Bergson - Trajanje i istovremenost

[coviax1]

Благо теби када такав скуп празних појмова задовољава твоју метафизичку потребу. Какве тсруне. Каква вибирирања.

Има Ковикасу и неких овде који желе право знање а не параду празних појмова. Неки који желе да под реченим нешто и мисле а не задовољавати се само речима уз свест да тако сви данас кажу ... аха... мора да је истина.
Где сви ту и луди Мујо!

То што су данас масони склонили филозофију на маргину из разлозга да људи не би сувише мислили, а на њено место ставили те којештарије о црним рупама, о биг бенговиам. о "паралелним временима" о струнама . То не значи да човек који тежи знању мора губити своје време на те бесмислице.

Кажеш "струна" и шта човек ту може мислити него на струну...ону којом пецаш. А ако кажете да је то метафора. аналогија...ок.. очито да је метафора али метафора служи да појасни не да одмогне. Шта дакле појашњава та метафора?

И немој ми само изнети ту флоскулу вас гледалаца у епрувете и реторте ..да то могу разумети само "више интелигенције" од рецимо моје .. Ма немој.

То могу разумети сви... јер то је ствар интелекта (а не филозфског разбора који нема свако). Али проблем је што ту нема шта да се разуме. То само служу да људе одврати од праве филзофије..правог знања.. јер није у интересу владарима да људи много мисле.

Pa vidiš...Da JE Tesla crpio intuicijom filozofski razbor još bismo bili na Edisonovim jednosmernim strujama i vozili se na petroleum i dizel...O Ajnštajnu da ne pričam...Sad bismo bili u mraku
jer bi bila restrikcija-ne bi bilo Kozloduja iz kog dopunjujemo i našu mrežu,kao i iz nekih Grčkih nuklearki... IMAGINACIJA stvaralaca nosi civilizaciju ljudi napred,a za te filozofske razbore ni
prebijene pare-jer su neproduktivni i jer nikud i ne streme...
Slično je i s istočnjačkom filozofijom-religijom...Sirotinjska logika-ili sirotinji takva logika... Šopenhauerovi uzori...
Moj pozitivizam koristi SVE ljudske resurse,čak i taj Elan vital koji ne treba zanemariti,ali ne kao negaciju...

 

[muzjak]

Pa vidiš...Da JE Tesla crpio intuicijom filozofski razbor još bismo bili na Edisonovim jednosmernim strujama i vozili se na petroleum i dizel...O Ajnštajnu da ne pričam...Sad bismo bili u mraku
jer bi bila restrikcija-ne bi bilo Kozloduja iz kog dopunjujemo i našu mrežu,kao i iz nekih Grčkih nuklearki... IMAGINACIJA stvaralaca nosi civilizaciju ljudi napred,a za te filozofske razbore ni
prebijene pare-jer su neproduktivni i jer nikud i ne streme...
Slično je i s istočnjačkom filozofijom-religijom...Sirotinjska logika-ili sirotinji takva logika... Šopenhauerovi uzori...
Moj pozitivizam koristi SVE ljudske resurse,čak i taj Elan vital koji ne treba zanemariti,ali ne kao negaciju...

Izraz strune i njihove vibracije izgledaju malo čudno. Ali radi se o energetskim strunama koje osciliraju (tako teorija tvrdi) i potrebno je navodno najmanje 10 dimenzija. Malo izgleda čudno kada se pomene više dimenzija od 3. Čudno je čak i naučnicima koji pokušavaju raznim analogijama da to objasne i sebi i drugima. Ali te dimezije zaista postoje. I po meni možda može da ih ima beskonačno. Imam i ideju i kako se ulazi u druge dimenzije. To povezujem sa onim što zovemo kretanjem. Kada dva tela nisu u stanju mirovanja u odnosu jedno na drugo, Svako od ta dva tela pripada delom i različitoj dimenziji. U druge dimenzije se ne ulazi odjednom već kontinuirano. Već sa promenom svog kretanja ulazi se polako u novu dimenziju. Ukoliko bi kretanje ta dva tela bilo u međusobnom odnosu većem od brzine svetlosti ta dva tela ne bi više pripadala zajedničkoj dimenziji. Ali bi recimo mogli da uoče tela iz dimenzije koja pripada i jednom i drugom telu, pa bi posredno mogla da komuniciraju. To što se može nazvati brzina, koja je ionako relativna, ja bih radije nazvao pozicija.

Ako bi smo zamislili da stalno ubrzavam iz početnog stanja, pri dostizanju brzine preko brezine svetlosi svemirka tela ispred i iza nas bi nestajala (a možda druga pojavljivala) dok bi tela (zvezde) sa bočnih strana bila i dalje uočljiva. Otuda i sile koje utiču na uočljivi svemir a čiji izvor ne vidimo.

