"Bečko-berlinska škola" vs novoromantičari II

[NickFreakyrgios]

Наука, ова два помена у Италији су Нормани.
Овај један око Драча су Албанци код истог писца.
Нешто баш нисам сигуран.

Шта сам написао овде? Ништа не читаш!

 

[Pumpaj Dinstanović]

Е Џими да се ниси дрогир'о данас би у мом бенду свир'о....

Шта сам написао овде? Ништа не читаш!

Osim što ne slušaš Kovića i ne čitaš šta pišu drugi forumaši ili Komatina, izgleda da ne čitaš ni samog sebe.

Написао сам ти да Михало Аталијат помиње 1040-1050 Албане у јужној Италију

Ако си схватио добро преласком Манијакоса из Италије у Драч се помињу поново Албанои 1170.

Albanoi око 1042–1043 (поход Георгија Манијака)

Arbanitai 1078–1079 (област Драча)

 

[NickFreakyrgios]

Osim što ne slušaš Kovića i ne čitaš šta pišu drugi forumaši ili Komatina, izgleda da ne čitaš ni samog sebe.

Серби , Серви ,Сервои, Сербу, Сирби ,Сирнои, Србљи, Сербли Све различити народи.

Који си билде сачекао сам да то напишеш, Како је уживао мислећи да си аналитички ум који је једини то провалио!
Улепшао си ми дан!
Стварно си шампион за глупост,
Sтar Dog Chapion!

Арбанити и Арванити Ане Комнине нису исти народ?
Арваните ду довели Нормани у Драч а Арбанити су били у Драчу!

Од Арбаноа 1040 до 1078/9
Арбанитаи је прошло 40 година наравно да је идентитет промењен помешали су се бар са Словенима, Бугарима, Мардаитима тако да аргумент Сербу Серви/Сербои/ Сервои нису исти народ!
Какве везе имају Серби са Сервима рецимо?!
Или Србљи то је тек трећи народ!

Боље би било да тог помена Албанаца код Драча уопште нема онда би тумачили као Нормане иако сумњиво да Нормани са Манијакосом стижу до Костура и Преспе будућих станишта Арбамаса.( Манијакос доноси Комани-Кроју до Струге и Охрида!)
Дакле јако сумњиво као што сам рекао боље да 3 помена нијe било.

Иначе Стефан Војислав се уклапа у тај поход на Цариград евентуално Михајло.
Последњи помен је након крунисања Звонимира и Михајла.
Ти Арбанои и Арванити би могли бити лако Скиличини Трибали из Албе Лонге.

 

[NickFreakyrgios]

Taман та екипа из Италије је формирала арбанашки етнос око 1042/43. ратничка екипа која је марширала на Цариград до Охрида негде. Која се удружила са сражарима око Крује и ту почиње њихова експанзија етнонима, имају типичне мафијашке особине, рекетирају људе да им гаје лозу нуде заштиту становницима за паре.
Ту је њихова територија драстично промењена од тачкице око Крује сада до Драча и северне Македоније и наравно појављују се у изворима као неки регионални фактор без архоната, типични плаћеници и најамници.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Серби , Серви ,Сервои, Сербу, Сирби ,Сирнои, Србљи, Сербли Све различити народи.

Који си билде сачекао сам да то напишеш, Како је уживао мислећи да си аналитички ум који је једини то провалио!
Улепшао си ми дан!
Стварно си шампион за глупост,
Sтar Dog Chapion!

Арбанити и Арванити Ане Комнине нису исти народ?
Арваните ду довели Нормани у Драч а Арбанити су били у Драчу!

Од Арбаноа 1040 до 1078/9
Арбанитаи је прошло 40 година наравно да је идентитет промењен помешали су се бар са Словенима, Бугарима, Мардаитима тако да аргумент Сербу Серви/Сербои/ Сервои нису исти народ!
Какве везе имају Серби са Сервима рецимо?!
Или Србљи то је тек трећи народ!

Боље би било да тог помена Албанаца код Драча уопште нема онда би тумачили као Нормане иако сумњиво да Нормани са Манијакосом стижу до Костура и Преспе будућих станишта Арбамаса.( Манијакос доноси Комани-Кроју до Струге и Охрида!)
Дакле јако сумњиво као што сам рекао боље да 3 помена нијe било.

Иначе Стефан Војислав се уклапа у тај поход на Цариград евентуално Михајло.
Последњи помен је након крунисања Звонимира и Михајла.
Ти Арбанои и Арванити би могли бити лако Скиличини Трибали из Албе Лонге.

Zašto nisi pročitao barem ono što je Komatina napisao?

 

[NickFreakyrgios]

Зашто се Аталијат не користи унаксно са Скилицом, Кекавменом, Деволским, Кедрином.

Па просто нема Трибала има Арбанаса у компарацјији извора врло логично и уочљиво о чему се ради.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Зашто се Аталијат не користи унаксно са Скилицом, Кекавменом, Деволским, Кедрином.

Niko nije rekao da se to ne radi.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Зато твој домет остаје крстарица и треће око.
Дипломирани параисторичар.

