Bergson - Trajanje i istovremenost

[krinka5]

Znači kretanje izvan saznajuće svesti je nešto kao sazvučje (metaforički rečeno) , takođe metaforički rečeno umesto prostornog ređanja jednog pored drugog imamo prožimanje mnoštva, kao slojevi na sliici-umetničkom delu , zapravo kao lazuri jedan "ispod" drugog čije prožimanje čini harmoniju ?

Da se ispravim , ovo slojevi i lazuri jedan ispod drugog imaju neku svoju prostornost pa i nisu baš najbolji za poređenje , znači ipak je muzika najbolja za poređenje.

 

[oziman]

Za apodiktičke "činjenice"sam već rekao.Pošto je sve u tvom umu-i te apodiktičke su iz tvog uma samo...
I sam kažeš da trajanje nije realno,ali pošto i ti nisi realan (kako i sam kažeš)-kako onda možeš da tvrdiš da nešto drugo nije realno?

Оно што зовем ја није моје тело, које је такође објекат међу објектима и сасмим тим не постоји као такво изван свести. Када кажем ЈА мислим на сазнајући субјекат који је нешто метафизичко.
Али не могу сваком овде да објашњавам нешто што сам већ сто пута објашњавао. Ево дао сам ти блог..А ти кликни на то ако тај напор може да се прбије кроз кочнице догми којима си научен и које кажу да је то сувишан напор.!

Ако је сувишан..онда заборави. И мене мрзи да сваком објашњавам нешто што јер нема снаге да притисне један линк.

http://forum.krstarica.com/entry.php/4886-KORELATIVNOST-SUBJEKTA-I-OBJEKTA

 

[oziman]

Da se ispravim , ovo slojevi i lazuri jedan ispod drugog imaju neku svoju prostornost pa i nisu baš najbolji za poređenje , znači ipak je muzika najbolja za poređenje.

Тачно. Музика је нешто што нам то идеално може приближити.
Лепо си то метафорички презентовао и оним слојевима који се прожимају.

Али све сту то поређења док то о чему говоримо треба непосредно пронаћи у себи ,а немају сви способност "урањати у чисто трајање " како каже Бергсон.

Bile su potrebne godine da bih shvatio, a potom da bih prihvatio, da svi nemaju istu sposobnost kao ja da žive i da uranjaju u čisto trajanje. Kada mi se ta ideja trajanja javila prvi put, bio sam ubeđen da je dovoljno da je izložim pa da se uklone sve nejasnoće, i verovao sam da u tom pogledu nije potrebno ništa više do da se čovek obavesti. Kasnije sam uvideo da stvari stoje sasvim drukčije.
Bergson

 

[NEREJ]

@oziman,

Na temi Lajbnicova teodikeja si u postu br. 16 izneo tvrdnju da " niti postoji buducnost, niti postoji slobodna volja ". Sad, oko slobodne volje necu sada ( to je ipak zasluga nemacke klasicne filozofije, one, koju ti nisi savladao ), ali da te priupitam sta znaci Bergsonov sledeci citat ?

" Trajanje je jedan neprekidan progres proslosti koja nagriza buducnost i koja se nadima iduci napred." ( A.Bergson, Stvaralacka evolucija, Kosmos, Beograd, 1932.,str.32 )

Sta to znaci ? Kako se to " nagriza " nepostojeca ( po tebi ! ) buducnost ? I kakav je to progres proslosti ?

 

[fisherman1]

Bergsonu,a sledstveno i Ozimanu,vreme huji kao vetar događanja kroz um pa ga samo kao osluškuju i naslućuju...
Bajke za nepismene...

 

[krinka5]

@oziman,

Na temi Lajbnicova teodikeja si u postu br. 16 izneo tvrdnju da " niti postoji buducnost, niti postoji slobodna volja ". Sad, oko slobodne volje necu sada ( to je ipak zasluga nemacke klasicne filozofije, one, koju ti nisi savladao ), ali da te priupitam sta znaci Bergsonov sledeci citat ?

" Trajanje je jedan neprekidan progres proslosti koja nagriza buducnost i koja se nadima iduci napred." ( A.Bergson, Stvaralacka evolucija, Kosmos, Beograd, 1932.,str.32 )

Sta to znaci ? Kako se to " nagriza " nepostojeca ( po tebi ! ) buducnost ? I kakav je to progres proslosti ?

