Ne govorimo ovdje o nekolicini pisanih dokumenata koji spominju neke Sklavene koji dolaze sa Obrima (ali i bez njih); postoji jedan čitavi korpus (da, onovremenih) pisanih izvora koji vrlo jasno svjedoče o nekoj etničkoj formaciji, Ti svi stari tekstovi jednostavno dopuštaju nam prostora za takvu, koliko god originalnu i domišljatu, dosjetku.
Dodao bih, ne govorimo ovdje samo o pisanim ostacima. Postoje i materijalni. Na pitanju doseljavanja Južnih Slovena na Balkansko poluostrvo uveliko radi i arheologija; do sada obavljena istraživanja uglavnom u dobroj mjeri potvrđuju pa čak i upotpunjuju saznanja koja nam je o tom procesu pružila istorijska nauka.
Etnička ekspanzija Slovena jeste jedan istorijski problem, kao i svaki drugi i njega treba rješavati. Sličan problem čini recimo i pitanje ekspanzije Germana. Slični su i problemi koji ga u užem smislu konstituišu, a koji leže u prostoj činjenici da govorimo o poznom antičkom vremenu, koje je toliko davno prošlo da je potrebno sakupljati mrvice koje su ostale do današnjeg dana i pokušati rekonstruisati sliku onoliko koliko je to moguće.
E sada, ovo što ti predlažeš, što je manje više odustajanje, ne mogu lično da podržim jer se svodi na učenika koji vidi koliko je pretežak zadatak i odustaje da ga riješi, svjesno se zadovoljavajući sa manjom ocjenom na kontrolnoj vježbi. Pa nije to dobra rabota; naprotiv, ako su stvari teške, ne treba odustati i tražiti neke alternativne vidove (recimo, ispisati se iz gimnazije i pokušati neku, u određenim aspektima manje zahtjevnu, stručnju srednju školu), već je nužno uložiti sve napore i punom parom uraditi sve ono što je moguće. Možda i ne bude dobro na kraju, ali to jeste vježbanje tako da će nekada u budućnosti biti bolje, a može ukazati i na bar neke dobro urađene stvari, iako konačni rezultat možda ne bude baš najtačniji (ukoliko je greška došla negdje zbog pogrešno prepisane brojke, nije to toliko tragično koliko ostaviti polje potpuno prazno, ili pisati o nečemu što nije uopšte zadatak, te to pružiti kao rješenje).
Немој ми молим те о археологију, то ти је као статистика.
Какве одговоре критичка историјска наука нуди на ова питања :
1. Зашто Авари у поход на Римљане уопште воде неки народ и то у фрапантно огромним количинама? Ти наводни Словени нису им ни род ни помози бог. Где је овде мотив и разлог? Где је неки сличан догађај (процес) описан? Постоји ли нека историјска паралела?
Не говорим о цивилним мародерима који се појављују иза војске у похари неке мање области (они се увек повлаче са пленом).
2. Зашто не воде Германе или Румуне (и они им беху поданици)? Зашто их све не поведоше? Какав су то лукави стратешки потез извели Авари? Зашто су изабрали Словене или је можда право питање како? Јесу ли код избора користили технику извлачења из шешира или су организовали турнир у клису, шики или игрању питоњака? Или су изабрали Словене као исте по религији (случај Албанаца, Отомана и Косова)? Или можда та држава (ако се то може назвати државом) није била држава Авара него је била држава Авара и Словена, а само Румуни и Германи беху подређени?
3. Како су Авари организовали и спроводили језичку тријажу кроз шести и седми век, на обалама Саве и Дунава, да им се не провуку Германи и Румуни и не украду сеобу Словенима?
4. Где је упориште тим Словенима јер већина извештаја описује исток Балкана? Ако долазе из Румуније, где се онда дедоше Румуни?
5. Албанцима, уз за њих повољне историјске околности, требаше петстотина година да населе малу територију Косова и повећају свој етнолингвистички простор за 30%. Најуспешнији, у грађењу већине, беше послератни период уз медицинску заштиту и донације целе Југославије. Одакле тим Словенима, шестог и седмог века, фрапантно велики популациони потенцијал ако су, тек неколико векова раније почели да се шире из Припратја (отприлике величине данашње Србије)?
Уз какву то, метафорички речено, медицину и донације Словени постигоше такав наталитет да населише цео Балкан, а при томе их нимало није фалило да се прошире и на исток и на запад и то без икакве унутрашње чврсте организације, при томе повећавајући за петстотина година свој етнолингвистички птостор за одприлике 2000%?
Узгред то је била мочвара и исушивање је започето тек у деветнаестом веку и као таква је могла да служи само као збег и није могла ресурсима да подржи никакав популациони раст, него само мучно преживљавање малог броја људи.
6. Како се објашњава војничка успешност ако се узме у обзир да је у питању народ, а не војска? Нарочито су интересантни извештаји где се наводни народ Словена појављује самостално без Авара и као народ (бабе, жене , деца ) разваљују римску војску. Колико год Римљани тада беху у проблему ово је необјашњиво уколико се не ради о склавима'-војницима, а не народу са пртљагом.
7. Проблем асимилације и наводног наметања словенског језика је нерешив.
Раније описах арабизацију. Ту је мотив и ту су могућности и средства. Дакле Мароканац, Суданац, Ирачанин и Оманац се разумеју. Желим објашњење без лаконских одговора. Желим озбиљан опис процеса, као што ја описах арабизацију. Не прихватам ни романизацију као историјску паралелу јер се није ни догодила (Португалац, Француз и Румун се не разумеју међусобно). Римљани су имали и средства и могућности да тако нешто изведу али немаху мотив и једино су они сами асимиловани , ваљда је бар то очигледно. Овде имамо случај да је наводна гологузија самом својом магичном појавом натерала становнике Балкана да забораве матерњи језик и истовренено их научи потпуно другом матерњем језику. Све то без икаквог мотива и са једне и са друге стране и без икаквих могућности и средстава. Ни квадратни метар пута ти наводни Словени не изградише, а изведоше лингвистички подухват раван изградњи пирамида.
Дакле „критичка историјска наука“ на велику већину ових питања није дала одговор, а ако је дала онда су то кратка објашњења типа „и онда су они словенизовали постојеће претходно романизовано становништво“. Дражесно наивна објашњења али нажалост само за малу децу. Као што знамо Југословени не проговорише турски ни Молдавци руски.
Не ради се о томе да сам ја одустао од задатка.
Него се ради о томе да је деветнаестовековна званична историја побркала два спојена троугла са бициклом и упорно покушава да провоза два спојена троугла. Да је бицикл у питању, предходно наведен списак проблема би одавно био решен онако критички.
Иначе се „историјска наука“ поодавно претворила у Ресавску школу деветнаестовековних истина и највећи су јој успеси промена запете ту и тамо.
Вешто скоцкане алузије на моју интелигенцију су непотребне, јер ја и даље рачунам на твоју.
Чувај другог онолико колико очекујеш да други чува тебе.
Подсети се Марка Миљанова.
slovenske teritorije. (Naravno, postpozicijski član se javlja kasnije).
