Da sam ja tebi ovo napisao, castio bi me epitetom baraba. Ja tebe necu, ali ajde sledeci put da napredujem do statusa propalice pa da se osecam isto kao i nasi preci Tribali. Moze?
Často bih te tim epitetom ukoliko bi ispunio jedini kriterijum koji mene strašno nervira, a to je kada ljudi iznose neke tvrdnje i nisu spremni da stanu iza njih. Ovde konkretno mislim baš na optužbe. Optužiti nekoga za nešto je vrlo teška reč i za to je potrebno imati kičmu i petlju da se svaka izrečena reč odbrani ukoliko bude dovedena u pitanje. Ljudi koji to ne rade, ali bukvalno, prouzrokuju osećaj najogavnijeg gađenja u meni (samo što ne osećam povraćku kako se diže). Normalni ljudi kada nešto urade, svoje reči povuku i/ili izvine se za svoje ponašanje. Tvoj način ophođenja prema meni, jasno te je svrstao u tu grupaciju.
Baš s tim u vidu, ako ti želiš da mi se suprotstaviš mom komentaru da si konačno postao ozbiljan na momenat, potpuno sam spreman da to dokažem tvojim objavama sa prethodnih nekoliko stranica, koje osim što su uključivale pravljenje ludim, došle do toga (ako se sećaš) da si čak spomenuo i vanzemaljce. Ako bi svoje optužbe dokazao na taj način, naravno da se ne bih ljutio niti bih te nazvao bilo kako, zato što bi učinio doslovno ono čime sam te bezuspešno pokušavao naučiti mesecima (principima naučne metodologije).
Nisam. Sukob misljenja Slaven vs Ranka ne zasluzuje internu analizu i gubljenje vremena.
Sukob mišljenja Slaven vs Ranka ne postoji. Žao mi je što tako moram da kažem, ali ti si ga umislio, a što ni nije iznenađujuće jer temu uopšte nisi ni pratio. Ne bi bilo adekvatno reći ni sukob Milojković vs Slaven, jer smo van svake sumnje dokazali da skice koje je krajem 1980-ih godina Milisav Radosavljević bio napravio nisu autentične.
Trebala je da stavi referencu, to je uobicajeno, ovako formalno ispada da je Miroslava pisala.
Šta bre?
Elem, rad je sastavni deo magistarskog rada Svetlane Lome iz 1993. U komisiji je bila i Miroslava Markovic.
Svetlana Loma: Ономастичку анализу овог натписа дала сам у својој магистарској тези под насловом „Епиграфски споменици и романизација средњебалканске области“ (стр. 219–221), одбрањеној 1993. године на Филозофском факултету у Београду пред комисијом коју су чинили проф. др Фанула Папазоглу, проф. др Слободан Душанић и проф. др Мирослава Мирковић (ментор).
Sukob sada glasi Svetlana vs Ranka, Svetlana bi tu trebalo da ima debelu prednost, ali cinjenica da je rec o magistarskom radu, jos nije imala iskustva itd. Ajde, nacicemo i taj rad pa cemo malo pogledati......
Gabričević je imao 60 godina u vreme kada je vršio analizu, no nebitno...da li ti primećuješ koliko si upravo relativizovao stvari? I kakve aršine koristiš?
Magistarska teza diplomiranog klasičara je joj bre, nije još tu imala iskustva, a tome suprotstavljaš ženu sa...doslovno nula iskustva?
No hajde...da pripognem. Ne vama, naravno, već generalno ljudima koji su zainteresovani (čitavo iskustvo na zadnjih desetak strana me je uverilo da vama niko ne može pomoći i da se ovde jednostavno radi o beznadežnim slučajevima) ako hoće da vide šta Loma piše. Ovaj spomenik se (zahvaljujem krajiškom ludaku na pomoći) u Lomino magistarskoj tezi analizira na 220. i 221. stranici, u 3. glavi drugog dela (Etnička situacija u istočnom delu provincije Dalmacije u svetlu epigrafskih izvora; Mesto epihorskog onomastikona istočne Dalmacije u širem etničkom i jezičkom kontekstu; segment pod naslovom on-feminina). Tu ona kaže da je taj spomenik izuzetno interesantan za onomastička istraživanja, sadržavajući dva ženska imena nazalne osnove, jedno sa O i drugo sa U vokalizmom:
D(is) M(anibus)
Iaroni
Pradi con(iugi)
vix(it) ann(is) LX
et Aur(elio) Dasio
ves(it) (!) ann(is) XXX
Tattuni Veneti vivae
Aur(elius) Prora
cus pater p(osuit)
Ime Iaro, -onis (Laro po Gabričevićevom čitanju) nije nigde drugde potvrđeno, ali u keltskoj onomastici postoji ime izvedeno od iste osnove, Iaronius, a u Polimlju od istog korena Iarito (q.v.). Ime oca Pradus posvedočeno je na jednom natpisu iz Majnca: Pradus Sarni f(ilius) mil(es) ex coh(orte) VII Braucorum (BRGK 40/1959 187, br. 170). Dasius opšteilirsko ime. Venetus je posvedočeno takođe u ilirskoj onomastici (Delmati, Pirusti u Dakiji, Dirahij). Proracus je možda varijanta imena Proradus (od Preuradus sa eu > o, v. Mayer 1957, 280) koje je potvrđeno na teritoriji Desitijata (Spomenik 77/1934, 40, br. 16, Visoko) i u okolini Aranđelovca (IMS I br. 166); po sredi bi bila alternacija sufiksa -adus/-acus. Ovakva onomastika se uglavnom uklapa u Katičićevu dalmatsko-panonsku oblast. Problem je ime Tattu. Za isto ime imamo tri potvrde i to u Noriku (ILLPRON s.v.), a uz jedno od nih stoji ilirsko ime Varro kao patronimik: Tattu Var(r)onia filia sibi et marito. Prema Močijevom Nomenklatoru ime Tatu (bez geminate) posvedočenoje dva puta u Panoniji kao muško. Ako Falkner tumači keltskim uticajem vokalizam u ilirskih imena u Noriku (op. cit., 50: "die keltisierten illyrischen Masculina und Feminina auf -u(n)"), kako tumačiti pojavu takvih imena na srednem Balkanu gde, kako kaže Falkner (op. cit., 51) ne treba računti sa jačim keltskim uticajem? AKo se pretpostavi da su u pitanju došljaci, odakle oni onda mogu poticati? Sa širokog prostora neke dalmatsko-panonske oblasti u koju bi se najzad mogo smestiti i ovaj zapadni deo Dardanije? Kako uopšte tumačiti vokalizam u kod on- osnova na Balkanu, koje se ipak ne mogu zanemariti tako što bi se sve pripisale došljacima? Nazad, uz navedeno ime Tattu stoji ilirski patronimik. Da li je vokalizam u možda bio prvobitan i u balkanskim obrazovanjima, na šta bi ukazivalo ime Batun i mesapsko δαζουν? (u grčkom je ου grafija za dugo zatvoreno o).
--------------------------------------------------------------------------
Šta je suština; zaključak koji možemo izvući iz zadnjih desetak stranica? Primetili smo da je došla u potpunosti do izražaja slika i prilika šta sačinjava „Srpsku autohtonističku školu” i njene pristalice. U konverzaciji, upotrebljavan je u suštini od strane jedne grupe forumaša svaki poznati vid manipulacije; uključujući, ali ne i ograničavajući se samo na: ignorisanje, a potom i vrlo svesno hvalisanje ignorisanjem, potom se uporno lagalo o mojim rečima. Od toga da sam ja tvrdio da spomenik navodno uopšte ne postoji, preko toga da sam pominjao nekakvog Stanojevića, da sam pominjao Miloša S. Milojevića i tako redom celi niz neistina sve jednih za drugom, koje nikakve veze nemaju sa mojim objavama. Naravno, kada god bi dotični forumaši bili upitani da dokažu svoje tvrdnje, tad uvek — nikome iznenađujuće — ti isti forumaši nikada ne žele da citiraju ili dokažu ijednu svoju tvrdnu, ili čak tvrde, nekada i priznajući da njihove tvrdnje ne odgovaraju mojim objavama, navodno „osećaju” rečeno između mojih redova.
I sve druge pokušaje...trolovanje, spamovanje teme o nevezanim stvarima, pokušaji eskiviranja da se diskusija skrene u drugim smerovima (ka Papazoglu, nekim tračkim imenima, itd...) i naravno, na samom kraju, društveni pritisak na mene da ako se 2-3 forumaša okome i krenu da se ponašaju bezobrazno, ja bih trebalo da pod njihovim pritiskom posustanem i ućutim ili promenim svoje mišljenje. Do koje mere je to došlo najbolje se vidi i
u pozivima da mi moderacija ne dozvoli da pišem, a sve sa krajnjim ciljem guranja pod tepih i kako se istina ne bi utvrdila (jedan forumaš je manje-više priznao, rekavši da, parafraziram,
ne treba više kopati, ovo mu dovoljno).
Kada se u kompletu sagleda diskusija u proteklim danima, ona je dovela do toga da vidimo u potpunosti — ogoljeno — šta je problem onih koji prisvajaju ime
autohtonista. Vidimo da su kritike koje su upućene ka
zvaničnoj nauci jedna najobičnija licemerna laž, zato što je vrlo jasno da se oni napadaju iz razloga što se dotičnima ne sviđa šta čuju. Jerbo, svaka najmanja stavka kritike, upravo je osnovna identifikacija gotovo svih tzv. „autohtonista”. Oni veruju u jedinu istinu, a to je unapred formirana dogma, koja se mora religiozno i svim raspoloživim sredstvima braniti, a oni koji je dovedu u pitanje mogu da primete u zadnjih nekoliko strana, šta njih čeka: ukoliko se postave pitanja, otvore neke teme i neke „istine” ospore, rezultat kao da je nagli pad IQ i opšta hajka...pravi lov na veštice, da se pronađe „krivac” zbog toga što je učinio to što je „zabranjeno”. Pravi je paradoks da isti ljudi kritikuju one koji su odgovorni za sudbinu prof. Đorđa Jankovića, ili da govore uopšte o „zabranjenim istorijama”. Svaki novi podatak, interpretira se isključivo na taj način da se prilagođava unapred postavljenom cilju. Vidimo neke tvrdnje? Da, to mora da je istina. Dobijemo drugačije mišljenje? Ne, to mišljenje ne valja! Pokažu se fotografije? Ma, to mora da je tako zato što je neko oštetio kamen, tako da sada izgleda drugačije nego ranije!
Do koje mere ide religiozan (gotovo pa krstaški) stav pojedinih forumaša, najbolje se ogleda u činjenici da se nijedan jedini forumaš nije uopšte ni osudio (a možda je neke i uhvatila panika kada su pročitali, pa su zato pristupili „alternativnim rešenjima”) da odgovori na pitanje svih pitanja: Zašto je Ranka Kuić vršila svoju analizu na osnovu crteža koji je bio objavljen u članku Radomira Milojkovića iz Galaksije od decembra 1991. godine, koje je ujedno i iskoristila za pojačavanje fotografija koje je nabavila od ministra Đoke Stojičića?
Citat u kojem je prof. Svetlana Loma analizirala pomenuti spomenik postavio sam iz njene magistarske teze (koju je odbranila 1992. godine, pre nego što je Stojičić za Kuićku nabavljao uopšte one fotke, kao i pre nego što je Kuićka kod Raše Popova na RTS 2 iznela tvrdnju da je nedavno otkriven taj podatak) ne da pomognem onima koji ovde zauzimaju stanovište
alternativaca, zato što nemam nikakva očekivanja da će to mišljenje biti uvaženo, kao što je i njihovo ponašanje u ranijim slučajevim potvrdilo sve navedene stereotipe, odbacujući sve što bi dodirnulo njihovo dogmatsko tumačenje. Podatak je tu za zainteresovana lica koja možda budu želela da pročitaju još nešto. Ne, nisam želeo da pomognem vama, ne zato što prosto ne bih želeo da kurtoazno izađem u susret, nego što je po mom mišljenju vaše ponašanje na zadnjim stranama — koje je toliko bezobrazno, toliko degutantno da zasigurno svaki normalni čovek ostaje bez reči — pokazao da vama jednostavno nema pomoći. Vi ste, jednostavno, izgubljeni slučaj. Na moju veliku žalost, svi najnegativniji stereotipi tzv. „Srpske autohtonističke škole” bili su na ovim stranama potvrđeni; potvrđeno je zašto od nje nikada nije bilo ništa, niti je izvesno da će ikada imati rezultate, a i pružen je odgovor na pitanje zašto nema reakcije. Zašto? E pa,
zato. Zato što niko normalan ne želi da prođe kroz ono kroz što sam ja na ovoj temi. I zato nikakve reakcije drugih ljudi neće ni ubudućnosti biti, niti je uopšte razumno očekivati je (sem u nekoj situaciji u kojoj nekakav neonacistički diktator zavlada Srbijom, ili ukoliko dođe do opšte civilizacijske degradacije u nekom apokaliptičnom scenariju posle Trećeg svetskog rata). Zahvaljujem se svim „učesnicima” ove „predstave”, u svakom slučaju.
P. S: Kole11, što se tebe konkretno tiče, mogu da zaključim samo da si ti jedno izuzetno veliko razočaranje, jerbo nikada ne bih verovao da će čovek za koga je delovalo da je prvi forumaš koji zastupa alternativne ideje i koji ume da samostalno razmišlja, biti ona koji će doslovno sve najgore navedene stereotipe upravo i potvrditi (da ne kažem i pripomoći da se udari čekić na mrtvački sanduk tzv. „autohtonista” na ovoj temi). Što se mene tiče, sve je pokazalo da je komunikacija doslovno nemoguća, tako da u direktnoj konverzaciji sa dotičnim personama ću se truditi da uglavnom više uopšte ne učestvujem, jerbo skoro pa niti jedan jedini moj potez i uloženi dobronamerni trud nije naišao na pozitivan prijem.
Dok god je ovaj duh aleee, aleee, napadamo Slavena zato što je neprijatelj, a podržavamo one koji se ne slažu sa njim, ne samo da se ništa ne postiže, nego se ostavlja i jedan vrlo loš utisak pred svima onima koji će izdvojiti par minuta da pročitaju ove naše redove...
