„Bečko-berlinska škola” vs novoromantičari

[Mrkalj]

the primary Slavic name of the river is Dunaj!

Нетачно. Овде се неки упорно срамоте.

"Дунав (нем. Donau,) енгл. The Danube

Овде је јасна метатеза од германскога Danube (*Danuv > Dunav).

Немојте се више срамотити и оканите се пичкe етимологије, и ти и Голуб.

 

[Tandoori Masala]

Znači Sirbium.

Mozda u nekom tvom halucinogenom i paralelnom unutrasnjem svijetu na cijoj masti bi i Albert Hofmann zavidio ali Sirmium je zabiljezen mnogo prije nego sto je od njega Sermium (docnije, slov. Srem) nastao.

Dunav odn. Dunaj (jos stariji Matoas) nije slovenski naziv rijeke, a Sloveni su ga preuzeli posredstvom Germana. To i zagovornik panonskog Urheimata Slovena pok. gospodin Trubacev skruseno prizna u svojim radovima. Po njemu je, cini mi se, iranski.

О. Трубачев, Этногенез и культура древнейших славян, 2003, 14.

 

[Ahil71]

Uostalom, nema Slovena pre 6. veka.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Нетачно. Овде се неки упорно срамоте.

Jesi li pročitao tu glavu ili to onako kažeš?

Uostalom, nema Slovena pre 6. veka.

Na Balkanskom poluostrvu svakako da još tada nema (izuzev možda nekih ograničenih pojedinačnih doseljenih formacija).

 

[Ahil71]

Dunav nije Slovenski naziv.
Ko je ovde tvrdio da je Dunav slovenski oblik?

Sanskritsko dava, svetao. Dana, dan. Dnevna svetlost. Nebo. Nebeska reka...

 

[Игорь]

Henning Andersen - Slavic, The Indo-European languages, London and New York, Routledge, 1998, 415-417.

 

[Mrkalj]

Anna Giaalone Ramat, Paolo Ramat (eds.) - The Indo-European languages, London and New York, Routledge, 1998, 415-417.

Primorje (iako je malo Slovena živelo na moru): rt, greben, oseka, prud, sprud, krš, smokva, bura, trst, trsteno, maslina, gušter, zubatac, oslić, dagnja, ugor, hobotnica, pliskavica, osti, morski pas, crnika, obala, otok, ostrvo, tesnac, užina, prevlaka, rak, itd.

Planinski kraj: jela, bor, brdo, četina, hum, umka, planina, proplanak, gora, gorštak, greben, šuma, glava, vis, čuka (up. čukalj, čkalj), bilo, povijarac, razvigor, uzvišica, gromada, klik, klis, klisura, gudura, (breg, brežuljak, brežje), golet, sup (ptica), kosa, padina, odron, lavina (sic!), surduk, prevoj, vrlet, vrh, bogaz, tesnac, suteska, klanac, ždrelo, grotlo, usek, useklina, procep, prodol, pećina (pešter), škrip, ponor itd.


Dunaj, Don i Dnjepar su izvorne slovenske reči koje imaju koren prasl. i stsl. dъno (rus., polj. dno) ← *dъbno. Kod nas i duboki bunar zovu dunaj. Što bi rekli - "vodostaj Dunava kod Bezdana".


Kaže etimološki rečnik da je sup praslovenska reč: prasl. *sǫpъ (rus. sup, polj. sęp)

Rasprostanjenost beloglavog supa.

 

[HanibalBarka666]

Rasprostanjenost beloglavog supa.

Rasprostanjenost beloglavog supa danas

 

[Mrkalj]

Ovde se vidi kako indogermanistika funkcioniše. Otkud praslovensko *gast, ako je pie. *g[SUP]h[/SUP]osti sličnije gost koje je i crkvenoslovensko, kao i današnje srpsko? Evo otkud. Tako što germansko gast nije smelo da dođe od slovenskog, već smao obrnuto, Sloveni su obavezno pamet dobijali od Nemaca.

Isto tako, slovenska reč lavina, što nas vraća na riku lavova i njihovu balkansku rasprostranjenost u praslovenko doba, koja je zaista postala od slovenske osnove lav i slovenskog sufiksa -ina, u indogermanistici morala je da postane od germanske reči nem. Lawine. Šta je tu germanska osnova a šta germanski sufiks?

