„Bečko-berlinska škola” vs novoromantičari

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Zasto se dozvoljava ova svakodnevna poplava neznanja, idiotizma i kretenluka... Stvarno mi nije jasno.

Mašala izgleda nema više šta da kaže. Idi bre posrebaj malo kafe.

- - - - - - - - - -

Da, ta pitanja uopšte nisu glupa i kako rekoh umesna su ali ista pitanja nisi postavio Alineiu kad si se pozivao na njega .

Ako misliš ono u vezi Mađara, definitivno se ne slažem sa njim po tome pitanju. Ali kako da ga pitam to? Imaš li neki mail od njega?
 
"Ime slovan. plemena *Sъrby (ed. *Sъrbinъ) jeste prema objašnjenju najverovatnije nastalo od apelativa *sъrbъ 'onaj koji pije mleko od iste majke', tvorene od *sъrbati gutati (sloven. srkati), srebati (uporedi dijalekt. sloven. srbati, rus. sërbatъ). Originalno značenje 'onaj koji pije mleko iste majke' potrebno je u plemeskom imenu shvatiti kao 'pripadnik istog roda'. (Snoj, 2009, str. 535).

Snoj M. Etimološki slovar slovenskih zemljepisnih imen. Ljubljana: Založba Modrijan in Založba ZRC, 2009.

Brücknerova "berlinska" hipoteza. Prema jednom objasnjenju, a postoji ih vise (odokativno, 10-15 imena se bavilo time, mozda i 20, mrzi me da pisem reference).
 
Poslednja izmena:
Brücknerova "berlinska" hipoteza. Prema jednom objasnjenju, a postoji ih vise (odokativno, 10-15 imena se bavilo time, mozda i 20, mrzi me da pisem reference).

Mašala u čemu je problem?

- - - - - - - - - -

Sta je Brückner, sto si postavio? Vidis li "umlaut"? Kako to da te "div" odjednom ne zanima kad si dobio skoro deset referenci o staroiranskoj hipotezi?

Mene "div" i tekako zanima. Zato sam i otvorio tu diskusiju. Malo pogledaj kako se je sve završilo; možemo opet da je otvorimo.


A što se tiče Aleksandra Brücknerja, on je rođen u austrijsko poljskoj porodici i rođen je u današnjoj Ukrajini. I kakve veze ima sada to? I da je rođen usred Berlina, i da je čistokrvan Nemac, ali da je dobar poznavaoc slovenskih jezika koji je doktorirao na temu "slovenske lingvistike" i da pri tome nije opterečen nemačkom antislovenskom politikom, isto bi bilo. Kakve sada to veze ima? Ti izgleda nisi svestan da je potrebno odvojiti političke interese jedne, odnosno više zemalja od nauke.
 
Poslednja izmena:
A šta se to desilo sa ostatkom (ogromnom većinom Francuske)? Ili ti to tvrdiš da je do modernih vremena, od Napoleona, bretonski prestao biti većinskim jezikom na području francuske države?

P. S. Momčilo, kada čuješ onoliku silnu italijenštinu kod ljudi u primorju, Srba u Dalmaciji, kod ostrvljana, u selima oko Dubrovnika, Boki i slično...šta misliš odakle ona? Da podsjetim, govorim o (dobrim dijelom, barem generaciju-dvije unazad) nepismenim ljudima.

То су романизми, а не италијанизми и долазе из млетачког (венетског).

Узмимо само пример Боке Которске, коју су Млеци освојили 1420. године и била је под њиховом влашћу вековима. Дакле, венецијански (венетски) је био службени језик. Касније ће бити и италијански (за време Аустроугарске заједно са српским). Ради се о вишевековној изложености романским говорима, језицима.

На балканском приморју (бивша СФРЈ), за Албанију не знам, се, мимо Италијана у Истри, користио неки италски језик који је снажно гравитирао ка италијанском.
Кажем неки јер не знам како га лингвисти називају.
Можда је био само дијалект италијанског, а можда и самостална грана.
Чини ми се да је последњи говорник била дубровчанка која је умрла негде крајем деветнаестог века.
И име јој је записано.
Сви говорници су асимиловани.

