„Bečko-berlinska škola” vs novoromantičari

[Mrkalj]

Osnovna teza ove teme, da se zlouptrebljava pozicija da bi se falsifikovala istorija.
Osnovni elementi bečkoberlinizma su:
Kvaziekspetizam.
Dogmatizam.
Institucionalizam.
Primitivizam i težnja ka ismevanju drugačijih stavova.
I na kraju cenzura.

Dosta od ovih elemenata prisutno je i na ovom forumu, što je, u krajnjoj liniji, odgovor na temu.
Fenomen bečkoberlinizma postoji.

Međutim, zbog germanocentrične ideološke paradigme, tzv. bečko-berlinsku školu, bolje je zvati indogermanska, nemačkoarijevska ili, naprosto, die Hitlerschule.

 

[Ahil71]

Međutim, zbog germanocentrične ideološke paradigme, tzv. bečko-berlinsku školu, bolje je zvati indogermanska, nemačkoarijevska ili, naprosto, die Hitlerschule.

Slažem se.

 

[Viden]

Τριβαλλοί

balla je , na sanskritu, SILNI
http://marichin.narod.ru/Sanscrit/VEDRO/02_b.htm

a naći će se i tumačenja da znači vojsku, ili neku vojnu veštinu

https://books.google.rs/books?id=ke...EwAg#v=onepage&q=tribalski kralj Sirm&f=false

a bilo bi dobro saznati koji nepoznati glas su Grci zapisali kao duplo l , da ne ispadne da je bilo vrlo jednostavno da Sirblji postanu Triblji.

 

[HanibalBarka666]

Snimak sa tribine "Ko je prvi došao na Balkan?" pošto je vezano za ovu temu. Ja još nisam pogledao ali nadam se da ću da uhvatim vremena sad za vikend

 

[Ahil71]

Ценим то што си тако самокритичан!

Pogledaj video, pa reci iskreno ko je, od nas dvojice zastupao gledišta naučnika, a ko neka druga (govorim o genetici).

Snimak sa tribine "Ko je prvi došao na Balkan?" pošto je vezano za ovu temu. Ja još nisam pogledao ali nadam se da ću da uhvatim vremena sad za vikend

I po Radiću Srbi su došli iz donjeg Podunavlja, ako sam dobro razumeo.
Tih nekoliko procenata koji su se doselili.

Jedno pitanje, ako je car slovenska reč koja potiče od Gaja Julija Cezara, gde su Sloveni upoznali Cezara, 7 vekova pre njihove pojave na istorijskoj sceni.

 

[Mrkalj]

Snimak sa tribine "Ko je prvi došao na Balkan?"

Samo jedna opsaka.

Balkan je vulgaran iliti prostački naziv našeg poluostrva. Ono se u uljuđenim krugovima naziva Slovenski Jug.

 

[Mrkalj]

Original postavio Slaven777

I nisu bas to isti oni...Kyrios ce bolje objasniti. To su potomci Milcana i Luzicana, koji su preuzeli odnosno jedini sacuvali srpski etnonim (dok su ostala slovenska/srpska plemena izumrla).

Ti, bre, Slavene svugde sve zgoljne Srbe vidiš?!?

Cepkaj to malo:

Original postavio Casino Royal

Baš me zanima jesu li recimo Dragovići, Jeterci, Milinezi, Smoljani, Moravljani ili Timočani bili štokavci? Ono što znamo je da nisu bili Srbi.

Original postavio Casino Royal

Prije svega došla su plemena. Nesumnjivo su na Balkan došla plemena Srba i Hrvata. Ali da li su to jedina slovenska plemena koja su došla na Balkan? Meni se čini da na Balkanu sigurno imamo spomene Obodrita, Licika i Bužana (a južnije i Dragovića, Smoljana itd.) koje možemo naći u centralnoj i istočnoj Evropi - a ona tada nisu bila ni srpska, ni hrvatska. Takođe imamo i jasno potvrđeno postojanje plemena Travnjana, koje je pripadalo Bodrićima - mnogo mi je slično sa imenom Travunjana. Ko može da tvrdi da je Porfirogenitova etimologija za Travunjane tačna ("utvrđeno mjesto"), ako sigurno znamo da griješi u etimologiji kada govori o Hrvatima i Srbima? Šta ćemo sa Licikama od kojih je Mihailo Višević? E to su plemena - a narodi nastaju na Balkanu tako što ova plemena stvaraju države, a onda ih moguće šire i na okolna plemena koja nisu zabilježena u istorijskim izvorima, ali koja možda i možemo da nazremo iz istih (pogotovo kod Hrvata naziremo Bužane, Lučane, Gačane/Guduščane). I ti narodi se nazivaju po državama - to što su države dobile ime po određenim plemenima nije ništa neuobičajeno.

Original postavio krinka5

Nisam baš najbolje razumeo pitanje ali ako pitaš da nabrojim plemena Južnih Slovene onda evo nekih; Velegeziti, Verziti , Sagudati , Rihine, Strmanoci, Vajuniti, Hrvati, Guduskani, Jezeriti, Milinezi, Horutani itd.

Original postavio krinka5

Radi se o narodima u nekom najelementarnijem obliku (grupi plemena) . Nabrojaću neke ; Karantanci (Horutani), Hrvati ,Guduskani , Druguviti , Velegeziti, Verzitei, Sagudati,Rinhini,Strimonci, Vajuniti, Jezeriti , Milinzi . Ostaje nepoznato koliko je bila jaka nekakva svest o posebnosti u odnosu na druge slovenske narode u svakom slučaju od svih ovih naroda opstali su Srbi , Hrvati i Karantanci .

Original postavio krinka5

Srbi jesu Sloveni ali Sloveni u Albaniji prilikom naseljavanja nisu bili Srbi .

Original postavio krinka5

Naravno da svi Sloveni nisu Srbi.iako su bliski. Pre dolaska Srba na Balkan došla su slovenska plemena koja su vremenom asimilovana u Srbe .

"Код Румуна, Серби је име за све Словене, име које се примењује за целу групу народа, јер у Румунији Бугари су такође Сeрби. Уосталом, није познат израз "Словени" ("Şchei"), већ само "Срби" ("sârbeşte").!

„Chez les Roumains, « Serbe » signifie l'adoption d'un second nom pour les Slaves, nom qui est appliqué à toute la race, car, en Roumanie, les Bulgares sont des Serbes aussi. Du reste, on ne connaît pas une façon de parler des « Şchei », mais seulement celle des Serbes (sârbeşte).“"

-----

Извор (назив дела): „Histoire des roumains et de la romanité orientale“ (Volumul II), Les maîtres de la terre (jusqu’à l’an mille)
Страна: 301
Аутор: Nicu N. Iorga (1871-1940), тј. Nicolae Iorga, румунски историчар
Издавач: Académie Roumaine
Место штампања: Bucureşti (Regatul României: 1881-1947)
Година издања: 1937
Језик: француски
Писмо: латиница

 

[Mrkalj]

Не усвајам знање читајући насумичне и сумњиве интернетске странице.

Spojler

George Y. Shevelov - A Prehistory of Slavic: The Historical Phonology of Common Slavic, Heidelberg 1964, 466-487

Što bi ti rekao: Служећи се погрешном и(ли) застарелом литературом, а немајући ни основнога језикословнога знања којим би сагледали ширу слику, неки овде долазе до сасвим кривих закључака.

 

[Mrkalj]

У раду су изнете тврдње које немају основа у науци, а нису поткрепљене никаквим доказима. Тврди се нпр. како српски језик не спада у западнојужнословенску скупину, да је „чинио цjeлину сa слoвeнским гoвoримa дaнaшњe Мaкeдoниje и дaнaшњe Бугaрскe“, те да је старословенски језик имао „ нeсумњивo српскe фoнeтскe и грaмaтичкe oдликe“ јер је у његовој основи „oнaj слoвeнски диjaлeкaт кojи je имao кoнсoнaнтскe фoнeмe ‹ђ› и ‹ћ›..“ Ово није језикословни рад већ мегаломанија.

http://www.svevlad.org.rs/srbistika/marojevic_srpskislovenski.html

Zar tako o radu dekana filološkog fakulteta u prestonici?

 

[Mrkalj]

За праслов. *volъ не постоји прихватљива етимологија, то је праслов. иновација која је вероватно означавала велику стоку.
Словеначко volk потиче из праслов. *vьlkъ, ИЕ корена *wĺ̥kʷos

Koristiš zastarelu literaturu. Ovo ima u zagrebačkim novijim radovima objašnjeno.

 

[Kyrios]

Zar tako o radu dekana filološkog fakulteta u prestonici?

О чему ти причаш, који декан у престоници? Постао је "декан" у време када је декане постављао Шешељ. Неко попут њега или Теодосића никада не би прошао нормалну изборну процедуру за декане. Питање је да ли је прошао и нормалну изборну процедуру за професора или је и то постао у време када су професоре постављали "Шешељеви декани" и министар.

 

[Mrkalj]

Kada laik sudi o radu univerzitetskog profesora onda je to pseudonauka.
To se zove intelektulac jedne knjige.
Laik nema uvid u celu problematiku, već samo vidi jedan njen aspekt, u skladu sa ograničenim znanjem.

Osnovni problem je što Igor ovde forsira germansku školu, koja je na stanovišti jedinstvenog praslovenskog i malog prostora porekla.
Savremena lingvistika odbacije ovaj stav.
Praslovenski je dijalektski.

U tom smislu Marojević je u pravu kada kaže da srpski i čakavski potiču od različitih grana praslovenskog.
Srbi se razlikuju od ostalih Slovena u mnogo aspekata, pa bi bilo neprirodno da tako nije u lingvistici.

Slažem se.

 

[Mrkalj]

О чему ти причаш, који декан у престоници? Постао је "декан" у време када је декане постављао Шешељ. Неко попут њега или Теодосића никада не би прошао нормалну изборну процедуру за декане. Питање је да ли је прошао и нормалну изборну процедуру за професора или је и то постао у време када су професоре постављали "Шешељеви декани" и министар.

Daj, molim te, Marojević je naučna gromada. Postao je redovni profesor osamdesetih, dok je Šešelj ležao kao politički zatvorenik u Zenici.

http://www.riznicasrpska.net/vukijezik/index.php?action=printpage;topic=57.0

RADMILO MAROJEVIĆ

Radmilo Marojević je rođen 12. oktobra 1949. u Morakovu kod Nikšića. Osnovnu ško­lu je završio u Miolju Polju 1964, a gimnaziju u Nikšiću 1968 — sa odličnim us­pje­hom iz svih predmeta u svim razredima. Maturski rad "Жизнь и творчество С. Есенина" napisao je i odbranio na ruskom jeziku. Maturirao je sa odličnim uspjehom iz svih pred­me­ta i dobio nagradu Fonda "Braća Samardžić", koja se dodjeljivala najboljem maturantu nikšićke Gimnazije.

Školske 1968/1969. upisao se na Grupu za ruski jezik i književnost Fi­lo­loš­kog fa­kulteta u Beogradu i za nepune tri godine (u junu 1971) položio sve ispite sa sred­njom ocje­nom 10. Prvi dio diplomskog ispita, iz ruskog jezika, položio je takođe prije ro­ka, u ja­nuaru 1972 (pismeni 9, usmeni 10), a drugi dio diplomskog ispita, iz ruske knji­žev­no­sti, u junu 1972 (pismeni 10, usmeni 9). Dobio je 1972. Novembarsku nagradu Uni­ver­zi­teta u Beogradu za uspješno urađeni temat, kao i nagradu koja se dodjeljuje studentima ko­ji su sa najboljim uspjehom diplomirali na svom fakultetu.

Paralelno sa slavistikom studirao je kao vanredni student na Međunarodno­‑po­li­ti­čkom smjeru Fakulteta političkih nauka u Beogradu i diplomirao u februaru 1973. sa sred­njom ocjenom 9,40. Tri godine uzastopno proglašavan je za najboljeg studenta Stu­dent­skog grada (1971—1973). Bio je prvi student­‑prodekan Filološkog fakulteta (1973—1974).

Godine 1972. upisao se na postdiplomske studije (smjer za nauku o jeziku) na Fi­lo­lo­škom fakultetu u Beogradu. Tokom školske 1972/1973. položio je sa odličnim ocjenama sve ispite i početkom juna 1974. predao magistarski rad "Srpskohrvatski prevodi poeme 'Двенадцать' Aleksandra Bloka". Odbranom magistarskog rada 4. oktobra 1974. stekao je naj­višu školsku spremu i akademski stepen magistra filoloških nauka.

Doktorsku disertaciju "Posesivne kategorije u ruskom jeziku (u svome isto­rij­skom razvitku i danas)" predao je u oktobru 1979. Odbranom disertacije 12. marta 1980. na Fi­lološkom fakultetu u Beogradu stekao je naučni stepen doktora filoloških nauka.

U oktobru 1973. izabran je u zvanje predavača za ruski jezik na Fakultetu po­li­ti­č­kih nauka u Beogradu, na kojem je radio — sa pauzom za vrijeme odsluženja vojnog roka 1976/1977. godine — do novembra 1979. Odlukom Saveta Filološkog fakulteta u Beogradu 11. oktobra 1979. izabran je u zvanje asistenta za predmet Ruski jezik na Odsjeku za sla­vi­sti­ku; za isti predmet je potom biran u zvanje docenta (1980), vanrednog profesora (1984) i redovnog profesora (1988). Imenovan je (1997) takođe za redovnog profesora za predmet Upo­redna gramatika slovenskih jezika sa staroslovenskim jezikom. Na Fakultetu izvodi na­stavu i ispite iz morfologije imena i tvorbe riječi sa sintaksom padeža (od 1980) i iz is­torije ruskog jezika sa tumačenjem staroruskih tekstova (od 1992). Na postdiplomskim stu­dijama je držao predavanja iz Lingvističke rusistike (1982—1987). Više go­di­na držao je predavanja iz morfologije glagola, a po jednu školsku godinu iz Sta­ro­slo­ven­skog jezika i iz kolegijalnog kur­sa Pregled istorije ruske kulture. Bio je ispitivač na diplomskom ispitu iz ruskog jezika (1983—1987), a takođe stalni član Komisije za po­la­ga­nje stručnih ispita za profesore i nastavnike ruskog jezika. Bio je prvi predsjednik Sa­ve­ta za srp­ski jezik kao strani, kao i koautor nastavnog programa iz tog predmeta. Tri škol­ske go­dine predavao je srpski jezik kao strani na Moskovskom univerzitetu. Na ob­nov­ljenoj Ka­tedri za srpski jezik i srpsku književnost u Istočnom Sarajevu držao je na­stavu iz pred­me­tâ Staroslovenski jezik i Istorija srpskog jezika (1994—1996), a na no­vo­otvorenoj Ka­ted­ri za srpski jezik i književnost u Banjoj Luci predaje (1994—1998 i od 2005), Sta­ro­slo­ven­ski jezik i (od 1995) Uporednu gramatiku slovenskih jezika. Na Fi­lo­zof­skom fa­kul­te­tu u Nikšiću držao je predavanja iz predmeta Istorijska gramatika rus­kog je­zika (1992—2002) i iz Sintakse ruskog jezika sa stilistikom (1999—2001). Na Fi­lo­zof­skom fakultetu u Nišu drži predavanja iz predmeta Istorija ruskog je­zika (od 2004) i Sintaksa ruskog jezika sa stilistikom (2004—2005. i od 2006), a predavao je i druge stručne predmete. U dva navrata predavao je Ruski poslovni jezik na Višoj ekonom­skoj (Višoj poslovnoj) školi u Beogradu. Na novootvorenim katedrama za ruski jezik u Istočnom Sarajevu (na Filozof­skom fakultetu) i Banjoj Luci (na Fakultetu filoloških nauka "Apeiron") od školske 2009/2010. godine predaje Staru rusku i narodnu književnost.

Školske 1977/1978. godine bio je na jednogodišnjem naučnom usavršavanju u In­sti­tutu za ruski jezik Ruske akademije nauka iz oblasti istorije ruskog jezika, eti­mo­lo­gi­je i uporedne gramatike slovenskih jezika (naučni rukovodilac mu je bio R. Avanesov, a kon­sultanti Val. Ivanov, N. Tolstoj, O. Trubačov, G. Haburgajev). U junu 1992. godine iza­bran je u zvanje akademika Međunarodne slovenske akademije nauka, obrazovanja, umjetnosti i kulture na osnovu referata koji su (zasebno) podnijeli O. Trubačov (etimologija i ono­ma­stika slovenskih jezika), L. Žukovska (staroslovenski jezik) i G. Bogatova (ruska is­to­rij­ska leksikologija i leksikografija).

