„Bečko-berlinska škola” vs novoromantičari

[Klaudije II Gotski]

Neverovatno je sebi dopostate.
Koga ste sve proglasili šarlatanima, nije ni čudo da i njega proglašavate šarlatanom.

Isto ste radili i kada sam citirao i našeg akademika Milana Budimira, pa ruskog Olega Trubačova.
Đorđa Jankovića ste proglasili ludakom...
Nije izaban, ali samim tim što je bio predožen, znači da je ispunio osnovne kriterijume.

Jeste li uopšte pročitali "Etrurci i Deroni"? Šta je primedba?

Recimo, Igor je rekao da sam neuk, lud, glup ili šta već kada sam rekao da Prostor gde žive Serapili treba dovesti u zonu uticaja Etruraca (zbog b/p promne),
Tada nisam ima argument da dokažem da nisam "neuk, lud, glup ili šta već".

Međutim u "Etrurci i Deroni" možete pronaći podatak da je u Bjelovaru pronađen novčić iz 2 veka pna, gde je ime lokalnog vladara napisano na gornjeetrurskom.
I? Ko je sad neuk, lud, glup ili šta već?

Šta reći o delu naše intelektualne elite koja radi po DB.
Nije tajana da DB ima gupe ia internet, javne grupe..
Očigledno da i ovde imamo likove koji nemaju druge profesije do da vise na ovom foumu i brane zadatu temu.
I Albanci su bili Iliri, dok našim naučnicima nije doata dozvola iz CK da odgovore ja jedan rad objavljen u Tirani.

Manji je problem, što ne čitate i što ne znate.

Sama činjenica da veujete u neku bajkovitu i tehnički nerealnu verziju našeg porekal govori o vašim intelektualnim limitima.
Limiti vas ograničavaju da shvatite da niste u pravu.

Limiti su fiksni i ne mogu se pomeriti, tu ne pomažni čitanje ni objašnjavanje!!!

Однео враг шалу...

 

[Bajo Pivljanin]

Neverovatno je sebi dopostate.
Koga ste sve proglasili šarlatanima, nije ni čudo da i njega proglašavate šarlatanom.

Isto ste radili i kada sam citirao i našeg akademika Milana Budimira, pa ruskog Olega Trubačova.
Đorđa Jankovića ste proglasili ludakom...
Nije izaban, ali samim tim što je bio predožen, znači da je ispunio osnovne kriterijume.

Ахиле, ти си техничар колико се сећам. Да неко почне да прича како је дрво суперпроводник а струја лечи сиду, зар га не би сматрао опиченим? Нажалост, историја није егзактна наука да се такве ствари могу побити једначином, па се фикс идеје провлаче годинама, па чак и столећима.

Ти као да не схваташ како се постављају наводи. Објасниш део текста који си поставио, одакле си преузео тај текст (дело и страна у најмањем случају) и образложиш шта у том тексту сматраш битним и зашто. А шта ти радиш? Поставиш насумични цитат, уз коментар од 3 речи и пашални закључак. Е па друже "не мож` то без кабла".

Šta reći o delu naše intelektualne elite koja radi po DB.
Nije tajana da DB ima gupe ia internet, javne grupe..
Očigledno da i ovde imamo likove koji nemaju druge profesije do da vise na ovom foumu i brane zadatu temu.
I Albanci su bili Iliri, dok našim naučnicima nije doata dozvola iz CK da odgovore ja jedan rad objavljen u Tirani.

Manji je problem, što ne čitate i što ne znate.

Sama činjenica da veujete u neku bajkovitu i tehnički nerealnu verziju našeg porekal govori o vašim intelektualnim limitima.
Limiti vas ograničavaju da shvatite da niste u pravu.

Limiti su fiksni i ne mogu se pomeriti, tu ne pomažni čitanje ni objašnjavanje!!![/SIZE]

Рекло би се да ти (и пре свега dvukeljic) ипак не читаш, него са летимичних погледа дајеш далекометне закључке. А када неко пита шта како, "на одмору сам, кад се вратим" или "немам времена од посла".