- - - - - - - - - -

Rasprostanjenost beloglavog supa danas

U, pa da. Kako se nisam setio da su i beloglavi supovi živeli u močvarama sa slovenima i fatali žabe za doručak.

 

[Pravi Vlah]

Dunaj, Don i Dnjepar su izvorne slovenske reči koje imaju koren prasl. i stsl. dъno (rus., polj. dno) ← *dъbno. Kod nas i duboki bunar zovu dunaj. Što bi rekli - "vodostaj Dunava kod Bezdana".

Jok:

Hydronyms from various languages can all share a common etymon. For example, the Danube, Don, Dniester, Dnieper and Donets rivers all contain the Scythian name for "river" (cf. don, "river, water" in modern Ossetic).

http://en.wikipedia.org/wiki/Hydronym

 

[Tandoori Masala]

Don svakako nije slovenski naziv, kako god uhvatis...

Aleksandar Loma, Pozajmljenice iz nepoznatog jezika u praslovenskom, Prikazi i kritike (Georg Holzer, Entlehnungen aus einer bisher unbekannten indogermanischen Sprache im Urslavischen und Urbaltischen), Juznoslovenski filolog, XLVI, Beograd, 1990, str. 112.

 

[Viden]

DUN u Dunavu i Dunaju nije isto što i DON u Donu.
Duna će se sigurno naći u jeziku stanovnika antičkog Balkana (plus srodstvo Skita+Sarmata, od kojih su Sarmati postali jednog dana Sloveni a neki i Srbi)

Zanimljivo je da Slovenci imenom Dunaj zovu ne samo reku, već i najpoznatiji grad na njoj, Beč. U našim zapadnim krajevima, takođe je rasprostranjen oblik Dunaj, koji beleži i Vuk Karadžić u „Srpskom rječniku”.
Pesma 309
https://books.google.rs/books?id=as...6AEwAA#v=onepage&q=dunaj reka u pesmi&f=false

Četiri reke sa istim ušćem- teorija o kolevci Srba
http://www.ivantic.net/Ostale_knjiige/poreklo slovena.htm

 

[vučko]

DUN u Dunavu i Dunaju nije isto što i DON u Donu.
Duna će se sigurno naći u jeziku stanovnika antičkog Balkana (plus srodstvo Skita+Sarmata, od kojih su Sarmati postali jednog dana Sloveni a neki i Srbi)

Zanimljivo je da Slovenci imenom Dunaj zovu ne samo reku, već i najpoznatiji grad na njoj, Beč. U našim zapadnim krajevima, takođe je rasprostranjen oblik Dunaj, koji beleži i Vuk Karadžić u „Srpskom rječniku”.
Pesma 309
https://books.google.rs/books?id=as...6AEwAA#v=onepage&q=dunaj reka u pesmi&f=false

Četiri reke sa istim ušćem- teorija o kolevci Srba
http://www.ivantic.net/Ostale_knjiige/poreklo slovena.htm

Slovenci za Dunav kažu DONAVA, a Beč je kao što si već rekao DUNAJ.

 

[Игорь]

Ovde se vidi kako indogermanistika funkcioniše. Otkud praslovensko *gast, ako je pie. *g[SUP]h[/SUP]osti sličnije gost koje je i crkvenoslovensko, kao i današnje srpsko? Evo otkud. Tako što germansko gast nije smelo da dođe od slovenskog, već smao obrnuto, Sloveni su obavezno pamet dobijali od Nemaca.

Параноја, комплекси и незнање, само то се и може очекивати од некога ко науку види као заверу. Чисто да покажем да наклапаш без икаква знања, ту реч нису ни Словени преузели од Германа нити обратно, језици обеју породица показују очекиване наслеђене облике. Индоевропско *o прешло је у *a и у прагерманском и у балтословенском. Каснијим развојем у прасловенском је и дуго *ō прешло у дуго *ā, а током општесловенскога раздобља кратко *а даје глас о, кружна промена. Потоњи одраз потврђен је позајмљеницама нпр. прасл. *akuna 'окно' (стсл. окъно) > фински akkuna, гр. satanâs 'сотона' > стсл. сотона, лат. altāre 'олтар' > стсл. олътарь (уметнут полуглас како би се избегла скупина *al тј. касније ол на граници слога).

Isto tako, slovenska reč lavina, što nas vraća na riku lavova i njihovu balkansku rasprostranjenost u praslovenko doba, koja je zaista postala od slovenske osnove lav i slovenskog sufiksa -ina

Jovan Vuković - Istorija srpskohrvatskoga jezika: I dio - uvod i fonetika, Naučna knjiga, Beograd, 1974, 218.

nem. Lawine. Šta je tu germanska osnova a šta germanski sufiks?

