„Bečko-berlinska škola” vs novoromantičari

[Mrkalj]

Какве везе словенско божанство има са свецем који се спомиње и пре но што су Словени ходили овим просторима?

Objasnićemo na slučaju Sv. Vita i sv. Vida:

1. Slovenski sveti Vid ili svetovid je stariji od dotičnog Sicilijanca.

2. Ogroman značaj slovenskog kulta sv. Vida predstavljao je još jedan u nizu prepreka nametanja novog hrišćanskog kanona što je premošćeno sličnošću sa imenom postojećeg (ili izmišljenog? ili proizvedenog u tu svrhu?) sicilijanskog don Vita (Korleonea?) koji je zaveden u knjigu, a Slovenima je time hrišćantvo postalo odomaćenije.

3. Činjenica da praznik sv. Vida pada na dugodnevnicu, kao što Božić pada na kratkodnevnicu, potkrepljuje tezu da se radi o transformisanom slovenskom božantvu logičkom snagom 365:1

4. Bečko-berlinski poltroni i njihovi bukvalistički trabanti potenciraju opreku sveti Vid : Svetovid, koristeći pritom severnjački izraz Svantovid koji etimološki izbegavaju da izjednače sa izrazom Svetovid (a pitanje je refleksa ę).

5. Njima danas ne smeta opreka sv. Vit(us) : Vidovdan te neobjašnjavajući motivaciju glasovne promene podrazumevaju je i prelaze preko nje.

Iste tendencije konverzije prethrišćanskih tradicija u hrišćanske možemo pratiti na pitanju imena praznika Božić (rađanje Sunca), običaju bojenja jaja u crveno i lepljenja zečeva po njima za Uskrs, sv. Ilije itd.

 

[Mrkalj]

Zato što po svemu sudeći Sloveni misle da slave jednog, a ustvari slave drugog? Za mene je to veza.

Valjda slave ono što misle da slave?

- - - - - - - - - -

Kad budeš u potpunosti shvatio šta je to anahronizam i ko je redefinisao tradicionalno pučko shvatanje o narodu kao organskoj srodnickoj celini onda možemo nastaviti raspravu , do tada ne postoje elementarni uslovi njenog nastavka.

Reče umstvujući i stavi razmak ispred zareza. ... po hiljaditi put.

 

[Mrkalj]

Sveti Vid ili Sveti Vitus? Odlučite sami...
... na osnovu članka Šimunovića i Lukende iz 1995, što ga ovde prenosim
sa velikom zahvalnošću Srebrenoj.

http://forum.krstarica.com/showthread.php/551422-Slov%C4%9Bnsko-mitolo%C5%A1ka-toponomastika-%E2%80%9EBalkana%E2%80%9D?p=31204069&viewfull=1#post31204069

uz Vučkov dodatak Vidovih mestoziva u Vendiji:

Sv. Vid
Sv. Vid
Šentvid pri Gorobelnem
Šentvid pri Lukovici
Šentvid pri Planini
Šentvid pri Stični
Šentvid pri Zavodnju
Šentviška gora
Vidanovci
Videm
Videm
Videm
Videm pri Lukovici
Videm pri Ptuju
Videm pri Temenici
Videž
Vidonci
Vidošiči
Vidovica

- - - - - - - - - -

PS. Vučko, da nije Šentilj, ustvari, sv. Ilija?

 

[Mrkalj]

Ne zasnivaju se tvrdnje na tome, već na običajima koji se izvode na dotični praznik. Po tome se posumnja da ono što se dešava na dan nekog sveca ustvari ima veze sa nekim paganskim praznikom. Što se toga tiče, Hrvatska sela su mnogo duže od centralnog i istočnog Balkana zadražala paganske običaje, koji su se upražnjavali bukvalno do pre 100-150 godina. To je bilo toliko masovno da može da se kaže da je bilo malo šta hrišćansko u svemu tome. Ovo nije Vučko izmislio:

Jarilo, Yarilo, Iarilo, or Gerovit, was a Slavic god of vegetation, fertility and springtime. The Slavic root jar or yar means spring or summer.