Evo, još jednom, šta je predmet rasprave:

Не спомиње Коматина никакве Палеобалканце и нико нормалан сем тебе овде на форуму и самих Албанаца.

Niko sem ovde mene forumu i Albanaca. To je tvoja tvrdnja.

Sad, hajde da pričamo o Atalijatu, Skilici i čemu sve ne, da bi se opet nit izgubila i zatrpala?

Možda dođemo i do tog famoznog pitanja Kurte što pominješ stalno iz nekog nejasnog razloga.

 

[Zvonimir Božić]

Otkud ti to da je pisao to 10 godina?

Nije pisao 10 godina, nego je napisao rad nakon 10 godina nakon što sam ja javno o tome govorio (a to mi nije struka). Nakon što je o tome pisao i javno govorio Nikola Jakšić. On je morao i prije mene i prije Jakišića o tome napisati rad jer je plaćen od srpske država, novcem srpskih građana.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Nije pisao 10 godina, nego je napisao rad nakon 10 godina nakon što sam ja javno o tome govorio (a to mi nije struka). Nakon što je o tome pisao i javno govorio Nikola Jakšić. On je morao i prije mene i prije Jakišića o tome napisati rad jer je plaćen od srpske država, novcem srpskih građana.

Pa dobro, mogao je neko drugi i 30 godina kasnije; je li menja šta?

Iskreno te priče zašto je ova rasprava izašla u novembru 2024. umesto u julu 2023. god. i slično su toliko izlišne da ne vidim o čemu tu uopšte ima i da se priča.

 

[Zvonimir Božić]

U principu, nema većeg oblika mržnje prema sopstvenom narodu, nema veće srbofobije ili autošovinizma, od novoromantičarskih tlapnji. To je najveća moguća forma raspirivanja negativnih sentimenata prema svom narodu i najveća moguća mržnja prema svojoj zemlji.

Ovo je teška patetika i lupetanje. Novoromatičari su ljudi koji, onako kako mogu, pokušavaju svoj narod pokazati u što bolje svijetlu. To nije nikakva mržnja ni autošovinizam. To je kao kad dijete kaže da je njegova majka najljepša ili otac najjači na svijetu.

Autošovinizam je ono što rade mnogi srpski profesori s društvenih fakulteta, kad optužuju Miloševića kao gotovo jedinog krivca za raspad Jugoslavije ili kad kažu da Jasenovac mit.

Ako pričate tako Porfirogenit falsifikat jezuita, Albanci došli sa Kavkaza preko Sicilije u XI veku, Srebrna Biblija falsifikat jer su Goti Srbi, stari Grci Srbi, Tribali Srbi, car Justinijan Srbin....ne postoji niti jedan jedini način kako biste mogli da mrzite sopstvenu istoriju i same sebe. To je jednako kao da se tvrdi da su Srbi neki odvratni štakori, nekakva gamad koju bi trebalo istrebiti, jer su samo štetočine na Balkanu, pa da napišete kako ste sa uživanjem i odobravanjem čitali o klanjima dece u Jadovnu. Ili da smatrate da Republiku Srpsku treba ukinuti, žene i decu malo silovati, pa prodati u roblje, a onda etnički očistiti, pa malo da Kinezi bombarduju Niš, Rusi Beograd, Englezi Novi Sad, malo da se pobiju Srbi u Bačkoj, pa da može da se preda Mađarima, itd. Odnosno, sve do potpunog istrebljenja srpskog naroda, zato što je jedini cilj takvih (nazovi-autohtonističkih, iako to nema veze nikakve sa autohtonizmom) priča upravo to, se prikaže kako Srbi nisu normalni. Kako su nekakvi trogloditi; nekakav primitivni, potpuno poremećeni narod.

Djelo DAI je sporno, nije nužni cijelo falsifikat, ali moguće je da u Spisu o narodima ima redakcija i redigiranja.

Goti nisu Srbi, ali je vrlo moguće da je među Gotima bilo i slavenskih plemena i pojedinaca.

Da je Car Justinijan našeg porijekla pisali su mnogi dok srpski novoromantizam nije postojao (ne ulazim da li je ili nije imao slavensko porijeklo).

Brojni autori su Srbe nazivali Tribali, a razumno je pretpostaviti da današnji Srbi baštine nešto gena, običaja i tradicija Tribala. Romanizirani Tribali su bez sumnje sudjelovali u etnogenezi srednjovjekovnih Srba.

Zašto bi Srbe trebalo istrijebiti, sve i da su kao Deretić? Pa hrvatska povijest je puna "deretića" i "deretićevštine", pa nitko ne misli da Hrvate treba istrijebiti. Svaki narod ima pravo o sebi misliti šta god hoće. Ako Hrvati kažu da je Vuk Mandušić Hrvat, onda je to za njih "istina". Ili ako djecu uče da su Srbi vladali Titovom Jugoslavijom. Jedino im se može desiti da ih dijete pita: "A jel Tito bio Srbi? Jesu Kardelj i Krajačić i Dolanc bili Srbini?"