 

[oziman]

Ne, nije. Prostor je trodimenzionalno podrucje gde objekti zauzimaju poziciju i kretanja imaju pravac; a vreme je merni sistem kojim se meri trajanje necega.

A to трајање интелект може представити себи једино као линију у простру подељену на делове коју јеидно може мерити. Међутим , та линиеј није исто што и трајање.

Ne.

Да. Јер да би нешто мерио, да би бројао мораш га поређати у простору било реалном било имагинарном свеједно. Али у простору. Само трајање не можеш мерити.

Зашто? Па зато јер трајање није скуп тачака у простору. Просто ..зар не?

Штета што се то знање разбија о црквне догме.

 

[Vitali]

A to трајање интелект може представити себи једино као линију у простру подељену на делове коју јеидно може мерити. Међутим , та линиеј није исто што и трајање.

Upravo si napravio logicku gresku i to u prelazu iz jedne recenice u sledecu. Samim tim sto intelekt sebi vreme samo predstavlja vreme kao liniju i znaci da vreme nije isto sto i ta linija, vec je vreme merni sistem kojim se meri trajanje dogadjaja.

Само трајање не можеш мерити.

Stopericom se vrlo lako moze izmeriti trajanje necega.

Па зато јер трајање није скуп тачака у простору.

Sto dokazuje da vreme nije prostor. Cak i da nema nicega u prostoru, i bilo kakvog kretanja, opet mozemo da kazemo da proticu neke merne jedinice vremena.

 

[oziman]

Upravo si napravio logicku gresku i to u prelazu iz jedne recenice u sledecu. Samim tim sto intelekt sebi vreme samo predstavlja vreme kao liniju i znaci da vreme nije isto sto i ta linija, vec je vreme merni sistem kojim se meri trajanje dogadjaja.

Ма да. "Време је мерни систем". Време и трајање су синоними. Колико је то трајало? и колико је протекло времена? однсои се на исто. Тако да је једина логичка грешка твоја.

Stopericom se vrlo lako moze izmeriti trajanje necega.

Не може јер је то заблуда. Оно што штоперица мери јесте дужин ајенде линије у простору између садашњег опажаја и опажаја сећања. Тај интевал који је рпаво траајње...штоперица не дотиче.

Али видим ја да си збуњен а и фрустрирајући човек јер нема ништа горе од некога ко не зна а мисли да зна а ко се појави као саговорник.

Тако да ти појасним и можда развејем збуњеност.

Право време које не мери штоперица могли бисмо назвти оно ткз. психолошко време. Рецимо, три минтуа мучења су много дужа од три минута ужитака. Епа то "Много дужа" не мери штоперица јер она мери линију не то право време које налазиму у себи и које је код сваког другачије

Sto dokazuje da vreme nije prostor. Cak i da nema nicega u prostoru, i bilo kakvog kretanja, opet mozemo da kazemo da proticu neke merne jedinice vremena.

Не можемо. Јер то протицање јединица инелекет може представти само као поређаност једне до друге у простору а то није трајање нити потицање.

 

[Vitali]

Ма да. "Време је мерни систем".

Pa da, to mu je definicija.

Не може јер је то заблуда. Оно што штоперица мери јесте дужин ајенде линије у простору

Ti onda ne razlikujes stopericu i lenjir.

Рецимо, три мнитуа мучења су много дужа од три минута ужитака.

Ako u dve sobe stavimo dva coveka, i jednog mucimo, a drugog pustimo da uziva u cemu god hoce, i merimo tri minuta pre nego sto to prekinemo; ako oni imaju drugacije odgovore na to koliko vremena je proslo ne menja cinjenicu da su obojca u sobama bili tri minuta. A ako to uradimo u isto vreme, tj. u isto vreme pocne i zavrsi se to njihovo iskustvo, ako oni imaju drugacije odgovore na to koliko vremena je proslo bi samo dokazalo da je subjektivni osecaj lazan, jer bi njih dvojca dali razlicite vremenske duzine za isti vremenski period.

Јер то протицање јединица инелекет може представти само као поређаност једне до друге у простору

Gledanjem na sat ili stopericu, ili okretanjem pescanog sata, ili otkucavanjem metronoma mozemo da merimo vreme, a nista ne zamisljamo jedno pored drugog. Vreme ne meri trajanje nekog pokreta, tako da nam nije potrebna nikakva poredjanost, samo neki pokret, za definiciju neke merne jedinice vremena (npr sekudne). A kada je definisemo, ne treba nam vise uopste pokret, jer cak i da nema nikakvog poreta igde, opet mozemo da kazemo da teku sekunde.

 

[oziman]

Ti onda ne razlikujes stopericu i lenjir.

Обоје мере дужине у простору. Први у реаланом ..други у имагинарном. Ниједан не мери право трајање. Интелект не може себи представити трајање него као скуп непоркенитх положаја.

Ako u dve sobe stavimo dva coveka, i jednog mucimo, a drugog pustimo da uziva u cemu god hoce, i merimo tri minuta pre nego sto to prekinemo; ako oni imaju drugacije odgovore na to koliko vremena je proslo ne menja cinjenicu da su obojca u sobama bili tri minuta. A ako to uradimo u isto vreme, tj. u isto vreme pocne i zavrsi se to njihovo iskustvo, ako oni imaju drugacije odgovore na to koliko vremena je proslo bi samo dokazalo da je subjektivni osecaj lazan, jer bi njih dvojca dali razlicite vremenske duzine za isti vremenski period.

Не, То доказује да је лажно мерити лењиром и штоперицом нешто што се тако не може измерити. Јер да може измерили би различита времена код та два човека а не једно исто. Зашто? Зато што то што су измерили и није време, није трајање, већ скуп тачака једне линије скуп истовремености. Право време јесте психолошко а не та линија коју ти зовеш време.

Време је интуиција.

Gledanjem na sat ili stopericu, ili okretanjem pescanog sata, ili otkucavanjem metronoma mozemo da merimo vreme, a nista ne zamisljamo jedno pored drugog.

Једносатвно погрешно. Јер у садашњости имаш само један положај казаљке или меторнома. А тај један положај није трајње. Када мсилиш на трајање том једном положају додајеш положај сећање... кога нема у простору..већ само у сећању. И сада та два положаја ређаш један до другог у имагнираном простору... а то није време...није трајање.

пс. Мислим да се вртиму у кругу. ОСТАЈЕ ти да ово разумеш...а пошто си догмата то ће тешко ићи. Срећа па има КОПИ ПАСТЕ за надаље.

 

[Vitali]

Обоје мере дужине у простору. Први у реаланом ..други у имагинарном. Ниједан не мери право трајање

Stoperica nema um da moze da zamislja, pa da meri nesto u zamisljenom prostoru. Lenjir merinu duzinu (prostor) a stoperica trajanje (vreme).

Интелект не може себи представити трајање него као скуп непоркенитх положаја.

Osnovna merna jedinica vremena je definisana kao trajanje nekog pokreta. Dakle, vreme meri trajanje, a ne polozaj ili broj nekih nepokretnih predmeta.

Не, То доказује да је лажно мерити лењиром и штоперицом нешто што се тако не може измерити.

Vrlo moze. I lenjir i stoperica kada su ispravni vrlo lepo rade i vrlo su prakticni, trebalo bi da probas nekad.

Право време јесте психолошко а не та линија коју ти зовеш време.

Psiholoski moze da bude jedino subjektivni osecaj protoka vremena. A kao sto rekoh, on je neprecizan, i kada ga ispitamo u eksperimentu (kao sto sam naveo gore- gde dva coveka za isto trajanje kazu da nije isto, a jeste, jer su isto vreme i usli i izasli iz sobe) samo se pokazuje kao lazno.

Време је интуиција.

Vreme je merni sistem. Kao sto nema nista intuitivnu kod definicije metra, isto tako nema nista intuitivno kod definicije minuta, vec su to strogo definisane merne jedinice prostorne udaljenosti, u prvom slucaju, i protoka vremena, u drugom.

Када мсилиш на трајање том једном положају додајеш положај сећање... кога нема у простору..већ само у сећању.

Upravo. NEMA U PROSTORU. To ti pricam sve vreme, vreme nije prostor.

 

[muzjak]

Gledanjem na sat ili stopericu, ili okretanjem pescanog sata, ili otkucavanjem metronoma mozemo da merimo vreme, a nista ne zamisljamo jedno pored drugog. Vreme ne meri trajanje nekog pokreta, tako da nam nije potrebna nikakva poredjanost, samo neki pokret, za definiciju neke merne jedinice vremena (npr sekudne). A kada je definisemo, ne treba nam vise uopste pokret, jer cak i da nema nikakvog poreta igde, opet mozemo da kazemo da teku sekunde.

Bez pokreta nema vremena. Ili bolje rečeno, ne postoje elementi za određuvanje i konstatovanje vremena.
Vreme je izvedena kategorija iz procesa bez obzira da li se radi o digitalnom, mehaničkom ili peščanom satu. Proces podrazumeva kretanje (i naravno, elmente i zakonitosti koje određuju kretanje). Subjektivan osećaj za vreme je takođe rezultat procesa koji se odvijaju u okviru uma. Vreme se dakle meri količinom odvijanja procesa a ne brzinom. Odnosno, kada bi svi procesi usporili ne bi se uočilo usporenje vremena jer se meri po količini izvršenih procesa. Zato, iako sam pomenuo usporenje svih procesa (u svemiru) taj izraz nema smisla jer ne bi niko i ništa moglo da uoči usporenje. Jedino bi moglo da se uoči kada bi procesi samo u našem umu usporili, pa bi nam se činilo u poređenju sa ostalim procesima da vreme brže prolazi.

 

[oziman]

Stoperica nema um da moze da zamislja, pa da meri nesto u zamisljenom prostoru. Lenjir merinu duzinu (prostor) a stoperica trajanje (vreme).

Лењир мери дужину у реланом времену, штоперица у имагинарном. Тј дужину између садашњег опажаја и опажаја сећања.

Та два опажаја су поређана једна до другог у том мерењу...што значи да ниси измерио време него простор.

Идеја проемене и тајања је у свему томе не спорим..али она се не мери..она је интуција.

Osnovna merna jedinica vremena je definisana kao trajanje nekog pokreta. Dakle, vreme meri trajanje, a ne polozaj ili broj nekih nepokretnih predmeta.

ТАКО ЈЕ ДЕИФНИСАНА А Бергсон је указао на аспурд те дефиниције.

Vrlo moze. I lenjir i stoperica kada su ispravni vrlo lepo rade i vrlo su prakticni, trebalo bi da probas nekad.

Проао сам и видим да само са простором имам посла када баратам њима. Неам у тоем ни "в" од вреемна. јеидно линију у просотру можеш мерити не и време.

Зашто? Па зато што у времену имашп само једна једини положај... а да би нешто мерио мораш имати пуно положаја зар не? А тих пуно ..мораш поређати једна до другог да би их изборјао?

Psiholoski moze da bude jedino subjektivni osecaj protoka vremena.

А тај је и једини реалан. То је једино време. и оно што појму "време и трајање" даје значење. То је основа не неки епифеномен.

Уклони то психолошко време и уконио си темељ појавног света.

Upravo. NEMA U PROSTORU. To ti pricam sve vreme, vreme nije prostor.

Онда и престани да га третираш на начин једне линије подеље на делове поређане једне до других а које зовеш "време".


Ево , размили о овом посту ако ти , а очито није.. јасно. Ту сам нацртао то знање.

http://forum.krstarica.com/showthread.php/260660-Bergson-Trajanje-i-istovremenost?p=9539049&viewfull=1#post9539049

 

[Vitali]

Bez pokreta nema vremena. Ili bolje rečeno, ne postoje elementi za određuvanje i konstatovanje vremena.

Sto nisu uopste iste stvari.

дужину између садашњег опажаја и опажаја сећања.

U prevodu meri koliko je vremena proslo.

ТАКО ЈЕ ДЕИФНИСАНА А Бергсон је указао на аспурд те дефиниције.

Da li treba da prihvatim nesto zato sto je to to Bergson rekao?

. јеидно линију у просотру можеш мерити не и време.

Ti onda ozbiljno mislis da su stoperica i lenjir ista stvar.

Па зато што у времену имашп само једна једини положај... а да би нешто мерио мораш имати пуно положаја зар не?

Ne. Ako se nesto pomera, i onda stane i bude u jednom jedinom polozaju, kada se opet pomeri, ocigledno je da je proslo neko vreme, iako nije nikakvog kretanja, i nije bilo vise polozaja nego samo jedan jedini.

А тај је и једини реалан.

Primer koji sam dao jasno pokazuje da nije. Ako u isto vreme pocne i zavrsi se njihovo iskustvo dva coveka, i oni imaju drugacije odgovore na to koliko vremena je proslo to samo dokazuje da je subjektivni osecaj lazan, jer bi njih dvojca dali razlicite vremenske duzine za isti vremenski period.

Онда и престани да га третираш на начин једне линије подеље на делове поређане једне до других а које зовеш "време".

Pa i ne tretiram tako, to ti lupetas da je to vreme, a vreme to nije, nego je merni sistem za merenje trajanja.

 

[oziman]

U prevodu meri koliko je vremena proslo.

Не, него је у заблуди да мери оно што се неможе мерити .тј интуцију трајања..док једино што запаво мери јесте сиболл којим то траајње предсавља а које је суштински различито од њега.

Тако штоперицом мериш простор. мериш симбол времена а не само време које свако...па и ти ..налазиш у себи као интуцију.

Da li treba da prihvatim nesto zato sto je to to Bergson rekao?

НЕ. НЕГО ЗАТО што је то што је Бергсон рекао факт... то није хипотеза. Ово што ја теби доказујем да "време није исто што и линија , јесте аподиктчки суд. Јер има ли шта логичније од тога?

Али поблем је што то рушу вековне заблуде цркве...науке..ткз. "здравог разума".
То је оно што ме неривра. Тај наивни догматизам пред чињеницам, тај механизам предрасуда и догми са којим се ово знање судара.

Ti onda ozbiljno mislis da su stoperica i lenjir ista stvar.

аНравно. Обоје мере простор...само што у друОгм случају мислиш да је тај простор исто што и време икао ту нема ни в од времена.

Ne. Ako se nesto pomera, i onda stane i bude u jednom jedinom polozaju, kada se opet pomeri, ocigledno je da je proslo neko vreme, iako nije nikakvog kretanja, i nije bilo vise polozaja nego samo jedan jedini.

Ово је одгвор:

U svakom trenutku vremena u SADASNJOSTI imamo samo jednu jedinu crnu tacku. Ona je u sadasnjosti nepokretna..miruje.
U sledecem trenutku vremena ona NESTAJE ,ne postoji, ona postaje proslost a sledeca crna tacka postaje sadasnjost . Kada je nastupila sledeca crna tacka, prethodne vise nema u prostoru niti prostor o njoj cuva bilo kakav trag. Znaci prethodna tacka egzistira samo u nasem secanju.

Kako nasa inteligencija sada dobija iluziju kretanja?

Tako sto sada imamo ,samo jednu crnu tacku u sadasnjosti i jednu crnu tacku SECANJE (obratite paznju -secanje) I sada inteligencija ,ne bi li dobila kretanje, vrsi SINTEZU jedne crne tacke u sadasnjosti, i jedne crne tacke secanja (koja vise ne postoji u stvarnosti ) uzetoj iz proslosti iz memorije.

Ali kako vrsimo tu sintezu? Da li tako sto te dve tacke (jednu virtuelnu a jednu aktuelnu) redjamo jednu do druge?

Upravo tako, ali onda nemamo posla sa kretanjem vec sa prostorom, sa slikama crnih tacaka poredjanih jedna do druge u nasoj svesti, a to nije kretanje. Kretanje nije zbir nepomicnosti. Time nismo mislili kretanje.

Primer koji sam dao jasno pokazuje da nije. Ako u isto vreme pocne i zavrsi se njihovo iskustvo dva coveka, i oni imaju drugacije odgovore na to koliko vremena je proslo to samo dokazuje da je subjektivni osecaj lazan, jer bi njih dvojca dali razlicite vremenske duzine za isti vremenski period.

То доказује да ниси мерио време него простор. Јер скуп тачака поређаних једна до друге дуж једне линије је простор а не врме..зар не? А да је време нешто друго од тога што си ти мерио. Управо оно психолошко време. Време је интуиција.

Pa i ne tretiram tako, to ti lupetas da je to vreme, a vreme to nije, nego je merni sistem za merenje trajanja.

Третираш га тако!!!! Третираш га тако а ниси свестан да га тако третираш. Мислиш да знаш а не знаш.
Износиш догме као истине. Како чвоек да разгвоара на тај начин?

 

[fisherman1]

Apodiktički sudovi su pretpostavljeni aksiomatski sudovi u koje možeš,a i ne moraš da veruješ.Apodiktički sud je da je Hrist Bog.
To je za Hriščane apodiktička istina.
Vreme je nešto četvrto!
Ne intuicijom,več imaginacijom (Bergson je zgranut slušao Ajnštajna dok mu je to govorio) vreme možemo (ko je u stanju) zamisliti
četvrtu dimenziju prostora koja je u stvari kretanje preostale tri dimenzije.
Merenje vremena je kompariranje raznih kretanja...Jedinica mere je rotacija Zemlje,Revolucija Zemlje oko Sunca idr...
Analitički prikaz vektora kretanja pojednostavljuje razumevanje vremena...
Relativnost kretanja najbolje ilustruje povečanje dužine u pravcu kretanja...
Što se tiče sečanja-to mi SADA doživljavamo tragove u mozgu...
Vreme je izmišljotina za kretanje i tu je zbrka...
Kakva prošlost (ona više NIJE!)i kakva budućnost (ona još NIJE) koje nisu SADA ! ! ! ONE NE POSTOJE ! ! !
(Kako se ovde mlati s neznanjem fizike...)

 

[Vitali]

Не, него је у заблуди да мери оно што се неможе мерити .тј интуцију трајања..

Trajanje je realno, ne intuitivno.

Тај наивни догматизам пред чињеницам

Pa ti prihvatas dogmatizam nekih palamudara koji ni nisu filosofi (jer odbacuju racionalnost) i neces da vidis cinjenice. Emipiricam i realizam su cinjenice.