Koliko sam razumeo (preko Ozimana ) po Bergsonu postoje dve vrste trajanja , trajanje kako ga poima saznajuća svest i ono koje je izvan nje. Očigledno je da se ta Bergsonova račenica odnosi na prvi slučaj (podvučen deo moje rečenice).

 

[Vitali]

Odbacivanje empirije i stvarnosti je psihicki poremecaj, ne filosofija.

 

[oziman]

@oziman,

Na temi Lajbnicova teodikeja si u postu br. 16 izneo tvrdnju da " niti postoji buducnost, niti postoji slobodna volja ". Sad, oko slobodne volje necu sada ( to je ipak zasluga nemacke klasicne filozofije, one, koju ti nisi savladao ), ali da te priupitam sta znaci Bergsonov sledeci citat ?

" Trajanje je jedan neprekidan progres proslosti koja nagriza buducnost i koja se nadima iduci napred." ( A.Bergson, Stvaralacka evolucija, Kosmos, Beograd, 1932.,str.32 )

Sta to znaci ? Kako se to " nagriza " nepostojeca ( po tebi ! ) buducnost ? I kakav je to progres proslosti ?

То је метафора о грудви снега која се котрља и надима сама собом, а која се односи не на прогрес времена линије, већ управо на то што је Бергсон звао "квалитативна множина". Јер тај прогрес није ређање ствари једне до друге већ својеврстан прогрес на начин прожимања. Мелодија је пример а то. Јер свака нота додаје мелодији нешто ново, а не додаје се до других тонова ређањем већ прожимањем.

Размисли о томе мао боље јер је то веома моћан увид.

У садашњости имамо посла само са једним јединим тоном. Прошли тонови су у сећању?

Па шта је онда та мелодија?.... Тај један тон у садашњости није мелодија?

Тачно. Није. потребни су и ови прошли тонови којих се сећамо.

Али како ми то призивамо свести те прошле тонове?

Не тако што их ређамо један до друго,г јер бисмо тако добили акорд. Какофонију звукова свих тонова који звуче одједанпут заједно. Не! Него је мелодија скуп свих тих тонова али на свјеврстан начин прожимања.

Odbacivanje empirije i stvarnosti je psihicki poremecaj, ne filosofija.

Значи по теби су сви они који су ставрали идеалистичку филозофију од Декарта, преко Лока. Барклија, Канта, Шопенахуера, Бергсона..."психички болесници"?

Боље се врати на форум "религија" ..тамо те чекају твоје догме. Ово је форум за људе који умеју да мисле.

пс. И баш ме занима да ли си успео да кликнеш на онај линк ка мом блогу о колеративности или ти твој ментлни систем није дозволио тај напор а који је окарактерисао као "непотребан"?

 

[Vitali]

Значи по теби су сви они који су ставрали идеалистичку филозофију од Декарта, преко Лока. Барклија, Канта, Шопенахуера, Бергсона..."психички болесници"?

Barkli i Bergson da, Sopenhauer je naginjao ka tome. A Dekart, Kant, i Lok nisu odbacivali realnost, Dekart jeste, al samo u jednom detalju.

Ово је форум за људе који умеју да мисле.

Pa sta ces onda ovde sa tim nebuloznim dogmama. Hriscanske dogme o devicanskom rodjenju i hodanju po vodi su blize istini od tvog anti-realizma.

 

[oziman]

Pa sta ces onda ovde sa tim nebuloznim dogmama. Hriscanske dogme o devicanskom rodjenju i hodanju po vodi su blize istini od tvog anti-realizma.

А шта ћеш ти са тим догмама овде? Изнео си суд. критику.. ОК!!!
Али овде си на форму Филзоофије и за тај твој суд мораш дати разлог итинитости!

Кажеш ти филзофи којима ни ти ни ја нисмо ни до малог прста на левој нози... јесу лудаци! Ок. Чак и то можеш рећи у смислу негирања али мораш образложити ..зашто?

