„Bečko-berlinska škola” vs novoromantičari

[Klaudije II Gotski]

U Panoniji se govori Panonskim jezikom.
"Rimsko osvajanje i administrativno preuredjenje,koje je ono sa sobom donelo,imali su za posledicu,sa jedne strane ,raspad dotadasnje zajednice Skordiska na manje jedinice,sa druge,oslobodjenje ilirskih starosedelaca i njihovo organizovanje u posebne plemenske i kvazimunicipalne CIVITATES (vrsta autonomije)."

Postoje dve prakse upravnja rimskim civiasima. Jedna je da to bude lokalni vođa, a druga da Rim imenuje upravitelja.
Tako imamo i podatak da su i Tribali imali neku vrstu autonomije.
http://kovacevicantikviteti.blogspot.com/2012/05/predrimsko-stanovnistvo-srema-u-delima.html

Тацитова Германија односи се на почетак друге половине 1. века н.е. Нормално је да је тада језик домородаца још у употреби, подунавска племена покорена су током Августове владавине (27. пре н.е. - 14. н.е.). О римском уређењу тих области још ћемо писати, али немој ту аутономију да узимаш претерано озбиљно тј анахроно, римска власт је у сваком случају имала последњу реч. За који дан пренећу ти шта све знамо о уређењу са оне стране римске границе, када су Римљани довели за свевског краља Ванија из племена Квада (Квади се такође рачунају у Свеве у ово доба) (Како ли су Римљани и касније Ромеји, о вечитог ли питања, могли да уређују прилике, расељавају племена, доводе на власт своје савезнике/послушнике/клијенте ван граница Царства, на земљи који им није припадала???)

Чланак који си навео лепо каже: Postoje i lingvisticki rezultati koji su potpuno u skladu sa pisanim antickim izvotima o ilirskom karakteru Panonaca.

Дакле, Тацит пише да Оси говоре панонским језиком (језиком сличним/сродним илирском; језиком из илирске гране језика), а Котини галским/келтским. Шта је ту чудно за средину 1. века н.е.?

 

[Ahil71]

Pa nije čudno, samo očigledno imamo očuvane etničke zajednice u okvuru Rimskog carstva.
Oni koji su došli u grad su u dobroj meri romanizovani.
Međutim za ovu drugu grupu nisam siguran.
"Tako,recimo,Apijan kaze da Panonci ne zive u gradovima,vec po poljima i selima u rodovskim zajednicama,odnosno,u rasturenim grupama i takvo stanje bez organizovane centralne vlasti naziva anarhijom."

Takođe mislim da podelu na Germane, Kelte, Ilire, Sarmate treba uslovno shvaiti.
Skordisci su čas Gali, čas Iliri, pa i Germani.
Tacit razlikuje barem tri vrste Germana.

 

[Klaudije II Gotski]

Pa nije čudno, samo očigledno imamo očuvane etničke zajednice u okvuru Rimskog carstva.
Oni koji su došli u grad su u dobroj meri romanizovani.
Međutim za ovu drugu grupu nisam siguran.
"Tako,recimo,Apijan kaze da Panonci ne zive u gradovima,vec po poljima i selima u rodovskim zajednicama,odnosno,u rasturenim grupama i takvo stanje bez organizovane centralne vlasti naziva anarhijom."

Takođe mislim da podelu na Germane, Kelte, Ilire, Sarmate treba uslovno shvaiti.
Skordisci su čas Gali, čas Iliri, pa i Germani.
Tacit razlikuje barem tri vrste Germana.

Етничке заједнице очуване, али докле тачно?
Што се Апијана (умро око 165. год. н.е.) тиче, он, иако је стварау у 2. веку н.е. своју књигу о Илирским ратовима завршава са периодом пре коначног обрачуна између Октавијана и Марка Антонија 30. год. пре н.е, што уосталом можеш да видиш и сам.
http://www.livius.org/ap-ark/appian/appian_illyrian_00.html

Другим речима, на који се период тачно односи његов податак о Панонцима који ти цитираш тј. цитира расправа из које узимаш цитате? Треба бити врло пажљив са Апијановим, Плинијевим, Птолемејевим, Тацитовим...екскурсима о народима, географији и сл. јер често одражавају изгубљене изворе из неког ранијег времена. Апијан, видиш, иако живи преко 180 година од покоравања Миза на доњем Дунаву управо са тим периодом пре успостављања принципата завршава своје излагање. Не приказује нам чак ни Батонов устанак (6-9. год. н.е.), а камоли прилике у балканским провинцијама касније.

Ево да те частим једним цитатом из дела Велеја Патеркула (умро 31. год. н.е.), римског официра који је под Тиберијевом командом у доба Августа, ратовао и против Панонаца и Далмата:
"Now all the Pannonians possessed not only a knowledge of Roman discipline but also of the Roman tongue, many also had some measure of literary culture, and the exercise of the intellect was not uncommon among them." (II, 110, 5)

Патеркул нам дакле каже да Панонци, још пре Батоновог устанка познају римски (латински) језик, па чак и разне интелектуалне дисциплине. Дакле савременик и очевидац каже тако нешто, наравно, претпоставимо да се све то односи на друштвену елиту. а колико је година ту прошло од Августовог Панонског рата?

Што се Тацита тиче, он спомиње те Котине. Осе, Маркомене и друштво ван граница Римског царства. међутим, ја упорно покушавам да ти скренем пажњу на чињеницу да су Римљани (а касније и Ромеји/Византинци) итекако радили дипломатским и др. средствима на уређењу варварских "држава" на самим границама Царства. Писаћемо још и о томе.

 

[Ahil71]

Када говоримо о етничким заједницама на Балкану и Апијану, чини са да је управо теорија о пореклу Илира, коју он преноси најбоља слика сродности појединих племена.
“Kažu da je zemlja nazvana po Iliriju, Polifemovu sinu, da su, naime, Kelt, Ilirij i Galo, sinovi kiklopa Polifema i Galateje, napustili svoju domovinu Siciliju i zavladali onima koji su po njima nazvani Kelti, Iliri i Galati. Ta vijest mi se najviše sviđa, premda se puno što drugo pripovijeda. Iliriju su se rodili sinovi Enhelej, Autarijej, Dardan, Med, Taulan i Poreb i kćeri Parto, Daorto i Dasaro i još nekoliko drugih. Od njih potječu Taulantioi, Perraiboi, Enhelees, Autaries, Dardanoi, Parthenoi, Dasaretioi i Darsioi. Misli se da se Autarijeju rodio sin Panonije ili Pajon, a Pajonu Skordisk i Tribal, od kojih od kojih su na sličan način nastala istoimena plemena. Ali to treba pustiti onima koji istražuju starinu…”
И један коментар на овај цитат "Očigledno je ova legenda nastala kasnije, kada je na dnevno političkoj razini trebalo riješiti pitanje suživota, a za te svrhe najbolje je naći zajedničkog mitskog pretka, braću Kelta, Iliriosa i Gala."
Или
"Кад набраја те балканске староседиоце, М. Орбини се позива на митолошке одреднице, тако су: од Илирија сина Кадмова (неки мисле - сина Полифемовог) настали Ахилej (затим његов син Паноније), Дардан (његов син Скордиск), Таулантије (његов син Трибал).
Полазећи од овакве генеалогије, произилази да су ови разнородни народи, као потомци Кадма, један исти народ (очито je видљив утицај набрајања народа према I Moj. гл. 9)"
https://sr.wikipedia.org/sr/Корисник:Domatrios/Беси_по_Орбинију

