Прво пишеш *tъrstъka а сада преписујеш *trьstka те изводиш из *trьsъt + -ka, смешно. Ваљда је јасно да само нагађаш и насумично пишеш гласове. Глас /ъ/ после гласа /s/ не може се реконструисати на основу ничега. Сада Тарсатика није од трстике него од тресета или некаквога изведенога **трсата? Како је потоње изведено? Где је посведочено? У којем гласовном облику је било у време о којем говориш?
Срамота ме је што уопште одговарам на оваква лупетања.
Иако ти се тако чини, ти не одговараш него постављаш питања. Па, да одговорим.
Јесте, тако је. Не знам што ти смета ако се коригујем, али у принципу си ти тај који уопште не разуме шта је то полуглас и зато се хваташ Каповића, Матасовића, Саскије итд. као светог писма. Ево ти Фазмера, па покушај да ово што он пише ставиш у систем са оним што си написао и добићеш оно што ја од почетка пишем.
Фазмер:
http://starling.rinet.ru/cgi-bin/re...any=&method_any=substring&sort=word&ic_any=on
WORD: трости́ть
GENERAL:
трощу́ "крутить, скручивать", "упрямо говорить о ч.-л." (Мельников),
трощи́ть -- то же (Горяев).
ORIGIN: Считают родственным др.-англ. đrǽstan "крутить, давить, вынуждать, раздавливать, мучить" (Маценауэр 353) из *þraistjan. Не является более удачным произведение из польск. troskać, troszczyć "беспокоиться, заботиться" (Желтов, ФЗ, 1876, вып. 1, стр. 19) или сравнение с гот. þriskan "молотить", нем. dreschen -- то же (Горяев, ЭС 377), ср. выше:
треск. Не связано также с лат. torqueō "кручу" (Горяев, там же).
PAGES: 4,106
WORD: трость
GENERAL: род. п. -и, ж., диал.
тресть "тростник", арханг. (Подв.), укр.
трость, род. п.
тро́сти, др.-русск.
тръсть,
трьсть, ст.-слав. тръсть κάλαμος (Супр.), трьсть, трьстьѥ (Еuсh. Sin.), болг.
тръст (Младенов 641), сербохорв. тр̑ст, словен. tȓst, род. п. tȓsta, trstȗ, чеш. trеst᾽, třtina, слвц. trst᾽, польск. treść, trzcina "тростник, трость" в.-луж., н.-луж. sćina.
ORIGIN: Праслав. *trъstъ родственно лит. trùšiai м. мн. "тростник", trušìs, triušìs ж. "камыш, тростник", лтш. trusis -- то же, также лит. strustìs "полоска лыка в сите", вост.-лит. srustìs -- то же, греч. θρύον (*trusom) "ситовник", далее сюда же
труха́; см. И. Шмидт, Vok. 2, 37; Траутман, ВSW 330; Буга, РФВ 75, 151; Шпехт 66; М.--Э. 4, 226, 248; Перссон 444 и сл.; Соболевский, РФВ 64, 116; Ильинский, ИОРЯС 22, 1, 193.
PAGES: 4,106
http://starling.rinet.ru/cgi-bin/re...any=&method_any=substring&sort=word&ic_any=on
WORD: трясогу́зка
GENERAL:
трясохво́стка -- то же. От
трясу́ и
гуз,
хвост, ср. аналогичные названия из др. языков у Ранке (РВВ 62, 313).
PAGES: 4,113
WORD: трясу́
GENERAL:
трясти́, укр.
трясти́,
трясу́, блр.
тресць,
тресу́, др.-русск.
трясти,
трясу, ст.-слав. трѩсти, трѩсѫ σείειν (Супр.), болг.
тре́са, сербохорв. тре́сти, тре́се̑м, словен. trésti, trésem, чеш. třásti, třesu (třasu), слвц. triаst᾽, польск. trząść, trzęsę, в.-луж. třasć, н.-луж. tśěsć.
ORIGIN: Праслав. *tręsti, *tręsǫ контаминировано на основе и.-е. *tremō и tresō. Первое представлено в греч. τρέμω "дрожу, трепещу", τρόμος м. "трепет", лат. tremō "дрожу", лит. trìmti, trimù "дрожать от холода", trémti, tremiù "свалить", тохар. А träm- "дрожать", В tremem "трепет", алб. тоск. trëmp, гег. trem "пугаюсь", др.-сакс. thrimman "прыгать, скакать" (Мейе--Вайан 34 и сл.; Гофман, Gr. Wb. 372 и сл.; Вальде -- Гофм. 2, 701). И.-е. *tresō: др.-инд. trásati "дрожит", авест. tǝrǝsaiti, греч. τρέω (*tresō) "трепещу", аор. τρέσσαι, ἄ-τρεστος "неустрашимый" (см. Уленбек, Aind. Wb. 118: Траутман, ВSW 329 и сл.; Гуйер, LF 41, 434; Эндзелин, ВВ 29, 183; Хюбшман 443 и сл.). Новообразованиями являются русск.
тряхну́ть,
тряха́ть, польск. trząchnąć; см. Соболевский, РФВ 64, 104; Брюкнер, KZ 43, 304. Др. ступень вокализма:
трус.
PAGES: 4,113