Реч потиче од каснолатинскога labina.

 

[vučko]

Нетачно. Овде се неки упорно срамоте.

"...across the Middle Dniepr (the primary Slavic name of the river is Dunaj!)..."

Gde je on dobio podatak da se ovo područje nekad zvalo Dunaj? Ti misliš da to nije tako?

Овде је јасна метатеза од германскога Danube (*Danuv > Dunav).

Немојте се више срамотити и оканите се пичкe етимологије, и ти и Голуб.

Ovim što je Slaven postavio, hteo sam da dokažem da: kako je moguče da su Proto-Slaveni krenuli iz svoje praotađbine "Middle Dniepr" koji su ga oni zvali Dunaj, kada je tada već postojao naziv za reku Dunav - Dunaj.

Ova germanska metateza mi je jasna.

Madabaš. "Gluposti", rekao bi Igor kad je u pitanju nečije mišljenje. Ja bih rekao da je mišljenje kao dupe - ima ga svako. I svako ima pravo da ga ima.

Primorje (iako je malo Slovena živelo na moru): rt, greben, oseka, prud, sprud, krš, smokva, bura, trst, trsteno, maslina, gušter, zubatac, oslić, dagnja, ugor, hobotnica, pliskavica, osti, morski pas, crnika, obala, otok, ostrvo, tesnac, užina, prevlaka, rak, itd.

Planinski kraj: jela, bor, brdo, četina, hum, umka, planina, proplanak, gora, gorštak, greben, šuma, glava, vis, čuka (up. čukalj, čkalj), bilo, povijarac, razvigor, uzvišica, gromada, klik, klis, klisura, gudura, (breg, brežuljak, brežje), golet, sup (ptica), kosa, padina, odron, lavina (sic!), surduk, prevoj, vrlet, vrh, bogaz, tesnac, suteska, klanac, ždrelo, grotlo, usek, useklina, procep, prodol, pećina (pešter), škrip, ponor itd.

Jel mogu i slavenski/slovenački nazivi za planinsko bilje? Samo neke od njih: http://www.pzs.si/flora.php

Kod nas i duboki bunar zovu dunaj.

Zanimljivo.

Параноја, комплекси и незнање, само то се и може очекивати од некога ко науку види као заверу. Чисто да покажем колико не знаш а свеједно наклапаш, ту реч нису ни Словени преузели од Германа нити обратно, језици обеју породица показују очекиване наслеђене облике. Индоевропско *o прешло је у *a и у прагерманском и у балтословенском. Каснијим развојем у прасловенском је и дуго *ō прешло у дуго *ā, а током општесловенскога раздобља кратко *а даје глас о, кружна промена. Потоњи одраз потврђен је позајмљеницама нпр. прасл. *akuna 'окно' (стсл. окъно) > фински akkuna, гр. satanâs 'сотона' > стсл. сотона, лат. altāre 'олтар' > стсл. олътарь (уметнут полуглас како би се избегла скупина *al тј. касније ол на граници слога).

Znači iz PIE je reč GOST prolazila kroz nekoliko transformacija da bi na kraju došla do prvobitnog slavenskog oblika GOST?

 

[Mrkalj]

DUN u Dunavu i Dunaju nije isto što i DON u Donu.
Duna će se sigurno naći u jeziku stanovnika antičkog Balkana (plus srodstvo Skita+Sarmata, od kojih su Sarmati postali jednog dana Sloveni a neki i Srbi)

Zanimljivo je da Slovenci imenom Dunaj zovu ne samo reku, već i najpoznatiji grad na njoj, Beč. U našim zapadnim krajevima, takođe je rasprostranjen oblik Dunaj, koji beleži i Vuk Karadžić u „Srpskom rječniku”.
Pesma 309
https://books.google.rs/books?id=as...6AEwAA#v=onepage&q=dunaj reka u pesmi&f=false

Četiri reke sa istim ušćem- teorija o kolevci Srba
http://www.ivantic.net/Ostale_knjiige/poreklo slovena.htm

Prvo, ova pesma je iz grupe jugoistočnih dijalekata, možda P-T, možda i dalje na jug i istok. Možda te zavelo zapisano "Ća" koje je ustvari dijalekatsko 3. lice prezenta glagola hteti - "će"; Bastiani je ekspert za te stvari.