Jerbo, kada ubacite takve ludosti i takvu muvu, onda bilo kakva kritika na račun svih drugih ekstremizama gub svoj legitimitet. I najveći hrvatski srbomrsci, sa druge strane, ispadaju normalni i ispada da sve što govore o Srbima je, zapravo, u potpunosti istina. Svaka hrvatska, bošnjačka ili crnogorska najžešća srbofobija, dobija pročišćenje, jer sve izgleda blaže i normalnije u poređenju sa srpskim novoromantičarima, koji granice pomeraju tamo gde niko normalan ne misli ni da mogu biti pomerane. I tako je bilo i u istoriji, za stare romantičare. Pisanja i tumačenja Miloša S. Milojevića ili Sime Lukin Lazića su korišćena od strane neprijatelja Srba, da se pokaže i dokaže, koliko su Srbi bolestan i poremećen narod. Austrougarska ratna propaganda to je posebno radila sa Simom Lazićem; najomiljeniji su joj podaci bili da se navode brojevi tiraža štampe ili prodaje Siminih knjiga. Slično su to radile i ustaše u vreme Drugog svetskog rata, a isto je rađeno i u vreme ovog zadnjeg rata, 1990-ih godina, da se strana u ratu ohrabri da se bori protiv onoga što se tim stvarima dokazuje kao nešto bolesno i inheretno zlokobno. I to je jedina posledica i danas. Tu ne postoje ni u promilima nikakvi tragovi ikakvog rodoljublja, bilo kakve ljubavi prema ičem srpskom. Naprotiv, to je čisti prezir, bez obzira da li su ljudi koji to pričaju svesno zlonamerni, ili pak zavedeni, pa ne znaju ni sami koliku štetu nanose sami. Neki Srbin da misli sve moguće najgore o Srbima u svakom smislu, ni u promilima se ne može približiti srbomržnji novoromantičara, koji svim srpskim neprijateljima daju time sve za pravo i onoj drugoj formi autošovinizma (drugosrbijanske prirode, kako se često kaže) takođe daju šlagvort i kažu im da su u celosti u pravu u vezi toga što traže takav vid otklona. Da potpuno iskreno i otvoreno mrzite sopstveni narod, to se ni do nogu ne može približiti (nije takav greh, tako nešto zastrašujuće) kao lažna ljubav prema njemu, kao tzv. „autohtonizam“ kako se voli predstavljati. U poređenju sa njima, Dubravka Stojanović ili Latinka Perović ispadaju srpski nacionalisti. To je, kao što sam napisao, najveći zamislivi oblik pljuvanja, ponižavanja ili mržnje prema sopstvenoj nacionalnoj istoriji.

U vrijeme interneta nije moguće spriječiti da se ljudi poput Jovanke Jolić ili Slaviše Miljkovića snimaju da od njih Hrvati prave sprdnju. Mnogi ljudi u Srbiji osjećaju da su predstavnici službene srpske historigrafije štetočine za nacionalne interese ili u najboljem slučaju neradnici. Onda običan čovjek krene na svoju ruku tumačiti povijest i dobijemo moderni autohtonizam.

Neko je čak ovde pominjao više puta nekakvo „dodvoravanje“. Nikakvo „dodvoravanje“ nije potrebno, jer srpski autohtonisti se upravo dodvoravaju svim srpskim neprijateljima, jer rade sve što oni žele. Ispunjavaju snove svakog hrvatskog ili albanskog ekstremnog nacionaliste ili srbofoba, jer to je ono što oni upravo i žele, kako bi ispalo da su u pravu i kako bi najlakše mogli Srbe kao narod kolektivno satanizovati, jer bi dobili empirijski dokaz za svaku moguću predrasudu, za svaki negativni stereotip o Srbima. Kad se ne bi radilo o ovako dosta glasnoj manjini, već kad bi npr. pola Srbije tako razmišljalo, niko ne bi bio srećniji od neoustaša. Naprotiv, zamislite da vam se sve raspada, da se borite za starateljstvo nad i sopstvenom decom, ali vi odbijate da odete kod psihijatra i idete na lekove da biste mogli na sudu da se izborite za starateljstvo i dokažete da želite da mentalno ozdravite, zato što „nećete da se dodvoravate“ komšiji koji vam je oteo bivšu suprugu, a sada će i oteti decu, samo zbog toga što vam je radije da živite u nekom svom zamišljenom svetu, nego da se popije odgovarajući lek.

Začuđujuće je da deluje kao da ima ljudi kojima je nešto tako prosto i univerzalno teško da shvate. A sve su to prilično jednostavne i jasne stvari, koje ne ostavljaju previše prostora za nekakve dileme. Naravno, dolaze u budućnosti i nešto drugačija vremena, kada će se moći i ozbiljnije proučavati (a već postoje i neki naučni radovi u nastajanju, mada je problem pristupačnost određenih arhiva, još uvek) i tada će se fenomen pojave novoromantičara, Olge Luković Pjanović, Jovana I. Deretića i ostalih, nešto ozbiljnije proučavati i detaljnije rasvetliti. Mislim, pre svega, na pitanje angažovanosti određenih službi, za šta postoje već neke indicije na osnovu kojih bismo mogli pretpostaviti da to jeste imalo izvesnog udela. Mnogo tu ima vrlo interesantnih i nerazjašnjenih stvari; Srba Živanović tu posebno deluje kao neko ko je samo kao maltene neki spavač odjednom na pritiskom nečijeg dugmeta aktiviran u jednom momentu.

Simptomatično je i ukazuje u kakvom je stanju današnje društvo, ne samo u Srbiji, nego generalno, što su ti alternativci sve luđi. Više nije dovoljno što je Europa po njima nastala "raspadom velike Srbije", sad Srbe nalaze i na Marsu, Jupiteru... što nenormalnije, to bolje.

Ti ljudi najčešće nisu svjesni da su upravo oni najveća antireklama za ideju srpske autohtonosti na Balkanu.

Ne želim braniti te alternativne povjesničare, tzv. autohtoniste, ali ipak ću reći, da, ma koliko često njihove tvrdnje bile fantastične i ma koliko ne poštovali znanstvenu metodologiju, možda su to jedini ljudi koji nešto istražuju. S druge strane, profesionalni povjesničari (mislim ovdje na tzv. medialiste, odnosno stručnjake za srednji vijek, pa i antiku), sjede u udobnim foteljama i ne rade ništa.

Sama činjenica da autohtonisti ne poznaju dovoljno znanstvenu metodologiju ne znači da su u krivu. Povijest znanosti je prepuna primjera kad su znanstvenici drogirani, u snu, krivotvorenjem i na druge načine postavljali hipoteze koje su se pokazale validne.

S druge strane, to što su mainstream povjesničari polagali metodologiju znanstveno-istraživačkog rada na prvoj godini ne znači da su je savladali, da je se sjećaju ako su je i savladali, i da je koriste. Na kraju, da imaju neke jače argumente protiv autohtonista, ne bi u svojim knjigama i tekstovima pravili klasične logičke pogreške, najčešće "ad hominem" (bavljenje sugovornikom, a ne njegovim dokazima) i "strawmana" (izmišljanje argumenata protivnika da ih je lakše napasti, to je ono kad meni Hrvat sa srpskim prezimenom i djedom Jovanom kaže da ja tvrdim da su svi na svijetu Srbi, ne, tvrdim da je mu je djed bio Srbin).

Dobar dio onoga što su Radić i ekipa pisali protiv autohtonizma su obična podmetanja i tračevi. I dok još mogu shvatiti greške autohtonista, jer većina njih nisu povjesničari, mnogi čak nisu ni završili društvene fakultete, daleko mi je teže shvatiti pripadnike službene historiografije. Kako objasniti da ljudi koji su plaćeni državnim novcem, koji sjede u institucijama i dan danas, u 21. stoljeću ne koriste multidisciplinarni pristup, nego se bave samo povijesnim izvorima, odnosno zapisima i tek ponekad konzultiraju arheologiju, i eventualno, ako ikad, lingvistiku?! Genetika, paleobatoanika, geografija, psihologija, antropologija, itd. su za njih potpuno nepoznata područja, pa im je stoga i slika povijesti jadna.

Mnogo tu ima vrlo interesantnih i nerazjašnjenih stvari; Srba Živanović tu posebno deluje kao neko ko je samo kao maltene neki spavač odjednom na pritiskom nečijeg dugmeta aktiviran u jednom momentu.

Sad počinješ zvučati paranoično kao Jovanka Jolić.

 

[Zvonimir Božić]

Pa dobro, mogao je neko drugi i 30 godina kasnije; je li menja šta?

Iskreno te priče zašto je ova rasprava izašla u novembru 2024. umesto u julu 2023. god. i slično su toliko izlišne da ne vidim o čemu tu uopšte ima i da se priča.

Dobro je što je napravio taj rad, loše je što kasni 10 godina. Falsifikati hrvatske historiografije su vrlo plodno područje za srpske povjesničare, samo kad bi se htjeli s time baviti. Ti falsifikati su često na štetu Srba.

 

[Kole11]

samo kad bi se htjeli s time baviti.

smeli

 

[Pumpaj Dinstanović]

Dobro je što je napravio taj rad, loše je što kasni 10 godina. Falsifikati hrvatske historiografije su vrlo plodno područje za srpske povjesničare, samo kad bi se htjeli s time baviti. Ti falsifikati su često na štetu Srba.

S obzirom da je krstionica stigla u Jugoslaviju još za vreme Drugog svetskog rata, pa da time kasni i više od 50 godina. Ili, možda, pak i duže, zato što je sam predmet bio i ranije poznat.

Meni takve priče deluju potpuno bespredmetno, jer nemaju nikakav cilj uopšte. Tako je kad sam ovde postavio naučnu raspravu koja dokazuje da za određene krugove Romeja jeste bio poznat pojam Vizantije, i to ne kao naziv za (samo) carsku prestonicu i on me sad pita zašto je taj rad izašao 2020-neke godine, pa sad da polemišemo zašto je izašao tada, a ne 1993. ili 1928. I sad, hajde da pričamo o tome je li nešto trebalo biti pre podne ili možda predveče, samo da ne bismo pričali o onome što tamo piše tj. o sadržaju. Nikada takve diskusije ne vode ničemu. Još čak jedna od stvari koje ispadaju jeste da je problem što je nešto izašlo, dakle, zapravo ispada da nije trebalo nikada, jer se onda ne bi pričalo o tome zašto je baš sad izašlo.

U principu, zo može biti tema ako znamo da je neki rukopis bio dugo na čekanju, pa postoje i neke okolnosti, možda, zbog kojih niie bio štampan, itd. Ali ovako, to su zaista smešne priče, jer se bulvalno isto može reći za manje-više svaki članak, jer bi svi voleli da su nešto čuli ranije, makar i to ne bilo dobro artikulisano i ispitano (a što je, svakako, jako loša ideja; naprotiv, u mnogim istrčavanjima je problem).

P. S. A s obzirom da krstionica Višeslava nema zapravo gotovo nikakve veze sa ovom temom, ne zmam zašto smo se toliko zadržali ja njoj.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Нешто ниси доказао са Србољубову жену да је дала неку књигу у библиотеку?
Да ли то има везе са радом и делом физичког антрополога?

Jedan od najčešćih podataka koje Živanović citira u javnosti kao dokaz da srpska nauka slabo išta valja jer nije u toku sa najnovijim stanovištima i da srpski istoričari slabo čitaju, jeste tvrdnja o nekakvoj knjizi koju je, navodno, izdala nekakva Nemačka Akademija Nauka. Jedan primerak te misteriozne knjige, kojom Nemci zvanično odustaju od tvrdnji da su se Sloveni doselili na Balkansko poluostrvo, navodno, poklonila je Narodnoj biblioteci Srbije njegova supruga Sofija Davidović Živanović.

Ja ne znam kako ti samom sebi objašnjavaš da vidiš neki problem u tome da se sazna koja je to knjiga, a potpuno si nem na Živanivićeve optužbe da praktično cela Srbija ne čita knjige i živi u mraku, jer ignoriše „knjiga Nemačke Akademije Nauka“. Ti ovde pokušavaš meni nešto da prebaciš, a samom Živanoviću za tu prilično smelu i naširoku optužbu, do sada još uvek ništa nisi rekao.

Ja sam hteo da vidim koja je to knjiga; da saznam o čemu se radi, pročitam je, eventualno nabavim primerak za sebe, skeniram da mogu da pošaljem nekome. Naravno, stav nemačke nauke je itekako poznat; postavljali smo ovde dosta puta neke primere. Ni ne postoji nikakva jedinstvena „Nemačka akademija nauka“, tako dana naravno da to što Živanović priča uopšte ne postoji. Ja sam hteo da vidim šta je, možda, tu nešto zaista tačno bilo, pa onda možda loše upamćeno ili gluvim telefonima malo modifikovano. Hteo sam da saznam šta ima i nisam ništa useo da pronađem.

Šta tu postoji sporno, ja ne znam i ne znam zašto ti misliš da iko razume kada to pominješ. Ti si ovo već nebrojeno puta pominjao, ali nikada ne želiš da obrazložiš. Svaki put samo izostane odgovor sa tvoje strane i onda par meseci ili godinu dana kasnije opet ponavljaš istu priču o knjizi Nemačke Akademije Nauka i to što sam ja pokušavao da saznam o čemu se radi. Ti možeš još 10 narednih godina to ponavljati još najmanje 50 puta i ni jedan jedini put neće bez ikakvog obrazloženja biti išta smislenije, niti možeš od mene ikakav drugačiji odgovor očekivati, sem da ponovim još 50 puta ovu istu stvar koju sam sad napisao i koju sam ti ranije pominjao.

Nije jasno gde ti vidiš problem, a još manje zašto odbijaš da kažeš u čemu je problem ili zašto ti ovo vidiš kao nešto iole nečasno prema Srbi Živanoviću. Je lu nečasno to što Živanović tako napada ljude što ne čitaju tu knjigu? Ja se, izgleda, jedini u Srbiji zainteresovao za tu Živanovićevu famoznu „veliku knjigu Nemačke Akademije Nauka“, a ti čak pokušavaš da od mene napraviš nekakvog negativca zbog toga što sam uradio nešto najnormalnije? Ako hoćeš da već jednom obrazložiš o čemu se radi, uradi to već jednom (dvocifren broj puta si bio upitan i svaki si put do sada izbegao). Ako ne, onda konačno prestani više sa tim.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Pošto smo sa Srboljubom Živanovićem, nadam se, ovog puta i definitivno završili, da se osvrnem i na ovo vezano za Olgu Luković Pjanović:

Да Олга Луковић Пјановић је лечена од шизофреније и сличне баљазгарије.

Ja ne znam o kojim se to baljezgarijama ovde radi, niti znam zbog čega je to bitno za temu, pa i čak kakve veze ima sa bilo čime.

Ovo je nešto što, otprilike, potežeš svakih nekoliko meseci ili u najmanju ruku barem svakih par godina. Nije jasno zašto se toliko insistira na temi dijagnoze Olge, zašto o tome iznova i iznova nešto treba da se kaže, niti šta uopšte želiš da se na temu njenog mentalnog zdravlja priča.

Ne znam dokle uopšte nameravaš da otvaraš nanovo pitanje njenog mentalnog zdravlja i šta očekuješ da ti iko kaže na tu temu. Možeš još 50 (ili i više) puta da otvoriš problem njene dijagnoze i neće ništa manje biti jasno šta očekuješ da se o tome prodiskutuje.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Djelo DAI je sporno, nije nužni cijelo falsifikat, ali moguće je da u Spisu o narodima ima redakcija i redigiranja.

Iznošenjem sopstvenih stavova ne možeš promeniti ništa. To bi bilo kao da neke stavove iznesem ja ili bilo koji drugi forumaš ovde; to su sve individualni stavovi i ne menjaju ono što sam iznad napisao .

Takođe se tačno zna o čemu govorim. Nikada, nikada niti jedan jedini srpski romantičar nije izneo tvrdnju da je DAI falsifikat. To nije radio niko; ni najslavniji među njima Miloš S. Milojević, to nije činio ni šaljivi Simo Lukin Lazić; niko. To nije radila ni Olga Luković Pjanović. Tako nešto ni na kraj pameti nije palo ni npr. Đorđu Jankoviću. Tvrdnja da je DAI nekakav jezuitski falsifikat nastao u XVII veku potiče isključivo od jedne jedine osobe. Od Jovana I. Deretića (1939-2021). Deretić je pomešao 2 osobe koje se samo sticajem okolnosti zovu isto, odnosno Jana je pomešao sa Johanom van Meursom.

Ta zabuna se toliko raširila posle Deretića na sve strane, da ljudi istu zabunu sistematski ponavljaju. I to je od izvesne mere razumljivo u doba pre interneta; informacije nisu bile dostupna na dohvat ruke 1990-ih godina, tako da ljude ne možeš kriviti što nisu bili u mogućnosti da provere podatke. Delimično ne možeš kriviti ni Deretića, on se nije razumeo u istoriju i takve se greške mogu dogoditi svakome. Prosto, video je čovek ime i prezime jedne istorijske ličnosti, ali ne i podatke o tome gde je umro i rodio se. Dešavaju se nekada takve stvari i najboljima.

Problem je u tome što već duže vreme živimo u digitalnom dobu i što su fakti sada dostupni svakome na dohvat ruke. Ne treba niko biti ni obučen, niko ne treba da bude stručan; ne treba da ima i neka velika znanja, ništa. Nije potrebno ni više od svega 2-3 minuta života da se izdvoji i da se proveri da je to što je Deretić napravio jedna greška tako što je pomešao 2 različite osobe istog imena.

Ne, svi ponavljaju do besomučnosti istu glupost „jezuita Meurs, jezuita Meurs, jezuiti objavili DAI“. Na tome se insistira i to se vrti u krug do besvesti, a da niko ne proveri da li je to tačno. Štaviše, ja sam ovde čak i otvorio temu o jednom od njih dvojice, o univerzitetskom profesoru iz Lajdena koji je DAI preveo i objavio: Zabranjeni protestantski klasičar iz Holandije Johan van Meurs (1579-1639) zvani "Batavac". Do kojih potpuno zastrašujućih razmera to ide, skoro kao da su ljudi hipnotisani da ponavljaju samo ono što je Deretić rekao, vidi se najbolje po tome što je jedan forumaš (učesnik te teme) uprkos tome što je van svake sumnje dokazano (i što sam, zapravo, pomogao Deretiću, jer sam dokazao da lik ne izmišlja napamet tj. ne laže, već je pomešao dve osobe) da se radi o 2 ličnosti, on je svejedno nastavio da pravi kao da se radi o jednoj te istoj ličnosti koja je samo, eto, bila duplirana i dva puta sahranjena u dve potpuno različite zemlje.

O tome se ovde radi, a ne o tome da li ima nekog redigovanja u DAI. Ako bi ti sad dokazao da ih je bilo, pokazao koje su, itd...ni na koji način ne bi demantovao ništa što smo pomenuli. Ako bi dokazao da je išta sporno u Porfirogenitovom Spisu o narodima, opet ne bi promenio ama baš ništa, jer bi se i dalje radilo o tome da su profesor iz Lajdena Johan van Meurs (1579-1639) i flamanski izdavač Jan van Meurs (1583-1652) dve potpuno različite ličnosti, podanici različitih država, drugačije veroispovesti (jedan autor koji se našao na Index librorum prohibitorum, a drugi jezuita), drugačijeg zanimanja (jedan univerzitetski profesor, a drugi štampar) i rodbinski nepovezani.

 

[Zvonimir Božić]

Iznošenjem sopstvenih stavova ne možeš promeniti ništa. To bi bilo kao da neke stavove iznesem ja ili bilo koji drugi forumaš ovde; to su sve individualni stavovi i ne menjaju ono što sam iznad napisao .

Ti si gore napisao sopstvene stavove. Ni na koji način nisi argumentirao da su srpski autohtonisti autošovinisti. Oni su budale. Autošovinsiti su mnogi srpski povjesničari.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ti si gore napisao sopstvene stavove. Ni na koji način nisi argumentirao da su srpski autohtonisti autošovinisti. Oni su budale. Autošovinsiti su mnogi srpski povjesničari.

Poenta objave je bila u tome da ako ti smatraš da je DAI bio negde redigovan, ne znači da u isto vreme smatraš da je jedna osoba umrla u Danskoj 1639. godine nastavila da živi i onda još jednom umrla i ukopana u Antverpenu 1639. godine, odnosno da to ne smatraju listom danas oni koji sebe nazivaju autohtonistima (brat bratu, maltene skoro svi).

Taj deo objave u kojoj si mi replicirao je onaj koji se tiče opisa koje su, okvirno, tačke prepoznavanja „deretićevske škole“ i po kojima se on razlikuje suštinski od svih srpskih romantičara, uključujući i sve srpske novoromantičare koji su bili aktivni pre njega. Ja sam izdvojio neke crtice, po kojima se prepoznaju kao celina. Tvrdnja da je DAI falsifikat koji su napravili jezuiti u XVII veku je osnovna polazišna i zajednička tačka. Onda tu je tvrdnja da je i Srebrna Biblija falsifikat koji nikakve veze nema sa Gotima, odnosno da su Goti nekakvi Srbi, tu je i priča o tome da su Albanci krenuli sa Kavkaza u neku epsku šetnju po pola Azije, preko Afrike sve do Sicilije i Apulije i onda se doselili na Balkan u XI veku i još celi niz drugih tvrdnji. Sve je to „deretićevština“ i kada neka osoba pominje celi skup tih stvari, to je zbog uticaja Deretića, posrednog ili neposrednog.

Ja da sam sklon alternativnim teorijama i da tražim odgovore na pitanja ili razmišljam uglavnom mahom naučnog mejnstrima, smatrao bih Deretića doslovno najvećim kasapinom „autohtonističke škole“ i lamentirao nad tim šta je on učinio (mislim da je Miodrag Milanović jedan od retkih koji su to uviđali i hteli da nešto urade povodom toga; možda ima još 2-3, ukupno). Jer nema osobe koja je više štete svima njima nanela od njega i koja je više usluge dala svim pripadnicima zvanične nauke, jer materijala sad ima i za podsmeh koliko hoćeš.

 

[Zvonimir Božić]

Ja da sam sklon alternativnim teorijama i da tražim odgovore na pitanja ili razmišljam uglavnom mahom naučnog mejnstrima, smatrao bih Deretića doslovno najvećim kasapinom „autohtonističke škole“ i lamentirao nad tim šta je on učinio (mislim da je Miodrag Milanović jedan od retkih koji su to uviđali i hteli da nešto urade povodom toga; možda ima još 2-3, ukupno). Jer nema osobe koja je više štete svima njima nanela od njega i koja je više usluge dala svim pripadnicima zvanične nauke, jer materijala sad ima i za podsmeh koliko hoćeš.

Jedini ozbiljan autohtonist je Ivan Mužić, s kojim po pitanju autohtonosti dijelim mnoge stavove i mišljenja. On je pokazao da se na znanstveno utemeljen način može dovesti u pitanju hipoteza o masovnoj zamjeni stanovništva na Balkanu u 7. stoljeću.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Jedini ozbiljan autohtonist je Ivan Mužić, s kojim po pitanju autohtonosti dijelim mnoge stavove i mišljenja. On je pokazao da se na znanstveno utemeljen način može dovesti u pitanju hipoteza o masovnoj zamjeni stanovništva na Balkanu u 7. stoljeću.

Masovna kolonizacija već odavno više nije naučni mejnstrim, generalno, a ne zbog Mužića. Nema nekih novijih autora koji zastupaju to stanovište, ili barem nema srpskih. Arheolog Marko Aleksić bi trebalo da je tu, ako se ne varam, među izuzecima. Ta priča o nekakvoj glomaznoj seobi ima neku tendenciju da se možda vrati u mejnstrim, pre svega na osnovu DNK istraživanja, koja insistiraju na tome da seoba nije bila totalna, ali jeste bila prilično glomazna. Međutim, to se još uvek ne odvija zbog skepsi i rezistentcije prema „haplogrupizmu“ kako ga je neko ovde na forumu svojevremeno nazvao, a tako će izvesno biti i još dosta vremena. Istorija kao naučna disciplina je po svojoj definiciji defektna u jednom smislu jer je previše konzervatvna tj. nije mnogo otvorena za nova otkrića, a još je i više od toga ako se radi o nekom novom pristupu ili disciplini, na to je tek odbojna i bukvalno po svojoj definiciji traži makar i dlaku u jajetu kada se radi o bilo čemu novom.

