Pa nisu se sva utopila u Srbe i Hrvate. Mnoga su u Bugare, a zapravo gromadu su Romeji helenizovali.
Kod Srba i Hrvata je bilo uticajno - isto što i kod Bugara. Nisu neko malo pleme koje je tu živjelo, sa susjedima, jedni pored drugih, već dolaze kao spoljni činilac i tako okupiraju teritorije. Nije slučajnost zbog čega su jedino ta tri naroda uspjela na kraju formirati prave i veće države (ako izuzmemo pozniji slučaj Bosne), to i jeste baš zato što su došljaci, a ne biti već tu.
Dobro, ali nisam te ja to pitao. Nego, zbog čega su Srbi pokorili
sva slovenska plemena koja su došla na te prostore (Srbija, Bosna, Crna Gora). Šta je to bilo toliko uticajno, da li nešto piše o tome?
Da li ti to pitaš šta se zna o njima, ili pak šta piše u LjPD? Ne može se nešto pouzdanije reći o Tomislavovu porijeklu; samo se pretpostavlja da je bio iz iste familije iz koje i prethodni imenom poznati hrvatski knez, Muncimir (u nauci imenovani Trpimirovićima).
Šta recimo piše u LjPD?
Opet pitam o čemu govoriš, da li o LjPD ili ovako šta nauka kaže? Jedan od njih ti je iz LjPD, a drugi nije...
Aje može oba dva
I još nešto:
Slavene ti kažeš, da 822. godine, franački hroničar Ajnhard bilježi Srbe na Balkanskom poluostrvu:
… ad
SORABOS, quae natio magnam Dalmatiae partem obtinere dicitur, fugiendo se contulit.
A na Wikipedii našao sam ovo:
"Карло Велики је 805. године, да би што ефикасније онемогућио одбрану Срба, установио
Limes SORABICUS, појас у коме се оружје није смело продавати Србима" (
http://sr.wikipedia.org/wiki/Лужички_Срби).
Izvini Kyriose, kada sam rekao da mi nisi objasnio razliku između severnih Veneta/Veneda i jadranskih Veneta/Veneda. Jesi, ovako napisao:
Венеди (Словени)
Венеди, Венди (лат. Venedi, Venethae, Venethi; грч. Ούενέδοι) су стари источноевропски народ, који је живео на подручју између Висле и Дњепра, а сматрају се могућим прецима Словена. Не треба их мешати са Јадранским Венетима или келтским Венетима.
Помињу се у историјским изворима Плинија Старијег (I. в.), Тацита (око 55. до око 120), Птолемеја (II. в.). Tabula Peutingeriana с краја III.v. спомиње их међу „највећим народима"; порекло назива није сасвим познато. Немци тако зову (Венди, Винди) и Лужичке Србе, а Аустријанци Градишћанске Хрвате.[1]
Историјски извори о Вендима су штури, мада их, на пример, Св. Бонифације 745-746. године у писму енглеском краљу Елтибалду описује овако: „А у Венеда, тог најгорег и најстрашнијег људског рода, толико се узајамно воле и поштују супрузи, да жене, када им муж умре, не желе живети. И међу њима је поштована жена која себи сопственим рукама задаје смрт и на истој ломачи изгори са мужем." [2]
У Балтику се налази Венедски залив, а на Карпатима Венедска планина (гора).
Венеди (јадрански)
Венеди, Венди, Венети је народ који је живео на подручју данашње Венеције (отуд Венецији и назив). Помиње се у историјским изворима Плинија Старијег (I в.), Тацита (око 55. до око 120), Птолемеја (II в.). Tabula Peutingeriana с краја III в. спомиње их међу „највећим народима"; порекло назива није сасвим познато. Немци тако зову (Венди, Винди) и Лужичке Србе, а Аустријанци Градишћанске Хрвате. Рукавац Боденског језера носи назив Venetus lacus.[1]
Древни Венети су говорили венетски, изумрли индоевропски језик који је познат на темељу око 300 кратких записа који датирају од 6. до 1. века п. н. е.
Венетски је, по свему судећи, имао одређене сличности с латинским и другим италским језицима, али и с германским и келтским. Венетски се не сме мешати с венецијанским, савременим романским језиком којим се говори у области.
У Италији се за тај народ користи израз Палеовенети како би их се разликовали од савремених становника регије Венето, за које се на италијанском користи израз Венети. Углавном се сматра
како нису у сродству с галским Венетима, односно келтском племену које је живело на обали Атлантика.
Нека од племена за које се наводи да припадају Илирима, као Карни, Хистри и Либурни, су били у сродству с Венетима.[2]
Interesantno, prvo piše da je venetski jezik imao sličnosti i sa keltskim jezikom, a onda piše da se smatra kako nisu u srodstvu s galskim Venetima, odnosno keltskom plemenu koji je živeo na obali Atlantika
Herodot piše da su
Veneti i Iliri jedan isti narod. Geograf Tolomej iz Aleksandrije kaže da su Veneti (Venedi) veliki narod koji čini dobar deo Sarmatije.
Šta vidimo iz ovoga?
Pa da se je narod na severu i jugu odnosno na Balkanskom poluostrvu u antici (u vreme Plinija, Tacita, Ptolomeja) jednako nazivao - VENETI ili VENEDI - i to je ono što je bitno. E sada da li su oni imali sličnosti osim imena, to bi trebalo detaljninje proučiti. Jedna od tih sličnosti je i jezik za koga kažu "...da je po svemu sudeči imao sličnosti i sa keltskim".
Narod se isto se nazivao na severu i Balkanskom poluostrvu i u IX veku - SORABI.
A kada se pojavljuje ime SLOVENI, Sorabi ili Srbi na Balkanskom poluostrvu usvajaju i to ime, a tako usvajaju to ime (Sloveni) i Srbi na severu.
Zar nije to logično?