 

[Kyrios]

Kyriose, jasno je da on nije bio izabran. Međutim ne bih tako direktno posumnjao da je neistina informacija da je bio predložen. Štaviše, znajući položaj koji je uživao i ugled, a i pojedina dnevno-politička pitanja koje je tadašnja situacija nametala, ne bi me uopšte čudilo da je sazvao sjednicu na kojem je odlučeno da se kandiduje za dopisnog člana SANU 1999. godine.

Ја и даље не могу да схватим да га је неко озбиљно предложио за чланство у САНУ. На Српском цитатном индексу човек има 14 радова, од чега су само два у озбиљнијој публикацији (Гласник српског археолошког друштва), а све остало је у публикацијама Филозофског факултета у Приштини. У озбиљнијим индексним базама (Scopus, Web of Science) нема ни помена о њему. Има пар књига код неких локалних издавача, и то је све. Не могу да схватим да неко може толико да се спрда са САНУ и за члана предложи неког са тако танком библиографијом. Ахил нема појма шта је наука, шта је САНУ и шта је потребно за чланство у њој, али ја знам неке научне асове, са веома импресивном библиографијом, са двеста/триста чланака у врхунским светским научним часописима и већим бројем књига публикованих код врхунских светских издавача, чија кандидатура упркос томе није прошла.

- - - - - - - - - -

Однео враг шалу...

Лепо сам ја рекао да је човек за озбиљно посматрање!

 

[Игорь]

Neverovatno je sebi dopostate. Koga ste sve proglasili šarlatanima, nije ni čudo da i njega proglašavate šarlatanom.

Не знам каква је његова каријера, али његово опробавање у језикословљу је смешно јер очито не зна шта је корен а шта суфикс речи, а уз то још и измишља префиксе.

Recimo, Igor je rekao da sam neuk, lud, glup ili šta već kada sam rekao da Prostor gde žive Serapili treba dovesti u zonu uticaja Etruraca (zbog b/p promne),
Tada nisam ima argument da dokažem da nisam "neuk, lud, glup ili šta već".

Пре бих рекао да сам се смејао некаквоме твоме линквитичкоме бисеру; дедер постави везицу до објава о којима говориш.

Manji je problem, što ne čitate i što ne znate.

Читаш ли ти некада објаве људи којима си ово упутио?

Sama činjenica da veujete u neku bajkovitu i tehnički nerealnu verziju našeg porekal govori o vašim intelektualnim limitima.
Limiti vas ograničavaju da shvatite da niste u pravu.

Забаван си скроз.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ја и даље не могу да схватим да га је неко озбиљно предложио за чланство у САНУ. На Српском цитатном индексу човек има 14 радова, од чега су само два у озбиљнијој публикацији (Гласник српског археолошког друштва), а све остало је у публикацијама Филозофског факултета у Приштини. У озбиљнијим индексним базама (Scopus, Web of Science) нема ни помена о њему. Има пар књига код неких локалних издавача, и то је све. Не могу да схватим да неко може толико да се спрда са САНУ и за члана предложи неког са тако танком библиографијом. Ахил нема појма шта је наука, шта је САНУ и шта је потребно за чланство у њој, али ја знам неке научне асове, са веома импресивном библиографијом, са двеста/триста чланака у врхунским светским научним часописима и већим бројем књига публикованих код врхунских светских издавача, чија кандидатура упркос томе није прошла.

Evo ti sa zvaničnog sajta SANU, na izbornoj skupštini 2000. godine:

Одељење историјских наука за редовне чланове предлаже Николу Тасића, археологија, и Слободана Душанића, историја. За дописне чланове предлаже Милоша Благојевића, историја, Динка Давидова, историја уметности, и Михаила Војводића, историја. Одељење не даје подршку кандидатима предложеним ван Академије: Петру Волку, историја филма и позоришта, и Радмилу Петровићу, историја уметности.

Nema mjesta sumnji da je to taj isti prof. dr Petrović.

 

[Kyrios]

Evo ti sa zvaničnog sajta SANU, na izbornoj skupštini 2000. godine:

Nema mjesta sumnji da je to taj isti prof. dr Petrović.