Ето Лок. Човечанству је указао на чињеницу да ткз секундарни квалтиети тј боја, мирис,. укус,. чврстоћа не постоје на предметима око нас. ВЕЋ ДА СУ ТО СВЕ СУБЕЈЕТИВНИ ОСЕТИ. То је видиш ФАКТ!

Твој одгвор на тај факт..је да је Лок био луд. И шта ја могу рећи на то осим да ти саветујем да се боље запиташ ко је ту луд а ко гл.......

пс. И овакво прогалашавање за лудост знања које ти ниси спсобан да разумеш убудћуе ћу пријављивати модераторима.

 

[fisherman1]

Barkli i Bergson da, Sopenhauer je naginjao ka tome. A Dekart, Kant, i Lok nisu odbacivali realnost, Dekart jeste, al samo u jednom detalju.


Pa sta ces onda ovde sa tim nebuloznim dogmama. Hriscanske dogme o devicanskom rodjenju i hodanju po vodi su blize istini od tvog anti-realizma.

Oziju je krivo što nije uspeo da hoda po vodi-veštinu levitacije nije uspeo da savlada,a da jeste-otkačio bi i Bergsona i Atrtura ladno...To pokazuje samo koliko
i filozofi bivaju povodljivi i pored sve pameti...

 

[oziman]

Oziju je krivo što nije uspeo da hoda po vodi-veštinu levitacije nije uspeo da savlada,a da jeste-otkačio bi i Bergsona i Atrtura ladno...To pokazuje samo koliko
i filozofi bivaju povodljivi i pored sve pameti...

Како разговарти са неким коме изнесеш не хипотезе... него ФАКТЕ ... а он у те факте гледа као теле у шарена врата и онда изнесе са неких висина баналног мишљења ...суд да је неко луд?

 

[krinka5]

Како разговарти са неким коме изнесеш не хипотезе... него ФАКТЕ ... а он у те факте гледа као теле у шарена врата и онда изнесе са неких висина баналног мишљења ...суд да је неко луд?

Pa nemoj razgovarati.
Nego pusti sad to već objasni ovaj tvoj post.

То је метафора о грудви снега која се котрља и надима сама собом, а која се односи не на прогрес времена линије, већ управо на то што је Бергсон звао "квалитативна множина". Јер тај прогрес није ређање ствари једне до друге већ својеврстан прогрес на начин прожимања. Мелодија је пример а то. Јер свака нота додаје мелодији нешто ново, а не додаје се до других тонова ређањем већ прожимањем.

Размисли о томе мао боље јер је то веома моћан увид.

У садашњости имамо посла само са једним јединим тоном. Прошли тонови су у сећању?

Па шта је онда та мелодија?.... Тај један тон у садашњости није мелодија?

Тачно. Није. потребни су и ови прошли тонови којих се сећамо.

Али како ми то призивамо свести те прошле тонове?

Не тако што их ређамо један до друго,г јер бисмо тако добили акорд. Какофонију звукова свих тонова који звуче одједанпут заједно. Не! Него је мелодија скуп свих тих тонова али на свјеврстан начин прожимања.

Bergsonova rečenica koju je @Nerej postavio je konkretna i u njoj se pominje prošlost i budućnost , znači ona glasi ; " Trajanje je jedan neprekidan progres proslosti koja nagriza buducnost i koja se nadima iduci napred."

Kako može trajanje biti progres prošlosti koja nagriza budućnost kada izvan spoznajne svesti ne postoji ni prošlost ni budućnost ?

 

[Vitali]

Ето Лок. Човечанству је указао на чињеницу да ткз секундарни квалтиети тј боја, мирис,. укус,. чврстоћа не постоје на предметима око нас.

Glupost. Ovo su pricali Lok i Dekart: primarni i sekundarni kvaliteti postoje. Primarni- cvrstina, prostornost, kretanje, broj i oblik, su realni i apsolutni, dok su sekundarni- boja, ukus, miris, zvuk- zavisni (od ispravnosti organa za percepciju koje poseduje subjekat), ali su i oni takodje realni.

 

[oziman]

Bergsonova rečenica koju je @Nerej postavio je konkretna i u njoj se pominje prošlost i budućnost , znači ona glasi ; " Trajanje je jedan neprekidan progres proslosti koja nagriza buducnost i koja se nadima iduci napred."

