Pominje ih u povelji car Oton I, pominje ih pre Porfirogenita arapski pisac Al-Masudi. Da o mnogobrojnim poznijim izvorima ni ne govorimo.
Отон I и Ал-Масуди су савременици Константина Порфирогенита, тешко је рећи да су ти рукописи писани прије Костиног, заправо како Костин рукопис датира из отприлике 949.године (+/-) могуће да су ти рукописи писани коју годину касније. Није посебно важно, али чисто ради прецизности, уз то Ал-Масуди описује друго станиште од Косте.
Hrvate pominje Alfred Veliki u svojim hronikama iz druge polovine IX stoleća.
Нешто си побркао. Ни у англо-саксонским хроникама, оном најранијем рукопису писаном 891 или 892.године знаном и као Винчестер или Паркерове хронике (могуће да се помиње у неком рукопису писаном касније у XII вијеку, но то је вријеме пуно послие Косте) ни у Животу краља Аерура (
овдје) који датира из око 893.године не помињу се Хрвати нити неки сличан етноним.
Циљ форумаша не треба бити да доказује неку своју, у правилу уврнуту и будаласту, теорију, па понавњати до изнемоглости 3-4 исте реченице што неки овдје раде при томе се ни не потруде да макар погледају у литератури има ли мрва потврде у томе што будалесају, нити селективно тражити наводе који ће "доказати" (а ти "докази" су у 90% произвољно виђење неких тврдњи) да онај други (Мркаљ, Славен или ко већ) гријеши, није у праву, већ циљ треба бити што боље сагледавање теме и покушати доћи до неких одговора ако је то могуће.
Е сад.Тибор Живковић је урадио велики посао изучавајући поглавља Костиног рукописа која нас посебно занимају, извео је своје закључке и могуће дошао до неких одговора, до неких разумљиво и није.
Исто тако легитимно је и пожељно преиспитати вјеродостјност тврдњи у Костином рукопису, као уосталом у било којем историјском рукопису или препису, што покушава чинити Александар Митић, на жалост удружио се са шарлатаном Шаргићем, и тај покушај тешко да ће бити озбиљно схваћен.
Лично нисам детаљно прегледавао ДАИ, заправо осим поглавља 28-36 и 41 остала сам тек летимично "прешао", али оно што сам прегледао, има подоста "чудних" тврдњи и навода . И у поглављу 31 који нам пише о Хрватима. Наравно, стил писања је другачији од данашњег, и сврха дјела није подука из историје него друга, зато су могуће и намјерне нетачности или пристрасан приказ неких догађаја или личности.
Ипак има подоста чудног, у поглављу 31 најчуднији је по мени завршни пасус
гдје нам даје бројке хрватске војске у прошлом времену и гдје су те бројке, уважавајући неку реалност, популацију од око 300.000 душа колико се процјењује и колико се у том времену могло реално уновачити, па барем 20ак пута увећане (разумијем и потребу за претјеривањем из неких могућих разлога, ал брате ово је превише), но оно што упада у очи је да када пише о том времену имамо празно, тачкице умјесто бројки.
Ту нема логике да има прецизне податке о прошлом времену а о тадашњем нема. У реду, Коста се ослања на извор који већ користи, могуће објашњење је дао Тибор Живковић који је дошао до закључка да поглавља 29-36 нису довршена и што је без сумње тачно, али онда би тај дио остао изостављен, и у препису би се преписивач на неки начин оградио али видимо ту страницу 92 (
овдје)
да то није учинио. Истина и да знамо перфектно грчки, тадашње рукописе, стил и начин писања, тешко би разазнали шта тачно пише (остаје нам да вјерујемо да је то коректно преведено на савремени грчки), али све то скупа је прилично чудно, самим тим и изазива одређену сумњу, па и да је било неких преправки аутентичног рукописа или доступног преписа из XI вијека, касније.