Вероватно ниси добро разумео оно што сам написао у последњем посту. Нисам рекао да не верујем да је неко то урадио, рекао сам да не могу да схватим да постоји неко ко би дао такав идиотски предлог, ко би мислио да то има икакве шансе да прође. Ја знам неке академике САНУ који можда не заслужују тамо да буду, у смислу да има бољих од њих, који су пре њих требали да уђу у САНУ а нису. Међутим, и они иза себе имају неке значајне резултате, не своди им се читава библиографија на зборник радова неког приштинског факултета.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Вероватно ниси добро разумео оно што сам написао у последњем посту. Нисам рекао да не верујем да је неко то урадио, рекао сам да не могу да схватим да постоји неко ко би дао такав идиотски предлог, ко би мислио да то има икакве шансе да прође. Ја знам неке академике САНУ који можда не заслужују тамо да буду, у смислу да има бољих од њих, који су пре њих требали да уђу у САНУ а нису. Међутим, и они иза себе имају неке значајне резултате, не своди им се читава библиографија на зборник радова неког приштинског факултета.

A!

Pa, postoji mnogo načina da se izvrši nominacija, a on je tamo redovni profesor i šef na katedri, a jedno je vrijeme ako se ne varam bio i upravnik Odeljenja (možda čak tada). Ako ima podršku kolega koji u brojčanoj većini glasaju za njega, zašto bi bilo neobično ako on predloži kandidaturu za članstvo u SANU na dnevni red, i dobije podršku od tih istih ljudi? Osim toga to je predloženo negdje 1999. godine, ako se ne varam u vrijeme bombardovanja, sankcija i vanrednog stanja u Prištinskom univerzitetu, kada su važile i posebne okolnosti.

 

[С С Д]

Зна ли ико ишта о овом ? Евентуално, превод на српском, њемачком или енглеском? Имамо овде пар озбиљних историчара видим, па бих замолио за детаљније информације. Захваљујем.

http://digitale.bibliothek.uni-halle.de/vd17/content/pageview/300366

 

[Bajo Pivljanin]

Колико видим, ово је текст о Лужичким Србима (Сорбима). Помињу се Алба, Чешка и Лужица, као и набрајају Вендски (=западнословенски) народи - Сорби, Чеси, Бодрићи. Но латински не познајем, ово је само одокативно.

 

[С С Д]

Имам утисак, познавајући њемачки језик, да дијелови који су на њемачком, помињу и остале Србе. Мораћу платити професионални превод. Хвала Бајо.

 

[Сребрена]

Зна ли ико ишта о овом ? Евентуално, превод на српском, њемачком или енглеском? Имамо овде пар озбиљних историчара видим, па бих замолио за детаљније информације. Захваљујем.

http://digitale.bibliothek.uni-halle.de/vd17/content/pageview/300366

Mišna iznad reke Labe, na početku rečenice, jeste Majsen.
Mnogo podataka o Severnim Srbima (Vendima) sakupio je Ivo Vukčević, mislim da mu nije promakao ovaj citat , nađi knjigu "Slovenska Germanija", ima je na scribdu .

 

[Nora Barnacle]

Ne znam šta je, nisam istoričar, ali da prevedem mogu.
Evo suštine sklopljene od teksta i komentara ispod. Vrlo slobodno je prevedeno, a ako treba pojašenjena, javi.
Toponime transkribujem sa latinskog.

Srbi (koje istoričari, bez razlike, nazivaju Syrbi, Sorabi i Sorabi*) su jedno o ven(e)dskih plemena koje se nastanjivalo između reka Albe (to je Laba) i Sal(a)m (verujem da je to Majsen, ali nisam proveravala), gde ih sada ih nazivaju Mežanima (ovo bi moglo da ima veze sa Majnom, ali i sa ovom balkanskom Mezijom, ne znam), a upadaju na granicu Saksonaca i Turinga..

