To onaj njegov sivi autobus crvene boje?Čeka parkiran u blogu za potrebe linka...A to s latinicom i čirilicom-to je normalno-on svojom voljom piše scenarija svojih svetova -predstava...Isuse... novi momenti ... Ozi je ko masina... saltuje cirilicu i latinicu... zato oduvek tvrdim da je Oziman u stvari jednan program koji izmenja par algoritama i tek onda izbaci post.
A sumnju povecava i to sto mi nikada nije odgovorio na pitanje oko onog njegovog cuvenog autobusa, a to je - Da li pogleda prvo levo, pa desno kada prelazi ulicu... ili samo pichi pravo jer mu je nedokuciv atribut autobusa po sebi da gazi nemilice
Isuse... novi momenti ... Ozi je ko masina... saltuje cirilicu i latinicu... zato oduvek tvrdim da je Oziman u stvari jednan program koji izmenja par algoritama i tek onda izbaci post.
A sumnju povecava i to sto mi nikada nije odgovorio na pitanje oko onog njegovog cuvenog autobusa, a to je - Da li pogleda prvo levo, pa desno kada prelazi ulicu... ili samo pichi pravo jer mu je nedokuciv atribut autobusa po sebi da gazi nemilice
Ово је добро.
Гледам лево и десно јер улицу прелази моје тело (а које је објекат међу објектима), а не прелази улицу метафизички субјекат који је корелат тог и сваког објеката.. па да се не бих бринуо.
То је видиш добро питање упркос својој шаљивости?
Јер метафизички субјекат не може бити ударен од ниједног аутобуса или било чега другог. Тај субјекат није ствар међу стварима, Так субекат нема облик, димензије, просторност... па како он може бити згажен од аутобуса.
Очито је проблем што замишљате субјекат као неку тачку унутар мозга коју ето ми шетамо свуда уноколо. Није. Субјекат није ствар. Он се не креће. Он нема облик.
Испред мене рецимо имам аутобус, али иза мене нема никаквог простора... иза мене је "ствар по себи". О томе се ради. Постоји само испред субјекта. А не нешто иза или са стране, а што субјекат не опажа, јер би онда то иза било објекат који није опажен од субјекта а то је немогуће.
Ствар по себи није далеко. Она није нешто ето тамо негде. Она је буквално ИЗА ВАС....ето, баш сада док гледате у монитор. Иза вас нема никаквог зида. Зид се појављује тек када се окренете.
пс. Чудно звучи..али апсолутно истинито.
E,ovo je stvarno dobro... Ma ko šiša TO telo-neka ga gazi ta naša predstava od autobusa-sutra smišljamo drugu predstavu...
Nisi ukapirao Vitgenštajna-tu je izrekao ono šta i ja u nekoliko prethodnih postova kaoОво је добро.
.
Ово је добро.
). 
... sa svojim sistemom.
Nisi ukapirao Vitgenštajna-tu je izrekao ono šta i ja u nekoliko prethodnih postova kao
predlog da se menjamo...
L.Vitgenštajn je bio zaista genijalac izuzetne lucidnosti...Prvi je ,međutim,shvatio neizlečivu hroničnu boljku
jezika da krivi i zagađuje svaku istinitu misao...
Vidis Ozi da je i Vitgenstajn imao svojih svetlih trenutaka
Pusti Ozi sada i metafizicki subjekat i svoje telo... drzimo se tvog cuvenog Busa zute boje( nije crvene kako kaze fisherman, vec ako me secanje dobro sluzi zute boje, ali dobro to je sekundarno
Stojis nasred puta i gledas u autobus koji pichi ka tebi... autobus je objekat... okrenes mu ledja, i sve iza tebe postaje stvar po sebi, trancedento... nedokucivo razumu. Sad mi reci sta ce te naterati da se sklonis sa puta... da pobegnes glavom bez obzira? Intuicija?... Intuicijom si provalio da stvar po sebi ima istu sposobnost gazenja tvoga tela bas kao i autobus da si ostao okrenut ka njemu.
Ili onaj moj cuveni primer sa akvarijum. Gledam akvarijum i on je objekt... okrenem mu ledja... sada vise nije akvarijum iza mene.... nego stvar po sebi. Zamahnem laktom unazad i sta razbijam... akvarijum ili stvar po sebi... kakva je razlika... u oba slucaja ostajem mokar a ribice se prcakaju po parketu. Kako znam da ce posledice mog zamaha biti iste i po akvarijum i po stvar po sebi? Intuicijom.?...
Aj sad navali
Tu priču ,kao vozač busa,ispričaj istražnom sudiji koji dođe na uviđaj pogaženih! Dobiš LISICE PO SEBI i odeš u istražni zatvor po njemu...Претпоставио сам да ћеш нешто такво питати. .
Објекат ,самим тим и оно што ти зовеш "реалан предмет" може постојати као такав само када је опажен од стране субјекта тј. када је представљен испред њега. Значи,аутобус постоји као такав само испред субјекта који га опажа.
Сада, питаш се шта је онда са аутобусом када је он иза нечијег тела, или још боље испред неког човека који уопште нема чула, а кога ће без обзира на то згазити. Иако га овај не опажа?
Погрешно! Неће га згазити! Ако у тој сцени нема субјекта који опажа аутобус нема ни аутобуса , самим тим такав догађај сличан овоме на слици.... неће се десити.
Рецимо да су ови људи на слици у несвести.. или без чула. Али, ти који гледаш ту сцену јеси свестан и са свим чулима и једино за тебе постоји та сцена...тај аутобус и ови људи које он гази. Једино за тебе та сцена постоји као таква не за њих.
А када би и ти био несвестан, када би сва жива бића на Земљи била несвесна, онда би се тај догађај ипак да тако метафорички кажемо "десио" али то би било оно што тај догађај јесте изван сваког опажања. Нешто метафизичко, нама поптуно непојмљиво. НЕ ЗНАМО ШТА би у томе било ово што опажамо као човека и аутобус...али знамо шта то није. Није ништа што бисмо звали "аутобус" или "човек".
Претпоставио сам да ћеш нешто такво питати. .
Објекат ,самим тим и оно што ти зовеш "реалан предмет" може постојати као такав само када је опажен од стране субјекта тј. када је представљен испред њега. Значи,аутобус постоји као такав само испред субјекта који га опажа.
Сада, питаш се шта је онда са аутобусом када је он иза нечијег тела, или још боље испред неког човека који уопште нема чула, а кога ће без обзира на то згазити. Иако га овај не опажа?
Погрешно! Неће га згазити! Ако у тој сцени нема субјекта који опажа аутобус нема ни аутобуса , самим тим такав догађај сличан овоме на слици.... неће се десити.
Рецимо да су ови људи на слици у несвести.. или без чула. Али, ти који гледаш ту сцену јеси свестан и са свим чулима и једино за тебе постоји та сцена...тај аутобус и ови људи које он гази. Једино за тебе та сцена постоји као таква не за њих.
А када би и ти био несвестан, када би сва жива бића на Земљи била несвесна, онда би се тај догађај ипак да тако метафорички кажемо "десио" али то би било оно што тај догађај јесте изван сваког опажања. Нешто метафизичко, нама поптуно непојмљиво. НЕ ЗНАМО ШТА би у томе било ово што опажамо као човека и аутобус...али знамо шта то није. Није ништа што бисмо звали "аутобус" или "човек".
Да. Тај шофер је свестан да је згазио неког са леђа а који је био ИСПРЕД њега. Као што си и ти свестан тога када читаш у новинама које су ИСПРЕД тебе. Значи, за вас двојицу посотоји догађај у коме имамо аутобус који је неког згазио са леђа. За вас двојицу ...не и за тог који је згажен а који то није опазио или био свестан.
А када ни ви не бисте били свесни и тада би се нешто десило... не спорим. То нико није спорио ..Али то што би се "десило" не би било ништа што бисмо могли назвати "аутобус који је ударио у нешто". Јер изван опажања не знамо шта има... али знамо шта нема , нема простора, нема времена(самим тим ни оно "тада"), нема облика, нема димензија. Па како онда у томе ви можете причати о нечему што би звали "аутобус" ?
пс. Видим ја да ви у овоме налазите неки хумор. А заправо је смешно то да се узима као хумор нешто што је аподиктичка истина. Али ако вас то забавља ...
Događaj gaženja bilo da je opažen ili ne su se desili izvan svih tih atributa koje im svest pridaje . Jedina je razlika što se u prvom slučaju direktno pridodaju atributi svesti opažanjem a u drugom je naknadno to urađeno rekonstrukcijom.