Drugo, što se tiče naziva reke Dunav, dodajem i etimološku analizu iz knjige Zbignjeva Goluba:

Spojler

Zbigniew Gołąb, The origins of the Slavs. A linguist's view, Columbus: Slavica Publishers, Inc., 1992, str. 239-241

Intersantno je da Golub u rečenici koja sledi odmah za ovim citatom konstatuje da je data analiza istoriografski neodrživa. S druge strane, istoriografija se šatro oslanja na lingvistiku, a lingvistika ne sme da protivureči istoriografskim stavovima, što znači da se u lingvistici selektivno iznose određenom istoriografskom konceptu podobni stavovi, pa se onda istoriografija na njih poziva. I tako u krug. Tako to ide u die Hitlerschule.

Inače, Golub je veoma svestan naučnik, razlikuje stavove i pretpostavke od činjenica i knjiga je vredna po pitanju obaveštenja koja donosi, ali ne i po pitanju konačnih zaključaka.

 

[Ahil71]

Dunaj, Don i Dnjepar su izvorne slovenske reči koje imaju koren prasl. i stsl. dъno (rus., polj. dno) ← *dъbno. Kod nas i duboki bunar zovu dunaj. Što bi rekli - "vodostaj Dunava kod Bezdana". :

Zanimljivo.

Ako gledamo drevne religije, podunavska boginja majka bi bila Dana. A Homerovi Danajci doseljenici iz Podunavlja.

Međutim kada posmatramo savremeni srpski...
Duplja, rupa, dubok, dugačak, turiti, uvući... Ovaj bunar dunaj.
I sam predlog u.
Kod ostalih Slovena je v.
Ali ovo bi značilo da je pučka etomologija pouzdanija od zvanične.

A selo Podunavci kod Vrnjačke Banje?

Mozda u nekom tvom halucinogenom i paralelnom unutrasnjem svijetu na cijoj masti bi i Albert Hofmann zavidio ali Sirmium je zabiljezen mnogo prije nego sto je od njega Sermium (docnije, slov. Srem) nastao. Tebi izgleda samo dobra zidarska samarcina pomaze da ti nepodmazani etnocentricki klikeri konacno prorade.

Dunav odn. Dunaj (jos stariji Matoas) nije slovenski naziv rijeke, a Sloveni su ga preuzeli posredstvom Germana. To i zagovornik panonskog Urheimata Slovena pok. gospodin Trubacev skruseno prizna u svojim radovima. Po njemu je, cini mi se, iranski.

О. Трубачев, Этногенез и культура древнейших славян, 2003, 14.

Zar mi ovde lingvisti nisu dokazivali da nije moguće da je od
Ros, Ras, postao Rus.

 

[Tandoori Masala]

Crni Golab pokloni slovenski Dnjepar i Dnjestar drevnim Irancima. Podmuklu ruku Becko-berlinske skole nista ne moze zaustaviti, mora da je uplela svoje podle prstice jedne noci (kuc-kuc na pisacoj masini) dok je Golab spavao cvrstima snom pravednika, taman pred radni dan kad je rukopis trebao biti predat za stampu.

Z. Golab, The Origins..., p. 243.

Zar mi ovde lingvisti nisu dokazivali da nije moguće da je od
Ros, Ras, postao Rus.

Stavio sam Trubaceva jer njega autohtonosti obozavaju.

 

[Mrkalj]

Параноја, комплекси и незнање, само то се и може очекивати од некога ко науку види као заверу. Чисто да покажем да наклапаш без икаква знања, ту реч нису ни Словени преузели од Германа нити обратно, језици обеју породица показују очекиване наслеђене облике. Индоевропско *o прешло је у *a и у прагерманском и у балтословенском. Каснијим развојем у прасловенском је и дуго *ō прешло у дуго *ā, а током општесловенскога раздобља кратко *а даје глас о, кружна промена. Потоњи одраз потврђен је позајмљеницама нпр. прасл. *akuna 'окно' (стсл. окъно) > фински akkuna, гр. satanâs 'сотона' > стсл. сотона, лат. altāre 'олтар' > стсл. олътарь (уметнут полуглас како би се избегла скупина *al тј. касније ол на граници слога).

Jovan Vuković - Istorija srpskohrvatskoga jezika: I dio - uvod i fonetika, Naučna knjiga, Beograd, 1974, 218.

