„Bečko-berlinska škola” vs novoromantičari

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
I ja sam mislio da je indoevropejski jezicna kategorija a ne genetska.
Indoeuropsku jezičnu skupinu možemo podijeliti na 2 temeljne grane:
Centum-jezici u koje spadaju: Germanski jezici
Romanski jezici
Ilirski jezici
Grčki kao zasebna grana
Keltska grana

Satem-jezici u koje spadaju: Baltičko-slavenska grana
Armenski jezik
Indo-iranska grana
Anatolijsko-hetitske grane
Toharske grane

Tamo gde ima značajniji udeo R1b tamo se govore kemtum jezici. Zaklučak za Ilire verovatno izvode povezujući ga sa Albanskim, što se ipostavilo pogešnom tezom.
 
Poslednja izmena:
Indoeuropsku jezičnu skupinu možemo podijeliti na 2 temeljne grane:
Centum-jezici u koje spadaju: Germanski jezici
Romanski jezici
Ilirski jezici
Grčki kao zasebna grana
Keltska grana

Satem-jezici u koje spadaju: Baltičko-slavenska grana
Armenski jezik
Indo-iranska grana
Anatolijsko-hetitske grane
Toharske grane

Tamo gde ima značajniji udeo R1b tamo se govore kemtum jezici. Zaklučak za Ilire verovatno izvode povezujući ga sa Albanskim, što se ipostavilo pogešnom tezom.

Genetika nikakav argument nije kad je u pitanju genetika. Madjari isto nisu Indoevropljani iako je R1b kod njih jako zastupljen.
 
Pa sad Srbi jesu Sloveni.

Једна од класичних логичких грешака.

А) Било је сеобе Словена на Балкан.
Б) Срби су Словени.

Следи : било је сеобе Срба.

На овакве логичке грешке лако наседају неопрезни читаоци, али тако успостављена тврдња није тачна.

Она би била тачна ако би исказ А гласио:

А) Сви Словени су се доселили на Балкан.

Међутим познато је да предходно није тачно. Па тако ни овакав доказ досељавања Срба не даје истинит закључак. Потребни су други докази.
 
Једна од класичних логичких грешака.

А) Било је сеобе Словена на Балкан.
Б) Срби су Словени.

Следи : било је сеобе Срба.

На овакве логичке грешке лако наседају неопрезни читаоци, али тако успостављена тврдња није тачна.

Она би била тачна ако би исказ А гласио:

А) Сви Словени су се доселили на Балкан.

Међутим познато је да предходно није тачно. Па тако ни овакав доказ досељавања Срба не даје истинит закључак. Потребни су други докази.

Međutim nije poznato da to nije tačno . Sloveni se nigde ne pominju , nema ih nigde u istorijskom periodu pre V veka na Balkanu , nikakav trag , ništa, ništa , samo maštanja .
Prvo si pokušao da Srbe izmestiš iz slovenskog korpusa i kao takve da ih nađeš na Balkanu pre dolaska Slovena a pošto je to nemoguće onda ti se Sloveni priviđaju na Balkanu pre V veka.
 
Međutim nije poznato da to nije tačno . Sloveni se nigde ne pominju , nema ih nigde u istorijskom periodu pre V veka na Balkanu , nikakav trag , ništa, ništa , samo maštanja .
Prvo si pokušao da Srbe izmestiš iz slovenskog korpusa i kao takve da ih nađeš na Balkanu pre dolaska Slovena a pošto je to nemoguće onda ti se Sloveni priviđaju na Balkanu pre V veka.

Не, ја сам само представио погрешан начин логичког закључивања.

Србе не измештам из словенског корпуса, јер се припадност народу или групи народа, одређује према припадности заједничкој култури. Дакле по томе Срби припадају Словенима.

Е сад, не може се ићи против чињеница које нам даје генетско истраживање.

То што је словенска култура настала у подунављу само отвара питање ко је кога културно асимилирао.