Третираш га тако!!!! Третираш га тако а ниси свестан да га тако третираш.

Valjda ja znam bolje kako nesto tretiram nego ti. Ne samo da pokusavas da nametnes drugima svoje apsurdne dogme, nego sad hoces i da kazes ljudima da bolje od njih samih zna sta oni misle i sta tretiraju kako. Spusti loptu malo, i batali taj anti-realisticki i anti-razumski dogmatizam.

 

[oziman]

Bergson je zgranut slušao Ajnštajna dok mu je to govorio

Бергсон је згранут слушао и питао се како ће остали људи, када ни "најпаменији" међу њима Анштајн не може разумети његвоу филозофију и просте чињенице.

Ово је Бергсонов рекао у једном интервју

Bile su potrebne godine da bih shvatio, a potom da bih prihvatio, da svi nemaju istu sposobnost kao ja da žive i da uranjaju u čisto trajanje. Kada mi se ta ideja trajanja javila prvi put, bio sam ubeđen da je dovoljno da je izložim pa da se uklone sve nejasnoće, i verovao sam da u tom pogledu nije potrebno ništa više do da se čovek obavesti. Kasnije sam uvideo da stvari stoje sasvim drukčije.
Bergson

 

[oziman]

Trajanje je realno, ne intuitivno.

Трајање није реално. У реалности. У ономе што ти зовеш "реални опажајни свет" а који је обична представа.. нема трајања..као што сам ти покушао објаснити

Али, овим смо и додирнули једно ново питање. Питање идеалности опажајног света. Нешто што врви аподиктичким неоспоривим чињеницама и што је за тебе вероватно потпутно ново.

Да. Спољашњи свет је идеалан. Субјекат и објекта су корелати. и не посотје једно без другог. Реалност изван свести не постоји.

Почни од овог блога. А Ако сам расположен на темама ти могу развејати ту заблуду по којој мислиш да је спољашњи свет реалан.
http://forum.krstarica.com/entry.php/4886-KORELATIVNOST-SUBJEKTA-I-OBJEKTA

 

[fisherman1]

Трајање није реално. У реалности. У ономе што ти зовеш "реални опажајни свет" а који је обична представа.. нема трајања..као што сам ти покушао објаснити

Али, овим смо и додирнули једно ново питање. Питање идеалности опажајног света. Нешто што врви аподиктичким неоспоривим чињеницама и што је за тебе вероватно потпутно ново.

Да. Спољашњи свет је идеалан. Субјекат и објекта су корелати. и не посотје једно без другог. Реалност изван свести не постоји.

Почни од овог блога. А Ако сам расположен на темама ти могу развејати ту заблуду по којој мислиш да је спољашњи свет реалан.
http://forum.krstarica.com/entry.php/4886-KORELATIVNOST-SUBJEKTA-I-OBJEKTA

Naravno:neko ima čuperak na glavi,neko u glavi,a neko se češlja na stranu (ćelavi se ne zna jer nose na -20 kape)...

 

[Vitali]

Трајање није реално. У реалности. У ономе што ти зовеш "реални опажајни свет" а који је обична представа.. нема трајања.. као што сам ти покушао објаснити

Empirizam i realizam su osnova svake istine, mudrosti, filosofije i uopste razmisljanja. Kada to porices, ti ne "objasnjavas" nista, nego lupetas gluposti i ludosti. Gubljenje kontakta sa realnoscu (npr poricanje da je svet realan, da je vreme realno itd) je u domenu psihickih poremecaja, ne filosofije.

 

[oziman]

Empirizam i realizam su osnova svake istine, mudrosti, filosofije i uopste razmisljanja. Kada to porices, ti ne "objasnjavas" nista, nego lupetas gluposti i ludosti. Gubljenje kontakta sa realnoscu (npr poricanje da je svet realan, da je vreme realno itd) je u domenu psihickih poremecaja, ne filosofije.

Да. Сунце се окреће око земље! То сви виде. То је закључак здравог разума.Чак је и велики Аристотел то закључио ! Док, тврдити да се Земља окреће око Сунца је супротно очигледном, самим тим и здравом разуму.

Епа није тако. Земља се окреће око сунца ..ако боље размислиш. Исто тако, свет није реалан . Објекат без субјекта не може посотојати а и даље бити објекат. Субјекат и објекат су корелати.

Видиш, ово што сам управо рекао нису хипотезе, већ чињенице већ 300 година од како је Баркли први дошао до тог знања, а које је највеће откриће у историји људске мисли уопште. То је темељ филозофије.