Као што рекох, био је то венецијански. А ти романски даламатински говори, микројезици су били мале оазе. Језик се начелно називао далматским, а последњи говорник тог језика је говорник вељотског говора, дијалекта с Крка (итал. Veglia - по коме је добио назив). Последњи говорник је био Туоне Удаина, који је умро 1898. године.
 
Ako sam te dobro shvatio, ti zastupaš tezu da su i Šćipetari autohtoni na Balkanskom poluostrvu?

Onda mi molim te objasni (ako veruješ i u autohtonost Slovena na Balkanskom poluostrvu) zašto su južnoslovenski jezici toliko različiti od albanskog? I zašto Šćipetari nemaju pomorsku terminologiju u svome jeziku?

- - - - - - - - - -

Да, добро си схватио.

Сваку повесну причу посматрам кроз податке и кроз контекст (позадину, узроке, мотиве, могућности).

На пример прича о колонизација Војводине после другог рата је смислена и потпуно јасна (позадина и узроци), дакле прича има почетак средину и крај.

Експанзија (не пресељење и сеоба) Арапа,несумљиво војничка, је прича која има почетак, средину и крај ће надам се видети наши потомци.
Повесни узрок је јасан и схватљив.
Мухамед.
Арапи, суседи јевреја, хришћана и зороастријанаца, су породили исламско месијанство.
Колективни психолошки комплекс ниже вредности створио је ислам (пре ислама Перси их, чини ми се, зваху бубоједцима).
Дакле ту је и позадина приче.
Средина се састоји од војничке инвазије, арабизације и исламизације свега што дохватише.
Исламско месијанство и ширење религије и арапског језика има свој јасан и схватљив мотив.
Све то су могли да изведу јер имаху писмо, школе ислама (где се света књига, написана на арапском, учи напамет) при џамијама, градове, учитеље, администрацију, градитеље, учењаке, ....
Дакле за арабизацију подређеног становништва постоји мотив и постоје могућности.
Истрајност и замах у тој работи постоји, као што видимо, и данас.
Али, али.
И даље толико година после Пророка (исламизације и арабизације) постоје берберски, асирски, коптски (говори га неколико стотина),гомиле иранских, појавио се и иврит (ни Христ њиме не говорише), арамејски, ..(ко зна више, широко му поље)
Асимилација није лака работа, чак и ако је спроводе мајстори Арапи.
Као што написах, надам се скором крају ове приче.

Сличне приче, као ова о Арапима, су експанзија (не колективна сеоба и пресељење) Шпанаца и Португалаца у Јужну Америку и, временски најмлађа експанзија Руса иза Урала.

Предходне приче имају и податке и повесни контекст.

То су потпуно, историјски гледано, заокружене приче са подацима и контекстом (позадином, мотивима и могућностима).

На супротном, проблематичном крају, званичне повести постоје приче као: Аријевци, ирански Скити, Готи, Јужни Словени, сеоба народа, романизација Европе (у овој причи су једино Латини асимиловани), Ове приче немају ни податке ни историјски контекст или имају погрешно протумачене податке.

На ову рану званичне, школске, историје неки "повесничари" покушавају да додају и со - досељавање Албанаца.
Као да нам је мало "повесничара".

Не знам зашто је албански (шиптарски, арбанашки) толико различит од јужнословенског језика.
Јужнословенски језици се разликују и од грчког и од румуномолдавског и од албанског, то је истина, али не схватам како мериш степен различитости и за колико је, по теби, албански више различит од јужнословенског у односу на различитост грчког и јужнословенског,
Написах раније да балкански шпрахбунд много говори.
Дакле неки језички учењак је упоредио румунски, бугарски, албански и грчки и закључио да ти језици, упркос томе што припадају различитим ИЕ гранама, имају запањујуће сличне језичке посебности које нигде није запазио код других језика у контакту.
Не знам како се зове (Немац је).
Лако ћеш наћи ако те интересује.
Мени тај балкански шпрахбунд казује да су ти језици јако дуго у међусобном контакту.

Не знам зашто немају поморску терминологију.
Нема тачног одговора на ово питање али предпостављам да нису сами развили поморску технику.