Kako može trajanje biti progres prošlosti koja nagriza budućnost kada izvan spoznajne svesti ne postoji ni prošlost ni budućnost ?

У самом питању имаш и одгвор а он се састоји у оном "непрекидан". Значи, недељив непрекидан прогрес. Чим га поделиш на прошлост, садашњост и будућност поделио си га на три дела поређаних један до другог у просотору а то није никакв непрекидан прогрес ..зар не?
Бергсон ту говори о квалитаивноју множини. О њеном прогресу и еволуцији која је нешто сасвим другачије од ређања делова једних до других. Која је сасвим другачија од делова уопште. Зато сам ти указао на мелодију јер у њој нема делова, нема тонова иако морамо рећи да је састављена из тонова тонови су ту само у потенцији.

Исто је и са овим. Тај прогрес не позаје никакве делове па ни део линије који ћемо завти прошлост, садашњост или будућност.

Ево целог тог контекста из Стваралачке еволуције:

Dakle, mi opažamo samo ono što je obojeno, to jest psihološka stanja. Zapravo, ova „podloga" nije stvarnost; to je za našu svest jedan prost znak namenjen da je podseća neprestano na veštački karakter radnje kojom pažnja stavlja jedno stanje pored drugog, tamo gde se odigrava kontinuiranost. Kad bi se naša egzistencija sastojala od odvojenih stanja od kojih bi jedno ravnodušno ja imalo da pravi sintezu, tada za nas ne bi bilo trajanja. Jer jedno ja koje se ne menja ne traje, a pogotovo ne traje jedno psihološko stanje koje ostaje istovetno sa samim sobom sve dok nije zamenjeno sa sledećim stanjem. Uzalud će se, prema tome, nizati ova stanja jedno do drugog, na jednom;'« koje ih održava; nikad ova čvrsta stanja, nanizana na ono što je čvrsto, neće dati trajanje koje teče. U stvari, tako se dobija jedna veštačka imitacija unutarnjeg života, jedan statički ekvivalent bolje podesan za zahteve logike i jezika, baš zato što se odatle uklanja stvarno vreme. Ali, što se tiče psihološkog života, takvog kakav se odigrava pod simbolima koji ga pokrivaju, opaža se bez po muke da je vreme njegova sušta građa.
Nema, uostalom, građe otpornije i supstancijalnije. Jer naše trajanje nije jedan trenutak koji zamenjuje drugi trenutak: tada bi bila uvek samo sadašnjost; nikad produženja prošlog u sadašnjem, nikad evolucije, nikad konkretnog trajanja. Trajanje je jedan neprekidan progres prošlosti koja nagriza budućnost i koja se nadima idući napred.

 

[fisherman1]

Како разговарти са неким коме изнесеш не хипотезе... него ФАКТЕ ... а он у те факте гледа као теле у шарена врата и онда изнесе са неких висина баналног мишљења ...суд да је неко луд?

Izvini,ali neupućenom u psihologiju to i može da izgleda pomalo lucnuto...
Jer,ako si ti jedno filozofsko učenje do te mere usvojio da ti čak i matrice i obrasci superega s tim učenjem u skladu,bacajući
u drugi plan funkcionalnost ega-tada to počinje da liči na ponašanje kinika koji su se takođe "srodili" sa svojim učenjem...
Ima nas koji to tolerantno razumemo kao slobodu izbora pojedinca,ali oni socijalizovaniji sa snažnijim superegom baš i nisu
naročito tolerantni...
Svakako je učenje koje prihvataš večini "uvrnuto" (bilo moderno zbog ekstravagancije u 19 veku i nešto s Bergsonom u 20.v.)
i dobro je dok si i ti svestan toga...
Naravno da može da egzistira kao intelektualni aspekt postojanja,međutim ne valja biti isključiv i odbacivati objektivizam...
Najbolje je sagledavanje svake pojave ili događanja višeznačno...Lično se trudim,ali mi fali i znanja i performansi...
Ali nisam na "meti",bar ne često...
Evo predlažem ti da sledeći post ti napišeš kao objektivista,a ja ću kao idealista-uveravam te da bi eksperiment bio interesantan...
Može i u ovoj temi,samo kaži "važi."..