Up until the 19th century in Russia, Belarus and Serbia, folk festivals called Jarilo were celebrated in late spring or early summer. Early researchers of Slavic mythology recognised in them relics of pagan ceremonies in honor of an eponymous spring deity. In Northern Croatia and Southern Slovenia, specially Bela krajina, similar spring festivals were called Jurjevo or Zeleni Juraj or Zeleni Jurij (Green George), nominally dedicated to St. George, and fairly similar to Jarilo festivals of other Slavic nations.

All of these spring festivals were basically alike: Processions of villagers would go around for a walk in the country or through villages on this day. Something or someone was identified to be Jarilo or Juraj: A doll made of straw, a man or a child adorned with green branches, or a girl dressed like a man, riding on a horse. Certain songs were sung which alluded to Juraj/Jarilo’s return from a distant land across the sea, the return of spring into the world, blessings, fertility and abundance to come.



http://slavic-mythology.tumblr.com/post/98154555032/jarilo-yarilo-iarilo-or-gerovit-was-a-slavic

 

[Mrkalj]

year (n.) Old English gear (West Saxon), ger (Anglian) "year," from Proto-Germanic *jeram "year" (source also of Old Saxon, Old High German jar, Old Norse ar, Danish aar, Old Frisian ger, Dutch jaar, German Jahr, Gothic jer "year"), from PIE *yer-o-, from root *yer- "year, season" (source also of Avestan yare (nominative singular) "year;" Greek hora "year, season, any part of a year," also "any part of a day, hour;" Old Church Slavonic jaru, Bohemian jaro "spring;" Latin hornus "of this year;" Old Persian dušiyaram "famine," literally "bad year"). Probably originally "that which makes [a complete cycle]," and from verbal root *ei- meaning "to do, make."


from root *yer- "year, season" -

Dakle, pogrešno, jer je osnovno slovensko značenje klimatsko leto (up: jar, jarost, jarko), preko kojega je preneto na slovensku godinu koja se u slovenskim jezicima kaže isto kao i leto. Obrnut proces, preuzimanja indoevropskog naziva za godinu i njegovog prenošenja na vruće ili ma koje pojedinačno godišnje doba nema logike.

Ovo je, dakle, očigledan dokaz da su Germani izraz za godinu (Jahr, year itd.) preuzeli od (kulturno i civilizacijski naprednijih) Slovena.

Uopšte nije isključeno da je prvi dan leta (u smislu godine) kod Slovena padao oko današnjeg Đurđevdana (početak maja). Otud, analogno sv. Vitu koji je supstituent sv. Vida, sv. Đorđe supstituiše sv. Jarila.

 

[Slavan]

Dobro, hajde da se držimo sada tog Jarila.

Почиње јара... зажариће се добрано.

 

[cronnin]

Kad budeš u potpunosti shvatio šta je to anahronizam i ko je redefinisao tradicionalno pučko shvatanje o narodu kao organskoj srodnickoj celini onda možemo nastaviti raspravu , do tada ne postoje elementarni uslovi njenog nastavka.

Izgleda da ne postoje, samo nemoj mrzovolju za pričom da opravdavaš svojim umišljanjima o tome šta se dešava u mojoj glavi. A nećemo je nastavljati pre svega zato što nema potrebe jer smo već utvrdili naše pozicije, a nadalje zato što se ti praviš da su neke uobičajene stvari koje ti znaš toliko kompleksne da ih ostali ne mogu razumeti.

 

[krinka5]

Izgleda da ne postoje, samo nemoj mrzovolju za pričom da opravdavaš svojim umišljanjima o tome šta se dešava u mojoj glavi. A nećemo je nastavljati pre svega zato što nema potrebe jer smo već utvrdili naše pozicije, a nadalje zato što se ti praviš da su neke uobičajene stvari koje ti znaš toliko kompleksne da ih ostali ne mogu razumeti.

