„Bečko-berlinska škola” vs novoromantičari

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Olga je bila đak svog muža. Čuvenog hrvatskog lingviste i ustaše Bratoljuba Klaića.

Bratoljub Klaić (rođen kao Adolf Kloc (Adolf Klotz), Bizovac, 27. jul 1909—1983, Zagreb) bio je hrvatski lingvista, ... Bio je muž Olge Luković-Pjanović.
Radio je u Hrvatskom državnom uredu za jezik, osnovanom 28. aprila 1942. uz saradnju članova Hrvatskog državnog ureda za jezik, Bratoljub Klaić je sastavio Korienski pravopis.[2].
  • Koriensko pisanje, Zagreb, 1942.
  • Hrvatski pravopis, (koautor Franjo Cipra), Zagreb, 1944.
... a ti je ovde implicite optužuješ da je koautor Memoranduma SANU.

Срби су најстарији народ, то поуздано знам"

Речи Халкокондил "пренете" из Олгиног пера донеле су много више користи српском народу од меморандума САНУ.
 

Срби су најстарији народ, то поуздано знам"

Речи Халкокондил "пренете" из Олгиног пера донеле су много више користи српском народу од меморандума САНУ.
Znanje, nužno, ne znači i materijalnu korist, ali spoznaja istine svakako vodi ka poštenom odnosu prema precima a to nas duhovno jača. Put ka istini nije ni izbliza završen, ali stalna težnja ka istini govori o našem beskompromisnom opredeljenju za naš iskren odnos prema precima.
 
Olga je imala dva prevoda pred sobom:

1. Tribali su najstariji narod na latinskom, i taj prevod je štampalo, odnosno verovalo mu je, najviše izdavača
2. Tribali i Mizi su najstariji narodi, na francuskom jeziku.

Olga je citirala ovaj prvi prevod, sa razlogom jer je bio najzastupljeniji u naučnoj zajednici.
Slaven i Radić okrivljuju Olgu da je falsifikator i lopov zato što nije citirala prevod Kaldeslisa koji će se pojaviti nakon njene smrti, jer to je moderan i naučan prevod, koji konstantuje da je Halkokondil pod Tribalima podrazumevao sve Slovene. A svi oni naučnici koji su vekovima podrazumevali prevod grčke rečenice onakvim kakav jeste su jednostavno pogrešili.
Vrlo zanimljivo. Ova dva prva prevoda, na latinskom i francuskom iz 16.veka, na prvom mestu u Laonikovom tekstu gde se pominju Srbi dodaju objašnjenje da se danas taj narod zove Bugarima.

Inkedlat_LI.jpg

Inkedvinje_LI.jpg

Međutim, u modernom Kaldelisovom prevodu taj deo izjednačavanja Bugara sa Srbima u nacionalnom smislu nedostaje

Inkedkald_LI.jpg


Možda tu leži odgovor na pitanje zašto su u jednom prevodu Tribali a u drugom Tribali/Mizi najstariji

Eto @Persida Kolofon Gemischt zašto kopam po starim tekstovima.........:per:
 
Мени је интерсанатан део зашто Халнкодило бежи због крвне освете франачког владара у Италију па остаје у Византији где постаје дипломата и преставник последњег византијског цара Константина Драгаша Палеолога.

Прво колико знам не постоји никаква крвна освета међу франачким владарима и угледним породицама. Све што може бити је прекршена крвана заклетва у езотеричном братству којие су припадали. Очигледно да то што је написао нешто што није требало.

Сад ова чињеница је јако ситан триумф у целој причи довољно би било да су Словени са Балкана већ само по себи довољно.
Међутим као што сам раније говорио постоји веза према етимологилји коју изводи Александар Лома да да на аланском сарматском Серби си Кимбри.
Такође говори да реч Трибал има своје право значење само на осетинском језику реч три је број 3 свакако.

Е сад Кимери заиста живе у суседству докавкаских Срба. Милан Будимир такође Кимере ветује са Сербе . Синге , Симберос или још старије Сирберос.
Дакле Сирмо или Сермо је трибалски краљ по којем Срем добија име и престоница Сирмијум свакако предромско сер преточено у латинско серм.
Према једној античкој верзији прелазе Дунав Гетима и нестају прелазе у Тракију оснивају Сардику Софију.

Други мисле да се део ипак повукао у планине Херцеговине и Црне Горе.

