Пази имам сада велики проблем.
Као да си ме питао: " Сада када си прочитао Господара прстенова, одговори ми да ли су виши патуљци или хобити?".
Овај аутор је грешком сврстан под повест и узима се као највећи ауторитет код многих питања, иако је наводни сопствени етноним (човек беше Герман наводно) побркао са Гетима.
И Милојевић је данашње Србе побркао са Монголима, па је онда и он кандидат за врхунски ауторитет. Или није?
Ако нешто кваче као патка, плива као патка и лети као патка, онда је то патка.
Епска фантистика је у питању.
Можда је он изазвао забуну јањичар-Словен?
Не видим да су средњевоковни медински приручници, а има их сачуваних, са бизарним упутствима и закључцима узети као основа данашње медицине.
Мада су, на пример, причу о женској хистерији вукли и кроз двадесети век.
Тек је Дарвин, својим делом, омогућио да се људска природа и деловање одвоји од вулгате, а до тада је, свака појава морала да буде уприличена тако да одраз има у библији.
Озбиљно се бавити Јорданесом (и његовим преписивачима) и сличним ауторима је немогуће и равно је покушају идентификације Гога и Магога (људи се тиме и даље озбиљно баве).
Крајем деветнаестог века немачки BAYER је отприлике истевремено одлучивао о производњи два производа: аспирина и хероина.
Аспирин су одбацили као опасан по људско здравље, а хероин као користан масовно дистрибуирали.
Ово су, срећом, исправили у двадесетом веку, али је једна популација наркомана наставила да "ужива" у свом усуда, потпуно несвесна да је имену и појави усуда кумовао BAYER.
Мало губим интересовање овде.
Ниси пробао да даш истиројски контекст наводној сеоби Словена и да рецимо објасниш зашто Авари воде Словене, а не Германе или Румуне или да подробније опишеш мотиве, средства и могућности свих учесника у тој наводној лингвистичкој акробацији, где гологузи неписмени Словени све научише свом матерњем језику.
Цео списак мојих недоумица је ту и очекујем да даш било какав историјски контекст тој наводној сеоби.
Видим да имаш обичај да наводиш разне ауторе.
Волео бих да ми наведеш студије које су се детаљно бавиле проблемом језичке асимилације становника Балкана од стране Словена.
Еј, скоро тридесет милиона балканаца данас говори југословенским језицима.
Та чињеница је сигурно примећена и обрађена у науци.
Upravo na to sam mislio kada sam govorio o
odustajanju. Dakle to je ta
lijenost - pisac nam je težak, hajdemo sebe proglasiti glupima i bataliti u potpunosti istoriju! Pa ukoliko je istorijska nauka preteška za čovjekov um, zašto bi iko ikad bio istoričar?
Pa, ne, nije tako. To što je za tebe nešto preteško, ne znači da je i za nekoga ko se nekom sferom bavi neki duži vremenski period, recimo godinama. Nećeš mene čuti da je recimo prosto
nemoguće baviti se teorijom struna, samo zato što imam površno razumijevanje tog domena astrofizike, odnono jer mi je mnogo šta nejasno i neshvatljivo. Ili ne mora baš to, uzmi recimo nuklearnu fiziku ili molekularnu biologiju.
No, da se vratim konretnije na Jordanesa, istoričarki posao se, kao i u slučaju kod svakog naučnika, ne vrti oko odustajanja od zadatka zato što se naizgled čini preteškim, već naprotiv,
što je nešto veći problem, to je ujedno i veći izazov. O Jordanesu imaš više od čitava
dva vijeka kritičke obrade i relevantne naučne literature, od Teodora Momzena pa na dalje.
Kao što sam već bio napisao u nekoj od poruka prethodno upućenih tebi, nije problem ovdje kod tog gotskog pisca, već izgleda kod nedostatka poznavanja istorijskih izvora sa tvoje strane (ili možda bolje rečeno, poznavanja njihove prirode). Jordanesova djela su istorijski izvori i to je prosta činjenica. Kao što sam ti pokušao pojasniti,
ne postoji podjela na "pouzdane" i "nepouzdane" pisce, te samim time u istoriji kao društveno'humanističkoj disciplini ne postoji uopšte ni kolektivna kvalifiacija nekog djela na nivou njegovog totalno odbacivanja zbog nekih pojedinih segmenata koji su izvučeni iz konteksta.
Ja sam ti naveo Jordanesa samo kao jedan primjer. Pisanih izvora imamo još podosta...mogli bismo čitave stranice ovdje napisati o njima. Evo ti, recimo, malo Prokopija iz Cezareje:
Ali dvadeset dana nakon pada luke, koji je u isto vrijeme bio i grad i luka, stigoše Martin i Valerijan sa 1600 konjanika. Najvećim dijelom to su bili Huni, Sloveni i Anti, koji obitavaju sa one strane Dunava, nedaleko od tamošnje obale.
Kada su se Heruli, poraženi od strane Langobarda u bici pomenutoj iznad, preselili iz svojih drevnih domova, neki od njih su, kao što sam rekao iznad, prešli Dunav i nastanili se u Ilirik, a preostali su pošli u suprotnom smjeru, nastanivši se na kraj svijeta; ovi su ljudi vođeni mnogima kraljevske krvi prošišali sva plemena Slovena jedno za drugim, i poslije prošavši prostranu pustinju dođoše do takozvanih Varna.
Da li ti se ovdje čini da je riječ o nekakvim "plemenama janjičara"?
Što se tiče tvoje
liste nedoumica, pa samo sam krenuo nekim redoslijedom. Poruka
11.371. predatira poruci tvojoj docnijoj, poruci br.
11.372., na koju još nikada nisam bio stigao da repliciram. Hajdemo otvarati i zatvarati teme redom, a ne da pišemo romane i dosadimo i samim sebi kako i drugima.
Ne bi bilo od zgoreg da recimo ti pogledaš ovu knjigu nedavno upokojenog istoričara, Tibora Živkovića:
Južni Sloveni pod vizantijskom vlašću 600-1025. g. To bi olakšalo dosta stvari i omogućilo da se vodi konstruktivna diskusija, jer ovako mi se čini da nemaš nužno predznanje za nju, a većina ljudi ovdje (nažalost) nema strpljenja (ako uopšte ima vremena) da pojašnjava stvari do najtanačnijih razina, očekujući da diskutanti ulaze sa nekim znanjem, ili barem onim koje se može nabaviti u osnovnoj i srednjoj školi uz barem ponešto dodatnog amaterskog interesovanja. Mogao bih pažljivije prelistati Živkovićevu knjigu da se vratim na nju i potražiti neku dodatnu, noviju literaturu na tu temu, pa da ti ovdje to prepričam u par riječi, ali lakše bi (za mene) naravno bilo ukoliko te korake ti sam preduzmeš, čisto da bi se znalo
o čemu se diskutuje. Znači, da ne kažeš ovako u sred razgovora šta je antroponimija ili se začudiš kada čuješ neko sasvim novo ime iz slovenske prošlosti.
O pitanju konkretno slavizacije prostora današnje srpske države, imaš ovdje:
Sloveni i Romeji. Slavizacija na prostoru Srbije od VII do XI veka (neka ti to bude neka osnova jerbo, naravno, rad nije bez svojih manjkavosti, jer je nastajao u glavnom u autorovom mladalačkom periodu).
već o imenima Slovena u izvorima koji ih pominju. 