Када напишеш "Међутим није познато да то није тачно" то је безвредан исказ. Супротан исказ "Међутим познато је да то није тачно" није доказан као истинит.

Све у свему, исказ "Срби су дошли на Балкан у седмом веку" није доказан као несумњива истина.
 
Nešto iz 2008. g

Naoad na Dr Đorđa Jankovića
http://www.********************/srp/clanak.php?br=159&clanak=18
Odbrana Dr Đorđa Jankovića
Члановима Одељења за археологију Филозофског факултета у Београду
Коментар на електронско писмо доцента др Бранислава Анђелковића, упућено Комисији Одељења за археологију за реизбор доц. Др Ђ. Јанковића, које су добили чланови Одељења

Као што сте приметили, Б. Анђелковић тражи да не будем реизабран, да будем отпуштен, због, по његовом мишљењу, моје морално - политичке неподобности за звање доцента. Дакле, Процес је ушао у нову фазу. Мислим да ми то даје право да се осврнем на лик и дело доцента др Бранислава Анђелковића. Пошто је залудан, судећи по броју студента који прате његове курсеве и дипломирају код њега (а за то прима плату једнаку онима који имају студенте), посветио се аматерском бављењу Средњим веком. То је добро; када буде савладао средњевековну археологију, можемо се надати компетентној расправи, али нисам оптимиста. Овај предани бранилац доцентског достојанства, признајем, подмладио ме је, подсећањем на стара времена морално - политичке подобности, на златно доба комесара и дириговане науке. У том духу, да самокритички денунцирам сам себе: написао сам још чланака о етничком простору Срба, на пример у зборницима Географског факултета и Етнографског музеја. Као непоправљив грешник, тиме се поносим и стрпљиво чекам ликвидацију од стране подобних.
Данас су његова мета сухозид, грнчарија и моја маленкост, а сутра, ко зна? Зато ћу његовом писму, којим тражи моје искључење са Факултета, посветити извесну пажњу. Читаоце овог дописа, чланове Одељења и остале, упућујем да доносе закључке на темељу оног стручно написаног и објављеног.

1.
Није птица све што лети. Б. Ферјанчић ми је замерио тумачење да је Константин Порфирогенит можда погрешно повезао словенско Солун и Солин (Салона је постојала и код Солуна, итд.), поводом његових података о Србима код Солуна и у Далмацији, да бих објаснио податак истог цара да су се Срби населили у Далмацији, и на крају закључује, бранећи своја тумачења, да недопустиво прекрајам податке писаних извора, непоштујући историјску методологију. Ја сам археолог, закључке доносим на основу археолошке грађе, археолошком методологијом, и не пада ми на памет да примењујем историјску методологију, за коју нисам компетентан. Апсурдно је објашњавати члановима овог одељења шта је археологија, али као да некима то није јасно. Исти, веома заслужни Б. Ферјанчић, преводи податак Константина Порфирогенита о Диоклеји са Дукља, о Римљанима са Романи, итд., и нико га није оптужио да прекраја изворе, и томе слично. Због личног уважавања професора Б. Ферјанчића, нисам му одговорио, а његово мишљење сам касније навео у својој књизи Српске громиле, 132. Да ли је у науци некима нешто дозвољено, а другима не, или се забране односе само на чланове „академске заједнице“?

