треба да ти постављам све повеље?
Поставио сам ти књиге Ватрослава Јагића он за све зна зашто би тебе убеђибао нешто што је свим лингвистима познато.
Ја могу неком заинтетесованом да пружим нешто а да храним тролове не пичи ти само своју причу коју не можеш стару бабу убедити.
Шупља ти је прича скроз и јадна консултиј своју научну елиту било ког историчара са ХАЗУ па нек те подучи опште познатим стварима.
А не ти идеш у лављу јазбину наоружан прдежом.

 

[NickFreakyrgios]

Srpski i hrvatski jezik nemaju dodirnih točaka kroz povijest. Dok su Srbi forsirali i izmišljaju svakakve jezike i nemaju neku književnost ovim prepisivanja crkvenih knjiga, dotle kod Hrvata se narodni jezik razvija prirodnom putem na sva tri narječja iako dolazi od 17.st. do određene jezične standardizacije pisanja.
Pišu se prijevodi Biblije od 1500-tih, rječnici, gramatike, pišu se romani i poezija, izdavaju se knjige po uzoru na Italiju.
Do 19.st. štokavski prevladava kao standard. Tu onda dolazi Vuk koji to prepisuju i nudi Srbima kao gotov proizvod.
Osim površne sličnosti čim se zagrebe malo dublje dolazi do velikog razilaženja u jeziku. Recimo u kulinarstvu, od kuhinjskog pribora do imenovanja začina i namirnica to su različiti jezici.
Puno srpskinja ostavlja recepte na hrvatskim kulinarskim portalima, ali ono što ja čujem i doživim je da ih se izbjegava jer su nerazumljivi prosječnom Hrvatu, pogotovo generacijama rođenih od osamdesetih koji nisu imali prilike čuti te nazive.
Isto je na drugim stručnim područjima da knjige ako ne znaš jezik pripadnici tih naroda neće ih razumjeti knjige drugog naroda, kamoli da iz njih uče, ali tako je bilo i u Jugoslaviji.
Dok su Srbi većinom samo preuzimali izraze od stranaca, većinom francuskog, Hrvati su po uzoru na Čehe i Nijemce stvarali svoje izraze.
Zato danas srpski izgleda jako nekonzistentno, papazjanija svega i svačega, koji paše samo onom koji je na tome odrastao.

Природним путем без државе , краља нити било чега каква фата мозгарија.