Реч потиче од каснолатинскога labina.

Majke ti? Nisam ja paranoičan nego si ti, čoveče, tvrdoglav. Postoje indicije, hipoteze, teorije, a za dospeće reči lava u germanske jezike postoje dva paralelna predloga etimologije:

lava (n.)

1. 1750, from Italian (Neapolitan or Calabrian dialect) lava "torrent, stream," traditionally from Latin lavare "to wash" (see lave). Originally applied in Italian to flash flood rivulets after downpours, then to streams of molten rock from Vesuvius.

2. Alternative etymology is from Latin labes "a fall," from labi "to fall." Lava lamp is attested from 1965, also lava light (reg. U.S., 1968, as Lava Lite).

lave (v.) c.1200, from Old English gelafian "wash by pouring, pour (water)," possibly an early English or West Germanic borrowing (compare Dutch laven, German laben) of Latin lavare "to wash," or its Old French descendant, laver. Latin lavare is from PIE *leu(e)- "to wash" (cognates: Latin luere "to wash," Greek louein "to wash, bathe," Old Irish loathar "basin," Breton laouer "trough," Old English leaþor "lather").

avalanche (n.) 1763, from French avalanche (17c.), from Romansch (Swiss) avalantze "descent," altered (by metathesis of -l- and -v-, probably influenced by Old French avaler "to descend, go down") from Savoy dialect lavantse, from Provençal lavanca "avalanche," perhaps from a pre-Latin Alpine language (the suffix -anca suggests Ligurian). As a verb, from 1872.
​

Dakle, "probably, perhaps, possibly". Samo je Igor taj čovek koji zna. A ne zna koliko ne zna. Početak.

Dakle, dolaze od "prelatinskog alpskog jezika", a Vučko će najbolje znati da je to slovenski jezik. Jer nema tihe lavine. Kao što nema supova u močvarama.

 

[Ahil71]

Crni Golab pokloni slovenski Dnjepar i Dnjestar drevnim Irancima. Podmuklu ruku Becko-berlinske skole nista ne moze zaustaviti, mora da je uplela svoje podle prstice jedne noci (kuc-kuc na pisacoj masini) dok je Golab spavao cvrstima snom pravednika, taman pred radni dan kad je rukopis trebao biti predat za stampu.

Z. Golab, The Origins..., p. 243.

Stavio sam Trubaceva jer njega autohtonosti obozavaju.

Nema veze ko koga obožava, moželi ovo a u u ili ne može?

Pogledaj gore, i ja sam tvrdio da je Dunav izvorno indoiranskog porekla.
Srpsko indoiranske veze su jače, nego kod ostalih slovenski jezika.
Još od Sigina koji su osnovali Beograd.

Istočno je Istar.

 

[Tandoori Masala]

Nema veze ko koga obožava, moželi ovo a u u ili ne može?

Pogledaj gore, i ja sam tvrdio da je Dunav izvorno indoiranskog porekla.
Srpsko indoiranske veze su jače, nego kod ostalih slovenski jezika.
Još od Sigina koji su osnovali Beograd.

Istočno je Istar.

Postavi citate tih lingvista na koje se pozivas, jbt.

Zar mi ovde lingvisti nisu dokazivali da nije moguće da je od
Ros, Ras, postao Rus.

 

[Mrkalj]

Jel mogu i slavenski/slovenački nazivi za planinsko bilje? Samo neke od njih: http://www.pzs.si/flora.php



Zanimljivo.

Poentira se da zajednički, opšteslovenski vokabular morske i planinske terminologije nije razvijen, raznovrstan. Zato u mom spisku treba obratiti na reči koje su praslovenske. Međutim, kako se slovenstvo širilo sa Slovenskog Juga (vulgarno nazvanog Balkan) put severoistoka i severozapada, vanpametno je pretpostaviti da su, već u susednoj Panoniji Prasloveni imali razvijenu morsku i planinsku terminologiju, dok su je istodobno imali oni u Alpima, Dinaridima itd. Dakle, sama teza je nebulozis. Svodi se na indogermanističke dogme koje je lepo formulisao Trubačov, a preneo Ahil1:

Zapravo, indogermanisti su mitomanska kategorija, jer se celo njihovo učenje temelji na pet mitova uporedne lingvistike (O Turbačov):

1. „pradijalekatsko“ jedinstvo svakog prajezika,

2. „omanja“ prapostojbina („Keimzelle“),

3. istovremenost pojavljivanja etnosa i etnonima,

4. baltoslovenski odnosi (bilo koji) kao terminus post quem za slovensku jezičku evoluciju.