Ali, da, danas jedini ozbiljan autohtonista kod Hrvata i štaviše, uopšteno na području cele bivše Jugoslavije jeste Ivan Mužić. Niti jedan jedini od srpskih ne može čak ni da mu se približi, gotovo ni po čemu.

Nešto najbliže tome bio je Jakov Bačić. Jesi li kada čitao njega? Nije nešto poznato, ovako, niti uspešan, ali pokazivao je slične naznake. Čovek je čak bio stanovišta da su antički Tribali u najdirektnijem smislu preci Srba. Hrvat, naravno, opet.

 

[Kole11]

Nikada, nikada niti jedan jedini srpski romantičar nije izneo tvrdnju da je DAI falsifikat.

Iznosili su stav da je Porfirogenit lažov.
To je ekvivalent tvrdnji o falsifikatu, nije bio lažov već mu je spis pri prepisu dopisan.
Tako da opet muljaš

 

[Mrkalj]

„haplogrupizmu“ kako ga je neko ovde na forumu svojevremeno nazvao

Za malo. Haplogrupistika, a haplogrupizam je pomenut na Poreklu.

https://forum.krstarica.com/threads/geneticka-genealogija.420890/post-35448092

 

[Pumpaj Dinstanović]

Iznosili su stav da je Porfirogenit lažov.
To je ekvivalent tvrdnji o falsifikatu, nije bio lažov već mu je spis pri prepisu dopisan.
Tako da opet muljaš

Ne, nikako, definitivno. To apsolutno ni na koji način nije ekvivalent, zato što je to, zapravo, naučni mejnstrim i jedna od osobina kritičke istoriografije, a ne novoromantičarskih teorija zavere.

Nauka je odbacila Porfirogenitove vesti o seobama Srba i Hrvata (i to u celosti), još od razvoja kritičke istoriografije. Naravno, stavovi da li to Porfirogenit sam izmišlja, ili je neko njega pak slagao, ili je podatak gluvim telefonima bio bez ne zle namere modifikovan do one forme u kojoj ga je Porfirogenit napisao u X veku, zavisi od osobe do osobe i nebitno je (sem onim pojedincima koji su pokušavali da odgonetnu šta je tu istina), jer je opšti stav nauke od onog što je sredinom XIX stoleća uspostavio Ernst Dimler (a posle njega dalje razvili Vatroslav Jagić, Konstantin Jireček i mnogi drugi), taj da Porfirogenitove vesti o dolasku Hrvata i Srba ne vrede ni pišljiva boba i da istoričari praktično ne treba ni da obraćaju pažnju na njih. Kao što i uglavnom nisu. Taj stav je bio postao i oslonac tj. opšte mesto srpske istoriografije, njenog gledišta na problem porekla Srba (čast izuzecima). Pošto je napisan nekoliko vekova kasnije, zapravo se DAI uopšte nije čak ni ubrajao u izvore o doseljavanju Slovena na Balkansko poluostrvo.

Nema tu nikakve „ekvivalentnosti“ sa krajnje besmislenom pričom o „jezuitima prepravljačima u 17. veku“ ili tvojom nemogućnošću da razumeš nešto tako prosto kao što je to da jedna osoba rođena u 1583. i umrla 1653. godine u Antverpenu nije (j%@%*o) ista osoba kao i ona rođena u Hagu 1579. godine i umrla u Danskoj 1639. godine, odnosno da dve osobe nisu nužno jedna te ista samo zbog toga što se zovu isto (zamisli koliko je za zabiti glavu u zid da se uopšte o tako nečem jednostavnom mora voditi polemika ). Ne postoji ništa tu „ekvivalentno“, ni u tragovima.

To bi ti bilo isto kao da se pojavi neko ili npr. baš ti sad počneš da pričaš da je Mahatma Gandi zapravo pravi autor Mein Kampf-a i onda baneš ovako iz nebuha i kažeš eee, ali Hitler lagao o Jevrejima i Slovenima, a evo ovaj neko tvrdi da je Gandi falsifikovao Borbu. I stoga su to, eto, nekim čudom, to (da je Hitler u knjizi koju je pisao u zatvoru lagao, odnosno da je Gandi falsifikovao Hitlerovu knjigu) „ekvivalentne“ tvrdnje. Naravno da ne bi bile, kao što ne postoji ni ništa „ekvivalentno“ između tvrdnji da je Porfirogenit lažov ili Spis o narodima kasnije falsifikovan; to je čista besmislica što si sada napisao.​

 

[Kole11]

Ne, ne, nije taj car bio lažov, jezuiti su lažovi. Egzistencijalno ugroženi Luterovim pokretom krenuli su u priču potenciranja drevnosti katoličkih politikuma.
Dalmacija na prvom mestu. Nije samo Porf prepravljan u tom smislu, Toma takodje itd
To je ono što istraživači ne razumeju do kraja, nije svrha DAI bila migracija Slovena, to Vatikanu nije bio problem, već insistiranje na postojanju moćnog hrvatskog entiteta u Dalmaciji.
Migracija će tek kasnije postati tema ali za Austrijance, u sklopu oslobadjanja Balkana od Turaka i podele kolača.