Међутим сад на Комани Кроја култури имамо Сард који је богато налазиште ове културе. Према већини аутора гд је чак и Курта тумачио припада дефинитивно култури аварског каганата и античких Хришћана Сермеријанаца који су се помешали са Бугарима и Словенима након 60. година поразили аварског кагана и отишли пред капије Солуна.

Сад Сермеријанци и Сремци су савим оправдано из угла Скилице , Кекавмена Трибали у Дукљи и северној Албанији. Само име Травуније је упитно колико и Диоклетије.

Најчудније је да данапња Србија са РС односно источном Босном и Косовом са изузетком Подвардарја комплетно покрива територију античких Трибала. Сад случајност или коинциденција не знам. Само име Себа стоји у некој етимолошкој вези са Сермиумом ако ли то није Мелин Сербиниум у Панонији који нису знали објаснити као предримски топоним па су га лоцирали да је каснији римски Сервинтиум односно Градишка у РС.

@Mrkalj за тебе интересантан део иако не можемо говорити о неком тројанском мору осим као алегорије али о бродовима и доковима да.

Ту су се Аргонаути одморили, опскр-
били храном и принели жртве боговима /у храмовима/. Синге и град Си-
нга помиње и схоластичар Аполон са Родоса, 240. године пре н. е. Херо-
дот зна за град Сингидаву, а на Сигине подсећа и данашња Ада Циган-
лија – Сиганлија, острво на реци Сави. Име овог острва потиче од етн-
онима Сигини. Изворно се звало Сиганлиа. (Пауновић, 1971, стр. 41) Са
именом Сигина се повезује и Сингидава на реци Моришу, а сасвим пос-
ловењено је и име Сегедина.
Реч „синг“ у келтском значењу „бео“ има праиндовропски корен
те је сасвим разумљиво да Сингидунум има исто значење као данашње
име Београда. Тако отпада верзија да су овај град основали Скордисци.
Синги које помињу Агонаути су живели код ушћа Саве у Дунав и у
Лауронској равници – Банату тако да они живе све до реке Мориш. Син-
ги су пресељени и на десну обалу Дунава од стране Римљана. (Гараша-
нин, 1963, стр. 45-52) Херодот и Тимогет су први који нас обавештавају
о Сигунима који тргују предметима од гвожђа и да су они иранско-ин-
дијског порекла. Он их смешта и у простор Чешко-моравске а носе оде-
ло као Меди. С тога их многи сматрају иранским Индоевропљанима. У
том смислу их је Лома означио Трибалима.

Марић мисли да се град Сигина, Сингидунум простире од Винче
до ушћа Саве у Дунав и да је био и Грчка колонија с обзиром да је ту до-
пловио Јасон са Аргонаутима. (Марић, 1955, стр. 36) Сматра се да су
Синги били дачко-гетско племе, односно Трибалско. Будимир тврди да
је старија форма њиховог имена Симберо, односно, Кимберои који при-
падају Скитима у још старијој форми забележено као Сирберос. (Буди-
мир, 1960, стр. 21-33) У вези са пореклом Сигина врло важна су сазна-
ња Будимира, који је прихватио Розвадовског, да има довољно разлога
за повезивање племенских имена: Абио, Габио, Сапаи, Капронтаи, Са-
бини, Сабели са карпатско-подунавским племенима: Кимбери, Сибини
 
У време дачког краља Боиребисте, Скордисци, Трибали и Мези
су били под његовом влашћу и при томе укључени у ратове које је про-
тив Римљана водио у Панонији. Страбон Боиребисту назива Гетом који
је опоравио свој народ и опустошену земљу дуготрајним ратовима. Сап-
леменике је уздигао вежбама, дисциплином и подстицањем да изврша-
вају његове наредбе тако да је за само неколико година образовао вели-
ку државу и Гетима потчинио многе суседне народе. Боиребиста је имао
великог помоћника у врачу Декаинеју, који је пропутовао Египтом и
детаљно изучио „некаква знамења на основу којих је тумачио вољу бо-
гова. Недуго затим, Декаинеј је и себе представио као бога, као што смо
већ навели у причи о Замалоксису“. За Трибале Страбон каже: „ Исто се
десило и са трачким народом Трибалима. Прихватили су оне који су се
селили на њихову територију, јер се оближња племена и иначе селе на
земљу слабијих суседа, племена с оне стране Истра...“ Без страха је пре-
лазио Истар – Дунав пљачкајући Тракију све до Македоније и илирске
крајеве. Страбон каже: „Опустошио је земљу Келта који живе измешани
са Трачанима и Илирима“. Боиребиста је опустошио Тракију и потпуно
уништио Боје и покорио Келте „који живе измешано са Илирима и Тра-
чанима“. (Страбон, 2018, стр. 142)
 