Не видим какве везе са оспоравањем аутохтоности Арбанаса на Балкану имају предходна питања.

Мораш да имаш податке и историјски контекст о наводном досељавању Албанаца.
Просто не постоји ни једно ни друго. Све остало спада у жеље.
Нема се одакле почети причати прича о досељавању Арбанаса.
Ту работу што пре заборави и помири се са чињеницом да су Арбанаси ту и да ће на Балкану и остати (за Косово нисам сигуран).
 
Poslednja izmena:
Цинцари су живели и живе међу нама, а Молдавци су само продужетак Румуније историјским околностима одвојен.

Чини ми се да је цео исток имао заједнички назив за ромејску државу (Рум), отуд написах осамански (империјални конгломерат турског, персијског и арапског).

Цинцари су живели и живе међу нама, али им је домовина историјска Македонија, нису непосредни суседи Србији, овде су се доселили. То је битно зато што су они на југу, југоистоку Балкана, за разлику од других романофоних скупина.

Да, Исток је имао тај назив, али не знамо да ли је тај назив, тј. корен -рум преузет од стране Румуна и не знамо како су се они називали раније и када је до тога дошло. Сматра се да је назив Румун преузет из латинског, од Romanus, мада има оних који сматрају да се то односило на Ромејско царство (Источно - Византију), а не на Римско царство (Западно). На грчком се Византија називала Романиа (Ῥωμανία). Међутим, што се тиче етнонима Румун, он се појавио пре државе која је названа Румунијом (рум. România). Заправо, Влашка се називала "Цѣра Рȣмѫнѣскъ" (Țeara Rumînească), тј. "Земља Румунска".

По мени у оригиналу значи роб, специфично роб-војник. Дакле не роб који чисти кућу и окопава башту.
Ја се користим само енглеским тако да сам у овом погледу ограничен.
Кажу да је реч за роба у појединим језицима настала поистовећивањем народа Словена са робовима јер је наводно била слободна сезона лова на њих јер беху пагани, па сви просвећени и хришћански народи трговаху са њима као са животињским кожама.
На којим је то језицима не знам. Како се каже роб на немачком, румунском, шпанском, шведском, мађарском, персијском (фарси) .. такође не знам.
Све то стоји у парадоксалној супротности са причом да тај народ Словена преплавио цео ромејски Балкан и да су Ромеји рецимо, повратили Пелопонез тек у деветом веку.
Дакле са једне стране Дунава и Саве су толико бедни и неборбени да их свако хвата и продаје, а са друге стране Дунава и Саве су пустахије веће од Хуна.
Такође испаде да неки народи нису познавали робовски друштвени концепт и да нису имали реч за роба док се шестом и седмом веку не појави пагански народ Словена којим су сви могли да тргују, али само северно од Саве и Дунава.

То је претпоставка, али се питамо онда чије је та реч, тј. из чијег језичког фонда је настала. Да ли је изворно словенска?
Ако кажеш да је у појединим језицима ова реч настала поистовећивањем народа Словена с робовима, онда говоримо о "народу Словена", тј. да је тај изворно народни, етнички термин добио општије, социјално значење.

Истрајавам на томе да смо добили колективни етноним Словени грешком.
Концепт словенства није био познат у средњовековној Србији, а Србија је била на Балкану где се наводни народ Словена прочуо, а за тај концепт знају хроничари шестог и седмог века.
Тај концепт нам, чини ми се, долази са запада, грубо речено из католичке Европе.
Нисам читао Нестора али бих волео да знам да ли концепт словенства постоји код њега.
Лако може да се испостави да је Самова држава била држава словена (мемелука), читај војничка држава без етничких оквира.

Кад говоримо већ о Словенима, Римљанима и робоовима... Како онда објаснити да је од латинског "Romanus" настало румунско "rumîn", "rumăn" (касније и "român") које је означавало првенствено зависног сељака, а раније и роба, а данас је назив за припадника румунског народа? Отуд је у српском језику и остала основа Румун (и држава Румунија), док су Румуни променили назив од Rumînia, Rumânia на данашњи облик - România. Испада да су и "Словени" и "Римљани" робови.

Код Нестора се помињу Словени у етничком, народносном смислу, с основом -слов, која је изворна, како се и одржала у српском и већини словенских језика у називу за Словене (у пољском, украјинском, чешком, словачком, словеначком, македонском, лужичкосрпским, кашупском и шлеском).
 
Poslednja izmena:
Mene "div" i tekako zanima. Zato sam i otvorio tu diskusiju. Malo pogledaj kako se je sve završilo; možemo opet da je otvorimo.

Ево онда још једног појма, којег је колега употребио на претходној страни...

Не знам рецимо да ли су Гали (конкретно Француске) имали праксу одива, то јест да ли су удавали своје ћерке у италске породице и села и да ли су се женили са италски говорећим женама.
 
Цинцари су живели и живе међу нама, али им је домовина историјска Македонија, нису непосредни суседи Србији, овде су се доселили. То је битно зато што су они на југу, југоистоку Балкана, за разлику од других романофоних скупина.

Да, Исток је имао тај назив, али не знамо да ли је тај назив, тј. корен -рум преузет од стране Румуна и не знамо како су се они називали раније и када је до тога дошло. Сматра се да је назив Румун преузет из латинског, од Romanus, мада има оних који сматрају да се то односило на Ромејско царство (Источно - Византију), а не на Римско царство (Западно). На грчком се Византија називала Романиа (Ῥωμανία). Међутим, што се тиче етнонима Румун, он се појавио пре државе која је названа Румунијом (рум. România). Заправо, Влашка се називала "Цѣра Рȣмѫнѣскъ" (Țeara Rumînească), тј. "Земља Румунска".



То је претпоставка, али се питамо онда чије је та реч, тј. из чијег језичког фонда је настала. Да ли је изворно словенска?
Ако кажеш да је у појединим језицима ова реч настала поистовећивањем народа Словена с робовима, онда говоримо о "народу Словена", тј. да је тај изворно народни, етнички термин добио општије, социјално значење.



Кад говоримо већ о Словенима, Римљанима и робоовима... Како онда објаснити да је од латинског "Romanus" настало румунско "rumîn", "rumăn" (касније и "român") које је означавало првенствено зависног сељака, а раније и роба, а данас је назив за припадника румунског народа? Отуд је у српском језику и остала основа Румун (и држава Румунија), док су Румуни променили назив од Rumînia, Rumânia на данашњи облик - România. Испада да су и "Словени" и "Римљани" робови.

Код Нестора се помињу Словени у етничком, народносном смислу, с основом -слов, која је изворна, како се и одржала у српском и већини словенских језика у називу за Словене (у пољском, украјинском, чешком, словачком, словеначком, македонском, лужичкосрпским, кашупском и шлеском).

Предложио сам отоманско Рум из простог разлога што су им они били задњи господари.
Да ли је отоманска Руменлија обухватала данашњу Румунију?

Кажу да реч за роба ......
Ја се са тим не слажем, други кажу.
Можда сам био конфузан.
Мислим потпуно супротно.
Реч склав мора да је постојала и пре шестог и седмог века јер је робовски друштвени концепт, свим народима Европе, већ познат.
Ја кажем да је етноним Склав (Словен) грешком протумачен назив за роба-војника, јер је у саставу тих војничких-склавских-мемелучких јединица било и етничких Словена, поред осталих Германа, Румуна, Кавказаца и осалих Аварима подређених група.
Дакле супротно, не од народа Словена до имена касте, него грешком од речи за касту до етнонима Словен.
На ком језику не знам.
Помогло би ако бих знао како се сада и како се некада звао роб на немачком, шведском, персијском, шпанском, румунском, ......
Предпостављам да грешка постоји од времена Ћирила и Методија.

Хвала за Нестора.
 