 

[oziman]

Evo predlažem ti da sledeći post ti napišeš kao objektivista,a ja ću kao idealista-uveravam te da bi eksperiment bio interesantan...
Može i u ovoj temi,samo kaži "važi."..

Ipak su takve igre za kafanu gore na lepljivim temema.

A uоstalom ne mozes izjednacavati idealizam koji je na apodtktickim temeljima istinitosti sa realizmom koji je jedan obican apsurd.
Реализам је користан за практична питања појавног света, али је потпуно изван могућности бављења суштином света и живота.
Тако да не можемо променити улоге. Јер је тешко глумити некога ко верује у апсурд.

 

[NEREJ]

@oziman,
Opet ja o babama, ti o zabama. Kako moze proslost, dakle, ono cega vise nema,da stvara progres , napredak ? I kako moze da " nagriza " buducnost ( gle, proslost ! ), dakle ono cega jos nema ? Proslost svojim pukim produzavanjem donosi samo - proslost ! I sta se tu " nadima "?

Hocu da kazem da su i progres i nadimanje - delatni cinovi ! Ono cega u tvojoj filozofiji ( dakle - delatnost ! ), ne postoji. I tvoj primer sa grudvom snega i kompozicijom ( sto je Bergsonov primer) zanemaruje da u tom cinu postoji delatnost. Jer, kako to grudva snega raste sama po sebi, nicim izazvana ? Kako ? Postoje teorije koje sazimaju proslost i buducnost u sada. Ali one uvek ukljucuju delatnost. Postoje razna vremena, i proslost.Kosmicka, geoloska, zivotinjska, ljudska... a nadam se da govorimo o ljudskom. Ali i istorijsko ( a tek, povesno ) vreme nije jednoobrazno proteklo za sve ljude, odnosno : " Vreme kao apstraktna hronoloska mera, i generacije koje slede jedna drugoj u prilicno jednakom razmaku godina, niti pruzaju kriterijum, niti nose sa sobom znakove zakona ili procesa. Razvitak je do sada bio razlicit, jer su razlicita dela bila izvrsena u istoj vremenskoj jedinici " ( A.Labriola, O istorijskom materijalizmu, Kultura, Beograd, 1958.,str.43 ).

Fihte, eto, idealista, je mnogo bio u pravu kada je umesto Dekartovog " Mislim, dakle jesam " , rekao - " Delujem, dakle, jesam ". Ali to je vec tebi nepoznat teren.

 

[fisherman1]

Ipak su takve igre za kafanu gore na lepljivim temema.

A uоstalom ne mozes izjednacavati idealizam koji je na apodtktickim temeljima istinitosti sa realizmom koji je jedan obican apsurd.
Реализам је користан за практична питања појавног света, али је потпуно изван могућности бављења суштином света и живота.
Тако да не можемо променити улоге. Јер је тешко глумити некога ко верује у апсурд.

Slab si glumac?Hajde nek ti onda bude...
Ali samo da znaš da su apodiktičke istine idealizmu isto šta i aksiomi objektivizmu...Deduciranje jednih i drugih silogistički zaključuješ
na isti način kao i objektivist-apsurdno tj.besmisleno...
Nema tu neke značajne razlike-krajnje istine ni jedni ni drugi:stvar po sebi,ili bitak po sebi i s druge strane supstanciju ili osnovu materije...
Konačno:nije li u pitanju jedna ista STVAR ili IDEJA ?
Irelevantno je što idealista gleda u svoj um svet pojava i zove ih predstava,a objektivista reflekciju okolnog sveta koga tako i zove-SVE JE TO IPAK
JEDAN TE ISTI SVET S JEDNOM TE ISTOM ISTINOM POSTOJANJA!

 

[oziman]

@oziman,
Opet ja o babama, ti o zabama. Kako moze proslost, dakle, ono cega vise nema,da stvara progres , napredak ? I kako moze da " nagriza " buducnost ( gle, proslost ! ), dakle ono cega jos nema ? Proslost svojim pukim produzavanjem donosi samo - proslost ! I sta se tu " nadima "?