Друга је ствар што је то знање недоступуно препарираним свестима већине људи. То не мења истину да је најкраћи пут између две тачке у равни права линија". Може ЦЕЛО СТАДО тврдити да то није најкраћи пут. А онда неко попут тебе ..тако до гуше уронио у АПСУРД..да са висина аспурда проглашава оне који виде даље од свог носа . за "психичке поремећаје". Али шта ћеш- Најкраћи пут између две тачке у равни јесте права линија.... а субјекат и објекат су корелати.

пс. Коме ово чудно звучи а није у потпуности препариран црквеним или пак научним материјалистичким догмама нека погледа овај блог о томе:

http://forum.krstarica.com/entry.php/4886-KORELATIVNOST-SUBJEKTA-I-OBJEKTA

А има и тему:
http://forum.krstarica.com/showthread.php/257013-Korelativnost-subjekta-i-objekta?highlight=korelativnost+subjekta

 

[krinka5]

Ozi , ako izvan saznajuće svesti ne postoji prostornost o kakvom kretanju tu može biti govora ?
Hoću reći nije mi jasno kako to raniji filozofi idealističke orjentacije nisu primetili , a možda i jesu ?

 

[oziman]

Ozi , ako izvan saznajuće svesti ne postoji prostornost o kakvom kretanju tu može biti govora ?

О својеврсном кретању а које је нешто сасвим друго од кретања неког тела из тачка А у тачку Б а што се уобичајено тако зове.

Идеалистичка филозофија нам је пружила открића која човек у својој историји никада није био свестан. Тако да немамо речи за то.

То што налазимо у себи и што је Бергсон звао "интуиција трајања"а што је у основи и што јесте кретање... јесте нешто својеврсно. Нешто што је наша основа али на коју ниси навикао нити био свестан све док ти се не укаже на њу.
јер се ради о непосредном искуству.

На овој теми покушао сам објаснити шта је то и како бар делимично то можемо приближити себи. То јест трајање без нечега што траје или кретање без нечега што се креће. Ради се о квалитативној множини. Погледај уводни пост:
http://forum.krstarica.com/showthread.php/273076-Kvalitativna-mno%C5%BEina

 

[Vitali]

Да. Сунце се окреће око земље! То сви виде. То је закључак здравог разума.Чак је и велики Аристотел то закључио ! Док, тврдити да се Земља окреће око Сунца је супротно очигледном, самим тим и здравом разуму.

Епа није тако. Земља се окреће око сунца ..ако боље размислиш. Исто тако, свет није реалан .

Prva stvar, Aristotel je imao masu pogresnih zakljucaka, tako da nije predstavnik zdravog razuma, a takodje je bilo ljudi u starom veku koji su pricali da se Zemlja okrece oko Sunca.

Drugo, ako svet nije realan, onda se niti Sunce okrece oko Zemlje, niti se Zemlja okrece oko Sunca, nego ne postoje.

Kada neko kaze da je 2 + 2 = 4, jeste, on gresi, ali ako neko kaze da brojevi i sabiranje ne postoje, taj ne da gresi, nego je idiot, ko god taj bio, dal Mujo, Haso, oziman, ili Barkli.

Isto tako, ljudi koji misle da se Sunce okrece oko Zemlje mozda nisu u pravu, ali ti ne da nisi u pravu, nego ti nisi ni u krivu, toliko si doleko od toga da budes u pravu. Tvoje misljenje ne da ne moze da se oceni kao ispravno, nego ne moce da se oceni ni kao pogresno, jer uopste ni nije 'misljenje'.

 

[fisherman1]

Трајање није реално. У реалности. У ономе што ти зовеш "реални опажајни свет" а који је обична представа.. нема трајања..као што сам ти покушао објаснити

Али, овим смо и додирнули једно ново питање. Питање идеалности опажајног света. Нешто што врви аподиктичким неоспоривим чињеницама и што је за тебе вероватно потпутно ново.

Да. Спољашњи свет је идеалан. Субјекат и објекта су корелати. и не посотје једно без другог. Реалност изван свести не постоји.

Почни од овог блога. А Ако сам расположен на темама ти могу развејати ту заблуду по којој мислиш да је спољашњи свет реалан.
http://forum.krstarica.com/entry.php/4886-KORELATIVNOST-SUBJEKTA-I-OBJEKTA

Za apodiktičke "činjenice"sam već rekao.Pošto je sve u tvom umu-i te apodiktičke su iz tvog uma samo...
I sam kažeš da trajanje nije realno,ali pošto i ti nisi realan (kako i sam kažeš)-kako onda možeš da tvrdiš da nešto drugo nije realno?
Ti u STVARI i ne postojiš-ti si samo um koji misli objekte i ti ,dakle SAMO MISLIŠ DA NEŠTO ZNAŠ! Ti bilo šta da misliš -ne možeš da proveriš u
STVARNOSTI več samo u svojoj mašti,u svom umu...
Ne znam na koju foru izlaziš OD TAMO,ali FAKAT pišeš po Netu i po ovom forumu...Pa možda imaš telekinetičke moći...