Да, Исток је имао тај назив, али не знамо да ли је тај назив, тј. корен -рум преузет од стране Румуна и не знамо како су се они називали раније и када је до тога дошло. Сматра се да је назив Румун преузет из латинског, од Romanus, мада има оних који сматрају да се то односило на Ромејско царство (Источно - Византију), а не на Римско царство (Западно). На грчком се Византија називала Романиа (Ῥωμανία). Међутим, што се тиче етнонима Румун, он се појавио пре државе која је названа Румунијом (рум. România). Заправо, Влашка се називала "Цѣра Рȣмѫнѣскъ" (Țeara Rumînească), тј. "Земља Румунска".
Балкански Власи, укључујући најбројније, то јест Румуне, су примили романски језик од Римљана и себе су назвали Романима. Боже мили, чуда великога.
 
Mašala u čemu je problem?

- - - - - - - - - -



Mene "div" i tekako zanima. Zato sam i otvorio tu diskusiju. Malo pogledaj kako se je sve završilo; možemo opet da je otvorimo.


A što se tiče Aleksandra Brücknerja, on je rođen u austrijsko poljskoj porodici i rođen je u današnjoj Ukrajini. I kakve veze ima sada to? I da je rođen usred Berlina, i da je čistokrvan Nemac, ali da je dobar poznavaoc slovenskih jezika koji je doktorirao na temu "slovenske lingvistike" i da pri tome nije opterečen nemačkom antislovenskom politikom, isto bi bilo. Kakve sada to veze ima? Ti izgleda nisi svestan da je potrebno odvojiti političke interese jedne, odnosno više zemalja od nauke.

Problem je sto se u svojoj glavi grcevito boris protiv tih tzv. BB naucnika, ako ne to, onda ih neposredno pljujes (njihovo skolovanje i diplome), a s druge strane nesvjesno usvajas njihove hipoteze (u ovom slucaju, Brucknerovu o sisanju majcinog mlijeka preko Snoja). Sto je najgore, te usvojene hipoteze opet branis poput religioznog fundamentaliste.

Kako tebi objasniti da su "BB" naucnici alfa i omega, sve ono sto pokusavas da iznjedris ovdje (sem suludih paraetimoloskih kombinacija), sto si negdje pokupio preko Interneta, to je odavno iscurilo na pozutjeli papir iz njihovih glava. U tome je najveci apsurd, mogu da kazem i svojevrsna tragedija koje nisi ni svjestan, sto si upravo ti ovdje najpozrtvovaniji sljedbenik BB skole.
 
Предложио сам отоманско Рум из простог разлога што су им они били задњи господари.
Да ли је отоманска Руменлија обухватала данашњу Румунију?

У суштини није, мада то не мора да буде посебно битно.

Кажу да реч за роба ......
Ја се са тим не слажем, други кажу.
Можда сам био конфузан.
Мислим потпуно супротно.
Реч склав мора да је постојала и пре шестог и седмог века јер је робовски друштвени концепт, свим народима Европе, већ познат.
Ја кажем да је етноним Склав (Словен) грешком протумачен назив за роба-војника, јер је у саставу тих војничких-склавских-мемелучких јединица било и етничких Словена, поред осталих Германа, Румуна, Кавказаца и осалих Аварима подређених група.
Дакле супротно, не од народа Словена до имена касте, него грешком од речи за касту до етнонима Словен.

Нејасно је како би од речи за касту дошли до етнонима, ако имамо претпоставку да је изворна реч и корен словенски и да је из словенског преузета у византисјки грчки.

Да, није ми баш најјасније, тј. није разјашњено.

На ком језику не знам.
Помогло би ако бих знао како се сада и како се некада звао роб на немачком, шведском, персијском, шпанском, румунском, ......
Предпостављам да грешка постоји од времена Ћирила и Методија.

Хвала за Нестора.

Нема на чему.

Протогермански је, наводно *þewaz, отуд diener (роб, слуга) у немачком, али данас има другачије значење; у румунском, исто као код нас.
 
У суштини није, мада то не мора да буде посебно битно.



Нејасно је како би од речи за касту дошли до етнонима, ако имамо претпоставку да је изворна реч и корен словенски и да је из словенског преузета у византисјки грчки.

Да, није ми баш најјасније, тј. није разјашњено.



Нема на чему.

Протогермански је, наводно *þewaz, отуд diener (роб, слуга) у немачком, али данас има другачије значење; у румунском, исто као код нас.

Да ли је ово тачно?
Можда помогне.