Видиш. Бергсонова филозофија није попут Ничеове где имаш један афоризам и сада је на теби да исти дешифрујеш и доносиш закључе типа шта је Ниче хтео рећи.

Прошлост код Бергсона није оно што мислиш да јесте.
Видиш, оно што зовеш садашњост такође је прошлост ако ниси знао. То је још један факт.
Све је меморија. Оно што ти зовеш садашњост такође је меморија. Размисли о овоме:

U razmaku od jedne sekunde crvena svetlost- sa najvecom duzinom talasa ima 400 triliona sukcesivnih treptaja. U sadasnjosti je samo jedan treptaj...a u nasoj svesti osecaj crvene svetlosti koji je zapravo MEMORIJA. Kada opazamo mi se zapravo secamo. Sadasnjost nije opazljiva. Iz nje izviru osecaji i opazaji slike, dok je ona izvoriste pecepcije ali izvan saznanja. Ona je "stvar po sebi".

Hocu da kazem da su i progres i nadimanje - delatni cinovi ! Ono cega u tvojoj filozofiji ( dakle - delatnost ! ), ne postoji.

А чега има ако нема делатности, само што та делантност ниеј кретање нечега матерјалног из тачке А у тачку Б а што није кретање, већ оно што делатност јесте.

I tvoj primer sa grudvom snega i kompozicijom ( sto je Bergsonov primer) zanemaruje da u tom cinu postoji delatnost. Jer, kako to grudva snega raste sama po sebi, nicim izazvana ? Kako ?

Па никако у емпиријском свету. Али у недељивом , у квалитавниј множини отпадају питања како и зашто јер ту нема делова.
Да ли си обратио пажњу на оно о мелодији што сам написао? То ти може појаснити о чему говоримо. О нечему што је мноштво али не мноштво делова поређаних једно до другог тако да питања зашто и како ту немају важења..

Postoje teorije koje sazimaju proslost i buducnost u sada. Ali one uvek ukljucuju delatnost. Postoje razna vremena, i proslost.Kosmicka, geoloska, zivotinjska, ljudska... a nadam se da govorimo o ljudskoj. Ali i istorijsko ( a tek, povesno ) vreme nije jednoobrazno proteklo za sve ljude, odnosno : " Vreme kao apstraktna hronoloska mera, i generacije koje slede jedna drugoj u prilicno jednakom razmaku godina, niti pruzaju kriterijum, niti nose sa sobom znakove zakona ili procesa.

Те твоје "теорије које си извео из научног метода немају везе са са правом делатношћу. Та твоја делатност је једна линија. Један вектор. Нешто што нема везе нити са кретањем нити са трајањем.

Razvitak je do sada bio razlicit, jer su razlicita dela bila izvrsena u istoj vremenskoj jedinici " ( A.Labriola, O istorijskom materijalizmu, Kultura, Beograd, 1958.,str.43 ).

Како те не мрзи да наводиш издаваче, годину, страну..

 

[NEREJ]

Видиш. Бергсонова филозофија није попут Ничеове где имаш један афоризам и сада је на теби да исти дешифрујеш и доносиш закључе типа шта је Ниче хтео рећи.

Прошлост код Бергсона није оно што мислиш да јесте.
Видиш, оно што зовеш садашњост такође је прошлост ако ниси знао. То је још један факт.
Све је меморија. Оно што ти зовеш садашњост такође је меморија. Размисли о овоме:

U razmaku od jedne sekunde crvena svetlost- sa najvecom duzinom talasa ima 400 triliona sukcesivnih treptaja. U sadasnjosti je samo jedan treptaj...a u nasoj svesti osecaj crvene svetlosti koji je zapravo MEMORIJA. Kada opazamo mi se zapravo secamo. Sadasnjost nije opazljiva. Iz nje izviru osecaji i opazaji slike, dok je ona izvoriste pecepcije ali izvan saznanja. Ona je "stvar po sebi".



А чега има ако нема делатности, само што та делантност ниеј кретање нечега матерјалног из тачке А у тачку Б а што није кретање, већ оно што делатност јесте.