Bio je rukovodilac jugoslovenskog dijela međunarodnog naučnog projekta "Ling­vi­sti­ka i stilistika prevođenja" u okviru programa saradnje Beogradskog i Moskovskog uni­ver­ziteta. Učestvovao je u radu na naučnom projektu "Konfrontaciona proučavanja srpskog i drugih slovenskih jezika" koji se radio na Katedri za slavistiku Filološkog fakulteta u Beogradu. Bio je dekan Filološkog fakulteta za čijeg mandata je prvi put formirana Ka­ted­ra za srbistiku (1998—1999). Od 1999. rukovodilac je i autor međunarodnog projekta "Slavenosrpska i rusko-srpska istraživanja" u okviru saradnje Beogradskog i Moskovskog uni­verziteta. Radi na petrogradsko­‑beogradskom međunarodnom projektu čiji je cilj izra­da elektronskog udžbenika ruskog jezika za Srbe.
(nastavlja se)

 

[Pumpaj Dinstanović]

Evo i snimka tribine:

 

[Mrkalj]

(nastavak)

Bio je član Udruženja književnih prevodilaca Srbije (1977—1999), član Pred­sjed­ni­štva i predsjednik Udruženja (1981—1982), član redakcije časopisa Mostovi (urednik za prevode sa ruskog jezika), predsjednik Žirija za dodjelu nagrade "Miloš Đurić" (1992). Osnivač je i prvi predsjednik Organizacije nastavnika stranih jezika na ne­fi­lo­lo­škim fakultetima Beogradskog univerziteta pri Udruženju univerzitetskih na­stav­ni­ka Srbije (1976—1980). Bio je član Izvršnog odbora i predsjednik Saveza slavističkih društava Srbije (1985—1986), zatim sekretar Slavističkog komiteta Srbije i Jugosloven­skog sla­vističkog komiteta (neposredno je organizovao jugoslovensko učešće na Kongresu sla­vista u Sofiji 1988). Predsjednik je Srpskog fonda slovenske pismenosti i sloven­skih kul­tura (od osnivanja 1990) i predsjednik Južnoslovenskog odjeljenja Međunarodne slo­­ven­ske akademije nauka (od 1992). Pokretač je i glavni urednik časopisa Slavistički zbor­nik (od 1986, s prekidima) i član redakcije časopisâ Srpski jezik (od 1996) i Stil (od 2009). Bio je ne­posredni or­ganizator više naučnih i stručnih skupova: "Strani je­zi­ci u višem i visokom us­me­re­nom obrazovanju" (Beograd, 1977); Sedmi beogradski me­đu­na­rod­ni prevodilački susreti (1981); XXIV i XXV skup slavista Srbije (Beograd, 1986, 1987); "Pravopisni priručnici srp­skoga jezika i principi utvrđivanja ortografske i or­to­epske norme" (Novi Sad, 1994), "Srp­ski jezik i pravopis u udžbenicima i pri­ruč­ni­ci­ma" (Novi Sad, 1995); Prva jugo­slo­ven­ska ortografska konferencija (Podgorica, 1995); Me­đunarodna naučna konferencija "Сопоставительныe, типoлoгичeскиe и сравнительнo-ис­то­рические исследования русского и других славянских языков" (Beograd — Novi Sad, 1996). Bio je neposredni organizator uče­šća jugoslovenskih naučnika na Kongresu slo­ven­skih kultura (Moskva, 1992), na Pr­vom međunarodnom slovensko­‑evroazijskom kongresu po­sle­nika nauke i kulture (Nižnji Nov­gorod, 1994), Kongresu MAPRJEL-a u Regensburgu (1994). Učestvovao je s referatom na brojnim međunarodnim i jugoslovenskim naučnim sku­povima, između ostalih na pet me­đunarodna kongresa slavista (Kijev, 1983; Sofija, 1988; Bratislava, 1993; Krakov, 1998; Ohrid, 2008), na pet kongresa Međunarodne aso­ci­ja­ci­je profesora ruskog jezika i literature (Prag, 1982; Budimpešta, 1986; Moskva, 1990; Re­gensburg, 1994; Bratislava 1999), na dva me­đunarodna slovensko­‑evroazijska kongresa (Niž­nji Nov­gorod, 1994; Moskva, 1995), na me­đunarodnim naučnim sastancima slavista u Vukove dane (petnaestak puta), na beogradskim me­đunarodnim prevodilačkim susretima (četiri puta), na pet kongresa jugoslovenskih sla­vista (Struga, 1982; Sarajevo, 1985; Bud­va, 1997; Niš, 2001; Vrnjačka Banja, 2005), na tri jugoslovenske onomastičke konferencije (Mo­star, 1983; Donji Milanovac, 1985; Pri­š­tina, 1987) i na dvije ukrajinske onomastičke kon­ferencije (Odesa, 1990; Užgorod, 1999). Održao je više predavanja na Moskovskom univerzitetu ― na Katedri za slovensku fi­lologiju (1981, 1984), na Katedri za ruski je­zik (1985), u okviru Laboratorije za isto­ri­ju ruske duhovne kulture (1995). Na Katedri za slo­vensku filo­lo­gi­ju Petrogradskog uni­verziteta održao je pet predavanja ― o Noći skup­ljoj vijeka, Gor­skom vi­jencu, Asan­‑aginici, morfologiji i tvorbi riječi srpskog jezi­ka u poređenju s rus­kim (2004—2007). Odr­žao je predavanje i na Katedri za slovensku filo­lo­gi­ju Odeskog univerziteta (1990). Držao je predavanja o slovenskim ime­nima na Kolar­če­vom univer­zi­te­tu (1983, 1992).

Neki radovi Radmila Marojevića su prikazani ili citirani u inostranim na­uč­nim publikacijama.

Naučne radove Radmilo Marojević objavljuje u vodećim naučnim časopisima i zbor­­nicima bivše Jugo­sla­vije i Rusije. Do sada je objavio oko osamdeset rasprava i čla­naka na ruskom jeziku u časopisima (Этимология, Вопросы языкознания, Фи­ло­ло­ги­че­ские науки, Сла­вя­но­ве­де­ние, Русский язык за рубежом, Русская речь, Тетради переводчика, Вре­менник Пушкинской ко­миссии, Общеславянский лингвистический атлас: Материалы и ис­следования, Вестник Мос­ковского университета: Серия 9. Филология)) i u naučnim zbor­ni­cima u Moskvi (Moskovskog univerziteta i Saveza pisaca), Tveru, Kijevu, Užgorodu i Pe­trogradu.

Marojević je bio mentor pri izradi većeg broja diplomskih radova na Katedri za ru­ski jezik u Nikšiću i na Katedri za srpski jezik u Banjoj Luci. Bio je naučni ru­ko­vo­di­lac za nekoliko magistarskih ra­do­va i za osam odbranjenih doktorskih di­sertacija — se­dam iz rusistike (dvije iz ob­la­sti kon­fron­­tativne leksikologije, a po jedna iz funk­ci­o­nal­ne gramatike, funkcionalne sti­­li­sti­ke, tvorbe riječi, sintakse te iz kon­frontativne fra­zeologije i teorije prevođenja) i jed­ne iz bohemistike (iz tvorbe riječi).

ДР РАДМИЛО МАРОЈЕВИЋ, редовни професор

библиографија


Књиге:
1. Основни руско–српскохрватски речник : (приручник за ученике, студенте и наставнике) / Р. Маројевић, М. Маројевић, В. О. Можајева. — Москва : Руски језик ; Београд : Просвета, 1985. — 294 стр.

2. Посесивне изведенице у староруском језику : антропонимски сyстем топонимија "Слово о полку Игорове". – Београд : Филолошки факултет, 1985. — 158 стр. — (Монографије / Филолошки факултет Београдског универзитета ; 59)

3. "Сербския песни" Александра Востокова. – Горњи Милановац : Дечје новине, 1987. - 204 стр.

4. Граматика руског језика. – 2. изд. – Београд : Завод за уџбенике и наставна средства ; Нови Сад : Завод за издавање уџбеника, 1988. – 342 стр.

5. Лингвистика и поетика превођења : (међусловенски превод). – Београд : Научна књига, 1988. – 238 стр.

6. Граматика руског језика. – 3. изд. – Београд : Завод за уџбенике и наставна средства ; Нови Сад : Завод за издавање уџбеника, 1989. – 342 стр.
7. Лингвистика и поетика превођења : (међусловенски превод). – Београд : Научна књига, 1989. – 238 стр.

8. Ћирилица на раскршћу векова : огледи о српској етничкој и културној самосвести. – Горњи Милановац : Дечје новине ; Београд : Српски фонд словенске писмености и словенских култура, 1991. – 192 стр. – (Српска библиотека ; 1)

9. Граматика руског језика. – 4. изд. – Београд : Завод за уџбенике и наставна средства, 1994. – 342 стр.

10. Горски вијенац : изворно читање. – Никшић : Центар за информативну дјелатност ; Београд : JU Unireks MB, 1999. – 203 стр. – (Његошев гласник ; 1)

11. Српски језик данас. - Београд : ЗИПС : Српска радикална странка, 2000. – 416 стр. – (Библиотека Сербица ; 1)

12. Старославенске студије. – Београд : Филолошки факултет ; Крагујевац : Нова светлост, 2000. – 158 стр. – (Библиотека Лицеј ; 5) (Палаеославица сербица ; 1)

13. Нови рат за српски језик и правопис : лингвистички огледи из фонологије и ортографије. – Београд : Српски фонд словенске писмености и словенских култура : Требник ; Подгорица : Унирекс ; Бања Лука : Медиа центар Прелом, 2001. – 242 стр. – (Српска библиотека ; 2)

14. Русская грамматика : сопоставительная грамматика русского и сербского язyков с историческими комментариями. Т. 1, Типология, фонология, морфология имени. – Москва : Международнyй университет бизнеса и управления ; Белград : Сербский фонд славјанской письменности и славянских культур, 2001. – 184 стр. – (Монографии / Филологический факультет Белградского университета ; 90)

15. Русская грамматика : сопоставительная грамматика русского и сербского язyков с историческими комментариями. Т. 2, Морфология глагола, синтаксис, теория перевода. – Москва : Международнyй университет бизнеса и управления ; Белград : Сербский фонд славјанской письменности и славянских культур, 2001. – 204 стр. – (Монографии / Филологический факультет Белградского университета ; 91)

16. Граматика руског језика. – 6. изд. – Београд : Завод за уџбенике и наставна средства, 2002. – 342 стр.

17. Граматика руског језика. – 7. изд. – Београд : Завод за уџбенике и наставна средства, 2006. – 342 стр.

18. Српски језик данас. – 2. допуњено изд. – Београд : Бард-фин ; Бања Лука : Романов, 2008. – 218 стр. – (Библиотека Сербика ; 1)

(nastavlja se)

 

[Mrkalj]

Evo i snimka tribine:

Taj "Centar za promociju nauke", čija je to firma?

 

[Kyrios]

Daj, molim te, Marojević je naučna gromada. Postao je redovni profesor osamdesetih, dok je Šešelj ležao kao politički zatvorenik u Zenici.

Тако мислиш јер не знаш шта је то научна громада. Може неко да пише колико хоће и објављује по локалним часопсима, али то га не чини научном громадом. Своје мишљење о њему нисам формирао на основу неког текста који је ко зна ко написао на неком сајту, попут тебе, већ на основу мишљења његових много компетентнијих колега, која сам чуо лично од њих.

Taj "Centar za promociju nauke", čija je to firma?

Министарства просвете, науке и технолошког развоја

 

[Mrkalj]

Чланци:
1. Историческое словообразование и хронология фонологических изменений // Филологические науки. – ISSN 0130–9730. – 5 (1985), стр. 38–42.

2. Посесивне категорије у „Слову о полку Игореве” // Јужнословенски филолог. – ISSN 0350–185X. – 41 (1985), стр. 91–123.

3. Прилози творбено–семантичкој реконструкцији староруских топонима // Ономатолошки прилози. – ISSN 0351–9171. – 6 (1985), стр. 1–58.

4. Граматички проблеми превођења // Превођење и настава страних језика. – Београд : Удружење научних и стручних преводилаца Србије, Друштво за примењену лингвистику Србије, 1986. – Стр. 27–33.

5. Имена по мужу у староукрајинском језику // Ономатолошки прилози. – ISSN 0351–9171. – 7 (1986), стр. 125–139.

6. Леонид Степанович Бархударов као теоретичар превођења // Мостови. – ISSN 0350–6525. – 16, 63 (1986), стр. 171–179.

7. Поетика наслова и извор преводног еквивалента : (роман "Подросток" Ф. М. Достојевског) // Мостови. – ISSN 0350–6525. – 17, 1 (65) (1986), стр. 42–49.

8. Русско–сербскохорватский учебный словарь // Strani jezici. – ISSN 0351–0840. – 15, 1 (1986), стр. 22–27.

9. Типолошко диференциање руског и српскохрватског језика // Јужнословенски филолог. – ISSN 0350–185X. – 42 (1986), стр. 21–41.

10. Актуелна питања српскохрватског језика (10) // Летопис Матице српске. – ISSN 0025–5939. – 163, 439, 6 (1987), стр. 989–994.

11. Измедју Вука и Пушкина : Востоковљеви препеви српских народних песама // Мостови. – ISSN 0350–6525. – 18, 72 (1987), стр. 409–419.

12. Лингвистичка русистика у Југославији : развој, правци истраживања, актуелни задаци // Naučni skup Lingvistika i lingvističke aktivnosti u Jugoslaviji, (Sarajevo, 29. -31. marta 1985) / glavni urednik Asim Peco. – Sarajevo : ANUBIH, 1987. – Str. 213–217.

13. Лингвистички и лингвокултуролошки аспекти уџбеника страних језика у српскохрватској говорној средини // Живи језици. – ISSN 0514–7743. – 29, 1/4 (1987), стр. 5–17.

14. Методолошка питања творбено-семантичке реконструкције средњовековних топонима (на примеру староруских назива градова) // Зборник Шесте југословенске ономастичке конференције / главни уредник Павле Ивић. – Београд : Српска адемија наука и уметности, 1987. – Стр. 135–139.

15. О једном тумачењу староруских назива градова // Onomastica Jugoslavica. – ISSN 0475–0934. – 12 (1987), стр. 227–239.

16. О постанку топонима црква Димитрија // Зборник Матице српске за филологију и лингвистику. – ISSN 0352–5724. – 30, 1 (1987), стр. 129–132.

17. О реконструкцији прасловенског система посесивних категорија и посесивних изведеница // Јужнословенски филолог. – ISSN 0350–185X. – 43 (1987), стр. 17–40.

18. Писање руских имена // Borba. – ISSN 0350–7440. – (1. jun 1987), str. 8.

19. Два метода реконструкције фолклорног текста : на материјалу Вукових Српских народних пјесама // Научни састанак слависта у Вукове дане. – ISSN 0351–9066. - 17, 1 (1988), стр. 279–286.

20. Лингвистика превођења књижевног текста : "Живи и памти" Валентина Распутина у српскохрватском преводу // Мостови. – ISSN 0350–6525. – 19, 3 (75) (1988), стр. 228–236.

21. Народне пјесме из Црне Горе у Вуковим збиркама, са лингвистичког аспекта // Вук Ст. Караџић и Црна Гора / уредник Јевто М. Миловић. – Титоград : Црногорска академија наука и умјетности : Побједа ; Никшић : Наставнички факултет Универзитета "Вељко Влаховић" ; Цетиње : Обод, 1988. – Стр. 69–78.

22. Ономастички ликови у Историји о Црној Гори Василија Петровића // Glasnik Odjeljenja umjetnosti. – ISSN 0350–5480. – 8 (1988), str. 69–78.

23. Разговор о Чернобиљу // Језик. – ISSN 0021–6925. – 35, 4 (1988), стр.117–119.

24. Десети међународни конгрес слависта // Јужнословенски филолог. – ISSN 0350–185X. – 45 (1989), стр. 227–231.

25. О етимологији топонима Косово и етника Косовац и Косовар// Ономатолошки прилози. – ISSN 0351–9171. – 10 (1989), стр. str. 63–65.

26. О превођењу друштвено-политичке лексике са српскохрватског језика на руски // Prevodilac. – ISSN 0351–8892. – 8, 1 (1989), str. 31–39.

27. Самотраг Блажа Перовића или О песничкој творби речи : поговор // Самотраг : (песме) / Блажо Перовић. – Београд : Књижевне новине, 1989. – Стр. 51–54.


28. Вишезначност поетског текста и проблеми његовог превођења : ("Двенадцать" А. Блока) // Јужнословенски филолог. – ISSN 0350–185X. – 45 (1990), стр. 53–62.

29. Двије скице из историјске ономастике // Косовски бој у историји, традицији и стваралаштву Црне Горе / уредник Милосав Бабовић. – Титоград : Црногорска академија наука и умјетности ; Београд : Стручна књига, 1990. – Стр. 255–262.

30. Из ономастичке историје (1-2) : 1. Милош Копиљић (Кобиљић, Обиљевић, Обилић) - фолклорне мене у имену косовског јунака : 2. од Цетиње воде до Ријеке Црнојевића // Ономатолошки прилози. – ISSN 0351–9171. – 11 (1990), стр. 63–70.

31. Радање поеме или песнички експерименат Блажа Перовића // Свободијада србљеница / Блажо Перовић. – Београд : Књижевне новине, 1990. – Стр. 1–5.

32. Поговор // Свободијада србљеница / Блажо Перовић. – Београд : Књижевне новине, 1990. – 50 стр. – Стр. 49–50.

33. Функционална доградња и конвертибилност српских писама (о једној могућој реформи ћирилице и латинице) // Зборник Матице српске за филологију и лингвистику. – ISSN 0352–5724. – 33 (1990), стр. 263–272.

34. Ћирилица на раскршћу векова // Задужбина. – ISSN 0353–2739. – 2, 8 (1990), стр. 4.

35. Поводом текста "О једном одломку у рецензији Радмила Маројевића" // Јужнословенски филолог. – ISSN 0350–185X. – 47 (1991), стр. 273–277.

36. Руски речници : двојезични речници српскога језика // Задужбина. – ISSN 0353–2739. – 3, 9 (1991), str. 3.

37. Заблуде српских лингвиста // Јединство. – ISSN 0021–5775. – 48, 85/86 (1992), стр. 10.

38. Први руски препеви Хасанагинице : (песничка полемика Востокова и Пушкина) // Анали Филолошког факултета. – ISSN 0522–8468. – 19 (1992), стр. 257–264.

39. Русь и Срьбље : прилог реконструкцији њихове узајамне историје // Зборник Матице српске за филологију и лингвистику. – ISSN 0352–5724. – 35, 1 (1992), стр. 27–32.

40. Александар Гиљфердинг: Босна, Херцеговина и Стара Србија, Петровац, 1859 // Српски књижевни гласник. – ISSN 0354-2769. – 2, 3, 5-8 (1993), стр. 170-174.

41. Неопределенно-личные предложения в русском язyке и их сербские эквивалентy : (о соотношении сопоставительной лингвистики и теории перевода) // Вопросы языкознания. – ISSN 0373–658X. – 2 (1993), стр. 96–106.

42. Семантичка двопланост посесивних изведеница типа Иваньковая у староруском језику : (уз тумачења граматике и семантике облика у руској историској ленгвистици) // Зборник Матице српске за филологију и лингвистику. – ISSN 035–25724. – 37 (1994), стр. 339–346.

43. Српски језик данас : (зла памет у злом времену Драгољуба Петровића) // Летопис Матице српске. – ISSN 0025–5939. – 170, 454 (6) (дец. 1994), стр. 966-978.

44. Васпостављење јата у српској писмености // Научни састанак слависта у Вукове дане. – ISSN 0351-9066. – 23, 2 (1995), стр. 91-101.

45. Две фусноте о једном дијалектологу // Летопис Матице српске. – ISSN 0025–5939. – 171, 455, 6 (јун 1995), стр. 1116–1127.

46. Ијекавица и српски језик : са ортографског и ортоепског аспекта // Научни састанак слависта у Вукове дане. – ISSN 0351–9066. – 24, 1 (1995), стр. 25–34.

47. К типологии русского и сербского язyков // Советское славяноведение. – ISSN 0132–1366. – 4 (1995), стр. 63–76.

48. „Горный венец” в русских переводах // Горный венец / Петр II Петрович–Негош. – Подгорица : Унирекс, 1996. – Стр. 9–24.

49. Этюды по грамматике древнеруского язyка. I, (К прочтению Свинцовой грамотy) // Вопросы языкознания. – ISSN 0373–658X. – 3 (1996), стр. 17–22.
За српски језик и правопис // Књижевне новине. – ISSN 0023–2416. – 47, 931/932 (1996), стр. 5.

50. Историјски развој словенских посесивних изведеница у антропонимији и типонимији : (са социоономастичког и творбено-сематичког аспекта) // Ономатолошки прилози. – ISSN 0351–9171. – 12 (1996), стр. 1–7.

51. Из ономастичке историје // Ономатолошки прилози. – ISSN 0351–9171. – 12 (1996), стр. 17–22.

52. Прилози методологији лингвистичких истраживања 1–2 // Контрастивна језичка истраживања : V. – Нови Сад : Филозофски факултет, Друштво за примењену лингвистику Војводине, 1996. - Стр. 81–87.

53. Умјесто предговора // Глаголске именице у друштвено-политичкој лексици у руском и српском језику / Дурија Појатић. – Подгорица : Универзитет Црне Горе ; Пљевља : Међурепубличка заједница за културно-просвјетну дјелатност, 1996. – Стр. 5–7.

54. Западна Србија и њена медијска одбрана // Актуелности. – ISSN 0354–9852. – 1, 3 (1997), стр. 111–113.

55. Имена по мужу у старословенском језику // Зборник Матице српске за филологију и лингвистику. – ISSN 0352–5724. – 40, 2 (1997), стр. 179–183.

56. Интердепендација граматике и лексикологије у српском и руском језику // Научни састанак слависта у Вукове дане. – ISSN 0351–9066. – 26, 2 (1997), стр. 91–99.

57. Методологические вопросы реконструкции древнеславянских топонимов : деривационно–семантический и деривационно–фонетический аспекты // Вопросы языкознания. – ISSN 0373–658X. – 3 (1997), стр. 76–88.

58. Присвојни придеви (поссессива) у старословенском језику // Српски језик. – ISSN 0354–9259. – 2, 1/2 (1997), стр. 153–183.

59. Стеван Сремац у руским преводима // Књижевно дело Стевана Сремца : ново читање. – Ниш : Центар за научна истраживања САНУ и Универзитета : Студијска група за српски језик и књижевност Филозофског факултета, 1997. - Стр. 203–213.

60. Studia palaeoslavica II : старословенски неадаптирани облик Литоус имена грчке богиње Латон // Српски језик. – ISSN 0354–9259. – 2, 1/2 (1997), стр. 457–464.

 

[Mrkalj]

Тако мислиш јер не знаш шта је то научна громада. Може неко да пише колико хоће и објављује по локалним часопсима, али то га не чини научном громадом. Своје мишљење о њему нисам формирао на основу неког текста који је ко зна ко написао на неком сајту, попут тебе, већ на основу мишљења његових много компетентнијих колега, која сам чуо лично од њих.

Dakle, ogovaranje kao naučni metod. Lepo.

Postavićemo nekoliko Marojevićevih radova po "lokalnim časopisima":

Чланци (nastavak):
58. Присвојни придеви (поссессива) у старословенском језику // Српски језик. – ISSN 0354–9259. – 2, 1/2 (1997), стр. 153–183.

59. Стеван Сремац у руским преводима // Књижевно дело Стевана Сремца : ново читање. – Ниш : Центар за научна истраживања САНУ и Универзитета : Студијска група за српски језик и књижевност Филозофског факултета, 1997. - Стр. 203–213.

60. Studia palaeoslavica II : старословенски неадаптирани облик Литоус имена грчке богиње Латон // Српски језик. – ISSN 0354–9259. – 2, 1/2 (1997), стр. 457–464.

61. Уместо предговора // Војска Републике Српске између политике и рата / Милован Милутиновић. – Сремска Митровица : Српска вила : Матроз ; Београд : Институт за политичке студије, 1997. - Стр. 13–17.

62. Хибридне врсте ријечи у словенским језицима // Књижевност и језик. – ISSN 0454–0689. – 45, 2/3 (1997), стр. 9–17.

63. Вољети и други глаголи љубави Пере Рогановића // Вољети --- и други глаголи љубави / Перо Рогановић. – Подгорица : Унирекс, 1998. - Стр. 7–12.

64. Горски вијенац у Руском десетерцу // Гласник. – ISSN 0354–799X. – 4, 6/7 (1998), стр. 121–124.

65. Горскога вијенца антикоментари // Библиографски вјесник. – ISSN 0409–3739. – 27, 2/3 (1998), стр. 73–85.

66. Этюды по грамматике древнорусского языка. II (посессивы типа творимиричь). II, (посессивы типа творимиричь) // Вопросы языкознания. – ISSN 0373–658X. – 2 (1998), стр. 51–59.

67. Iransko-srpski kontakti, duhovni i kulturni // O persijskoj književnosti. – Beograd : Filološki fakultet Beogradskog univerziteta : Kulturni centar Islamske Republike Irana, 1998. – Str. 5–6.

68. Јован Вуковић као компаративиста и палеослависта // Личност и дјело академика Јована Вуковића. – Београд : Удружење Дурмитораца : Стручна књига, 1998. – Стр. 31–36.

69. Компаративно-историјски приступ класификацији врста речи у српско и руском језику // Научни састанак слависта у Вукове дане. – ISSN 0351–9066. – 27, 2 (1998), стр. 39–48.

70. Лична имена у систему антропонимских категорија прасловенског језика // Српски језик. – ISSN 0354–9259. – 3, 1/2 (1998), стр. 5–12.

71. Преподавание и изучение грамматики старославянского и древнерусского языка в сербских университетах // Изучавање словенских језика, књижевности и култура у инословенској средини. – Београд : Филолошки факлутет : Славистичко друштво Србије, 1998. – Стр. 556–562.

72. Српски језик и славистика // Србистика. – ISSN 1450–670X. – 1, 2/3 (1998), стр. 5–40.

73. Studia palaeoslavica. III (старословенски облици безоyмаи, бесчинаи, беспосагая) // Јужнословенски филолог. – ISSN 0350–185X. – 54 (1998), стр. 165–173.

74. Граматичке категорије у српском језику (из компаративно-историјске и теоријско-методолошке перспективе) // Научни састанак слависта у Вукове дане. – ISSN 0351–9066. – 28/2 (1999), стр. 11–26.

75. Нека питања критике текста Горског вијенца // Српски језик. – ISSN 0354–9259. – 4, 1/2 (1999), стр. 87–144.

76. Александар Белић као компаративиста и палеослависта // Српски језик. – ISSN 0354–9259. – 5, 1/2 (2000), стр. 59–80.

77. Конкуренција језичких средстава и динамика језичког развоја // Научни састанак слависта у Вукове дане. – ISSN 0351–9066. – 29, 1 (2000), стр. 43–50.

78. Нека питања критике текста Горског вијенца (II) // Српски језик. – ISSN 0354–9259. – 5, 1/2 (2000), стр. 251–276.

79. Руски препеви лирике Десанка Максимовић : (метрика и ритмика, семантика и поетика) // Анали Филолошког факултета. – ISSN 0522–8468. – 20 (2000), стр. 233–240.

80. Српске теме из црногорског угла // Српска слободарска мисао. – ISSN 1450–8753. – 1, 3 (2000), стр. 617–631.

81. Горски Вијенац (1847-1997): у сусрет критичком издању (II) // Српски језик. – ISSN 0354–9259. – 6, 1/2 (2001), стр. 7–56.

82. Значење 1913. стиха Горског вијенца : (облик улетио у првом стиху Тужбалице сестре Батрићеве) // Зборник Матице српске за књижевност и језик. – ISSN 0543–1220. – 49, 3 (2001), стр. 353–366.

83. Између Вука и Пушкина - Востоковљеви препеви српских народних песама // Преводна књижевност. – Београд : Удружење књижевних преводилаца Србије, 2001. - Стр. 324–334.

84. Над чем работают ученые // Вопросы языкознания. – ISSN 0373–658X. - 2 (2001), стр. 151–153.

85. Секундарни женски антропоними на подручју источне и старе Херцеговине // Српски језик. – ISSN 0354–9259. – 6, 1/2 (2001), стр. 197–203.

86. Предговор // Снови из завичаја / Милош Тодоров Влаховић. – Београд : Стручна књига, 2001. – Стр. 7–9.

87. Значење 2613. стиха Горског вијенца : (облик уклин и израз нека стоји за уклин народу) // Зборник Матице српске за књижевност и језик. – ISSN 0543–1220. – 50, 3 (2002), стр. 453–464.

88. Реконструкција рефлекса јата у критичком издању Горског вијенца // Српски језик. – ISSN 0354–9259. – 7, 1/2 (2002), стр. 5–65.

89. Реконструкција сугласника у критичком издању Горског вијенца // Наш језик. – ISSN 0027–8084. – 34, 3/4 (2002/2003), стр. 209–233.

90. Значење 1914. стиха Горског вијенца // Зборник Матице српске за књижевност и језик. – ISSN 0543-1220. – 51, 1/2 (2003), стр. 95–107.

91. Значење 2180. стиха Горског вијенца : Сврх мене се сви овде куните // Књижевност и језик. – ISSN 0454–0689. – 50, 1/3 (2003), стр. 91–95.

92. Тумачење 583. и 584. стиха Горског вијенца : јунаку се чешће пута(х) хоће / ведро небо насмејат грохотом // Српски језик. – ISSN 0354–9259. – 8, 1/2 (2003), стр. 63–88.

93. Критичко издање Горског вијенца // Горски вијенац / Петар II Петровић Његош. – Критичко изд. – Београд : Фонд истине, 2004. – Стр. 7–43.

94. Новинске приче актуелизованих историјских тема // Руске теме : новија сазнања / Михаило П. Миљанић. – Подгорица : Тропикал принт, 2004. – Стр. 5–7.

95. Реконструкција самогласника у критичком издању Горског вијенца // Наш језик. – ISSN 0027–8084. – 35, 1/4 (2004), стр. 67–115.

96. Предговор // Горски вијенац / Петар II Петровић Његош. Текстологија. – Критичко изд. / редакција и коментар Радмило Маројевић. – Подгорица : ЦИД, 2005. – Стр. 5–33.

97. Ријеч као текстолошки проблем (с ортоепског и версолошког аспекта) // Српски језик. – ISSN 0354–9259. – 10, 1/2 (2005), стр. 55–74.

98. Српски књижевни језик и његови историски и регионално-конфесионални варијетети // Српски језик. – ISSN 0354–9259. – 10, 1/2 (2005), стр. 427–438.

99. Стандардизација и пјеснички језик // Шести лингвистички скуп "Бошковићеви дани". – Подгорица : ЦАНУ, 2005. – Стр. 77–81.

100. Творба речи у савременом српском језику Ивана Клајна (1) // Српски језик. – ISSN 0354–9259. – 10, 1/2 (2005), стр. 685–779.

101. Фразеолошки русизми у Горском вијенцу. I : (израз "Милошем живиш" у 892. стиху) // Зборник Матице српске за књижевност и језик. – ISSN 0543–1220. – 53, 1/3 (2005), стр. 337–347.

102. Фразеолошки русизми у Горском вијенцу. II : (израз "на главу погибоше" у 2688. стиху) // Зборник Матице српске за књижевност и језик. – ISSN 0543–1220. – 53, 1/3 (2005), стр. 349–359.

103. Граматичка функција побочних акцената у руском језику // Српски језик. – ISSN 0354-9259. – 11, 1/2 (2006), стр. 37-50.

104. Најтамнија периода у Горском вијенцу и Луча Микрокозма // Друштвено-политичка мисао Његоша / уредник Михаило Марковић. – Београд : САНУ, 2006. – Стр. 195–222.

105. Распарчавања језика није било // Српски језик. – ISSN 0354-9259. – 11, 1/2 (2006), стр. 427-435.

106. О наставном програму српског језика као страног // Српски као страни језик у теорији и пракси. – Београд : Министарство просвете и спорта Републике Србије : Филолошки факултет, Центар за српски као страни језик, 2007. – Стр. 325-339.

107. Пјеснички језик Његошев. 1 : глаголи с аблативним префиксима. 2 // Српски језик. – ISSN 0354-9259. – 12, 1/2 (2007), стр. 45-67.

108. Творба речи у савременом српском језику Ивана Клајна (2) // Српски језик. – ISSN 0354-9259. – 12, 1/2 (2007), стр. 501-600.

109. Допринос српских лингвиста тумачењу развоја прасловенских гласовних група *kti, *gti, *chti // Славистика. – ISSN 1450-5061. – 12 (2008), стр. 108-115.

110. Маца, именице тога типа, њихове творбене базе и паралелна образовања : етимолошке забиљешке // Српски језик. – ISSN 0354-9259. – 13, 1/2 (2008), стр. 85-101.

111. Учење о побочним акцентима и Вакернагелов закон о распореду енклитика // Зборник Матице српске за славистику. – ISSN 0352-5007. – 73 (2008), стр. [267]-281.

112. Смрт Смаил-аге Ченгијића и Његошева епска трилогија : поредбена текстолошка анализа // Књижевна историја. – ISSN 0350-6428. – 41, 139 (2009), стр. 553-582.

113.Стих Луче микрокозма : макроверсолошка анализа // Зборник Матице српске за књижевност и језик. – ISSN 0543-1220. – 58, 1 (2010), стр. 67-109.



________
*ne smem da linkujem jer listu kopiram sa foruma, a prema Pravilniku to nije dozvoljeno

 

[Ahil71]

Evo i snimka tribine:

Vidim da je na Filozofskom fakultetu otvorena katedra za Jovana Deretića.
Ovde o seobi ništa nije rečeno, osim da su se doselili.

 

[Mrkalj]

Vidim da je na Filozofskom fakultetu otvorena katedra za Jovana Deretića.
Ovde o seobi ništa nije rečeno, osim da su se doselili.

Pogledaj kako su đon cipele oba sagovornika okrenula prema Radiću. Znaš šta to znači? Upravo ovo što i Ministar Obrane na temi o Deretiću lepo reče.

(nastavak bibliografije prof. Radmila Marojevića)

Прикази:
1. В. Л. Виноградова, Словарь–справочник „Слова о полку Игореве” : Вып. 1–6. Ленинград, Наука, 1965–1984. // Зборник Матице српске за филологију и лингвистику. – ISSN 0352–5724. – 29, 2 (1986), стр. 189–193.

2. И. М. Жељезњак, А. П. Корепанова, Л. Т. Масенко, О. С. Стрижак: Етимологичний словник литописних географичних назв пивденнои Руси : Киив, Наукова думка, 1985, стр. 1-252+[4] // Зборник Матице српске за филологију и лингвистику. – ISSN 0352–5724. – 30, 1 (1987), стр. 209–213.

3. Stjepan Babić, Tvorba riječi u hrvatskom književnom jeziku. Nacrt za gramatiku, Zagreb, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti (Djela, Razred za filologiju, knj. 62), Globus 1986 // Јужнословенски филолог. – ISSN 0350–185X. – 43 (1987), стр. 245–262.

4. Vladimir Anić - Josip Silić, Pravopisni priručnik hrvatskoga ili srpskoga jezika. Zagreb, Sveučilišna naklada "Liber", Školska knjiga 1986 // Јужнословенски филолог. – ISSN 0350–185X. – 44 (1988), стр. 87–99.

5. Монографија Светлане Терзић Nomina Agentis у српском и руском језику (суфикс - ац) // Nomina Agentis у српском и руском језику : (суфикс - ац) / Светлана Терзић. – Ужице : Учитељски факултет, 2003. - Стр. 5–6.


Преводи:
1. Историја о Црној Гори / Василије Петровић. – Титоград : Лексикографски завод Црне Горе, 1985. – 197 стр.

2. Дечко / Фјодор Михајлович Достојевски ; превели Радмило Маројевић и Милена Маројевић. - Београд : Рад, 1986. – 534 стр. – (Изабрана дела Фјодора Михајловича Достојевског ; књ. 11)

3. Дечко / Фјодор М. Достојевски ; превели Радмило Маројевић и Милена Маројевић. – Београд : Рад, 1988. – 534 стр. – (Изабрана дела Фјодора Михаиловича Достојевског ; 11)

4. Враголасте приче за одрасле : народне приповетке Руског севера / превели Никола Дамјановић и Радмило Маројевић. – Горњи Милановац : Дечје новине ; Београд : Српски фонд словенске писмености и словенских култура ; Москва : Радуга, 1992. – 239 стр.

5. Дечко : 1 / Фјодор Михајлович Достојевски ; превели Милена и Радмило Маројевић. – Београд : Српски фонд словенске писмености и словенских култура ; Горњи Милановац : Дечје новине ; Москва : Радуга, 1992. – 357 стр. – (Библиотека Русика)

6. Дечко : 2 / Фјодор Михајлович Достојевски ; превели Милена и Радмило Маројевић. – Београд : Српски фонд словенске писмености и словенских култура ; Горњи Милановац : Дечје новине ; Москва : Радуга, 1992. – 348 стр. – (Библиотека Русика)

7. Дечко. 1 / Фјодор М. Достојевски ; превели Милена Маројевић, Радмило Маројевић. – Београд : Ленто, 2003. – 342 стр. – (Одабрана дела Фјодора Михаиловича Достојевског)

8. Дечко. 2 / Фјодор М. Достојевски ; превели Милена Маројевић, Радмило Маројевић. – Београд : Ленто, 2003. – 326 стр. – (Одабрана дела Фјодора Михаиловича Достојевског)

9. Дечко. 1 / Фјодор М. Достојевски ; превели Милена Маројевић, Радмило Маројевић. – Београд : Ленто, 2009. – 342 стр. – (Одабрана дела Фјодора Михаиловича Достојевског)

10. Дечко. 2 / Фјодор М. Достојевски ; превели Милена Маројевић, Радмило Маројевић. – Београд : Ленто, 2009. – 326 стр. – (Одабрана дела Фјодора Михаиловича Достојевског)

11. Misli Dostojevskog / izabrao i uredio Dragan Lakićević ; [prevodioci Milosav Babović ... et al.]. – Beograd : Partenon, 2009. – 151 str. – (Biblioteka Život i misao)


Уредништво:
1. O persijskoj književnosti : referati sa naučnog skupa povodom 75 godina od pojavljivanja prevoda Hajamove poezije u Jugoslaviji, a koji je održan na Filološkom fakultetu 9. decembra 1998 / redakcioni odbor Radmilo Marojević, Rade Božović, Dragana Kujović. – Beograd : Filološki fakultet : Kulturni centar Islamske Republike Irana, 1998. – 88 str.

2. Транскрипција и превођење са словенских језика / уређивачки одбор Борислав Вуковић, Радмило Маројевић, Михал Тир ; главни уредник Радмило Маројевић. – Београд : Савез славистичких друштава СР Србије, 1988. – 124 стр. – (Славистички зборник ; 3)

3. Горски вијенац / Петар II Петровић Његош ; приредио Радмило Маријевић. – Критичко изд. – Београд : Фонд истине, 2004. – 285 стр. – (Српска породична библиотека ; 1, 4)

4. Горски вијенац / Петар II Петровић Његош. – Критичко изд. / редакција и коментар Радмило Маројевић. - Подгорица : ЦИД, 2005. – 1008 стр. – (Библиотека Посебна издања)

 

[vučko]

»U Crnoj Gori kolje se, prilikom podizanja nove zgrade, ovan ili petao, da bi se ugao poprskao krvlju, a, prilikom otvaranja novoga izvora, jarac. U skasci se priča kako je knez Ivan Crnojević, u lovu pred jednom pećinom, ubio neobično velikoga divljeg jarca koji je sasvim mokar vodu stresao sa sebe; tada je iz pećine iznenada pokuljala čitava reka, današnja Reka Crnojevića. Ove pretstave podsećaju na nalaske kozijih rogova i naslikanih jaraca na oltarima ilirskoga boga Binda kraj jednoga izvora, u pokrajini Japoda« (Jireček, 1988, str. 95).

LITERATURA
Jireček K. Istorija Srba – politička istorija do 1537. god. knjiga I; preveo i dopunio Jovan Radonić. Beograd: IRO Prosveta; 1988.


БИНД, ИЛИРСКИ БОГ ИЗВОРА

Године 1895, приликом оправке пута из Бишћа у Голубић, код извора Привилице, недалеко од Бишћа, откривено је једно велико светилиште из римског доба.
На том месту нађено је више ара са вотивним натписима, од којих је једна украшена урезаним претставама јараца. У натписима, записаним на тим арама, спомиње се Бинд или Бинд Нептун
(Bindus, Bindus Neptunus),
божанство које пре ових налазака није било познато и чији споменици нигде више нису нађени. Реч Bindus није ни латинска ни грчка, и не налази се, као особено име или као епитет, ни у римском ни у грчком пантеону.
Како је Биндово светилиште нађено на илирској територији, у области племена Јапода, то ће ово божанство бити илирско. Натписи не дају никаква обавештења о Биндовим функцијама ни о култу вршеном у његову част, али чињеница да је Нептун његова interpretatio romana показује да је он био бог извора.Поред ара, нађено је много јарећих костију, што је јасан доказ да је ова животиња била жртвована Бинду. Из налазака код Привилице не може се ништа више дознати, али нам зато чињеница да су овом богу приношени јарци на жртву може послужити као полазна тачка за даља испитивања остатака Биндовог култа.
Најпре ћемо споменути један податак забележен, пред крај прошлог века, у Црној Гори, у крају, дакле, који је, као што је познато, некада чинио саставни део, чак и централни. део, велике илирске територије. Трагови старе илирске религије и митологије могу се и иначе наћи у данашњим веровањима и умотворинама нашег народа у Црној Гори и Херцеговини (нпр. у претставама и причама о демонима вода у коњском облику; о Дукљанину; о урочницама).
Случај који ћемо овде изнети односи се на веровање о демону извора. У својој студији о Црној Гори Ровински прича како Црногорци и данас, када се копа бунар или изводи вода од неког извора или када се нађе извор, уопште када се жели постати сопствеником какве воде, приносе крвне жртве. У свим тим случајевима се или коље животиња на жртву, или се крвљу из палца окрвави вода.
Пуштање крви из палца могла би бити супституција за људску жртву; а што се тиче животиње која се жртвује, ми иначе знамо да то треба да буде јарац. За то нам јасно говори лепа скаска о постанку Црнојевића Ријеке, у којој се прича како је та река потекла у оном тренутку кад су ловци Ивана Црнојевића, приликом неког лова, убили дивљега јарца (дикій козел) који је сав мокар пред њих изашао из пећине; такође и друга једна скаска о постанку Нове воде код Добрског села, која се појавила у тренутку када су неки људи ухватили једног јарца и отсекли му уво (Ровински, 537). Што се и у старом веку, и данас, у истој области, жртвује јарац нумену извора, то не може бити случајно. Очевидно је да ми у данашњем жртвовању јарца имамо један остатак старинске илирске религије, којим се чињенице из натписа илуструју и потврђују. (http://www.scribd.com/doc/253549300/Milan-Budimir-Bind-Ilirski-Bog-Izvora#scribd)

"Јаподи (лат. Iapodes, грч. Iapydoi) су венетско илирско племе..." (http://sr.wikipedia.org/sr/Јаподи).

Japodi su živeli može se reči na prostoru današnjih Slovenaca, kajkavaca. Drugo ime za Slovence u srednjem veku jeste V(B)INDI.

 

[Ahil71]

Opet ova preispoljena neznalica u svojim propagandnim plahtama prosipa teorije zavere a nije u stanju da razluči naučni diskurs od ideološkog . U današnjoj istoriografiji ni indoevropljani ni praindoevropljani nisu isto što i indogermani niti postoji ijedan ozbiljan autor koji to tvrdi jer su praindoevropljani (kao vrlo izvesna činjenica) postojali pre nastanka savremenih grupa naroda uključujući i Germane. Tvrditi da je indoevropski koncept isto što i indogermanski jednako je tvrđenju da je teorija o evoluciji isto što i eugenika ili da je anatomija ruke isto što i hiromantija. A radi se o prostoj stvari da su u periodu razvoja ideje o indoevropljanima postojali autori romantičarskog opredeljenja koji su pronašli zgodnu okolnost da svoje ideje o veličini vlastitog naroda provuku kroz pseudonaučni mit o Arijevcima ne bi li svojim idejama dali na verodostojnosti. Taj trend vezivanja savremene nacije za praindoevropljane jeste bio raširen a dostigao je svoj vrhunac u ideologiji nacizma ali je od početka bio kritikovan i na kraju poražen ( izgnan iz nauke) . Prema tome priča o indogermanima jeste iskrivljeno shvatanje nauke ili njena zloupotreba u ideološke svrhe i ne može se poistovetiti sa naučnom tezom o praindoevropljanima za koju postoje ozbiljni naučni razlozi. No ostali su nekakvi repovi od te mitomanije a ni Srbi to nisu izbegli , preskočiću šarlatana Deretića već ću pomenuti ništa manje neozbiljnu osobu Olgu Luković-Pjanović koja umalo nije uspela čak i njega da prevaziđe u pronalaženju pradavnih Srba ;

Ono što je utešno jeste činjenica da su takvi zauvek izopšteni iz hrama nauke a za njima zalupljena teška vrata naučne misli pa se danas njihovi stavovi jedino mogu čuti u obskurnim televizijama i jednako bizarnim likovima po srpskim forumima.

Nisi u pravu.
Indogermani i indoevropljani su sinonimi http://de.wikipedia.org/wiki/Indogermanische_Sprachen

Gustafa Kosimu , nemački lingvista, koji je jedan od ingogermanske škole, koji Indoevropljane poistovećuje sa Germanima.
Njegov rad se zasniva na zloupotredi lingvistike i arheologije, i pokazuje da, kada se zna šta se želi dokazati, to se i može dokazati uz privid da je primenjena naučna metodologija.
http://www.cpn.rs/aktivnosti/cpn-tribina-o-genima/
http://scindeks.ceon.rs/article.asp...ort=8&stype=0&backurl=/issue.aspx?issue=10644
"Nemački narod i nemačka kultura, u svojoj snažnoj nadmo!nosti, nemaju potrebe
da, radi podrške daljem rasprostiranju ili osiguranja svog postojanja, posežu za titulom
posednika hiljadugodišnje praistorije, kao što su to učinile druge nacije siluju!i
istorijske činjenice. Nas Nemce, a sa nama i sve članove germanskih plemena može to
ispuniti ponosom i moramo se diviti snazi malog nordijskog pra-naroda (Urvolkes)
kada vidimo kako su njegovi sinovi u prastarom dobu i iskonu osvojili čitavu Skandinaviju
i Nemačku, a u srednjem veku proširili se po Evropi, u novijem vremenu po
dalekim delovima sveta" (Kossinna 1896, 14).
"Ako tražimo etnološke paralele imamo ih mnogo bolje i verodostojnije kod onih
naroda Evrope koji su u velikoj meri još uvek na praistorijskom stupnju, pogotovo
kod žitelja Istočne ili Južne Evrope" Kossinna 1911a, 129).
"Pri pogledu na ovu visokostojeću starogermansku (hochstehender altgermanischer)
kulturu mora nam postati jasno, da možemo ostati Nemci samo ako su naši
mačevi oštri i naša mladež uvek spremna za odbranu" (cit. po Grünert 2002, 256).

"(...) karakterišući Kosinu kao jedinstven simptom, kao sindrom, uticaj podjednako
nacionalo i etničkih opredeljnih arheologa u Nemačkoj tog vremena, nikad nije
ozbiljno preispitan" (Wiwjora 1996, 182).

PS
I sama ideja o poreklu Srba iz Lužice, proistekla je od ove ideje.
"Da stvar bude jasnija, isto to se događalo i u Poljskoj gde je Jozef Kostževski
(Józef Kostrzewski), koji je inače bio Kosinin učenik, koristio slične metode
sa manjim modifikacijama, ne bi li došao do predaka Slovena koje je nalazio u
bronzanom dobu tj. lužičkoj kulturi. Kostževski je poistove!ivao arheološku
kulturu i etnos, ali je u isto vreme smatrao da arheološke kulture mogu
pokazati razne stupnjeve u evoluciji etnosa (Raczkowski 1996, 204)."

 

[Pravi Vlah]

Hvala kolega, pretpostavljam da je i vama sve jasno samo treba imati malo kuraži i mentalne snage pa neznalici reći da je to što jeste

Nekim od ovih ljudi tesko je da prihvate pojam promene, odnosno evolucije. I da bi osecali samopostovanje prema sebi potrebno im je da poticu od bogova. A ako bogova nikad nije bilo (jer su nasi preci isto to sto smo i mi sami) onda bogove izmisljaju.

 

[Kyrios]

Dakle, ogovaranje kao naučni metod. Lepo.

Postavićemo nekoliko Marojevićevih radova po "lokalnim časopisima":...

Мислиш да можеш да ме импресионираш низом чланака дискутабилног квалитета? Не можеш! Уосталом, ако неко у комуникацији са својим студентима и колегама користи батинаше као своје главне аргументе, и суспендује колеге због другачијег мишљења, онда не могу да верујем ни да у научном раду уме да користи озбиљну аргументацију.