Ovde je sad jedan sumnjiv deo koji nije jasan jer nedostaje tekst (to misslim da i kaže), zato može da se prevede kao da su najratoborniji (može i najhrabriji i najdivljiji, biraj šta ti odgovara su među venedskim plemenima i posle je neko tu osramoćen, Mežani Bojemi ili ovi na A.

Sad ima još objšnjenja: da je Salam reka u Bojemskoj (trebalo bi da je to na teritoriji današnje Češke).
Ne znam šta je ovo Lusatia

Sve bi rešio nastavak strane u kome je komentar c).

 

[Pumpaj Dinstanović]

http://en.wikipedia.org/wiki/Lusatia

Lužice

 

[sokolska]

Sala je reka u Saksoniji. Dakle: Srbi su narod koji je ziveo izmedju Labe i Sale u Majsenskoj marki, prema nekima i u samoj Ceskoj, a ciji ostaci danas zive u Luzici.

 

[С С Д]

Нора, књига има 16 страница ја мислим. Спреман са ти се новчано одужити за превод. Ови дјелићи који су на њемачком ми нису потребни јер говорим њемачки. Мајсен је Мезија.

 

[sokolska]

Djelici na nemackom su citati iz dela drugih autora...

 

[С С Д]

Djelici na nemackom su citati iz dela drugih autora...

Да, провалио сам то. Цитати очигледно подупиру тезу књиге, што је свакако здравије него изолована анализа аутора.

- - - - - - - - - -

Хвала свима на помоћи, посебно Нори за надолазећи превод књиге. Овде по свему судећи мора бити ријеч о Србима у глобали, а не само лужичким.

 

[truthSeeker]

zanimljivo je to pominjanje Mežana...
Mezija je Podunavlje...današnja Srbija i severni deo Bugarske....

ako bi postojali dokazi koji upućuju na to da su Srbi Mežani, onda bi to bilo sasvim u skladu sa ruskom primarnom hronikom koja podunavske Slovene a među njima eksplicitno Srbe, Hrvate i Karantance smešta u vreme pre najezde Vlakha na obale Dunava (na teritoriji koju opisuje kao Mađarska i Bugarska 12'og veka tj u vreme kada je ovo usmeno predanje zapisano)

da li su Vlakhi rimljani ili Volcae ostaje nejasno...ako su Rimljani onda bi Srbi mogli biti poreklom Scordisci...ako su pak Volcae onda bi pra Srbi imali veze sa pred keltskim stanovništvom Mezije a Scordisci bi mogli biti keltizovani pra Srbi...

Vlakhi i Mežani

a Vlasi i Muži su zasebna tema..
http://forum.krstarica.com/showthread.php/700160-Ti-meni-Vlasi-ja-tebi-Mu%C5%BEi

Muži su kajkavci...
zanimljva paralela...

mogla bi da znači da su među Podunavskim Slovenima kajkavci bili dalje niz Dunav u Meziji pa su bili manje pod uticajem Vlakha (Rimljani ili Volcae?)
Carpi kao pra Hrvati?

 

[С С Д]

Ја сам увјерен да смо ми били у Мезији и Далмацији, а да су се неки доселили, а неки одселили са Балкана. Прије што почнем шамарати, морам процесуирати све доступне податке. Углавном, да смо дошли на Балкан у 7. вијеку, са женама, старцима и бебама, онако накрке носећи једни друге, у то не вјерујем од основне школе.

 

[sokolska]

Ја сам увјерен да смо ми били у Мезији и Далмацији, а да су се неки доселили, а неки одселили са Балкана. Прије што почнем шамарати, морам процесуирати све доступне податке. Углавном, да смо дошли на Балкан у 7. вијеку, са женама, старцима и бебама, онако накрке носећи једни друге, у то не вјерујем од основне школе.

Odakle ti ideja da bi neki nemacki autor iz 17-18. veka mogao da ima takve informacije ? U tekstu se ne pominje nikakva Mezija vec Majsenska marka, Misnia na latinskom. Samo se na jednom mestu u fusnoti kaze da je narod Srba koji se nalazi izmedju Labe i Sale , a koji se sad nazivaju Mezi. A to je citat iz dela objavljenog 1615. godine, sto znaci da su tad luzicke Srbe zvali Majsenci...