Ukratko, trebalo bi prihvatiti da postoje dve vrste množine, dva moguca znacenja reci razlikovati, dva shvatanja razlike izmedju istog i drugog, jedno kvalitativno a drugo kvantitativno. Jednom ta množina, to razlikovanje, ta heterogenost sadrže broj samo u potenciji, kako bi rekao Aristotel: to znaci da svest vrši kvalitativno rašclanjivanje bez ikakve zadnje misli da broji svojstva ili cak da razlikuje više njih; tada je to, svakako, množina bez kvantiteta. Drugi put, opet, rec je o množini elemenata koji se broje ili za koje se drži da se mogu brojati; ali, tada se misli na mogucnost da se oni eksteriorišu jedni u odnosu prema drugima:
razvijamo ih u prostoru.
Na zalost toliko smo navikli da ta dva znacenja iste reci objašnjavamo jedno drugim, da ih cak opažamo jedno u drugom, da nam je neverovatno teško da ih razlikujemo ili bar da to razlikovanje izrazimo jezikom. Tako smo rekli da se više stanja svesti organizuju medju sobom, da se prožimaju, sve više obogacuju, pa bi jednom ja koje ne zna za prostor moglo dati osecanje cistog trajanja; ali, kada smo upotrebili rec »više«, mi smo ta stanja vec odvojili jedna od drugih. mi smo ih eksteriorisali jedna u odnosu prema drugima, jednom recju stavili smo ih jedno do drugoga; a na taj nacin smo, samim izrazom kojim smo bili primorani da se poslužimo, odali duboko ukorenjenu naviku da vreme razvijamo u prostoru. Od slike tog, jednom izvršenog, razvijanja nužno posudjujemo reci odredjene da pokažu stanje duše koja to razvijanje još uopšte nije izvršila: te reci su, dakle, okaljane jednim prvobitnim grehom, i predstava o množini bez odnosa sa brojem i prostorom, ma koliko bila jasna za misao koja se povlači u se i odvaja, ne bi se mogla prevesti u jezik zdravog razuma.
Za Nereja
Ogled o neposrednim cienjenicama svesti, NIP Mladost, Beograd,1978.godina, strana 58.
Onda moram biti oprezan. Izgleda da cesto ( cini mi se ) koristis neke od njih, prema nekima trik 18, 22, a, kako vidim, omiljen ti je trik 8 - onaj da iznerviras protivnika da pobesni. A znajuci da je Sopenhauer te trikove preporucio zbog toga kako da se uvek bude u pravu , i dopustenim i nedopustenim sredstvima ( per fas en nefas ), nije nimalo cudno sto sam oprezan . 
Dobro,citat se ovde ne vidi,ali je svakako jasno da je i nastao dejstvom pozitivista koji su uveliko u to vreme raskrinkavali nemogućnost izricanja istina rečima...
Ово је добро.
Гледам лево и десно јер улицу прелази моје тело (а које је објекат међу објектима), а не прелази улицу метафизички субјекат који је корелат тог и сваког објеката.. па да се не бих бринуо.
То је видиш добро питање упркос својој шаљивости?
Јер метафизички субјекат не може бити ударен од ниједног аутобуса или било чега другог. Тај субјекат није ствар међу стварима, Так субекат нема облик, димензије, просторност... па како он може бити згажен од аутобуса.
Очито је проблем што замишљате субјекат као неку тачку унутар мозга коју ето ми шетамо свуда уноколо. Није. Субјекат није ствар. Он се не креће. Он нема облик.
Испред мене рецимо имам аутобус, али иза мене нема никаквог простора... иза мене је "ствар по себи". О томе се ради. Постоји само испред субјекта. А не нешто иза или са стране, а што субјекат не опажа, јер би онда то иза било објекат који није опажен од субјекта а то је немогуће.
Ствар по себи није далеко. Она није нешто ето тамо негде. Она је буквално ИЗА ВАС....ето, баш сада док гледате у монитор. Иза вас нема никаквог зида. Зид се појављује тек када се окренете.
пс. Чудно звучи..али апсолутно истинито.
Dobro,citat se ovde ne vidi,ali je svakako jasno da je i nastao dejstvom pozitivista koji su uveliko u to vreme raskrinkavali nemogućnost izricanja istina rečima...
Među njima i pomenuti L.Vitgenštajn koji se čak i nekih svojih dela odrekao kad je to shvatio...
Nego...
Valjalo bi okrenuti "stvari" na sledeći način: SMATRATI DA SE DOGAĐAJI ODVIJAJU I BEZ PRISUSTVA SUBJEKATA ,a subjekat kad načini "uvid" u događaje
-biva akterom događanja i čak uspostavlja delimičnu korelaciju...
Ovo obezbeđuje nezavisnost događanja,a i prestaje potreba za stvari po sebi ,supstancije i sl. jer su u tom slučaju IRELEVANTNI...
