Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 37.232
Ponovo za napred pomenute
U doba Spartakovog ustanka, u doba pada Troje, u doba Kleopatre:
1. malo je Slovena živelo u primorju; tamo nikad nisu bili sami jer znamo ko je bio glavni gospodar Jadrana sve do početka 20. veka.
2. tada su Sloveni zauzimali veliko prostranstvo, pa tako oni u Meziji i Panoniji nisu imali potrebu da koriste reči za morsku terminologiju, a zbog slabih veza, u to doba nisu mogli ni da prime reči od onih koji su u primorju živeli; morska riba se pokvari za manje od jednog dana, za put od 100 km trebao je ceo dan, a Panonija je svojih 300 km od mora; nadalje, pitati kako se na ruskom kaže crnika, koja ne raste nigde gde ima Poljaka, Čeha, Rusa itd. isto je kao pitanje kako se na staroslovenskom kaže helikopter;
3. Sloveni se nisu širili tzv. brzopoteznim seobama, nego se slovenstvo, a to znači ljudi, a još bitnije slovenski jezik širilo postepeno (recimo oko 5 km godišnje) sa Slovenskog Juga (vulgarno nazvanog Balkan) i Panonije - u dva pravca; jedan je išao kroz Vrata naroda i dao je Istočne Slovene, a drugi je išao preko Beča i Bratislave i dao je Zapadne Slovene; zbog toga ni danas nema dijalekt kontinuuma između beloruskog i poljskog, te između ukrajinskih i slovačkih dijalekata iako su se ti jezici konačno dodirnuli, a takođe, iako je bilo ćirilometodske standardizacije slovenskog tokom poslednjeg milenijuma
4. čak i tako, postoji univerzalna slovenska primorska terminologija, npr. galeb, maslina, a kandidati za proveru su i rt, greben, oseka, prud, sprud, krš, smokva, bura, trst, trsteno, maslina, gušter, zubatac, oslić, dagnja, ugor, hobotnica, pliskavica, osti, morski pas, crnika, obala, otok, ostrvo, tesnac, užina, prevlaka, rak, itd.
Vidimo na primeru masline da je reč rasprostranjena prema istočnim Slovenima dok je kod zapadnih isključivo latinsko oliva. Razlog - Sveto pismo (maslina nema na severu).
Ukrajinski:
маслина - olive, olive berry, oil tree
маслиновий колір - olive
Beloruski: масліна - olive
Ruski:
маслина - olive, olive-tree
масличная ветвь - olive branch, olive
Bugarski:
noun
маслина- olive
маслиненозелен цвят - olive
adjective
маслинен - olive
маслинов - olive
с маслиненозелен цвят - olive
5. Planinaska terminologija je još interesantnija, ali važi isti princip. Šta će Rusima reč za alpski runolist, kada ne raste u Rusiji? A ako primenimo pravilo o širenju slovenstva od 5 km godišnje videćemo da im je do Rusije trebalo oko 1000 godina.
jela, bor, brdo, četina, hum, umka, planina, proplanak, gora, gorštak, greben, šuma, glava, vis, čuka (up. čukalj, čkalj), bilo, povijarac, razvigor, uzvišica, gromada, klik, klis, klisura, gudura, (breg, brežuljak, brežje), golet, sup (ptica), kosa, padina, odron, lavina (sic!), surduk, prevoj, vrlet, vrh, bogaz, tesnac, suteska, klanac, ždrelo, grotlo, usek, useklina, procep, prodol, pećina (pešter), škrip, ponor itd.
6. Nasuprot mantrama indogermanista, da Sloveni imaju razvijen zajednički rečnik za vodotoke zato što potiču iz močvare, moja je tvrdnja da su Sloveni u doba Hrista zauzimali pola Evrope, a na svim tim mestima postojali su vodotokovi; Sloven je gledao da stanuje u blizini vode jer se bavio i ribolovom i otud razvijena vodena terminologija; to upućuje na zaključak o starosti Slovena i njihovih reči - u pitanju su hiljade godina pre Hrista; slično važi za naziv slovenskih (nomadskih) stočara - vlasi koji je potpuno rasprostranjen među Slovenima; ovi poslednji su najverovatnije najzaslužniji za širenje slovenstva
7.
8. Nemački naučni lobi u Rusiji je tokom 19. i početka 20. veka razvio i učvrstio rečnički antipurizam, tako da se mi i danas čudimo na kojim sve mestima Rusi koriste internacionalizme. Razlog je geopolitički - 1. suprimiranje ruske civilizacijske prednosti nad Germanima, 2. uništavanje slovenske kulturne svesti.