Па никако у емпиријском свету. Али у недељивом , у квалитавниј множини отпадају питања како и зашто јер ту нема делова.
Да ли си обратио пажњу на оно о мелодији што сам написао? То ти може појаснити о чему говоримо. О нечему што је мноштво али не мноштво делова поређаних једно до другог тако да питања зашто и како ту немају важења..



Те твоје "теорије које си извео из научног метода немају везе са са правом делатношћу. Та твоја делатност је једна линија. Један вектор. Нешто што нема везе нити са кретањем нити са трајањем.



Како те не мрзи да наводиш издаваче, годину, страну..

Ne mrzi me da navodim, jer, rekoh ti vec, to je stvar postenja. A znam da mnogi drugi su rekli to pre mene. I umoran sam vise. Kod tebe ne vredi iznositi argumente. Tako je to kod samoukih filozofa. Ja sam prosto, navikao na drugaciju diskusiju. A Nice ti cas odgovara,a cas pljujes po njemu?! Dosledan si, nema sta. Oko tvoje tvrdoglavosti, ima jedan lep latinski citat, ali ako bih citirao ti bi se naljutio, i pretio da me prijavis moderatorima zbog uvrede. I, tako, sto se mene tice, za danas dosta. Lako je tebi, bez obaveza.

 

[fisherman1]

Takođe sam pisao i o tome da je nemoguće umreti, i ta ideja do koje sam došao bila je interesantna. Ako se ne varam i filozofija se slaže sa time. Ebiga, više sam voleo da razmišljam nego da čitam. Ali je mnogo lepo kad sam otktiješ nešto takvo i uveren si da je to nesporno tačno. Samo je glupo što to drugima govorim verujući u tom momentu da sam originalan.

Vau-znači besmrtni smo...A ovi koji su riknuli, njima je glupo i da nam se jave jer mi još i ne znamo da se večno postoji...
Neće da nas uznemiravaju i ako bi saznali-svi bi se poubijali i nastao bi TAMO takav krkljanac da je pitanje kako bi se sve to potrpalo...
Jeste neograničeno,ali vala-nekog reda treba da ima...

 

[muzjak]

Vau-znači besmrtni smo...A ovi koji su riknuli, njima je glupo i da nam se jave jer mi još i ne znamo da se večno postoji...
Neće da nas uznemiravaju i ako bi saznali-svi bi se poubijali i nastao bi TAMO takav krkljanac da je pitanje kako bi se sve to potrpalo...
Jeste neograničeno,ali vala-nekog reda treba da ima...

Samo ti se čini da je smešno.
Oni koji su riknuli oni ne mogu da se jave, jer su riknuli. Ali ti za sebe ne možeš da rikneš.
Objasni mi kako bi mogao da doživiš svoju smrt, kad već misliš da je smešno?

 

[Compañeros]

Да. Сунце се окреће око земље! То сви виде. То је закључак здравог разума.Чак је и велики Аристотел то закључио ! Док, тврдити да се Земља окреће око Сунца је супротно очигледном, самим тим и здравом разуму.

Ovo je Vitgenstajn davno razbucao -

‘I’ve always wondered why’, says W., ‘for so long people thought that the Sun revolved around the Earth.’

‘Why?’ said his surprised interlocutor, ‘well, I suppose it just looks that way’

‘Hmm’, retorted W. ‘and what would it look like if the Earth revolved around the Sun?

Odgovor: Isto.

Ko hebe te starine koji nisu znali da postavljaju prava pitanja.

Kasnije je raskrinkao i celu filozofiju kao aktivnost koja nastane kada jezik ode da praznichi. Tada nastanu sve ove silne mutljavine. a vi dopustate da vas Ozi i dalje zahebava svojim konstrukcijama. Ko vas hebe, hehe.

Bodyexstrumf

 

[Compañeros]

Samo ti se čini da je smešno.
Oni koji su riknuli oni ne mogu da se jave, jer su riknuli. Ali ti za sebe ne možeš da rikneš.
Objasni mi kako bi mogao da doživiš svoju smrt, kad već misliš da je smešno?

i ovo je Ludvig elaborirao -

Death is not an event in life: we do not live to experience death. If we take eternity to mean not infinite temporal duration but timelessness, then eternal life belongs to those who live in the present.
Ludwig Wittgenstein

Citajte prave ljude, a ne mesetare