Saying Slave in European Languages




Language Ways to say slave
Albanian rob
Basque esklabo
Belarusian раб
Bosnian rob
Bulgarian роб
Catalan esclau
Croatian rob
Czech otrok
Danish slave
Dutch slaaf
Estonian ori
Finnish orja
French esclave
Galician escravo
German Sklave

Greek δούλος
Hungarian rabszolga
Icelandic þræll
Irish daor
Italian schiavo
Latvian vergs
Lithuanian vergas
Macedonian роб
Maltese iskjavi
Norwegian slave
Polish niewolnik
Portuguese escravo
Romanian sclav
Russian раб
Serbian роб
Slovak otrok
Slovenian suženj
Spanish esclavo
Swedish slav
Ukrainian раб
Welsh gaethweision
Yiddish שקלאַף

Реч склав мора да је постојала и пре шестог и седмог века јер је робовски друштвени концепт, свим народима Европе, већ познат.
Ја кажем да је етноним Склав (Словен) грешком протумачен назив за роба-војника, јер је у саставу тих војничких-склавских-мемелучких јединица било и етничких Словена, поред осталих Германа, Румуна, Кавказаца и осалих Аварима подређених група.
Дакле супротно, не од народа Словена до имена касте, него грешком од речи за касту до етнонима Словен.

Никакве сеобе Јужних Словена није било.
Догодила се само инвазија туранских Авара и њихове помоћне робовске војске словена-мемелука, састављене од Словена, Румуна, Германа и других народа.
Извештаји су само погрешно протумачени.
 
Poslednja izmena:
То су романизми, а не италијанизми и долазе из млетачког (венетског).

Узмимо само пример Боке Которске, коју су Млеци освојили 1420. године и била је под њиховом влашћу вековима. Дакле, венецијански (венетски) је био службени језик. Касније ће бити и италијански (за време Аустроугарске заједно са српским). Ради се о вишевековној изложености романским говорима, језицима.

Tako je; upravo na to sam mislio.

Ukoliko nije bilo nikakvog kontakta između službenog jezika i nepismene seoske populacije, kao što je Momčilo pretpostavio, do tako nečeg ne bi ni izbliza došlo.
 
Problem je sto se u svojoj glavi grcevito boris protiv tih tzv. BB naucnika, ako ne to, onda ih neposredno pljujes (njihovo skolovanje i diplome), a s druge strane nesvjesno usvajas njihove hipoteze (u ovom slucaju, Brucknerovu o sisanju majcinog mlijeka preko Snoja). Sto je najgore, te usvojene hipoteze opet branis poput religioznog fundamentaliste.

Kako tebi objasniti da su "BB" naucnici alfa i omega, sve ono sto pokusavas da iznjedris ovdje (sem suludih paraetimoloskih kombinacija), sto si negdje pokupio preko Interneta, to je odavno iscurilo na pozutjeli papir iz njihovih glava. U tome je najveci apsurd, mogu da kazem i svojevrsna tragedija koje nisi ni svjestan, sto si upravo ti ovdje najpozrtvovaniji sljedbenik BB skole.

Dakle, kao što sam već rekao izgleda da je to tvoj vrhunac inteligencije - kada više nemaš argumenata, okreneš "priču" na pljuvanje "protivnika".

Ja se ne slažem sa naukom koja ima političku pozadinu. Nauka mora da se okrene od politike i mora da ima temelje u istini.


Ako pažljivo čitaš moje poruke (a vidim da ih čitaš), mogao si da vidiš da sam nekoliko puta pisao o tome da ako se neko ozbiljno bavi istorijom praslovenskog jezika i njegovom daljem razvoju mora da poznaje odlično barem 3 slovenska jezika (jedan južni, jedan istočni i jedan zapadni). Brückner je jedan od takvih poznavaoca. Pa šta ti misliš da je ovome Brückneru ova "ideja" pala sa neba. I on je na osnovu svega onoga što je mogao da pročita od svojim predhodnika, dao svoj zaključak.