 

[krinka5]

О својеврсном кретању а које је нешто сасвим друго од кретања неког тела из тачка А у тачку Б а што се уобичајено тако зове.

Идеалистичка филозофија нам је пружила открића која човек у својој историји никада није био свестан. Тако да немамо речи за то.

То што налазимо у себи и што је Бергсон звао "интуиција трајања"а што је у основи и што јесте кретање... јесте нешто својеврсно. Нешто што је наша основа али на коју ниси навикао нити био свестан све док ти се не укаже на њу.
јер се ради о непосредном искуству.

На овој теми покушао сам објаснити шта је то и како бар делимично то можемо приближити себи. То јест трајање без нечега што траје или кретање без нечега што се креће. Ради се о квалитативној множини. Погледај уводни пост:
http://forum.krstarica.com/showthread.php/273076-Kvalitativna-mno%C5%BEina

Znači kretanje izvan saznajuće svesti je nešto kao sazvučje (metaforički rečeno) , takođe metaforički rečeno umesto prostornog ređanja jednog pored drugog imamo prožimanje mnoštva, kao slojevi na sliici-umetničkom delu , zapravo kao lazuri jedan "ispod" drugog čije prožimanje čini harmoniju ?

 

[oziman]

Drugo, ako svet nije realan, onda se niti Sunce okrece oko Zemlje, niti se Zemlja okrece oko Sunca, nego ne postoje.

Управо тако. Нити СуНце нити ЗеМља нити било који други објекат не постоји као такав када није опажен тј када није испред субјекта. Постоји његова основа а коју зовемо "ствар по себи"...то нико не спори. Ни БАРКЛИ ТО НИЈЕ СПОРИО.
Сада, не знамо шта та основа јесте...а ли апсолутно занмо шта није. Није објекат. Самим тим отпадају све црквене наивне дечје спекулације о неком богу тамо негде у спољашњем свету, Или све научне анализе о спољашњим објектима а које претендују да објасне суштину истих.
То је оно што спречава препариране масе да једноставну чињеницу разумеју. ДА ОБЈЕКАТ који није испред субјекта... Није обејкат. нема ништа простије и иститије од тога.

Kada neko kaze da je 2 + 2 = 4, jeste, on gresi, ali ako neko kaze da brojevi i sabiranje ne postoje, taj ne da gresi, nego je idiot, ko god taj bio, dal Mujo, Haso, oziman, ili Barkli.

Хајде да упторебим твој речник . Идиот је онај ко мисли да је је објекат и даље објекат када није опажен.
јер то да је нешто тако просто а тако непојмљиво многима ... можемо и тако назвати.

Isto tako, ljudi koji misle da se Sunce okrece oko Zemlje mozda nisu u pravu, ali ti ne da nisi u pravu, nego ti nisi ni u krivu, toliko si doleko od toga da budes u pravu. Tvoje misljenje ne da ne moze da se oceni kao ispravno, nego ne moce da se oceni ni kao pogresno, jer uopste ni nije 'misljenje'.

Ма немој. Јесте. То знање је толико разичито од ДОГМИ којима си научен да једноставно не знаш шта ћеш од "саблазни". Али, то је само твој проблем. А као што су 2 плус два четри тако су субјекат и објекат корелати.

Realizam, koji se namece sirovom razumu time što se ukazuje kao da je cinjenican, u stvari polazi od jedne proizvoljne hipoteze, pa je zato samo vetropirasta kula u vazduhu buduci da previdja ili porice najprvu cinjenicu, onu da sve ono što mi poznajemo leži unutar svesti. Jer to da je objektivno postojanje stvari uslovljeno jednim predstavljajucim subjektom, i da, prema tome, objektivni svet postoji samo kao predstava, nije nikakva hipoteza, a još manje odluka bez opoziva, ili cak nekakav para-dokson uzet radi diskusije, vec je to najsigurnija i najednostavnija istina, cije je saznanje otezano samo time što je ona cak i suvise jednostavna, a svi ljudi nisu dovoljno razboriti da bi posli od prvih elemenata svoje svesti o stvarima. Nikada ne može .postojati nekakva apsolutna i po sebi samoj objektivna egzitencija; zapravo, to je ono sto je upravo nezamislivo, jer objektivno kao takvo ima uvek i suštinski svoju egzistenciju u svesti jednog subjekta, pa je, dakle, njegova predstava, i shodno tome, njime uslovljena, a uz to i njegovim oblicima predstavljanja, koji kao takvi pripadaju subjektu a ne objektu.
Sopenhauer iz Sveta kao volje i predstave 2