http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0350-7653/2002/0350-76530233049M.pdf
(Питање илирске компоненте код становништва југоисточне Паноније).

 

[Klaudije II Gotski]

Када говоримо о етничким заједницама на Балкану и Апијану, чини са да је управо теорија о пореклу Илира, коју он преноси најбоља слика сродности појединих племена.
“Kažu da je zemlja nazvana po Iliriju, Polifemovu sinu, da su, naime, Kelt, Ilirij i Galo, sinovi kiklopa Polifema i Galateje, napustili svoju domovinu Siciliju i zavladali onima koji su po njima nazvani Kelti, Iliri i Galati. Ta vijest mi se najviše sviđa, premda se puno što drugo pripovijeda. Iliriju su se rodili sinovi Enhelej, Autarijej, Dardan, Med, Taulan i Poreb i kćeri Parto, Daorto i Dasaro i još nekoliko drugih. Od njih potječu Taulantioi, Perraiboi, Enhelees, Autaries, Dardanoi, Parthenoi, Dasaretioi i Darsioi. Misli se da se Autarijeju rodio sin Panonije ili Pajon, a Pajonu Skordisk i Tribal, od kojih od kojih su na sličan način nastala istoimena plemena. Ali to treba pustiti onima koji istražuju starinu…”
И један коментар на овај цитат "Očigledno je ova legenda nastala kasnije, kada je na dnevno političkoj razini trebalo riješiti pitanje suživota, a za te svrhe najbolje je naći zajedničkog mitskog pretka, braću Kelta, Iliriosa i Gala."
Или
"Кад набраја те балканске староседиоце, М. Орбини се позива на митолошке одреднице, тако су: од Илирија сина Кадмова (неки мисле - сина Полифемовог) настали Ахилej (затим његов син Паноније), Дардан (његов син Скордиск), Таулантије (његов син Трибал).
Полазећи од овакве генеалогије, произилази да су ови разнородни народи, као потомци Кадма, један исти народ (очито je видљив утицај набрајања народа према I Moj. гл. 9)"
https://sr.wikipedia.org/sr/Корисник:Domatrios/Беси_по_Орбинију

http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0350-7653/2002/0350-76530233049M.pdf
(Питање илирске компоненте код становништва југоисточне Паноније).

Све је то лепо, само не разумем зашто скачеш са теме на тему?

Хтедох још одавно да те питам ко је то тачно: "Maksilijan Herkulije - Tračanin, pre nego što će postati car bio "Praisdens Trebellicaoe", što podrazumeva da je u provinciji Meziji postojala profaktura plemena Tribala"
http://forum.krstarica.com/showthread.php/443559-Tribali?p=22354625&viewfull=1#post22354625 (Тема:Трибали, пост #330)

Помињеш га бар други пут, па рекох дај да питам. И који је то сајт о Трибалима тачно?

 

[Ahil71]

Не знам да има други.
http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:279777-Macem-osvojio-krunu
"Maximian was born near Sirmium (modern Sremska Mitrovica, Serbia) in the province of Pannonia, around 250 into the family of shopkeepers.[10][11] Beyond that, the ancient sources contain vague allusions to Illyricum as his homeland,[12] to his Pannonian virtues,[13] and to his harsh upbringing along the war-torn Danube frontier.[14] Maximian joined the army, serving with Diocletian under the emperors Aurelian (r. 270–275) and Probus (r. 276–282). He probably participated in the Mesopotamian campaign of Carus in 283 and attended Diocletian's election as emperor on November 20, 284 at Nicomedia.[15] Maximian's swift appointment by Diocletian as Caesar is taken by the writer Stephen Williams and historian Timothy Barnes to mean that the two men were longterm allies, that their respective roles were pre-agreed and that Maximian had probably supported Diocletian during his campaign against Carinus (r. 283–285) but there is no direct evidence for this.[16]
With his great energy, firm aggressive character and disinclination to rebel, Maximian was an appealing candidate for imperial office. The fourth-century historian Aurelius Victor described Maximian as "a colleague trustworthy in friendship, if somewhat boorish, and of great military talents".[17] Despite his other qualities, Maximian was uneducated and preferred action to thought. The panegyric of 289, after comparing his actions to Scipio Africanus' victories over Hannibal during the Second Punic War, suggested that Maximian had never heard of them.[18] His ambitions were purely military; he left politics to Diocletian.[19] The Christian rhetor Lactantius suggested that Maximian shared Diocletian's basic attitudes but was less puritanical in his tastes, and took advantage of the sensual opportunities his position as emperor offered.[20] Lactantius charged that Maximian defiled senators' daughters and traveled with young virgins to satisfy his unending lust, though Lactantius' credibility is undermined by his general hostility towards pagans.[21]
Maximian had two children with his Syrian wife, Eutropia: Maxentius and Fausta. There is no direct evidence in the ancient sources for their birthdates. Modern estimates of Maxentius' birth year have varied from c. 277 to c. 287, and most date Fausta's birth to c. 298.[22] Theodora, the wife of Constantius Chlorus, is often called Maximian's stepdaughter by ancient sources, leading to claims by Otto Seeck and Ernest Stein that she was born from an earlier marriage between Eutropia and Afranius Hannibalianus.[23] Barnes challenges this view, saying that all "stepdaughter" sources derive their information from the partially unreliable work of history Kaisergeschichte, while other, more reliable sources, refer to her as Maximian's natural daughter.[24] Barnes concludes that Theodora was born no later than c. 275 to an unnamed earlier wife of Maximian, possibly one of Hannibalianus' daughters.[25]" http://en.wikipedia.org/wiki/Maximian
Или ипак има
"Most likely Maximinus was of Thraco-Roman origin (believed so by Herodian in his writings).[4] According to the notoriously unreliable Augustan History (Historia Augusta), he was born in Thrace or Moesia to a Gothic father and an Alanic mother,[5] an Iranian people of the Scythian-Sarmatian branch; however, the supposed parentage is highly unlikely, as the presence of the Goths in the Danubian area is first attested after the beginning of the Crisis of the Third Century. British historian Ronald Syme, writing that "the word 'Gothia' should have sufficed for condemnation" of the passage in the Augustan History, felt that the burden of evidence from Herodian, Syncellus and elsewhere pointed to Maximinus having been born in Moesia.[6] The references to his "Gothic" ancestry might refer to a Thracian Getae origin (the two populations were often confused by later writers, most notably by Jordanes in his Getica), as suggested by the paragraphs describing how "he was singularly beloved by the Getae, moreover, as if he were one of themselves" and how he spoke "almost pure Thracian".[7]
His background was, in any case, that of a provincial of low birth, and was seen by the Senate as a barbarian, not even a true Roman, despite Caracalla’s edict granting citizenship to all freeborn inhabitants of the Empire.[8] In many ways, Maximinus was similar to the later Thraco-Roman Roman emperors of the 3rd-5th century (Licinius, Galerius, Aureolus, Leo the Thracian, etc.), elevating themselves, via a military career, from the condition of a common soldier in one of the Roman legions to the foremost positions of political power. He joined the army during the reign of Septimius Severus,[9] but did not rise to a powerful position until promoted by Alexander Severus.[10] Maximinus was in command of Legio IV Italica, composed of recruits from Pannonia,[11] who were angered by Alexander's payments to the Alemanni and his avoidance of war.[12] The troops, among whom included the Legio XXII Primigenia, elected the stern Maximinus, killing young Alexander and his mother at Moguntiacum (modern Mainz).[13] The Praetorian Guard acclaimed him emperor, and their choice was grudgingly confirmed by the Senate,[8] who were displeased to have a peasant as emperor. His son Maximus became caesar.[8]" http://en.wikipedia.org/wiki/Maximinus_Thrax
http://books.google.rs/books?id=a9I...epage&q=Namque Gaius Iulius Maximinus&f=false

Све је то лепо, само не разумем зашто скачеш са теме на тему?

Polako se sužava krug oko Tribala, Skordiska i Slavonije.

 

[Klaudije II Gotski]

Не знам да има други.
http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:279777-Macem-osvojio-krunu
"Maximian was born near Sirmium (modern Sremska Mitrovica, Serbia) in the province of Pannonia, around 250 into the family of shopkeepers.[10][11] Beyond that, the ancient sources contain vague allusions to Illyricum as his homeland,[12] to his Pannonian virtues,[13] and to his harsh upbringing along the war-torn Danube frontier.[14] Maximian joined the army, serving with Diocletian under the emperors Aurelian (r. 270–275) and Probus (r. 276–282). He probably participated in the Mesopotamian campaign of Carus in 283 and attended Diocletian's election as emperor on November 20, 284 at Nicomedia.[15] Maximian's swift appointment by Diocletian as Caesar is taken by the writer Stephen Williams and historian Timothy Barnes to mean that the two men were longterm allies, that their respective roles were pre-agreed and that Maximian had probably supported Diocletian during his campaign against Carinus (r. 283–285) but there is no direct evidence for this.[16]
With his great energy, firm aggressive character and disinclination to rebel, Maximian was an appealing candidate for imperial office. The fourth-century historian Aurelius Victor described Maximian as "a colleague trustworthy in friendship, if somewhat boorish, and of great military talents".[17] Despite his other qualities, Maximian was uneducated and preferred action to thought. The panegyric of 289, after comparing his actions to Scipio Africanus' victories over Hannibal during the Second Punic War, suggested that Maximian had never heard of them.[18] His ambitions were purely military; he left politics to Diocletian.[19] The Christian rhetor Lactantius suggested that Maximian shared Diocletian's basic attitudes but was less puritanical in his tastes, and took advantage of the sensual opportunities his position as emperor offered.[20] Lactantius charged that Maximian defiled senators' daughters and traveled with young virgins to satisfy his unending lust, though Lactantius' credibility is undermined by his general hostility towards pagans.[21]
Maximian had two children with his Syrian wife, Eutropia: Maxentius and Fausta. There is no direct evidence in the ancient sources for their birthdates. Modern estimates of Maxentius' birth year have varied from c. 277 to c. 287, and most date Fausta's birth to c. 298.[22] Theodora, the wife of Constantius Chlorus, is often called Maximian's stepdaughter by ancient sources, leading to claims by Otto Seeck and Ernest Stein that she was born from an earlier marriage between Eutropia and Afranius Hannibalianus.[23] Barnes challenges this view, saying that all "stepdaughter" sources derive their information from the partially unreliable work of history Kaisergeschichte, while other, more reliable sources, refer to her as Maximian's natural daughter.[24] Barnes concludes that Theodora was born no later than c. 275 to an unnamed earlier wife of Maximian, possibly one of Hannibalianus' daughters.[25]" http://en.wikipedia.org/wiki/Maximian
Или ипак има
"Most likely Maximinus was of Thraco-Roman origin (believed so by Herodian in his writings).[4] According to the notoriously unreliable Augustan History (Historia Augusta), he was born in Thrace or Moesia to a Gothic father and an Alanic mother,[5] an Iranian people of the Scythian-Sarmatian branch; however, the supposed parentage is highly unlikely, as the presence of the Goths in the Danubian area is first attested after the beginning of the Crisis of the Third Century. British historian Ronald Syme, writing that "the word 'Gothia' should have sufficed for condemnation" of the passage in the Augustan History, felt that the burden of evidence from Herodian, Syncellus and elsewhere pointed to Maximinus having been born in Moesia.[6] The references to his "Gothic" ancestry might refer to a Thracian Getae origin (the two populations were often confused by later writers, most notably by Jordanes in his Getica), as suggested by the paragraphs describing how "he was singularly beloved by the Getae, moreover, as if he were one of themselves" and how he spoke "almost pure Thracian".[7]
His background was, in any case, that of a provincial of low birth, and was seen by the Senate as a barbarian, not even a true Roman, despite Caracalla’s edict granting citizenship to all freeborn inhabitants of the Empire.[8] In many ways, Maximinus was similar to the later Thraco-Roman Roman emperors of the 3rd-5th century (Licinius, Galerius, Aureolus, Leo the Thracian, etc.), elevating themselves, via a military career, from the condition of a common soldier in one of the Roman legions to the foremost positions of political power. He joined the army during the reign of Septimius Severus,[9] but did not rise to a powerful position until promoted by Alexander Severus.[10] Maximinus was in command of Legio IV Italica, composed of recruits from Pannonia,[11] who were angered by Alexander's payments to the Alemanni and his avoidance of war.[12] The troops, among whom included the Legio XXII Primigenia, elected the stern Maximinus, killing young Alexander and his mother at Moguntiacum (modern Mainz).[13] The Praetorian Guard acclaimed him emperor, and their choice was grudgingly confirmed by the Senate,[8] who were displeased to have a peasant as emperor. His son Maximus became caesar.[8]" http://en.wikipedia.org/wiki/Maximinus_Thrax
http://books.google.rs/books?id=a9I...epage&q=Namque Gaius Iulius Maximinus&f=false

Нема их баш двојица, већ си ти (или твој "извор" а то је ваљада тај сајт о Трибалима), од два цара релативно сличног имена направио једног.
"Maksilijan Herkulije - Tračanin, pre nego što će postati car bio "Praisdens Trebellicaoe", što podrazumeva da je u provinciji Meziji postojala profaktura plemena Tribala"

Једно је, хронолошки гледано, Максимин I Трачанин (цар:235-238), први у низу "војничких" царева, а друго је Максимијан Херкулије (легитимни цар: 285-305; пази да ти не испадне Максимилијан како неки такође упућени воле да пишу), Диоклецијанов савладар, Максенцијев отац и Константинов зет.


Оно што је мени занимљиво је како вазда узимаш неке полуинформације са неког сајта другог реда (ту рачунам и википедију која је врло променљивог садржаја)

 

[Ahil71]

Нема их баш двојица, већ си ти (или твој "извор" а то је ваљада тај сајт о Трибалима), од два цара релативно сличног имена направио једног.
"Maksilijan Herkulije - Tračanin, pre nego što će postati car bio "Praisdens Trebellicaoe", što podrazumeva da je u provinciji Meziji postojala profaktura plemena Tribala"

Једно је, хронолошки гледано, Максимин I Трачанин (цар:235-238), први у низу "војничких" царева, а друго је Максимијан Херкулије (легитимни цар: 285-305; пази да ти не испадне Максимилијан како неки такође упућени воле да пишу), Диоклецијанов савладар, Максенцијев отац и Константинов зет.


Оно што је мени занимљиво је како вазда узимаш неке полуинформације са неког сајта другог реда (ту рачунам и википедију која је врло променљивог садржаја)

Ako se sećaš, nisam rekao "to je to", već pitao "šta je ovo".
Niko mi nije dao odgovor, dok ga danas nisam iskopao.

 

[Klaudije II Gotski]

Ako se sećaš, nisam rekao "to je to", već pitao "šta je ovo".
Niko mi nije dao odgovor, dok ga danas nisam iskopao.

Прво ти мени тај сајт о Трибалима, па ћемо причати даље.

И ко је био Praisdens Trebellicaoe? Максимин Трачанин или Максимијан Херкулије? Шта мислиш?

И какве сад везе Трибали имају са Славонијом?

 

[Ahil71]

Прво ти мени тај сајт о Трибалима, па ћемо причати даље.
И ко је био Praisdens Trebellicaoe? Максимин Трачанин или Максимијан Херкулије? Шта мислиш?
И какве сад везе Трибали имају са Славонијом?

http://forum.krstarica.com/showthread.php/443559-Tribali?p=25837599&viewfull=1#post25837599
Веза су Скордисци, сродан народ.
Један број aнтичких аутора их погрешно поистовећује са Келтима који су живели на том простору.

 

[Ahil71]

И Илири су брали малину. Звали су је "mantía".

 

[Pumpaj Dinstanović]

http://forum.krstarica.com/showthread.php/443559-Tribali?p=25837599&viewfull=1#post25837599

Znači, izvor odnosno taj sajt ti je amaterski snimak nekog klinca sa YouTube?

Веза су Скордисци, сродан народ.
Један број aнтичких аутора их погрешно поистовећује са Келтима који су живели на том простору.

A ko je to ustanovio odnosno ko je osporio uvjerenje da su Skordisci Kelti..?

----

I Ahile, bi li ti mogao da uzmeš sve te tvoje hipoteze i spakuješ ih u jedno, otkucaš neki članak od tako do desetak nekih stranica, pa da sve sveobuhvatno vidimo šta to tvrdiš i na osnovu čega, kao i šta najavljuješ.
Ovako ti apsolutno svaka izjava ostaje nedorečena, kao nekih krnjih 10%-20%. I onda mi moramo glavolomiti oko toga šta je bila ideja da se kaže; ako te neko nešto upita onda ti samo kažeš da si negdje već pričao o tome i da ne želiš da se ponavljaš, što ti je ravno tome kao da nisi nikada ni rekao. Otvori blog ili tako nešto i konačno predstavi šta ti više želiš kazati (zato što si toliko nejasan da je na nivou potpune kontradikcije).

 

[Ahil71]

Урадићу, када зокружим. Битна је и критика теза, неке су неодрживе, овај форум је добро место да се неке ствсри преиспитају.
Клинац је указао на нешто што је осталима промакло.
Скордисци нису Келти. 10% археолошког материјала на којем су живели Скордисци може се рећи да је келтског порекла, 90% је Илирског. Све је ово релативно.
Скордисци и планина Скордус се не могу раздвојити.

 

[Lesandar]

A ko je to ustanovio odnosno ko je osporio uvjerenje da su Skordisci Kelti..?

.

Apian
Inače, što reče Ahil, Latenska kultura nije nađena nigde gde su pretpostavljeno živeli, osim u Panoniji. Naročito je nema na Šar planini.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Урадићу, када зокружим. Битна је и критика теза, неке су неодрживе, овај форум је добро место да се неке ствсри преиспитају.
Клинац је указао на нешто што је осталима промакло.
Скордисци нису Келти. 10% археолошког материјала на којем су живели Скордисци може се рећи да је келтског порекла, 90% је Илирског. Све је ово релативно.
Скордисци и планина Скордус се не могу раздвојити.

Pa nemoj onda mrvice da iznosiš bez traga nečega većega; ja ovako stalno pokušavam da te shvatim a zapravo totalni promašaj jer očito da te nisam shvatio. Onda ja još ispadnem i negativac jer pretpostavim zapravo nešto što ti uopšte nisi ni rekao.

Kako da se postavi kritika teze ako sama teza nije uopšte predstavljena? Ovo tvoje je još u fazi pripreme za hipotezu...

Koliko ja znam nema spora da su posljednji Skordisci Kelti - iako se može govoriti o starobalkanskome porijeklu..?

 

[supertruper]

2. "Фалсификатор" Божидар Ферјанчић и Ђорђе Јанковић

У поруци #5058 тврдиш да покојни Б. Ферјанчић преправљао у византијским изворима реч Србин/Срби у Словен/Словени.

http://forum.krstarica.com/showthre...ička-škola?p=25420523&viewfull=1#post25420523

Имаш ли пример за то или немаш? И немој се вадити на Ђ. Јанковића, он је Ферјанчићу приговорио превод укупно два термина/имена у преводу ДАИ.

Кринка је углавном већ објаснио о чему је реч. Ја ћу додати и то да је Ферјанчић термин Романои (грч.'Ρωμανοι) преводио као Романи, Јанковић је за решење да то буду Римљани у преводу. И то је то. Ферјанчић је тако фалсификовао ДАИ да је осим промене Дукље у Диоклеју и Романа у Римљане да је Ђорђе Јанковић у свом Српском поморју од 7. до 10. столећа цитира управо Ферјанчића.

Ево примера. Прво Ферјанчићев превод објављен у другој свесци Византијских извора за историју народа Југославије далеке 1959:http://www.scribd.com/doc/15762910/...i-Izvori-Za-Istoriju-Naroda-Jugoslavije-Tom-2

29. O ДАЛМАЦИЈИ И СУСЕДНИМ ПЛЕМЕНИМА
Шта више, и град Диоклију, који сада држе Диоклицијани [Дукљани], исти цар Диоклецијан подиже, због чега су становници те земље названи Диоклицијанима.(стр. 10)

35.
Ο ДУКЉАНИМА И ЗЕМЉИ У KOJOJ САДА ОБИТАВАЈУ
И Дукљу су раније држали Романи, које je преселио цар Диоклецијан из Рима, као што je речено у историји o Хрватима, и налазила се под влашћу цара Ромеја. Авари су поробили и ову земљу и она je остала пуста, и за цара Ираклија поново je насељена, као и Хрватска, Србија, земља Захумљана, Травунија и Конавље. Дукља се назива по граду у овој земљи који сагради цар Диоклецијан, a сада je то пуст град и до данас се зове Дукља. (стр. 63)

А сад мало Ђорђе Јанковић, Српско Поморје од 7. до 10. столећа, из 2007.http://www.scribd.com/doc/128218293/Ђорђе-Јанковић-Српско-поморје-од-7-до-10-столећа

Прво на стр. 12. "У наредним редовима наводим одломке из СН који се односе на тему, преведене према Византијским из-ворима за историју народа Југославије II (где нема изворног текста). Да би читаоци лакше пратили излагање у овој књизи, преправио сам „Диоклицијани“,„Дукљани" и "Дукља“ у „Диоклићани“ и „Диоклеја“.Поред тога, исправио сам „Романи“ у „Римљани“, јер се тако зову по граду Риму, граду одакле су досељени."

стр. 12 „Шта више, и град Диоклеју, коју сада држе Диоклићани, исти цар Диоклецијан подиже, због чега су становници те земље названи Диоклићанима."

стр. 13 „И Диоклеју су раније држали Римљани, које је преселио цар Диоклецијан из Рима, каошто је речено у историји о Хрватима, и налазила се подвлашћу цара Ромеја. Авари су поробили и ову земљуи она је остала пуста, и за цара Ираклија поново је насељена, као и Хрватска, Србија, земља Захумљана,Травунија и Конавље. Диоклеја се назива по граду уовој земљи који сагради цар Диоклецијан, а сада је топуст град и до данас се зове Диоклеја."

Дакле, осим на стр. 12 где најављује како ће, у складу са сопственим тумачењем, изменити Ферјанчићев превод (што је сасвим легитимно,) Ђ. Јанковић преузима превод Б. Ферјанчића до последње запете

3. О Џину ћемо још видети. Но пошто ти познајеш његово стваралаштво далеко подробније од мене просветли нас.

За почетак, да се мало оставимо Хрвата и видимо где Џино пише да Римљани никада нису покорили Илирик, да су Илири у ствари Срби и сл???

Ma, ferjančić je izbacio cele odlomke o arhontima Srba! Da nije makazama šestario po izvorima jasno bi se videlo da su Grci Srbe ponekad zvali Sklavima, Slovenima, al da su na Balkanu živeli Srbi! A on je Srbe iz izvornika prekrštavao u Sklave ili Slovene - tj. izbegavao je Srbe kao kugu - a zna se i zašto!
Nisu Rimljani nikad u celosti pokorili Ilirik i to je notorna činjenica - pravili su saveze itd.

- - - - - - - - - -

Poznato je da su Iliri ubirali malinu i bescarinski je izvozili bratskim Skordiscima i Tribalima. To je i bio osnovni uzrok rimske kolonizacije Balkana - regionalni monopol nad poslovima s malinom i prisvajanje ostvarenog profita za finansiranje ratova sa Sasanidima.

Erazmo, baš pišeš u duhu tvoje Pohvale ludosti,

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ma, ferjančić je izbacio cele odlomke o arhontima Srba! Da nije makazama šestario po izvorima jasno bi se videlo da su Grci Srbe ponekad zvali Sklavima, Slovenima, al da su na Balkanu živeli Srbi! A on je Srbe iz izvornika prekrštavao u Sklave ili Slovene - tj. izbegavao je Srbe kao kugu - a zna se i zašto!

To nisi ti napisao; ti si napisao da je 'Sloven' mijenjao u 'Srbin'. I možeš li mi reći koji su to cijeli odlomci o arhontima Srba izbačeni, i to u tako značajnoj mjeri?
Što je u pitanju?

Ako je izbjegavao Srbe kao kugu, zašto nije izbacio i cjelokupan DAI i sve izvore o Srbima?

 

[Ahil71]

Pa nemoj onda mrvice da iznosiš bez traga nečega većega; ja ovako stalno pokušavam da te shvatim a zapravo totalni promašaj jer očito da te nisam shvatio. Onda ja još ispadnem i negativac jer pretpostavim zapravo nešto što ti uopšte nisi ni rekao.

Kako da se postavi kritika teze ako sama teza nije uopšte predstavljena? Ovo tvoje je još u fazi pripreme za hipotezu...

Koliko ja znam nema spora da su posljednji Skordisci Kelti - iako se može govoriti o starobalkanskome porijeklu..?

"Skordisci, Scordisci su bili antičko ilirsko-keltsko pleme koje je naseljavalo područja nekadašnje rimske provincije Panonija, oko rijeka Dunav, Sava i Drava. Svoj historijski značaj doživjeli su početkom III stoljeća pne. Na svom vrhuncu, njihov uticaj se protezao na područja na kojima se nalaze današnje države Austrija, Hrvatska, Mađarska, Srbija, Slovenija, Slovačka i Bosna i Hercegovina."
"Porijeklo[uredi - уреди]
Etnička pripadnost plemena Scordisci je predmet rasprava; savremeni historičar J.J. Wilkes smatra da je njihovo porijeklo keltsko, pozivajući se, između ostalog, na antičkog historičara Strabona, Christopher Webber ih svrstava u Tračane, neki drugi u Ilire itd. Andras Mocsy objašnjava njihovo porijeklo sugerirajući da se ne radi o keltskom plemenu per se već o "keltskoj političkoj kreaciji".
Scordisci su se formirali nakon 278. godine p.n.e, od onih koji su preživjeli keltsku invaziju na Grčku i naselili se na gore navedena područja (što ih čini mlađim od ilirskih plemena s kojima stupili u interakciju). Tamo su se nametnuli kao malobrojna ali snažna vladajuća klasa ali su se razmjerno brzo utopili u brojnije populacije lokalnog stanovništva. Iako se njihov keltski naziv plemena održao, "ilirizirana" verzija Scordistae se često koristila nakon II stoljeća pne. Andras Mocsy navodi da su lična imena Skordisca na području južne Panonije odnosno sjeverne Dalmacije poprimila ilirska obilježja a zapadno od Morave tračanska.
Pronađeno je dosta predmeta koji potiču iz kulture La Tene i to na području Panonije i sjeverne Moezije što upućuje na tamošnju koncentraciju keltskih naselja, međutim, južno od rijeke Save takvi su predmeti rijetki, pa Andras Mocsy smatra da su Skordisci tamo imali samo privremenu kontrolu."
http://sh.wikipedia.org/wiki/Skordisci
Kačio sam i neke radove.
A sad pozdrav.

 

[vučko]

Ne razumijem. Serbloi je na grčki način Srblji, i odnosi se na Srbe. Serbloi nisu Srbi zato što im ime zvuči na nešto srpsko, već zato što se nedvosmisleno na njih odnose, a predstavljaju i pogrčeni oblik srpskoga endonima.

Ništa od toga se ne primjenjuje za Serble i Seurbe, koji žive na dva kraja Evrope.

Da smo pronašli nekakvi SERBLOI u nekom grčkom izvoru na području Britanije, zasigurno ih ne bismo nužno dovodili u vezu sa Srbima...

Ja ne vidim na šta ti ciljaš. Srednjovjekovni srpski endonim jeste - Srblji, Srbljin. Kako bi Grci to čitali? Serbloi odnosno Serblos. To je u potpunosti u duhu i pravilima grčkoga jezika. Šta ti je tu sumnjivo?

Mene samo zanima, da li su Grci/Vizantinci/Romeji ikada nazivali Srbe SERBLOI, posle navodnog deseljavanja Srba (posle VII veka)? Ili su ih tako nazivali samo u vreme 2. veka?

Nisi objasnio kako sada Seurbe i Serde dovesti u vezu sa tim. Pa ovo nije čak ni neko fonološko baratanje; ne znam šta pokušavaš reći. Da je sve moguće?

Ne znam šta misliš? U vezi sa čim? Ja sam samo pokušao povezati SEURBE i SERDE preko imena i preko Kelta, jer se prepostavlja da su i jedni i drugi deo Kelta.

Srbe pobijedio sigurno nije, a krvne pretke? Sasvim moguće.

Pa o tome ja pričam ovde od kako sam se uključio u temu. Znači krvne pretke ili prece Srba. Pa što onda za sve narode ne govorimo tako, samo se za Srbe/Slovene tako kaže. Što onda ne kažemo preci Rimljana su pobjedili prece Grka ili preci Rimljana su pobjedili prece Srba itd.?
ONO ŠTO JE BITNO OVDE JESTE DA SU SRBI ILI TAČNO DEFINISANO "PRECI SRBA" NA BALKANSKOM POLUOSTRVU PRE NAVODNOG DOSELJAVANJA.

A koji bi bili dokazi za tu seobu? Koji izvor?

Na wikipediji piše: "Genetička istraživanja potvrđuju ta kretanja naroda sa istoka i juga na Pirinejsko poluostvo, među kojima su najverovatnije bili i Seurbi".

Kako nema veze? Evo ja gledam, razdaljina između Sofije i Lisabona je 2.751,54 kilometara.

Ček, ček...gdje svi Srbi? Cijela Galija, Italija i Hispanija sve sami Srbi???

Ja ovde govorim o Srbima na Balkanskom poluostrvu i Srbima na severu - znači između njih došli su Avari i podjelili ih.

Pa jeste, pogrešno ispituješ. Mi smo pričali o etničkoj strukturi istočne (i jugoistočnoj) Evrope u poznom XV stoljeću. Prije nego što počnemo širiti diskusiju u drugi smjer, a to je etnička struktura istočne Evrope u VII st., moraš mi objasniti koji je kontekst ili barem povod za postavljanje tog pitanja.
Održimo diskusiju na određenoj tematici.

Pa ne znam kako ti nije jasno. Koliko ja znam u V ili VI veku se slovensko ime po prvu put spomije i nakon toga VI/ VII vek Sloveni žive u severnoj, srednjoj, istočnoj i jugoistočnoj Evropi. Znači odma posle pomena imena oni žive na svim tim područjima. Kako su mogli tako brzo da se prošire ako ne imenom? Kako su se ti srodni narodi/plemena nazivala pre toga? Pa Sarmati, Vendi,..koji su živeli na istim tim područjima pre pojave imena Slovena. NE ZNAM KAKO VAM TO NIJE JASNO.

A gdje to? U Polablje?

Pa da na sever, kod srodnih im plemena. I kao što je to bio slučaj sa osmanlijama, neki su ostali, a neki koji se nisu slagali sa time da im osmalije budu na vlasti prebegli su na sever.

Ma kakvi. Tu imaš o Panoniji kao izvorištu Praslovena, a onda kako se slovenska rasa granala, imamo na neki način i jugoslovenski ogranak - u tom granjanju nastaše i tri glavna jugoslovenska naroda, Hrvati, Srbi i Slovenci (posljednji poznati kao Kranjci). Ovako dalje nema nekih podataka o Srbima baš; balkanska istorija taj izvor ne interesuje; ona se bavi sjevernim slovenskim područjima.

Dakle i po Povijesti minulih ljeta Srbi su dakako porijeklom sa područja sjeverno od Balkanskog poluostrva, odnosno područja koje čini središnje krajeve Rimskog carstva.

Pa izvorište praslovena, znači Srba, jer Sloveni se pominju posle pomena Srba
Kada pročitam Nestora diskutiračemo o tome malo više.

Pa upravo je u tome i stvar; imamo direktni dokumenat o seobi Srba (i Hrvata); gdje ćeš izravniju potvrdu od te?

S druge strane, za te tvoje hipotezice koje uključuju i razne seobe sa Balkanskog polupostrva na Ibersko u doba antike nemaju niti jedan jedini pisani izvor; ne vidim da ti to predstavlja neku prepreku da hipotetišeš i svašta domišljaš...

Imamo i direktan dokumenat od Popa Dukljanina koji kaže da to nisu Srbi nego Sloveni, koji kaže da su GOTI.
I imamo direktan dokumenat od Porfirogenita koji kaže o seobi i povratku Sermisijana u istom pravcu i istom periodu kao što je to slučaj sa Serbima.
Imamo i direktan dokumenat o postojanju najmanje 2 pomena imena SERV pre navodnog doseljavanja Srba, ako ne pominjemo SERVIU kojoj su Srbi navodno dali ime.

Srbi nemaju 'veze' sa Serbloima; Srb(lj)i jesu Serbloi. Ne govorimo o dva naroda i pokušavamo neke veze povući između njih, govorimo o jednoj te istoj etničkoj skupini koja nosi čak ni ime koje se ne može reći kao drugačije od endonima, zato što je to u pitanju samo grčki oblik.

Dakle nijednom se ovdje nismo dotakli veze između dva naroda, već govorimo sve vrijeme o jednom te istome i imenima koji su za njega bili u određenim istorijskim trenucima korišćeni. I to nema nikakve veze sa sličnošću, već kontekstom i upotrebom.

Kao što ti kažeš SERBLOI nisu SRBI, nego su preci SRBA. Sa čime se i ja slažem, samo je pitanje odakle su došli?

Tvoje pitanje je isto kao kada bi me pitao da li ja tvrdim da Francuzi imaju veze sa Franseima, Ingliši sa Englezima, Španci sa Espanjolesima, ili Portugalci sa Portugesima. Pa ne tvrdim da postoje veze - u pitanju je jedno te isto ime za jedan te isti narod, izgovoreno u duhu jezika na kojem ga izgovaramo (u prvom slučaju na našem, a u potonjem na domaćem).

Ti ovde upoređuješ pleme SERBLOI sa narodom SRBA, a sa druge strane narode koje navodiš. To nema nikakve veze. Ajde da si uporedio Srbe iz srednjeg veka i današnje Srbe, ali ovo nema nikakve veze.

Nisam napisao da su pojedini romejski intelektualci stanovnike Albanije nazivali Ilirima, već Albance. Ne znam zašto je to logično kada smo već pričali o ovome i obrazložio sam ti da nije ilirsko ime za Romeje bilo opšte-prihvaćeni naziv za Srbe.
Što se tiče etničke strukture stanovništva Albanije ne mogu ti puno reći, ali svakako ne može biti ni govora da su Srbi sačinjavali u vremenu o kojem pričamo većinsko stanovništvo. Kao što već rekoh, Srba je bilo u većoj populaciji pri sjevernim krajevima, a dok je prostor Albanije nesumnjivo bio naravno značajno etnički izmiješan kao i drugi balkanski prostori pa i srpski, nema mjesta sumnji da je na prostoru centralne Albanije dominantni živalj bio albanski. Pa o vremenu o kojem pričamo, dolazilo je i do određene etničke ekspanzije Albanaca, znamenitim dijelom upravo na srpske zemlje; gradovi u jugoistočnom jadranskom primorju dosta bilježe talas širenja Albanaca.
U svakom slučaju, potpuno je besmisleno govoriti o Albaniji kao etnički srpskoj teritoriji, kojom su eto samo sticajem okolnosti vladali albanski plemići i knezovi i vodili Srbe (koji su Srbi ne znamo zbog čega).

Pa zar nisu Šćipetari živeli tek na malom području današnje Albanije pre dolazaka Osmanlija znači do 14 veka, a tek su posle 15 veka počeli da se naglo šire pod Osmanlijama.
Zašto nisu osnovali svoju državu pre 20 veka ako su bili večinsko stanovništvo?
Jedini značajni poznati "Šćipetar" Skenderbeg jeste Srbin, koji se bori protiv Osmanlija u 15 veku.


I ništa nisi komentarisao ovo:
Srpske kneževine; znači to su Srbija (verovatno sa Bosnom), Zahumlje, Travunija i Duklja. A gde je Hrvatska? Znači sve su kneževine srpske, samo je hrvatska posebno. Ja bih pre rekao da je i hrvatska kneževina srpska, kao što su sve ostale – naravno ima i dokaza zato.

E da vidimo kakvi su to dokazi.

G. Živković piše: »…da je pop Dukljanin naveo četiri kralja: Belo, Tišemir, Predimir i brat mu Krešimir« (str. 282).

G. Živković ovde govori o periodu do 969. godine, a kod Hrvata je poznat kralj Mihajlo Krešimir II, koji je vladao do te 969. godine. Znači radi se o istom kralju/osobi samo što je kod popa Dukljanina on srpski kralj.

A šta to znači? PA DA JE DINASTIJA TRPIMIROVIČA, SRPSKA.

A onda g. Živković piše da sta po Letopisu popa Dukljanina, unuka kralja Bela zavladala kneževinama; Krešimir je zavladao Hrvatskom i Bosnom, a brat mu Predimir Travunijom i Dukljom.

Znači zavladala sta srpskim kneževinama, kao njihovi prethodnici.

G. Živković neće (ne sme da kaže ili ne misli tako) da kaže da su to srpski vladari, nego kaže: »Sasvim je moguće da su ženidbene veze između Hrvatske i srpskih kneževa zaista postojale« (str. 282).

Dalje g. Živković piše da, što se tiče perioda nakon 969. godine Letopis popa Dukljanina i pisanje vizantijskih istoričara govore isto, što opet samo potvrđuje istorijske događaje koji su se desili prema pisanju »popa Dukljanina«.

Hrvati su naprimer kao Dukljani, Travunjani, Zahumljani - srpska plemena. Samo što su kada se odvojila crkva pripali katolicima i to je ostalo do dana današnjeg.




Šta misliš o tome?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Mene samo zanima, da li su Grci/Vizantinci/Romeji ikada nazivali Srbe SERBLOI, posle navodnog deseljavanja Srba (posle VII veka)? Ili su ih tako nazivali samo u vreme 2. veka?

Dvukeljicu, etnonim upravo jeste takav iz romejskih srednjovjekovnih izvora. Pa kako sredinom X stoljeća u Porfirogenitovim djelima Srb(lj)e nazivaju? Baš tako...

 

[dublin]

vec sam pisao da sam u irskom jeziku nasao koren imena srbin:

sar - najbolji, vrhovni
saor - slobodan
bi, biti - tuci, udariti

sarbi - oni koji se najbolje biju, vojnici
saorbi - slobondni vojnici

ovo zvuci kul ali moze da bude samo koincidencija. medjutim juce sam slucajno natrcao u irskom jeziku i na koren imena za hrvate:

postoji nekoliko naziva za hrvate: arvat, rvat, hrvat, horvat, krvat, krovat

u arvackom recniku sam naleteo na ovo:

arvanja - bitka, boj, sukob, otpor; isp. arvan'je

arvan'ja - rvanje, borba

arvan'je - hrvanje, borba; isp. arvanja

arvati - napadati, osvajati

arvati se - boriti se, opirati se; isp. arviti se

arviti se - boriti se, opirati se; isp. arvati se

i tu mi je sto ono kazu puklo pred ocima:

arvati se, rvati se, hrvati se - boriti se

arvanje, rvanje, hrvanje znaci borba

arvati, rvati, hrvati su borci. znaci njihovo ime znaci isto sto i srbi.

onda sam cisto reda radi pogledao sta pise u irskom recniku.

na irskom "arm" znaci oruzje. etimologija ovog arm je jako nejasna. ako pogledamo sta pise za army:

(1386) Middle English armee, from Old French armee (French armée), from Medieval Latin armata (“armed force”), a noun taken from the past participle of Latin armare (“to arm”), itself related to arma (“tools, arms”), from Proto-Indo-European *h₂er- (“to join, fit together”). Displaced native Old English here.

http://en.wiktionary.org/wiki/army

From Old Scots heir, from Middle English here, heere (“army”), from Old English here (“army”), from Proto-Germanic *harjaz (“army”), from Proto-Indo-European *kory- (“war, troops”). Cognate with Old Saxon heri (“army”), Dutch heer, heir, Old High German heri, hari (German Heer, “army”), Danish hær (“army”), Gothic (harjis, „army”).

http://en.wiktionary.org/wiki/here#Etymology_2

Ali ako pogledamo u staro irski recnik vidimo da je koren u irskom „ar” sto znaci bitka, klanje:

àr - battle, slaughter, Irish and Old Irish ár, Welsh aer, *agro-; root ag, drive; Greek @Ga@'/gra, chase; See àgh.

pod ar sam nasao samo dve reci koje imaju koren armh (mh se na irskom izgovara kao v):

armha (cita se arva) - znaci bojno polje prekriveno lesevima, klanica

armhach (cita se arvak, ili arvah, ili možda arvac) - znaci koljac, nemilosrdni borac koji ne stedi svoje neprijatelje već ih sve kolje

interestantno zar ne?

kako je moguće da se korenovi imena i srba i hrvata nalaze u irskom jeziku ali ne i u slovenskim jezicima? kako je moguće da irski korenovi imena srba i hrvata perfektno opisuje i srbe i hrvate? kako je moguće da se kod hrvata koren i njegovo znacenje sacuvao u skoro ne izmenjenom obliku dok se koren za reč sarbin izgubio? da li postoji veza između dinarsko jadranskih kultura, iraca hrvata i srba? da li je koren u vucedolskoj kulturi?

šta mislite?

 

[Alter_Ego_]

Задивљујуће откриће. Мислим да ћеш уколико разрадиш теорију моћи да конкуришеш за Нобелову награду.

 

[vučko]

Dvukeljicu, etnonim upravo jeste takav iz romejskih srednjovjekovnih izvora. Pa kako sredinom X stoljeća u Porfirogenitovim djelima Srb(lj)e nazivaju? Baš tako...

Ovo je jako interesantno.

Negde sam pročitao, da je starogrčki naziv za Srbe SERBLOI - što znači robovi, a novogrčki SERVI. Da li je to tačno Slaven?

Samo je problem u tome, da niko ne može da mi objasni kako onda barem dva toponima koja imaju u imenu "SERV" na Balkanskom poluostrvu u vremenu kada su nazivali Srbe SERBLOI?
Zašto su ih počeli nazivati onda SERVI?

E to mi nije jasno.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ovo je jako interesantno.

Negde sam pročitao, da je starogrčki naziv za Srbe SERBLOI - što znači robovi, a novogrčki SERVI. Da li je to tačno Slaven?

Samo je problem u tome, da niko ne može da mi objasni kako onda barem dva toponima koja imaju u imenu "SERV" na Balkanskom poluostrvu u vremenu kada su nazivali Srbe SERBLOI?
Zašto su ih počeli nazivati onda SERVI?

E to mi nije jasno.

Dvukeljicu ti si pobrkao latinski i grčki jezik. Na latinskom Srbi su Servi ili Servijani (Servus, Servijanus) (mada i tu možeš naći na oblike tipa Serbi i Serbli), a na grčkom Servloi odnosno Servoi. I dan-danas Grci Srbe zovu Servoi (jednina Servos).

Gledaš na stvari iz pogrešne perspektive; samo pojedini izvori, koji su bili dobro upućeni u Srbe, vidjelo se da su znali sami domaći etnonim (srbaljski) i otuda slovo l u njima, pa tako i kod Porfirogenitovih djela. Ipak preovlađuje jednostavno naziv koji se i danas koristi.

Ili su ih tako nazivali samo u vreme 2. veka?

Ako ciljaš na kavkaske Srbe kod Plinija i Ptolemeja, onda ti moram ukazati da je ime koje je zapisano Serboi, a ne 'Serbloi'.

 

[Tandoori Masala]

Sinoc sam procitao clanak Nade Klaic objavljen krajem osamdesetih u jednom 'nasem' casopisu. Zlocesti Kosta je izmislio laznu hrvatsko-srpsku podjelu vlasti, nalagao dosta toga o Srbima u 32. poglavlju DAI... Seoba je bila u pravcu jug-sjever (preostali Hrvati i Srbi ostaju susjedi na svome u Dinaridima, Hrvati u Zavelebitskoj visoravni, a Srbi u Pounju i oko Vrbasa), pronalazi Staru Srbiju (tacnije Velu tj. Staru ili nesto docnije u tekstu - Veliku Srbiju), prastaru domovinu Srba na Uni. Smatra da je teorija o doseljenju Srba u 7. st. zastarjela dok se istovremeno poziva na 'najnovija' istrazivanja njemackih istoricara (Schlesingera, Wernera, itd.).

"Ako unatoc tome pristupamo problemu hrvatske pradomovine, onda to cinimo prije svega zato sto domaca i svjetska historiografija, u prvom redu njemacka i austrijska, od osamdesetih godina ovog stoljeca otvaraju posve nove vidike."