Dakle, Sloveni su bili obuhvatali široko prostranstvo, i nisu svi imali podjednako razvijene terminološke vokabulare (ovde su u pitanju morski i planinski).

Nema veze ko koga obožava, moželi ovo a u u ili ne može?

Pogledaj gore, i ja sam tvrdio da je Dunav izvorno indoiranskog porekla.
Srpsko indoiranske veze su jače, nego kod ostalih slovenski jezika.
Još od Sigina koji su osnovali Beograd.

Istočno je Istar.

Što se tiče tebe, Vučka, Srebrene i Videna, mislim da treba da se koncentrišete na proširivanju svog srpskog vokabulara arhaizmima, dijalektizmima, ređim rečima, vezama sa drugim slovenskim jezicima. Ne bi bilo loše da svako od nas ove godine nauči još po jedan slovenski jezik. Na taj se način bogatimo sopstvenim jezikom, jer mi se čini da nekada omašujemo očigledne stvari usled nedovoljnog osećaja za jezik.

Kada kažeš istočno je istar, onda moraš biti svestan da si pokidao koren reči iz-tok, iz-ticati, iz-teći. To ne ide.

Što se tiče Igora i Tandoorija. Razlike su ogromne, ali zajedničko je što su teški bukvalisti. Naježim se pri pomisli koliko bi nekom optimisti objašnjavanja trebalo da ova dvojica shvate do koje mere su im tumačenja bukvalna, rigidna i limitirana. Unutar bukvalizma, Igor pripada salonskoj desnici despotsko-tiranskog tipa, a Tandoori je anarho-militantno krilo levice.

 

[Tandoori Masala]

Pomorska slovenska terminologija se toliko uspjesno sirila sa juga prema sjeveroistoku i sjeverozapadu da je maltene preskocila najvaznije podrucje sto se tice navedene argumentacije ("prelatinski alpski jezik je bio slovenski"). Ona na ovom prostoru treba da bude najbrojnija sto nije uopce slucaj.

Summary

"Rovigno is one of the 125 points chosen for for the survey for the Linguistic Atlas of Mediterranean which is being carried out. After a short review of the development of traditional maritime and fishing industry in Rovigno, the author presents the results of the survey which was undertaken on the spot in 1961. Definite answers of 845 questions of the questionnaire for the whole Mediterranean area could not be obtained, since some objects and some species of sea fauna are not known there.
In the collected material there are some special terms which are not of Venetian origin, and are unknown elsewhere as well, so that their etymology is still to be studied. Although, a peripheral linguistic area has been investigated, comparatively few foreign / Slavonic / elements have been found."

X FAUNA,
a) Pesci

Spojler

Mirko Deanovic, Terminologia marinara e peschereccia di Rovigno d' Istria (Risultati dell'inchiesta per l'Atlante Linguistico Mediterraneo), Atti dell'Istituto Veneto di Scienze, Lettere ed Arti, CXXII, 1963-63, 379-401.

Ocekujem vuckovu iscrpnu i genijalnu lingvisticku analizu kakve se samo mogu pronaci po zadimljenim kafanama Ibarske magistrale.

 

[Ahil71]

...
Singidunum
Karpatki Beograd, Alba Julija:
Singidava
Možda je ovaj oblik sa u došao sa Keltima.
Od njih je sufiks -ava kod naših hidronima.
Indoiransko Margus je dobilo keltski sufiks -ava. Negde u 4. veku.

 

[Tandoori Masala]

Zapravo, indogermanisti su mitomanska kategorija, jer se celo njihovo učenje temelji na pet mitova uporedne lingvistike (O Turbačov):

1. „pradijalekatsko“ jedinstvo svakog prajezika,

2. „omanja“ prapostojbina („Keimzelle“),

3. istovremenost pojavljivanja etnosa i etnonima,

4. baltoslovenski odnosi (bilo koji) kao terminus post quem za slovensku jezičku evoluciju.

Odakle je ovo tacno preuzeto, molim lijepo? Ovo mi nekako ne lici na njegov stil. Trubacev se cijelog zivota drzao filologije i lingvistike. Uostalom, covjek je preveo s njemackog na ruski Vasmerov etimoloski rjecnik i smatrao je da Dunav dolazi medju Slovene posredstvom Germana.