Izgleda kako si propustio ovo, a tiče se Šafarika koji je živeo pre Brücknera:

"Павле Јосиф Шафарик: Имена Сјурб, Сјарб, Сјарбин, Себр, Себрин, Севр, Сибрин, Серб, Сервин, Срб, Србин само су разни облици имена Ср­бин са значењем: род, рођак, народ, уз друге синониме, управо као и латинско: gens, natio, итд."
http://dereta.rs/cached/dereta.rs/Images/36b17ec8-fb5c-4f68-ac3d-9f46d5994055-0000047151205.pdf


I ako znam da vam se ne sviđa, ali ću ga ipak ponovo citirati:

"U starijim istorijskim izvorima imaju Sloveni četiri razna naziva. U rimskih i grčkih istorika i hroničara srednjega veka nalazimo jih pod nazivima: Sloveni, Anti, Srbi (Spori) i Vindi ili Vendi. Ne možemo se sada još upuštati u istorijsko-filološko ispitivanje ovih naziva. Neka bude dovoljno rečeno, da su se, po ispitivanjima najboljih slovenskih naučnika svi slovenski narodi u prastaro doba po svoj prilici nazivali Srba (Srb), a Sloveni i Anti bila su samo imena oba glavna ogranka ove velike narodne porodice".
Citat iz knjige »ISTORIJA SRPSKOG NARODA«; strana 11 (sa ovlašćenjem piščevim preveo Gavrilo Vitkovič, 1882 god.), autora Benjamina Kalajia (http://ebooks.antikvarne-knjige.com/kalaj-istorija/)



Molim te, ako već ućestvuješ u diskusiji samnom, napiši sa kojom rečenicom se ne slažeš i naravno napiši zašto; ako nisi u stanju da to uradiš odmori malo i vrati se kada budeš spreman.
 
Poslednja izmena:
На ову рану званичне, школске, историје неки "повесничари" покушавају да додају и со - досељавање Албанаца.
Као да нам је мало "повесничара".

Не знам зашто је албански (шиптарски, арбанашки) толико различит од јужнословенског језика.

To je jedno od ključnih pitanja, a rekao sam ti zašto.

Јужнословенски језици се разликују и од грчког и од румуномолдавског и од албанског, то је истина, али не схватам како мериш степен различитости и за колико је, по теби, албански више различит од јужнословенског у односу на различитост грчког и јужнословенског,

Pa i grčki je problem. Ne zaboravi da su u antici postojali Grci, koji su naravno pričali grčki i ostali koji su pričali varvarski. E sada koji je to varvarski,...

Ovde moram da popravim, odnosno da dopunim ono što sam napisao:
ako imamo dva naroda, jedan pored drugog a jezici su im potpuno različiti, postoje samo dva logička objašnjenja:
- jedan od ova dva naroda jeste došao na to mesto, a drugi je autohton
- oba dva naroda su došljaci
- jedan narod je primio jezik od nekog drugog, naprimer osvajača te zemlje

Ali pošto u svome jeziku šćipetarski jezik ima i romanske i slovenske i turske reči,a pri tome ima reči koje su direktno vezane za neke azijske jezike postavlja se pitanje kako je do toga došlo.



Написах раније да балкански шпрахбунд много говори.
Дакле неки језички учењак је упоредио румунски, бугарски, албански и грчки и закључио да ти језици, упркос томе што припадају различитим ИЕ гранама, имају запањујуће сличне језичке посебности које нигде није запазио код других језика у контакту.
Не знам како се зове (Немац је).
Лако ћеш наћи ако те интересује.
Мени тај балкански шпрахбунд казује да су ти језици јако дуго у међусобном контакту.

Не знам зашто немају поморску терминологију.
Нема тачног одговора на ово питање али предпостављам да нису сами развили поморску технику.

I ovo je jedno od ključnih pitanja. A pitanje je i kako to da Sloveni imaju razvijeno slovensku pomorsku terminologiju? Kada su oni to razvili kada su dalmatinsku obalu največim delom i naječim časom naseljavali neSloveni?
 