2.
Заборавио је Б. Анђелковић да спомене ко ме је „критиковао“ и да сам ја ту „критику“ објавио у књизи Српске громиле; реч је о М. Поповићу и В. Иванишевићу. Пошто Б. Анђелковић не зна археолошку методологију, не вреди објашњавати мане наведене дискусије против мојих ставова, заснованих на археолошкој грађи, где им је главни аргумент дисквалификација, из арсенала бивше КП, типа „без утемељења“, а не археолошке чињенице, што је недостојно за стручне и научне стандарде нашег доба. Пошто „критику“ ученог В. Иванишевића мог другог објављеног реферата из Новгорода нисам (још) имао прилику да обелоданим, овде сажето преносим да је он грнчарију (извињавам се што користим овај неакадемски израз) са Сапаје приписао Черњаховској култури, односно Готима. Оне који знају да разликују грнчарију (и керамику) по изради, облицима, украсу, обавештавам да је на римској Сапаји нађена грнчарија особена за Банат и Бачку у 3. и 4. столећу, што би онда значило, по В. Иванишевићу, да су Готи тамо живели у исто време. Такво тумачење би захтевало не само прекрајање тумачења писаних извора, већ и самих писаних извора. Заиста, ја не припадам таквој „академској заједници“.

3.
Наведено писмо М. Васића делим купцима дотичне књиге, као рекламу, њега и сви студенти могу да прочитају у библиотеци Одељења, јер је ипак реткост да се тражи „спаљивање“ књиге, данас. Али како је кренуло, бринем се и за себе… Б. Анђелковић је изоставио део писма који гласи: „О археолошкој компоненти биће говорено у предвиђеној критици у часопису Старинар“; од тада прођоше 9 година а критике нема… Као да неко мало вара? Малчице?
Рецензент? То би могао да буде само неко ко познаје материју, рецимо из Пољске или Русије, а тамо нико ни слово није написао ни против мог реферата прочитаног у Новгороду и објављеног, ни против моје књиге.

4.
Захваљујем на обавештењу о објављеном политичком мишљењу М. Јевтића, које ми није било познато; али и даље нигде археолошких чињеница …

5.
Интервју? Б. Анђелковић прати неке чудне сајтове, ваљда има доста слободног времена, па ми открива где ме све цитирају. Немам његова интернет знања, па не знам где све њега цитирају. Питам се, да ли је погледао моје силабусе, и да ли их је упоредио са својима, или са оним М. Милинковића?
Ни једну од мојих књига очигледно није прочитао, па ни Српске громиле; зато о њеном садржају (чињеницама) нема коментара, већ само на њен поговор, у коме се препознао. Овде се упустио у обмањивање (да ли је то уобичајено у „академској заједници“ којој припада?), јер ми пребацује да за „накарадне ставове“ оптужујем колеге који другачије мисле од мене, а ја сам написао да М. Поповић и В. Иванишевић заступају накарадне ставове приписујући громиле 6-9. столећа романизованом становништву, и затим сам цитирао њихову дискусију из Новгорода (Српске громиле 155). Колико ми је познато, они нигде нису доказали да громиле припадају романизованом становништву.
Зашто није „академски“ да дигнем глас, у врло скромном, заправо безначајном тиражу, против оних који су извршили геноцид над мојим народом (и Јеврејима, Циганима…) у два светска рата, против оних који и данас спроводе „етничко чишћење“ Срба (и Српкиња) са Косова и Метохије, а следе Врање и Лесковац?

6.
Ево овде правог примера малограђанског пијачног оговарања. Научно звање др Р. Поповића није „протојереј“ (при цркви Свете Петке, где се замерио М. Поповићу), јер је он редовни професор Богословског факултета Универзитета у Београду и (shocking!) Правног факултета Универзитета у Београду (предаје Историју Цркве и Црквено право). Не знам да ли Б. Анђелковић зна немачки, или му је неко превео приказ моје нове књиге Српско поморје од 7. до 10. столећа С. Станилова, кога он зна (sic!), као „афирмисаног колегу“? Па он је управо препоручује стручњацима; моја књига је најпродаваније издање САД, а са интернета је преузето преко 1600 примерака.
Тамјан и црна боја мантије професора Р. Поповића су тако лоше деловали на Б. Анђелковића, да се сасвим изгубио и почео да фантазира, па пише да се у мојој последњој књизи може наћи: „Србија … се простире бар до Истре“.

7.
No comment.

8.
Б. Анђелковић је незналица, и то безобразна. Његов браноцентрични свет завршава се на четвртом спрату Филозофског факултета и у то мало књига библиотеке Одељења за археологију о Блиском Истоку. На Далеком Истоку, давно, давно, извесни Чуангце (Kwang –Zze) пише, између осталог у делу Срећан излет, о разликама у домету врапца и птице п'енг… Има још књига! Радови Г. Томовић ће дуго бити цитирани, тврдим далеко дуже од делаца Б. Анђелковића о мумији и М. Милинковића о Јелици.
 
Poslednja izmena:
9.
Крешендо (crescendo)!
По Б. Анђелковићу, избегавам водеће стручњаке за средњевековну археологију, М. Милинковића, В. Иванишевића, М. Поповића (да ли је случајно обрнуо редослед?), В. Бикић, Р. Радића(?). Он дели археологију на мумију и остало! Видела жаба да се коњи поткивају па и она дигла ногу! На основу чега доцент Б. Анђелковић оцењује да су наведене личности водећи стручњаци средњевековне археологије? На основу свог великог знања или на основу изјаве М. Милинковића да је написао књигу, којом је преварио Веће Филозофског факултета 2005, или књиге В. Иванишевића о средњевековној нумизматици, или у име Партије? Као критику мог реферата о налазу 1. столећа са Жидовара, наводи једино мишљење „реномираног стручњака за археологију средњег века“, В. Иванишевића, а реч је о преисторијско - античкој теми!? Доцент Б. Анђелковић би требало да научи да разликује Преисторију, Антику од средњевековне нумизматике (где је заиста компетентан В. Иванишевић, што се може пратити на интернету), да их не би бркао приликом обављања својих задатака. Зашто није погледао шта је написао професор А. Јовановић о Жидовару, или мисли да и њега треба избацити са Факултета, пошто сам од њега преузео датовања, из (sic!) публикације Филозофског факултета о Жидовару? Као врхунац логике кожних капута, доцент Б. Анђелковић прети увођењем „Scientific Comimittee“ (он мисли да је то кадровска комисија), где ће он као експерт да даје дозволе ко сме а ко не сме да чита реферат на научним скуповима? Опомињем, он може бити опасан на власти!
Доцент Б. Анђелковић заводи и неке методолошке новине, диктирајући: „коришћење верског текста као историјског доказног средства … противно је свакој логици егзактне археолошке науке“! Ооооо… Б. Анђелковић нуди студентима изборни предмет „Библијска археологија“, иако по сопственим, напред наведеним речима, очигледно не користи Библију (то је једна књига са много страна, обично црних корица, са крстом (sic!), која садржи верске текстове Јевреја и хришћана, а у њој се спомињу и Египћани, као и низ држава и народа Блиског Истока). Можда мисли да се та грана археологије тако зове по Библосу (Byblos), или по некој библиотеци?

У закључку др Б. Анђелковић сугерише да ме комисија не изабере, на основу мишљења појединих археолога и историчара што их је навео, позивајући се на академски морал и академску етику академске заједнице којој припада. Изјављујем да су тај морал и та етика мени непознати као појам, као и да сам заиста задовољан што не припадам његовој „академској заједници“.

Цивилизацијска је срамота да се на Одељењу за археологију Филозофског факултета Универзитета у Београду, у земљи Србији, археолошко наслеђе Срба не сме назвати својим именом.

9. 4. 2008.

http://forum.krstarica.com/showthread.php/420890-ГЕНЕТИЧКА-ГЕНЕАЛОГИЈА?p=23322622#post23322622
 
Poslednja izmena:
Ова битка је одлучила судбину Европе, барем ондашњег времена, а питање шта би касније било да је исход био другачији. Због тога је просто невероватно колико се мало о томе зна, посебно с обзиром да се одиграла на "нашим просторима", како се то помодно каже.
Здружене снаге Германа и Словена (за чистунце: прото-Словена, Сармата) поразиле су хорду Хуна под вођством Елака, сина Атиле Бича Божијег. Савез је предводило племе Гепида, које је једно време имало престоницу у славном Сирмијуму.
Остало нам је сведочанство Јорданеса који говори о невиђеном спектаклу, у којем су учествовали Готи са копљима, Гепиди са мачевима, Хини који су бацали стреле, тешко наоружани Алани...
Вики

Сама локација је непозната, немојте се трудити да гуглујете рекао Недао, или река Недава (други могући назив). Речено је да је то притока Саве, у Панонији. Да је тако то би могла бити лева притока Саве, што ограничава област на Славонију и Срем. Али могла је бити и десна притока Саве, а неки битку смештају у област Карпата (тако омиљену када се жели нешто послати у п.м. но немојмо заборавити да и у Србији има Карпата).
Шта се може учнити на "лоцирању" ове битке, или бар на томе да се овом делу наше историје више тога зна?!

konj.jpg
konj.jpg
konj.jpg
 
Овако је могла изгледати битка, из угла учесника и понеки фантастични детаљ... :D

Прво су излетели копљаници Сармата, на својим масивним коњима. Лака коњица је искористипа заклон шуме и устремила се према Хунима који су стигли да према њима испале само један плотун стрела, нажалост веома убојит. Ипак се велики број Сармата залетео у лево крило непријатеља, чији су коњи већ загазили у реку, што им је успоравало кретање. Било је тешко контролисати толику масу коњице, а после низа победа самопоуздање Хуна је умањило урођену им самодисциплину.
Хуни су исукали своје сабље и развила се жестока али кратка битка. Сармати нису имали илузија да их могу пробити са много мањим снагама. После првог налета окренули су се према шуми. Хуни их нису гонили. Намамљивање у клопку је било њихов омиљени маневар, било би глупо очекивати да упадну у клопку какву су сами хиљаду пута намештали. Слободном паљбом су испаљивали стреле које су узимале крвави данак. Ипак, сада су Хуни били подједнако са обе стране реке, што нам је и био циљ.
Напад није био узалудан. Јуришао сам са хиљаду римских картефакта обилазним маневром око њиховог десног крила. Прешли смо реку отприлике када су се Сармати сударили са Хунима. Прошли смо скоро непримећени, ипак није било разумно очекивати да ћемо их потпуно изненадити, јер са те стране реке није било шуме. И сада смо јурили у бар двадесет пута већу хунску силу док се њихово десно крило окретало према нама.
Испалили су један убојит плотун, који нас је десетковао. Видео сам како коњаник поред мене пада, погођен стрелом у гркљан. Наставили смо јуриш. Непријатељ се припремао за још један плотун. Шчепао сам артефакт који ми је све време био око врата. Сада ће видети изненађење! Водени зид се подигао из средине реке, док су ватрени стубови падали свуда унаоколо. Многи непријатељи се претворише у пламен, неке прогута вода. Били су онемогућени да испале плотун, али и даље су били на ногама. Хуни су се консолидовали, њих није могло нешто такво да потпуно уништи. Тада су се картефакти у формацији клина залетели у хунску коњицу.

Из романа Артефакт
 
Однос снага 35 према 55 хиљада говори другачије (ако је та процена тачна)
Битка на реци Недао

Pitanje je. Ovoj bici se ne pridaje neki značaj u naučnim krugovima. A i koliko vidim, samo je Jordanes pisao o njoj, i kao Got i Kandakov sekretar verovatno je i prenaduvao uspeh Germana umanjujući time uspehe Rimljana i stvorio sliku da su oni najzaslužniji za slom Hunskog carstva.
 
Не говоре научни кругови, не говори се код нас, не говори се о другим стварима, укључујући и нас (нисам ни ја ту бољи, па у статусима на ФБ помињем Валхалу, рачунам мање људи би ме разумело да говорим о Сварги...). Други истичу и оно мало историје што имају, код нас се навикло да се широко третирају ресурси... Ајде ако је замор савременом историјом, не знам шта је проблем са античком, па смо се тек недавно сетили колико је римских императора рођено у Србији... Да цитирам мало човека којег једино виђам кад се бријем (алузија на Супертрупер - Милановића :lol: )

Ипак, добро је што се бар говори о нечему чиме се можемо поносити, а за писца који се бави тим темама је добро и што се није раније много говорило. Неко ко би сада у Енглеској писао о Артуру и не би био много занимљив, зар не.

п.с. Кад смо код надувавања. Тога је, наравно, било много... Каже ми пријатељ, завршио историју, да је доносити закључке на основу неких аутора као када би неко за 200 година закључивао о данашњој Србији на основу Курира, Информера... Имам ја ту неку теорију и да је тзв. Сеоба Словена толико надувана. Рецимо неки византијски официр изгубио тврђаву па је број Словена помножио да бројем десет, а њихову суровост са фактором бар три... И данас ми закључујемо како су нам сви преци дошли "с Карпата", а пре тога их није ни било, а "предсловенско" становништво које је овде било шатро нема веза...
 
Poslednja izmena:
To su već druge teme. A što se tiče ove bitke, ne ćuti se o njoj namerno, nego usled nedostatka podataka, a na osnovu raspoloživih se smatra da nije bila baš toliko od presudnog značaja, što se i meni čini, ako ne iz konkretog događaja, ono bar iz drugih primera. Čim krenu razmirice oko nasledja prestola, to oslabi i spoljnu politiku države. To se desilo Hunima posle Atiline smrti, koja je došla kao poručena posle Katalunskih polja.
 
Ова битка је одлучила судбину Европе, барем ондашњег времена, а питање шта би касније било да је исход био другачији. Због тога је просто невероватно колико се мало о томе зна, посебно с обзиром да се одиграла на "нашим просторима", како се то помодно каже.
Здружене снаге Германа и Словена (за чистунце: прото-Словена, Сармата) поразиле су хорду Хуна под вођством Елака, сина Атиле Бича Божијег. Савез је предводило племе Гепида, које је једно време имало престоницу у славном Сирмијуму.
Остало нам је сведочанство Јорданеса који говори о невиђеном спектаклу, у којем су учествовали Готи са копљима, Гепиди са мачевима, Хини који су бацали стреле, тешко наоружани Алани...
Вики

Сама локација је непозната, немојте се трудити да гуглујете рекао Недао, или река Недава (други могући назив). Речено је да је то притока Саве, у Панонији. Да је тако то би могла бити лева притока Саве, што ограничава област на Славонију и Срем. Али могла је бити и десна притока Саве, а неки битку смештају у област Карпата (тако омиљену када се жели нешто послати у п.м. но немојмо заборавити да и у Србији има Карпата).
Шта се може учнити на "лоцирању" ове битке, или бар на томе да се овом делу наше историје више тога зна?!

Pogledajte prilog 257603Pogledajte prilog 257603Pogledajte prilog 257603

Mene su učili da je vrlo moguće bila negdje u Panoniji...
 
A šta ima toliko da se priča o Gepidima? Po čemu su oni posebni?

Мени је свако ко је столовао у МОМ граду посебан :mrgreen:

п.с. Посебан је и онај ко је "дошао мој Београд да руши" :lol: кад има разлога за револт, јер што рече Бакуњин - рушилачка страст је креативна страст, ово кажем да ме не бисте случајно мешали са пожутелим "локалпатриотама"...
 
Мени је свако ко је столовао у МОМ граду посебан :mrgreen:

п.с. Посебан је и онај ко је "дошао мој Београд да руши" :lol: кад има разлога за револт, јер што рече Бакуњин - рушилачка страст је креативна страст, ово кажем да ме не бисте случајно мешали са пожутелим "локалпатриотама"...

Ah, ko sve nije rušio tvoj Beograd. Spisak ti je podugačak..:lol:
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top