Pučko shvatanje naroda kao organsko srodničke celine prvi su redefinisali autori iz XIX veka , među prvima Engels (možda pre njega još neko, recimo Morgan ?). Ako je Engels neoliberalista ja sam Kraljević Marko. Samo toliko.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ne zasnivaju se tvrdnje na tome, već na običajima koji se izvode na dotični praznik. Po tome se posumnja da ono što se dešava na dan nekog sveca ustvari ima veze sa nekim paganskim praznikom. Što se toga tiče, Hrvatska sela su mnogo duže od centralnog i istočnog Balkana zadražala paganske običaje, koji su se upražnjavali bukvalno do pre 100-150 godina. To je bilo toliko masovno da može da se kaže da je bilo malo šta hrišćansko u svemu tome. Ovo nije Vučko izmislio:

http://slavic-mythology.tumblr.com/post/98154555032/jarilo-yarilo-iarilo-or-gerovit-was-a-slavic

To nema veze sa tim što vučko tvrdi...on doslovno tvrdi da je drevna slovenska paganska religija postavila temelje hrišćanskoj vjeri.

Ono što još uvijek nije pojasnije jeste uzroke i okolnosti dehristijanizacije i repaganizacije Balkanskog poluostrva koji su nastupili u (ili od) VI stoljeću.

 

[Tandoori Masala]

Nije da ja tebe *ajebavam, nego hoću da se barem zapitaš sledeće:

na severu, preko Dunava i na jugu (Balkansko poluostrvo) ne postoje bitne razlike između toponima, ni u antiki, ni u srednjem veku, pa ni danas (samo da spomenem neke od reka - Margus nekada, Morava danas, Savus nekada, Sava/Sawa danas, Danubis nekada, Dunav/Dunaj danas,...). Dok ovi slovenski narodi na severu objašnjavaju svoje toponime slovenskim jezicima, mi na jugu kažemo to su keltski, ilirski ili ne znam koji već toponimi. I ja se sada pitam, kako je to moguće?

1. "Danuvi(u)s je bilo ime za gornji tok rijeke. Rimski pisci su taj naziv docnije prosirili na donji tok.

2. Koji slovenski narodi na sjeveru objasnjavaju svoje toponime slovenskim jezicima? Trubacev (ruski jezikoslovac), covjek koji je zagovarao tezu da je slovenska postojbina na gornjem Dunavu tvrdi da naziv "Dunav" uopce nije slovenski. Kako ces ovo objasniti?

3. Ako su Sloveni vec po tebi autohtoni na Balkanu, a "na severu, preko Dunava i na jugu (Balkansko poluostrvo) ne postoje bitne razlike između toponima, ni u antiki, ni u srednjem veku, pa ni danas", zasto je onda "Danuvi(u)s" u antici 'putovao' od sjevera prema jugu, umjesto obrnuto?

 

[ИгарЈ]

year (n.) Old English gear (West Saxon), ger (Anglian) "year," from Proto-Germanic *jeram "year" (source also of Old Saxon, Old High German jar, Old Norse ar, Danish aar, Old Frisian ger, Dutch jaar, German Jahr, Gothic jer "year"), from PIE *yer-o-, from root *yer- "year, season" (source also of Avestan yare (nominative singular) "year;" Greek hora "year, season, any part of a year," also "any part of a day, hour;" Old Church Slavonic jaru, Bohemian jaro "spring;" Latin hornus "of this year;" Old Persian dušiyaram "famine," literally "bad year"). Probably originally "that which makes [a complete cycle]," and from verbal root *ei- meaning "to do, make."


from root *yer- "year, season" -

Dakle, pogrešno, jer je osnovno slovensko značenje klimatsko leto (up: jar, jarost, jarko), preko kojega je preneto na slovensku godinu koja se u slovenskim jezicima kaže isto kao i leto. Obrnut proces, preuzimanja indoevropskog naziva za godinu i njegovog prenošenja na vruće ili ma koje pojedinačno godišnje doba nema logike.

Ovo je, dakle, očigledan dokaz da su Germani izraz za godinu (Jahr, year itd.) preuzeli od (kulturno i civilizacijski naprednijih) Slovena.

Uopšte nije isključeno da je prvi dan leta (u smislu godine) kod Slovena padao oko današnjeg Đurđevdana (početak maja). Otud, analogno sv. Vitu koji je supstituent sv. Vida, sv. Đorđe supstituiše sv. Jarila.

Када упоредимо индоевропске когнате, нема ниједна разлога за тврдњу како је основно значење било пролеће (не лето, нешто си побркао, али то те не спречава да наклапаш).

Такође нема основа за тврдњу да су Германи преузели словенску реч. Штавише, код свих Германа налазимо одразе истога пракорена, што може само значити да је реч наслеђена из прагерманскога, те праиндоевропскога језика, будући да је до првих додира германских племена са словенскима дошло након распада германскога језичкога јединства.

Даље, одразе истога пие. корена налазимо и у другим језицима (грчки, латински, тохарски, лувијски, авестански), што потврђује пређашњи закључак.

Комплесашка тврдња о Словенима као културно и цивилизацијски напреднијима од Германа је смешна. Германи су ти који су били ближи Римљанима и у додиру с њима, а Словени су од разних германских племена преузели велик број речи за појмове за које нису имали својих (упоредити однос рало/плуг).

С друге стране, не постоји ниједна словенска реч присутна у свим, или у већем броју германских језика, само заиста мали број примера у оних гермаснких племена која су имала непосредан додир са Словенима.

J. P. Mallory, ‎Douglas Q. Adams - Encyclopedia of Indo-European Culture, 1997


Као и увек, пишеш произвољне закључке без икакве поткрепе.

 

[cronnin]

To nema veze sa tim što vučko tvrdi...on doslovno tvrdi da je drevna slovenska paganska religija postavila temelje hrišćanskoj vjeri.

Ono što još uvijek nije pojasnije jeste uzroke i okolnosti dehristijanizacije i repaganizacije Balkanskog poluostrva koji su nastupili u (ili od) VI stoljeću.

Ja sam se pobunio protiv negiranja onoga što je jasno da je tačno, a taj deo koji ti pominješ je naravno upitan.

 

[cronnin]

Када упоредимо индоевропске когнате, нема ниједна разлога за тврдњу како је основно значење било пролеће (не лето, нешто си побркао, али то те не спречава да наклапаш).

E, dajte, nemojte više sa tim televizijskim fazonima. Pa nismo političari pa da razgovaramo na nivou srednje škole. Čovek je lepo napisao:

...The Slavic root jar or yar means spring or summer....
.. folk festivals called Jarilo were celebrated in late spring or early summer...

Dakle, jasno je i njemu i nama koji čitamo (pa i tebi) šta je rekao.

Pro-leće je samo uvod u leto, kao što spring i vesna ukazuju da nešto počinje, izvire i rađa se. A to nešto nije zima i nisu patuljci.



Ярило, оr Yarilo, is one of the god of the springtime sun, the harvest, as well as war.

Яркий-Bright
Яр-Heat
Ярица- Wheat field
Яровое-Seeds that are sown in the spring

 

[ИгарЈ]

Заиста волиш дробити о стварима које очито не познајеш? Јасно је да ниси упућен у развој прасловенскога и словенских језика, стога не разумем како мислиш да разговарамо о том. Но, док ми овде цитирате насумична писанија с интернета, ја одлично знам о чем говорим. Ево, да те упознам са стручном славистичком литературом:

Rick Derksen - Etymological dictionary of the Slavic inherited lexicon, 2008

И кратак музичи предах:

“Прыйдзі, вясна!”-
Народ гукае
Весяліцца Ярыла
Сонейка грае!

 

[Mrkalj]

што може само значити да је реч наслеђена из прагерманскога, те праиндоевропскога језика, будући да је до првих додира германских племена са словенскима дошло након распада германскога језичкога јединства.

Германи су ти који су били ближи Римљанима и у додиру с њима, а Словени су од разних германских племена преузели велик број речи за појмове за које нису имали својих (упоредити однос рало/плуг).

Као и увек, пишеш произвољне закључке без икакве поткрепе. Заиста волиш дробити о стварима које очито не познајеш? Јасно је да ниси упућен у развој прасловенскога и словенских језика, стога не разумем како мислиш да разговарамо о том.

 

[Tandoori Masala]

Nije da ja tebe *ajebavam, nego hoću da se barem zapitaš sledeće:

na severu, preko Dunava i na jugu (Balkansko poluostrvo) ne postoje bitne razlike između toponima, ni u antiki, ni u srednjem veku, pa ni danas (samo da spomenem neke od reka - Margus nekada, Morava danas, Savus nekada, Sava/Sawa danas, Danubis nekada, Dunav/Dunaj danas,...). Dok ovi slovenski narodi na severu objašnjavaju svoje toponime slovenskim jezicima, mi na jugu kažemo to su keltski, ilirski ili ne znam koji već toponimi. I ja se sada pitam, kako je to moguće?

1. "Danuvi(u)s je bilo ime za gornji tok rijeke. Rimski pisci su taj naziv docnije prosirili na donji tok.

2. Koji slovenski narodi na sjeveru objasnjavaju svoje toponime slovenskim jezicima? Trubacev (ruski jezikoslovac), covjek koji je zagovarao tezu da je slovenska postojbina na gornjem Dunavu tvrdi da naziv "Dunav" uopce nije slovenski. Kako ces ovo objasniti?

3. Ako su Sloveni vec po tebi autohtoni na Balkanu, a "na severu, preko Dunava i na jugu (Balkansko poluostrvo) ne postoje bitne razlike između toponima, ni u antiki, ni u srednjem veku, pa ni danas", zasto je onda "Danuvi(u)s" u antici 'putovao' od sjevera prema jugu, umjesto obrnuto?

"Savus nekada"? Ne znam moze li se uopce povezati sa Slovenima?

1. "S(avo) et / Adsallut(ae) / C M[e]m(ius) / v(otum) s(olvit) l(ibens) l(aetus) m(erito)."

2. "Savo et Ad I sallutae I sacr(um) I P(ublius) Ant(onius) Secundus I vot(um) s(olvit) l(ibens) m(erito)."

3. "Adsallut(ae) I et Savo I Au(gusto) sac(rum) I C(aius) Cassius I Quietus I v(otum) s(olvit) l(ibens) m(erito)."

4. "Sa(vo) et Ats(allutae) I C. Iul(ius) Ius(tus) I v(otum) s(olvit) l(ibens) m(erito)."

5. "Savo et Ads(allutae) v(otum) (solvit) l(ibens) m(erito) I Secundio."

Marjeta Sasel Kos, Savus and Adsalluta, Pre-Roman Divinities of the Eastern Alps and Adriatic, Narodni muzej Slovenije, Ljubljana, 1999, str. 95-97.

Svaka budala ima svoje veselje.

 

[cronnin]

Заиста волиш дробити о стварима које очито не познајеш? Јасно је да ниси упућен у развој прасловенскога и словенских језика, стога не разумем како мислиш да разговарамо о том. Но, док ми овде цитирате насумична писанија с интернета, ја одлично знам о чем говорим. Ево, да те упознам са стручном славистичком литературом:

Evo, prebacih na srpsku tastaturu i u pokusaju na napisem Yarilo ispade Zarilo Sunce ti jarko, čak me i anglo-saksonska mašina razume bolje od živog Slovena.

Ovde je sukob jer ti ne shvataš vezu između leta i proletja, što ih vidiš kao dva odvojena entiteta, jer je za nas danas kalendar postao obična matematička konstrukcija, dok je za njih bio od životnog značaja. Jedino što je bitno u životu je leto.

I muzički predah:

 

[ИгарЈ]

Сматрам да би се требао више усредсредити на чињенице уместо на романтичарска размишљања. Погледај натукнице које поставих, има ли ту игде апстрактних тврдњи попут твојих? Нигде не видех корен јар- у значењу лета, а ако грешим надам се да ће ме неко испрвити како треба, наводима из стручних штива, а не текстовима с блогова и непотркепљеним тврдњама.

Уз то, извињавам се због оштрога тона у порукама упућеним теби, није било потребе за тим. Нисмо се испрва разумели, ја сам одговарао на једне Вучетићеве тврдње, а ти си мислио да пишем о другима, те зашао у шарена апстрактна рапсредања о језику, што ми се заиста није допало јер су превише слична лаичкоме новоромантичарскоме приступу језику који нема везе с науком.

 

[Mrkalj]

Evo, prebacih na srpsku tastaturu i u pokusaju na napisem Yarilo ispade Zarilo Sunce ti jarko, čak me i anglo-saksonska mašina razume bolje od živog Slovena.

Ovde je sukob jer ti ne shvataš vezu između leta i proletja, što ih vidiš kao dva odvojena entiteta, jer je za nas danas kalendar postao obična matematička konstrukcija, dok je za njih bio od životnog značaja. Jedino što je bitno u životu je leto.

I muzički predah:

Upravo to sam hteo da mu napišem, a ti me preuhitrio. Pa ću u par teza:

1. Uzimati kao gotovu činjenicu tezu o 4 godišnja doba u svim predistorijsko-istorijskim epohama je pogrešno.

2. Klima nije ista u svim slovenskim podnebljima niti je bila ista u svim epohama.

3. Leto i ono što ide prema letu (prameleće, premaleće iliti proleće) mogu se uzeti kao jedno godišnje doba. (Verovatno izvedeno po letu insekata, prvenstveno najdosadnijih komaraca.)

Ovo što sam napisao svako ko ima sposobnost apstraktnog mišljenja ne da lako usvaja kada mu neko drugi predoči nego zaključi sam u toku razmišljanja. A to nas dovodi do bespredmetnosti (nije tema) opaske o isticanju isključivosti značenja reči jaro kao proleće.

- - - - - - - - - -

Сматрам да би се требао више усредсредити на чињенице уместо на романтичарска размишљања. Погледај натукнице које поставих, има ли ту игде апстрактних тврдњи попут твојих? Нигде не видех корен јар- у значењу лета, а ако грешим надам се да ће ме неко испрвити како треба, наводима из стручних штива, а не текстовима с блогова и непотркепљеним тврдњама.

Уз то, извињавам се због оштрога тона у порукама упућеним теби, није било потребе за тим. Нисмо се испрва разумели, ја сам одговарао на једне Вучетићеве тврдње, а ти си мислио да пишем о другима те си зашао у ове шарена апстрактна рапсредања о језику, што мени заиста смета јер превише личи на лаички новоромантичарски и(ли) аутохтнонистички приступ језику који нема везе с науком.

Сматрам да би се требао више усредсредити на чињенице уместо на романтичарска размишљања. Погледај натукнице које поставих, има ли ту игде апстрактних тврдњи попут твојих? Нигде не видех корен јар- у значењу лета, а ако грешим надам се да ће ме неко испрвити како треба, наводима из стручних штива, а не текстовима с блогова и непотркепљеним тврдњама.

Уз то, извињавам се због оштрога тона у порукама упућеним теби, није било потребе за тим. Нисмо се испрва разумели, ја сам одговарао на једне Вучетићеве тврдње, а ти си мислио да пишем о другима те си зашао у ове шарена апстрактна рапсредања о језику, што мени заиста смета јер превише личи на лаички новоромантичарски и(ли) аутохтнонистички приступ језику који нема везе с науком.

А Арконин стих из песме коју си поставо (в сердце цветня песню воспеваем), подсетио ме је да је цветень стари руски назив за април. По старом календару је 23. априла Егорий Вешний, а празник има и друге називе попут Юрьев день и Ярило вешний. Вешний, или весенний, значи пролећни.

Ko ti je "Vučetić"? Znam za Vučića i Vučićevića, ovaj treći bi me definitivno dotukao.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Odoste vi podelako, a pitanje je bilo jednostavno - je li postojao Sv. Georgije prije nego što su hrišćani bili čuli za Jarila...

 

[Mrkalj]

Odoste vi podelako, a pitanje je bilo jednostavno - je li postojao Sv. Georgije prije nego što su hrišćani bili čuli za Jarila...

To je možda tebi bilo pitanje. Meni nije. Meni je bitno da je Jarilo mnogo stariji od svetog Đorđa i, kao drugo,

year (n.) Old English gear (West Saxon), ger (Anglian) "year," from Proto-Germanic *jeram "year" (source also of Old Saxon, Old High German jar, Old Norse ar, Danish aar, Old Frisian ger, Dutch jaar, German Jahr, Gothic jer "year"), from PIE *yer-o-, from root *yer- "year, season" (source also of Avestan yare (nominative singular) "year;" Greek hora "year, season, any part of a year," also "any part of a day, hour;" Old Church Slavonic jaru, Bohemian jaro "spring;" Latin hornus "of this year;" Old Persian dušiyaram "famine," literally "bad year"). Probably originally "that which makes [a complete cycle]," and from verbal root *ei- meaning "to do, make."


from root *yer- "year, season" -

Dakle, pogrešno, jer je osnovno slovensko značenje klimatsko leto (up: jar, jarost, jarko), preko kojega je preneto na slovensku godinu koja se u slovenskim jezicima kaže isto kao i leto. Obrnut proces, preuzimanja indoevropskog naziva za godinu i njegovog prenošenja na vruće ili ma koje pojedinačno godišnje doba nema logike.

Ovo je, dakle, očigledan dokaz da su Germani izraz za godinu (Jahr, year itd.) preuzeli od (kulturno i civilizacijski naprednijih) Slovena.

Uopšte nije isključeno da je prvi dan leta (u smislu godine) kod Slovena padao oko današnjeg Đurđevdana (početak maja). Otud, analogno sv. Vitu koji je supstituent sv. Vida, sv. Đorđe supstituiše sv. Jarila.

... da je Đurđev dan, ustvari, Jarilov dan (kao što je Dan sv. Vita u istini Vidov da, a Roždanstvo Hristovo, ustvari, Božić, rođenje Sunca.)

- - - - - - - - - -

Trubacev (ruski jezikoslovac), covjek koji je zagovarao tezu da je slovenska postojbina na gornjem Dunavu tvrdi da naziv "Dunav" uopce nije slovenski. Kako ces ovo objasniti?

Ovo je tipičan primer pogrešnog razmišljanja (nelogičnost, stereotipije i nesposobnost apstraktnog mišljenja).

 

[Mrkalj]

Яркий-Bright
Яр-Heat
Ярица- Wheat field
Яровое-Seeds that are sown in the spring

Da. Jaro jeste leto (u širem smislu, obojica smo nezavisno elaborirali). Zna se šta su jari usevi, nasuprot ozimih.

 

[ИгарЈ]

И опет се прешло у пучку етимологију, уместо да се држи чињеница.

- Свети Ђорђе спомиње се пре доласка Словена на ове просторе
- по покршавању, Свети Ђођре у Словена преузима улогу Јарила, то је једина веза између њих
- и у других народа налазимо сачуване и у хришћанско рухо одевене паганске обичаје и веровања

Можемо овде упоредити све у вези с њима, проучити читав хагиографски циклус Св. Ђорђа и све знано о Јарилу, али нећемо наћи неке сличности.

3. Leto i ono što ide prema letu (prameleće, premaleće iliti proleće) mogu se uzeti kao jedno godišnje doba. (Verovatno izvedeno po letu insekata, prvenstveno najdosadnijih komaraca.)

Вероватно отуда и староисрско laithe и шведско låding, зар не? Треба скупити твоја сумашедствија на једно место, како би се јасно видело колико је твоје незнање.

Rick Derksen - Etymological dictionary of the Slavic inherited lexicon, 2008

 

[Pumpaj Dinstanović]

To je možda tebi bilo pitanje. Meni nije. Meni je bitno da je Jarilo mnogo stariji od svetog Đorđa i, kao drugo,





... da je Đurđev dan, ustvari, Jarilov dan (kao što je Dan sv. Vita u istini Vidov da, a Roždanstvo Hristovo, ustvari, Božić, rođenje Sunca.)

Pa nije to uopšte moje pitanje, već vučkovo.

Iznesena je tvrdnja da su određeni aspekti hrišćanske religije preuzeti od slovenskog paganizma (te da ih, kao takve, dijele svi hrišćani - a ne samo oni slovenske rase).

To je potrebno i dokazati, a ne samo napamet pričati.

 

[Tandoori Masala]

Ovo je tipičan primer pogrešnog razmišljanja (nelogičnost, stereotipije i nesposobnost apstraktnog mišljenja).

Trubacev je BB djak. Naziv "Dunav" je dosao medju Slovene posredstvom Germana.

О. Трубачев, Этногенез и культура древнейших славян, 2003, 14.

Moze jedan tvoj apstraktni prdez?