Римски хришћански изворници тврде да је Св. Никита пропо-
ведао међу трачким Бесима у његовој епископији. Међутим, познато је
да Беси живе далеко од његове области, у равници око Филипопоља и
на падинама Родопских планина. (Јиречек, 1981, стр. 85) Према Страбо-
ну трачко племе Беси заузима већи део планине Хемус. Трачко племе
Беса није никада настањивало пределе западно од планина Витоша и
Рила и поречја реке Струме. С тога помен Беса у области Ремисијане
треба узети као песничку метафору којом се именују и сви остали који
представљају горштаке, сурове ратнике и мистичне пагане. У том сми-
слу Паулин помиње и Ските, Гете и Дачане. Дакле, под овим „Бесима“
треба имати у виду Трибале. (Петровић, 1976, 94-103)

У неко неодређено време са Преспанског језера биле су пренете
чудотворне мошти Св. Ахилија Лариског у Моравице, данашње Ариље
у Србији. На основу једне српске верзије службе патрону моравичке
катедрале и његовом кратком житију које је за Ариље написао неки
Никодим, крајем XIV века, тврди се да су овде чуване мошти неког Св.
Ахилија за кога се верује да је био из Ларисе. Тврди се да је Ахилије
пореклом из источног дела царства Константина Великог и да је из
хришћанске породице. Био је постављен за епископа Ларисе и учество-
вао на Првом Васељенском сабору на коме је осуђен Арије, а потом је
чуо да се међу Трибалима, који себе на свом језику називају Србима, ра-
ширила јерес „Навата Трапезонтскаго“. Ахилије се упутио у трибалске
крајеве, „прогнао јеретичку таму... и многе врати к Богу“ али је при
повратку био убијен од злочинаца „на мјастја глаголиејам Моравица...
идјаже и чстниие иего моши положени бише и мура благооханиа и ди
ниниа истакајут исцјалиениом дари обилно...“. (Васиљев, 1985, стр. 165-
175; Иванова, 1999, стр. 24-40; Петровић, 2002, стр. 59-73; Војводић,
2005, стр. 114) Тврди се и да је Трибале покрстио и просветио својим
проповедима још апостол Тит (Нешковић, Николић, 1987, стр. 6-7) и
Никита а из овог текста се види да су се вратили паганизму и да их је
потом Ахилије поново преобратио.
 
Дошло је и до насељавања Келта Скордиска на просторе „три-
балске равнице“, у данашње српско Подунавље и Поморавље. Стални
обрачуни Скордиска и Трибала су настављени тако да Апијан каже да
су „разна племена живела на територији коју су некад настањивали
Скордисци и Трибали, јер су ова два народа у сталним ратовима тако
једни друге упропастили да су Трибали, уколико је нешто од њих оста-
ло, пребегли преко Искра код Гета... а Скордисци, и сами јако ослаб-
љени, доживели су доцније исту судбину од стране Римљана

Посебан симбол везан за богове код Келта представља
дивља свиња. Дивља свиња се све до средњег века сматра симболом
Трибала. Дивља свиња је повезана и са Трачким коњаником, али и са
Подунавским коњаником које прати пас, дивља свиња и змија. (Попо-
вић, 1992, стр. 29-46; Цермановић-Кузмановић, 1965, стр. 117-121) Врло
индикативне митолошке везе и по форми и по садржају готово истовет-
них представа колица са барским птицама из Дупљаје /Србија/, Гласин-
ца /Босна/ и Трондхајма /Данска/ са описом трибалских птичјих богова
које су нам оставили Грци. Ту су и аналогије језичке природе које се
тичу хидронима Дунав. Две највеће реке у Галији јесу Рена /Рајна/ и
Лоара. Интересантно је и то да се река Рона звала Руна, управо онако
како су Хазари звали Дунав. (Плетњова, 1995, стр. 110)
 
Са археолошког аспекта, басен Поморавља са реком Великом
Моравом и њеним притокама чини јединствену кулктурну целину која
је у непосредној вези са готово истоветним културама на Косову, севе-
розападној Бугарској, југозападној Румунији /Олтенија/, северозападној
Србији и Срему, североисточној Босни, југоисточној Србији и источним
деловима Северне Македоније.
Керамика Трибала је изузетно квалитетна и богато украшена а
посебну форму представљају чаше тролисне основе са издуженом дрш-
ом која надвисује обод. Ова керамика је регистрована искључиво у По-
морављу а позната је као група Рача-Љуљаци. (Јефтић, 1983) Срејовић
ове налазе датује у V век пре н. е. Овај материјал одваја Трибале од
Илира и од Трачана као посебан народ близак Мезима, Дарданцима и
Дако-Гетима. (Срејовић, 1991, стр. 144-149) Група Рача-Љуљаци има ти-
полошке сличности са сремском групом, а јасне су и везе са североис-
точном Босном и југозападном Србијом. (Васић, 1987, стр. 658)
 
За етноним Трибалои – Трифалои предложена су различита тума-
чења. Хан је сматрао да су у питању Илири те је „три-бал“ објаснио као
„три врха“, „троглав“, „народ окренут на три стране“ или „народ који
потиче од три рода“. Томашек сматра да је у питању „веома моћан фа-
лус“. Јолк сматра да је корен „триб“ настао од „трб“ као и Трибуниум
/Требиње/ или, као код галског племена А-треб-атес. Трб, три, треб /тре-
биште/ значи и „село“ па би Трибалои значило „сељани“. Георгијев
прихвата ову етимологију и сматра да је истог порекла и име трачког
племена Ентрибои као и Трибанта у Фригији. Кречмер и Усенер смат-
рају да „три“ и значи број три, а „балос“ означава култ неког божанства
које је било широко распрострањено. У непосредном суседству Трибала
су Троглодити и Трикорненсес чија имена имају сличан корен и смисао.
Трикорненси у значењу тророги или троврхи. Дечев „балои“ доводи у
везу са „бауло“, односно „сјајан – светао“. (Papazoglu, 1969, стр. 57-58)
А. Лома тврди да име Трибала – Трибалои „се најбоље тумачи из
језика данашњих Осета на Кавказу, потомака старих Сармата и Алана,
као 'народ подељен у три чете, војне формације' што одговара трибал-
ском ратовању како их описује Никола из Дамаска. (Лома, 1994, стр. 7-
26; Лома, 2003, стр. 17-19)
 
@Mrkalj нашао сам.

чина земље Трибала, рецимо, племенског савеза под именом Трибали,
остала је незапажена паралела са величином државе Тракије која се
простирала јужно од планине Хем – Балкан до Јонског и Црног мора.
Постаје јасно да је земља Трибало-Меза била већа од Тракије. Када је у
питању промишљање о територији земље Трибала треба имати у виду
њену географију, поготово хидрографију која је остала непромењена до
данас. Међутим, токови река, нарочито највећих, Дунава, Саве, Тисе,
Велике Мораве и њихових притока били су плићи и стога због великих
поплава променљиви. На тај начин су велика пространства око Дунава,
Саве, Тисе и доњег тока Колубаре, Велике Мораве, Млаве, Тимока, Ис-
кра и Лома била претварана у велике мочваре. Конкретно, северни део

данашњег Срема са Фрушком Гором представљао је у већем делу годи-
не једно велико острво. На другој страни, на Косову су постојала два
језера: Сврчин и Јањева вода, као и Блачко језеро у Топлици која су у
новије време исушена. Такође, котлине кроз које су протицале Западна
и Јужна Морава и њихове притоке су претваране у мања језера, односно
велике баре и мочваре а брдско и планинско залеђе било је највећим де-
лом прекривено шумама.

Вероватно и Авала би могла бити тада острво , дакле већи део године.
Али није реч о мору већ природном феномену пре изградњи брана.
 
Zato što besposlen pop i jariće krsti?

Jesi li skontao da si pobrkao izdavače i prevodioce, ili te to još uvek buni?
Dokon pop istoriografske lopine vata.

Evo ti jednog modernog prevoda, Nikolaos Nikoloudis (Athens 1996)

1643323546524.png


Izgleda da ima i modernih istoričara, ali zaostalih naučno, tako da ne znaju da prevedu prosto-proširenu rečenicu na grčkom.....z:lol:
 
Е сад Кимери заиста живе у суседству докавкаских Срба. Милан Будимир такође Кимере ветује са Сербе . Синге , Симберос или још старије Сирберос.
Јављају се и грбови неких властелинских породица са натписом Кимерских племена.
Грб_Косача.jpg

Грб_Војиновића.png
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top