Реч склав мора да је постојала и пре шестог и седмог века јер је робовски друштвени концепт, свим народима Европе, већ познат.
Ја кажем да је етноним Склав (Словен) грешком протумачен назив за роба-војника, јер је у саставу тих војничких-склавских-мемелучких јединица било и етничких Словена, поред осталих Германа, Румуна, Кавказаца и осалих Аварима подређених група.
Дакле супротно, не од народа Словена до имена касте, него грешком од речи за касту до етнонима Словен.

Никакве сеобе Јужних Словена није било.
Догодила се само инвазија туранских Авара и њихове помоћне робовске војске словена-мемелука, састављене од Словена, Румуна, Германа и других народа.
Извештаји су само погрешно протумачени.

Momčilo, jesi li pročitao možda ovaj moj odgovor upućen tebi?

Ne govorimo ovdje o nekolicini pisanih dokumenata koji spominju neke Sklavene koji dolaze sa Obrima (ali i bez njih); postoji jedan čitavi korpus (da, onovremenih) pisanih izvora koji vrlo jasno svjedoče o nekoj etničkoj formaciji, Ti svi stari tekstovi jednostavno dopuštaju nam prostora za takvu, koliko god originalnu i domišljatu, dosjetku.

Dodao bih, ne govorimo ovdje samo o pisanim ostacima. Postoje i materijalni. Na pitanju doseljavanja Južnih Slovena na Balkansko poluostrvo uveliko radi i arheologija; do sada obavljena istraživanja uglavnom u dobroj mjeri potvrđuju pa čak i upotpunjuju saznanja koja nam je o tom procesu pružila istorijska nauka.

Etnička ekspanzija Slovena jeste jedan istorijski problem, kao i svaki drugi i njega treba rješavati. Sličan problem čini recimo i pitanje ekspanzije Germana. Slični su i problemi koji ga u užem smislu konstituišu, a koji leže u prostoj činjenici da govorimo o poznom antičkom vremenu, koje je toliko davno prošlo da je potrebno sakupljati mrvice koje su ostale do današnjeg dana i pokušati rekonstruisati sliku onoliko koliko je to moguće.
E sada, ovo što ti predlažeš, što je manje više odustajanje, ne mogu lično da podržim jer se svodi na učenika koji vidi koliko je pretežak zadatak i odustaje da ga riješi, svjesno se zadovoljavajući sa manjom ocjenom na kontrolnoj vježbi. Pa nije to dobra rabota; naprotiv, ako su stvari teške, ne treba odustati i tražiti neke alternativne vidove (recimo, ispisati se iz gimnazije i pokušati neku, u određenim aspektima manje zahtjevnu, stručnju srednju školu), već je nužno uložiti sve napore i punom parom uraditi sve ono što je moguće. Možda i ne bude dobro na kraju, ali to jeste vježbanje tako da će nekada u budućnosti biti bolje, a može ukazati i na bar neke dobro urađene stvari, iako konačni rezultat možda ne bude baš najtačniji (ukoliko je greška došla negdje zbog pogrešno prepisane brojke, nije to toliko tragično koliko ostaviti polje potpuno prazno, ili pisati o nečemu što nije uopšte zadatak, te to pružiti kao rješenje).
 
A pitanje je i kako to da Sloveni imaju razvijeno slovensku pomorsku terminologiju? Kada su oni to razvili kada su dalmatinsku obalu največim delom i naječim časom naseljavali neSloveni?
Заправо Словени немају изворну словенску поморску терминологију. Изворна словенска терминологија у вези са водом је о рекама, језерима и мочварама. То је један од разлога што је Припјатска Мочвара или Припјатско Блато у Украјини предложено за словенском постојбином.
 
Заправо Словени немају изворну словенску поморску терминологију. Изворна словенска терминологија у вези са водом је о рекама, језерима и мочварама. То је један од разлога што је Припјатска Мочвара или Припјатско Блато у Украјини предложено за словенском постојбином.

Razmisli malo bolje i pogledaj slovenske reči za pomorsku terminologiju pa se čujemo sutra.
 
Razmisli malo bolje i pogledaj slovenske reči za pomorsku terminologiju pa se čujemo sutra.

Немам ја шта да размислим. Одсуство изворне словенске поморске терминологије је једна од првих карактеристика примећених од лингвиста већ у деветнаестом веку.
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top