U doba Spartakovog ustanka, u doba pada Troje, u doba Kleopatre:
1. malo je Slovena živelo u primorju; tamo nikad nisu bili sami jer znamo ko je bio glavni gospodar Jadrana sve do početka 20. veka.
2. tada su Sloveni zauzimali veliko prostranstvo, pa tako oni u Meziji i Panoniji nisu imali potrebu da koriste reči za morsku terminologiju, a zbog slabih veza, u to doba nisu mogli ni da prime reči od onih koji su u primorju živeli; morska riba se pokvari za manje od jednog dana, za put od 100 km trebao je ceo dan, a Panonija je svojih 300 km od mora; nadalje, pitati kako se na ruskom kaže crnika, koja ne raste nigde gde ima Poljaka, Čeha, Rusa itd. isto je kao pitanje kako se na staroslovenskom kaže helikopter;
3. Sloveni se nisu širili tzv. brzopoteznim seobama, nego se slovenstvo, a to znači ljudi, a još bitnije slovenski jezik širilo postepeno (recimo oko 5 km godišnje) sa Slovenskog Juga (vulgarno nazvanog Balkan) i Panonije - u dva pravca; jedan je išao kroz Vrata naroda i dao je Istočne Slovene, a drugi je išao preko Beča i Bratislave i dao je Zapadne Slovene; zbog toga ni danas nema dijalekt kontinuuma između beloruskog i poljskog, te između ukrajinskih i slovačkih dijalekata iako su se ti jezici konačno dodirnuli, a takođe, iako je bilo ćirilometodske standardizacije slovenskog tokom poslednjeg milenijuma
4. čak i tako, postoji univerzalna slovenska primorska terminologija, npr. galeb, maslina, a kandidati za proveru su i rt, greben, oseka, prud, sprud, krš, smokva, bura, trst, trsteno, maslina, gušter, zubatac, oslić, dagnja, ugor, hobotnica, pliskavica, osti, morski pas, crnika, obala, otok, ostrvo, tesnac, užina, prevlaka, rak, itd.
Vidimo na primeru masline da je reč rasprostranjena prema istočnim Slovenima dok je kod zapadnih isključivo latinsko oliva. Razlog - Sveto pismo (maslina nema na severu).
Ukrajinski:
маслина - olive, olive berry, oil tree
маслиновий колір - olive
Beloruski: масліна - olive
Ruski:
маслина - olive, olive-tree
масличная ветвь - olive branch, olive
Bugarski:
noun
маслина- olive
маслиненозелен цвят - olive
adjective
маслинен - olive
маслинов - olive
с маслиненозелен цвят - olive
5. Planinaska terminologija je još interesantnija, ali važi isti princip. Šta će Rusima reč za alpski runolist, kada ne raste u Rusiji? A ako primenimo pravilo o širenju slovenstva od 5 km godišnje videćemo da im je do Rusije trebalo oko 1000 godina.
jela, bor, brdo, četina, hum, umka, planina, proplanak, gora, gorštak, greben, šuma, glava, vis, čuka (up. čukalj, čkalj), bilo, povijarac, razvigor, uzvišica, gromada, klik, klis, klisura, gudura, (breg, brežuljak, brežje), golet, sup (ptica), kosa, padina, odron, lavina (sic!), surduk, prevoj, vrlet, vrh, bogaz, tesnac, suteska, klanac, ždrelo, grotlo, usek, useklina, procep, prodol, pećina (pešter), škrip, ponor itd.
6. Nasuprot mantrama indogermanista, da Sloveni imaju razvijen zajednički rečnik za vodotoke zato što potiču iz močvare, moja je tvrdnja da su Sloveni u doba Hrista zauzimali pola Evrope, a na svim tim mestima postojali su vodotokovi; Sloven je gledao da stanuje u blizini vode jer se bavio i ribolovom i otud razvijena vodena terminologija; to upućuje na zaključak o starosti Slovena i njihovih reči - u pitanju su hiljade godina pre Hrista; slično važi za naziv slovenskih (nomadskih) stočara - vlasi koji je potpuno rasprostranjen među Slovenima; ovi poslednji su najverovatnije najzaslužniji za širenje slovenstva
7.
8. Nemački naučni lobi u Rusiji je tokom 19. i početka 20. veka razvio i učvrstio rečnički antipurizam, tako da se mi i danas čudimo na kojim sve mestima Rusi koriste internacionalizme. Razlog je geopolitički - 1. suprimiranje ruske civilizacijske prednosti nad Germanima, 2. uništavanje slovenske kulturne svesti.
Poslednja izmena od moderatora:
