Мени је интерсанатан део зашто Халнкодило бежи због крвне освете франачког владара у Италију па остаје у Византији где постаје дипломата и преставник последњег византијског цара Константина Драгаша Палеолога.
Прво колико знам не постоји никаква крвна освета међу франачким владарима и угледним породицама. Све што може бити је прекршена крвана заклетва у езотеричном братству којие су припадали. Очигледно да то што је написао нешто што није требало.
Сад ова чињеница је јако ситан триумф у целој причи довољно би било да су Словени са Балкана већ само по себи довољно.
Међутим као што сам раније говорио постоји веза према етимологилји коју изводи Александар Лома да да на аланском сарматском Серби си Кимбри.
Такође говори да реч Трибал има своје право значење само на осетинском језику реч три је број 3 свакако.
Е сад Кимери заиста живе у суседству докавкаских Срба. Милан Будимир такође Кимере ветује са Сербе . Синге , Симберос или још старије Сирберос.
Дакле Сирмо или Сермо је трибалски краљ по којем Срем добија име и престоница Сирмијум свакако предромско сер преточено у латинско серм.
Према једној античкој верзији прелазе Дунав Гетима и нестају прелазе у Тракију оснивају Сардику Софију.
Други мисле да се део ипак повукао у планине Херцеговине и Црне Горе.
Међутим сад на Комани Кроја култури имамо Сард који је богато налазиште ове културе. Према већини аутора гд је чак и Курта тумачио припада дефинитивно култури аварског каганата и античких Хришћана Сермеријанаца који су се помешали са Бугарима и Словенима након 60. година поразили аварског кагана и отишли пред капије Солуна.
Сад Сермеријанци и Сремци су савим оправдано из угла Скилице , Кекавмена Трибали у Дукљи и северној Албанији. Само име Травуније је упитно колико и Диоклетије.
Најчудније је да данапња Србија са РС односно источном Босном и Косовом са изузетком Подвардарја комплетно покрива територију античких Трибала. Сад случајност или коинциденција не знам. Само име Себа стоји у некој етимолошкој вези са Сермиумом ако ли то није Мелин Сербиниум у Панонији који нису знали објаснити као предримски топоним па су га лоцирали да је каснији римски Сервинтиум односно Градишка у РС.
@Mrkalj за тебе интересантан део иако не можемо говорити о неком тројанском мору осим као алегорије али о бродовима и доковима да.
Ту су се Аргонаути одморили, опскр-
били храном и принели жртве боговима /у храмовима/. Синге и град Си-
нга помиње и схоластичар Аполон са Родоса, 240. године пре н. е. Херо-
дот зна за град Сингидаву, а на Сигине подсећа и данашња Ада Циган-
лија – Сиганлија, острво на реци Сави. Име овог острва потиче од етн-
онима Сигини. Изворно се звало Сиганлиа. (Пауновић, 1971, стр. 41) Са
именом Сигина се повезује и Сингидава на реци Моришу, а сасвим пос-
ловењено је и име Сегедина.
Реч „синг“ у келтском значењу „бео“ има праиндовропски корен
те је сасвим разумљиво да Сингидунум има исто значење као данашње
име Београда. Тако отпада верзија да су овај град основали Скордисци.
Синги које помињу Агонаути су живели код ушћа Саве у Дунав и у
Лауронској равници – Банату тако да они живе све до реке Мориш. Син-
ги су пресељени и на десну обалу Дунава од стране Римљана. (Гараша-
нин, 1963, стр. 45-52) Херодот и Тимогет су први који нас обавештавају
о Сигунима који тргују предметима од гвожђа и да су они иранско-ин-
дијског порекла. Он их смешта и у простор Чешко-моравске а носе оде-
ло као Меди. С тога их многи сматрају иранским Индоевропљанима. У
том смислу их је Лома означио Трибалима.
Марић мисли да се град Сигина, Сингидунум простире од Винче
до ушћа Саве у Дунав и да је био и Грчка колонија с обзиром да је ту до-
пловио Јасон са Аргонаутима. (Марић, 1955, стр. 36) Сматра се да су
Синги били дачко-гетско племе, односно Трибалско. Будимир тврди да
је старија форма њиховог имена Симберо, односно, Кимберои који при-
падају Скитима у још старијој форми забележено као Сирберос. (Буди-
мир, 1960, стр. 21-33) У вези са пореклом Сигина врло важна су сазна-
ња Будимира, који је прихватио Розвадовског, да има довољно разлога
за повезивање племенских имена: Абио, Габио, Сапаи, Капронтаи, Са-
бини, Сабели са карпатско-подунавским племенима: Кимбери, Сибини