 

[Pumpaj Dinstanović]

Нора, књига има 16 страница ја мислим. Спреман са ти се новчано одужити за превод. Ови дјелићи који су на њемачком ми нису потребни јер говорим њемачки. Мајсен је Мезија.

Ma nije Mezija već

 

[С С Д]

Odakle ti ideja da bi neki nemacki autor iz 17-18. veka mogao da ima takve informacije ? U tekstu se ne pominje nikakva Mezija vec Majsenska marka, Misnia na latinskom. Samo se na jednom mestu u fusnoti kaze da je narod Srba koji se nalazi izmedju Labe i Sale , a koji se sad nazivaju Mezi. A to je citat iz dela objavljenog 1615. godine, sto znaci da su tad luzicke Srbe zvali Majsenci...

Хвала на појашњењу Славене.

Идеја ми је полазна тачка досада познате историје. Не ложим се на Деретића и Србе као најстарији народ, далеко било. Историја коју ми знамо има превише рупетина. Одлучио сам да покушам повезати Србе код Кимерана, са данашњим Србима. Уствари, да сазнам гдје су Срби прије 7,8,9 вијека у историјским изворима. Ствари се једноставно не уклапају. Нешто фали. Тако кад наиђем на мени непознате књиге, сличне овој, желим да дознам све до задњег детаља.

 

[С С Д]

Кимеран је негдје око Мезије на Црном мору, не? Лужички Срби су одатле Богу иза ногу. Гдје су данашњи Срби између та два племена, шта, ко и кад? У томе је суштина.

 

[Nora Barnacle]

Deo nunc Moesi nominantur je, pretpostavljam mesto oko koga se sporite.
U ovo malo teksta koje sam ovlaš pogledala, ne vidim nigde tu marku (ali to ne znači da se iz teksta ne čita, ponavljam, nisam istoričar, samim tim ni kadra da argumentujem ovaj ili onaj stav).

Ja bih razumel da se oni sada nazivaju Mežanima, tada, kad autor piše tekst, što mi se čini logičnim.

Kod Tacita, Moesi su stanovnici pokrajne Moesia, na teritoriji današnje Bugarske i Srbije.
Osim tako, Tacit i Svetonije ih nazivaju i Mysi, a izvode prisvojni pridev Moesiacus. Ovo sve prema Mirku Divkoviću, leksikografu, kome verujem više nego wikipediji, bez obzira što potvrđuje priču.

Majsen nije pomenut kao Mezija, već neko ranije stanište tih Srba.

Ako neko može da pomogne oko toponima i tih stručnih geo političkih naziva, prevod bi mi, izvesno, bio bliži tačnom.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Кимеран је негдје око Мезије на Црном мору, не? Лужички Срби су одатле Богу иза ногу. Гдје су данашњи Срби између та два племена, шта, ко и кад? У томе је суштина.

Šta ćeš kad nemamo izvore. Prve podatke o Srbma imamo kod Fredegara u prvoj polovini VII stoljeća, ako ne računamo jedino Srbe Plinija Starijeg i Klaudija Ptolemeja iz I i II stoljeća. Odnosno, tragajući za Srbima prije čuvenog stoljeća sedmog, imaš samo ta dva pomenuta izvora; sa toliko velikim hronološkim i geografskim jazom da ih ni u kojem smislu nije lako povezati sa ovim slovenskim Srbima.

Ranija nauka je bila slobodnija i sklonija mašti; Živković tako, iako je bio sklon iranskoj teoriji o porijeklu Srba, nije nikada bio po tome vrlo indikativan, odnosno ništa više od u najbolju ruku (kada je u pitanju objavljivanje naučne literature a ne nešto kolokvijalnije) od nekoliko rečenica (prvenstveno u fusnotama) sa razmišljanima. Županičeva rekonstrukcija bi, valjda, (u vrijeme to kada se manje kritički gledalo) starosrpskoga putešestvija, trebalo da izgleda ovako: