"Bečko-berlinska škola" vs novoromantičari II

[Pumpaj Dinstanović]

"Има нешто јако чудно у нашој историји...Како ми то немамо везе са Винчанцима а сахрањујемо се у њиховим гробљима"

Друге полемике његове сличне ти је постављао @Mrkalj
да ствар буде још гора ти си то уредно лајковао!
Да је то неко други изјавио разлачио би га по форуму овде као пијавица.

Што показује двоструке аршине и лицемерје.

Joj, kako li izmišljaš, k'o maksim po diviziji samo da bi sam napravio negde nekakvu nedoslednost zbog toga što sam li se usudio da mnoge primetim u tvojim tumačenjima. Da bude stvar ovde još gora, ti čak ne postavljaš neku moju tvrdnju, već hipotetičku sliku koju ti pretpostavljaš; i, naravno, kao i uvek do sada, vođen pogrešnim premisama.

Ne baš grobljima, Ković kaže sahranjujemo se u istu zemlju, preciznije rečeno, ili još češće da sedimo pod istim nebom kao i pripadnici vinčanske kulture.
Ne znam šta je tu sporno ili zbog čega misliš da bih ikoga „razvlačio“ zbog toga što pominje prilično opšte stvari oko kojih bih se uglavnom mogao složiti sa njim.

Nema apsolutno ništa sporno u tome da su Srbi jedna mešavina Slovena doseljenih u vreme famozne velike Seobe naroda i autohtone populacije. I o tome sam puno puta pisao; štaviše, npr. kada si pokušavao nametnuti diskusiju bez postavljanja direktnih pitanja o Marku Aleksiću, primera radi, rekao sam baš nedavno i da se ne slažem sa njegovim viđenjem masovne, sistematske kolonizacije zapadnog Balkana od strane Srba i dr. Slovena (i to za razliku od tebe, koji namerno izbegavaš da išta o tome kažeš, kao što vrlo svesno izbegavaš i razna druga istorijska pitanja). Na kraju krajeva, i ova DNK straživanja bi trebalo da prikazuju dotično, više ili manje jasno.

Tvoj je problem, najkraće rečeno, što u svemu vidiš samo ono što želiš. Pa tako i u mojim objavama na forumu i isto tako i u Kovićevim rečima. Kako si ono opisao da je tvoja vizija istoričara, da treba da bude političar koji uzima samo ono što bi mu „odgovaralo“. Tako i pristupaš ovde, bilo sa mojim, bilo Kovićevim tvrdnjama. A suština na koju treba da obratiš pažnju jeste da Ković nije pomenuo nikakve Olge Luković Pjanoviće, nikakve Radivoje Pešiće, nikakve Svetislave Bilbije ili Jovane I. Deretića ili Žvandre Lili. Naprotiv, kada govori o ovim stvarima, on citira Trojana Stojanovića.

Za kraj bih ti podvukao još jednom reči Miloša Kovića o kojima ti još uvek nisi porazmislio i koje dosta odzvanjaju, ne samo tebi, nego i celoj ovoj temi ovde:

Nauka istorija nije patriotska licitacija. I nije dokazivanje ko je stariji, a ko mlađi. ​

 

[NickFreakyrgios]

Joj, kako li izmišljaš, k'o maksim po diviziji samo da bi sam napravio negde nekakvu nedoslednost zbog toga što sam li se usudio da mnoge primetim u tvojim tumačenjima. Da bude stvar ovde još gora, ti čak ne postavljaš neku moju tvrdnju, već hipotetičku sliku koju ti pretpostavljaš; i, naravno, kao i uvek do sada, vođen pogrešnim premisama.

Ne baš grobljima, Ković kaže sahranjujemo se u istu zemlju, preciznije rečeno, ili još češće da sedimo pod istim nebom kao i pripadnici vinčanske kulture.
Ne znam šta je tu sporno ili zbog čega misliš da bih ikoga „razvlačio“ zbog toga što pominje prilično opšte stvari oko kojih bih se uglavnom mogao složiti sa njim.

Nema apsolutno ništa sporno u tome da su Srbi jedna mešavina Slovena doseljenih u vreme famozne velike Seobe naroda i autohtone populacije. I o tome sam puno puta pisao; štaviše, npr. kada si pokušavao nametnuti diskusiju bez postavljanja direktnih pitanja o Marku Aleksiću, primera radi, rekao sam baš nedavno i da se ne slažem sa njegovim viđenjem masovne, sistematske kolonizacije zapadnog Balkana od strane Srba i dr. Slovena (i to za razliku od tebe, koji namerno izbegavaš da išta o tome kažeš, kao što vrlo svesno izbegavaš i razna druga istorijska pitanja). Na kraju krajeva, i ova DNK straživanja bi trebalo da prikazuju dotično, više ili manje jasno.

Tvoj je problem, najkraće rečeno, što u svemu vidiš samo ono što želiš. Pa tako i u mojim objavama na forumu i isto tako i u Kovićevim rečima. Kako si ono opisao da je tvoja vizija istoričara, da treba da bude političar koji uzima samo ono što bi mu „odgovaralo“. Tako i pristupaš ovde, bilo sa mojim, bilo Kovićevim tvrdnjama. A suština na koju treba da obratiš pažnju jeste da Ković nije pomenuo nikakve Olge Luković Pjanoviće, nikakve Radivoje Pešiće, nikakve Svetislave Bilbije ili Jovane I. Deretića ili Žvandre Lili. Naprotiv, kada govori o ovim stvarima, on citira Trojana Stojanovića.

Za kraj bih ti podvukao još jednom reči Miloša Kovića o kojima ti još uvek nisi porazmislio i koje dosta odzvanjaju, ne samo tebi, nego i celoj ovoj temi ovde:

Nauka istorija nije patriotska licitacija. I nije dokazivanje ko je stariji, a ko mlađi. ​

Pogledajte prilog 1776376

Стварно??????
Ја мислио цитирао Јована И Деретића.
Иначе као увод у предавање о англосаксонској политици је доста користио предговор Милоша С Милојевића, тај предговор није историјски већ савремени или оновремени подаци требљења Тасманијаца, Маора и других од стране Инглеза. Где је дао податке тачне цифре које се улаже за плаћање војске, број жртава као и да војници бране староседеоце да их Инглези не утамане не Инглезе
Ако би га питао ко је био Милош С Милојевић рекао би ратни Херој!
Тебе да питају био ксенофобик, националиста, фалсигикатор.

 

[Ovi jedan]

Ako mogu primjetit, fenomenalna izjava gosp.Kovića s kojom je pogodia u samu srž problema kad pričamo o dobrom dijelu Srba. Mislim da je i ovaj forum dokaz tomu pa iako nije mjerilo opet može poslužit ka dobar pokazatelj kako vaš narod diše i na koji način gleda/doživljava povijest. Nema tu iskrene ljubavi prema toj grani ljudske znanosti jer ona nekima služi samo ka poligon za obračun s demonima iz prošlost i za ispoljavanje nekih vaših kolektivnih frustracija jer patite od kompleksa manje vridnosti.

Vama pod hitno triba buđenje jer jedno je nadhebavat se oko granice na Vrbasu ili Drini ili oko toga jesu jesu li Srbi došli u 6. ili 7. st. i sa sličnim trivijalnostima, a nešto potpuno drugo oko toga jesu li svi Slaveni nastali od Srba ili jel srpski jezik najstariji na svitu i ostale bedastoće u koje očito dobar dio vas iskreno viruje. Jedno je imat par posto takvih likova u društvu koji viruju u totalne zvizdarije, al vama je pola pa i više sugrađana potpuno isprane glave šta se tiče pogleda na svoju i svjetsku povijest.

Ne možete imat tolika odstupanja u pogledima na događaja iz prošlosti od ostatka svita i smatrat da ste vi jedini u pravu i da jedino vi znate pravu istinu.Ili da se zapad tj.cili svit urotija protiv vas jer ste vi nešto posebno pa vas se moralo obuzdat od toga da zavladate cilom planetom. Jer vi ste eto nekakvi odabrani i nebeski narod

Znam da je za dobar dio vas stanje nepopravljivo i tu pomoći više nema, al ako ćete i nove generacije odgajat na ovi način onda ćete postat predmet sprdnje na globalnoj razini.

Jes vidia one Srbe misle da su Adam i Eva pričali na srpski i da je David pobjedu protiv Golijata posvetia Vujadinki Stanojević iz Gornjih Milutinovaca

 

[Pumpaj Dinstanović]

Стварно??????
Ја мислио цитирао Јована И Деретића.
Иначе као увод у предавање о англосаксонској политици је доста користио предговор Милоша С Милојевића, тај предговор није историјски већ савремени или оновремени подаци требљења Тасманијаца, Маора и других од стране Инглеза. Где је дао податке тачне цифре које се улаже за плаћање војске, број жртава као и да војници бране староседеоце да их Инглези не утамане не Инглезе

Izdvojio sam najbitniji deo iz tvog citata.

Sad pažljivije pročitaj šta si ti sam, doslovno, napisao u te 3 reči. Tačno tako, nije istorijski. Izgleda da moraš sad i mnogo pažljivije i da razumevanjem i samog sebe da čitaš.

 

[NickFreakyrgios]

Izdvojio sam najbitniji deo iz tvog citata.

Sad pažljivije pročitaj šta si ti sam, doslovno, napisao u te 3 reči. Tačno tako, nije istorijski. Izgleda da moraš sad i mnogo pažljivije i da razumevanjem i samog sebe da čitaš.

Предговор није ИСТОРИЈА већ садашњост Милоша С Милојевића, оно што се догађа у свету у њему блиска времена. Да ли ти је сад јасно?
У жаргону Милоша Ковића историјозофија најбољег могућег квалитета код нас, да је ико икад написао.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Предговор није ИСТОРИЈА већ садашњост Милоша С Милојевића, оно што се догађа у свету у њему блиска времена. Да ли ти је сад јасно?
У жаргону Милоша Ковића историјозофија најбољег могућег квалитета код нас, да је ико икад написао.

Pa bilo je savršeno jasno i pre ove objave; posve izlišno pojašnjenje.

Ono što nije jasno je iz kog razloga ti pišeš ove stvari. Ne konstituišu repliku ničemu što je iko ovde napisao i nemaju nikakve veze sa onim delom koji sam ti zaustavio i koji sam rekao da moraš da pažljivo odslušaš (a ako već jesi, onda da još jednom preslušaš, ovog puta, opet sa razumevanjem).

To je ino što treba da uradiš, a ne da pišeš nepovezano o stvarima koje niko ovde nikada nije dovodio u pitanje (da jesi, ne bi napisao ono na Olginoj temi i tražio nekakve izgovore); ne znam kako ne primećuješ koliko je to ludo, bukvalno.

Ја мислио цитирао Јована И Деретића

Ovo je bilo malkice cinično, ali verujem da si zaista tako nešto mislio.

Ovde biste od Kovića napravili nekakvu drugu Jovanku Jolić, a radi se o čoveku koji je izuzetno tolerantan, koji voli da čuje različita mišljenja, otvoren zs polemiku, koji ne gleda izvore kao nešto što bi se moglo zloupotrebiti ako bi mu, eto, odgovaralo i koji ne traži nikakve ideološke asocijacije kod autora, već bi vrlo rado sasvim jednako citirao, ako je za temu relevantni, nešto što napiše Čedomir Antić ili Dubravka Stojanović, ili ma koji drugi istoričar; Amerikanac, Hrvat, štagod. Čitao je i citirao i Radoša Ljušića, iako ga je čovek prozivao i ponižavao kao malo ko u javnosti. Nigde u istorijskim diskusijama ne ulazi u te neke sumanute zavere, niti u neke rasističke vode.

Na kraju krajeva, ni ne bi Jovo Bakić i on bili najbolji prijatelji da je on takav kakvim ga, izgleda, ti i neki zamišljate.

 

[NickFreakyrgios]

Pa bilo je savršeno jasno i pre ove objave; posve izlišno pojašnjenje.

Ono što nije jasno je iz kog razloga ti pišeš ove stvari. Ne konstituišu repliku ničemu što je iko ovde napisao i nemaju nikakve veze sa onim delom koji sam ti zaustavio i koji sam rekao da moraš da pažljivo odslušaš (a ako već jesi, onda da još jednom preslušaš, ovog puta, opet sa razumevanjem).

To je ino što treba da uradiš, a ne da pišeš nepovezano o stvarima koje niko ovde nikada nije dovodio u pitanje (da jesi, ne bi napisao ono na Olginoj temi i tražio nekakve izgovore); ne znam kako ne primećuješ koliko je to ludo, bukvalno.



Ovo je bilo malkice cinično, ali verujem da si zaista tako nešto mislio.

Ovde biste od Kovića napravili nekakvu drugu Jovanku Jolić, a radi se o čoveku koji je izuzetno tolerantan, koji voli da čuje različita mišljenja, otvoren zs polemiku, koji ne gleda izvore kao nešto što bi se moglo zloupotrebiti ako bi mu, eto, odgovaralo i koji ne traži nikakve ideološke asocijacije kod autora, već bi vrlo rado sasvim jednako citirao, ako je za temu relevantni, nešto što napiše Čedomir Antić ili Dubravka Stojanović, ili ma koji drugi istoričar; Amerikanac, Hrvat, štagod. Čitao je i citirao i Radoša Ljušića, iako ga je čovek prozivao i ponižavao kao malo ko u javnosti. Nigde u istorijskim diskusijama ne ulazi u te neke sumanute zavere, niti u neke rasističke vode.

Na kraju krajeva, ni ne bi Jovo Bakić i on bili najbolji prijatelji da je on takav kakvim ga, izgleda, ti i neki zamišljate.

Види слушао сам тај клип једно 3-4 пута до сад ништа спорно нисам видео. Ако постоји реченица која мења све до сад што је ијавио и урадио рад сам да је чујем! Хајде да видимо шта је то!

 

[Pumpaj Dinstanović]

Види слушао сам тај клип једно 3-4 пута до сад ништа спорно нисам видео. Ако постоји реченица која мења све до сад што је ијавио и урадио рад сам да је чујем! Хајде да видимо шта је то!

Da li ti razumeš šta znači da istorija nike nikakvo patriotsko licitiranje; nikakvo poređenje Srba sa Albancima ili Hrvatima, da se vidi ko se pominje igde više, ko je stariji, itd.; nikakvo merenje kakve vrste? A vrlo je evidentno da prilično opsesivno meriš.

Ti si ovde, pre neki dan, na temi vizantijskom ilirsko arhainimu počeo ničim izazvan da pišeš o poreklu Albanaca i još si, odbacivši apsolutno sve što nauka kaže, pisao na toj temi o ideji Jovana I. Deretića o tome da su Albanci, kao bajagi, došli u XI veku sa Sicilije. Ništa od toga ne bi napisao, da ne deliš potpuno suprotna viđenja od Kovića, koji je doslovno napisao (postavio sam i citat) da to što ti radiš istorija nije.

Ili, zapravo, najbitnije od svega, ti tvrdiš da svako ovde ima legitimno pravo da odbaci neki izvor, zato što mu nešto u njemu ne odgovara, i zameni tekst rečima iz prevoda. Te poteze ti braniš (!) i nazivaš 'legitimnim'.

Zato sam te i upitao, šta bi uradio da sad vidiš da dođe npr. Statler and Waldorf i vidi da mu ono što prota Matija piše ne odgovara i onda uzme prevod sa srpskog na turski jezik i kaže, evo, ovo mi ovde odgovara. Je li moguće da ne vidiš nikakvu koliziju između toga i tvrdnje da istoričara zanima istina. Pretpostavio sam da je razlog zbog kojeg si izbegao da pružiš odgovor taj što si i sam primetio tu potpunu nespojivost.

 

[Zvonimir Božić]

Zašto bi Miloš Ković, Predrag Komatina ili Marko Aleksić bili relevantni kad srpski povjesničari nemaju nikakvu citiranost u stranim znanstvenim časopisima? To su ljudi koji za znanost ne znače ništa.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Zašto bi Miloš Ković, Predrag Komatina ili Marko Aleksić bili relevantni kad srpski povjesničari nemaju nikakvu citiranost u stranim znanstvenim časopisima? To su ljudi koji za znanost ne znače ništa.

Za Aleksića si u pravu da nije etabliran, ali za ostale ne baš. Kovićevu knjiga o Dizraeliju i Istočnom pitanju je objavio Oksford na engleskom jeziku i ona je generalno citirana kada god se govori o Londonu i drugoj polovini XIX stoleća (Berlinskom kongresu, Istočnom pitanju).

No, Komatina, pak, sasvimima baš široko priznanje i citiranost. Naširoko je prepoznat i svuda priznat. Skoro da se danas više može se naći niti jedno jedino naučno delo koje se bavi ranim srednjim vekom Balkana, a da on nije barem negde citiran.

Štaviše, za serijal Novi pristupi vizantijskoj istoriji i kulturi (u kojem je poduhvatu i Florin Kurta) koji je počeo da izlazi ove godine u Palgrave Macmillan, upravo je Komatina jedan od prvih autora.

On je naširoko citiran i prepoznat je danas u svetu kao jedan od najvećih autoriteta za jugoistočnu Evropu ranijeg srednjovekovlja (a posle izlaska ove knjige, koja sledeće godine odlazi i u štampu, to će samo još više da eksplodira).

 

[Zvonimir Božić]

Za Aleksića si u pravu da nije etabliran, ali za ostale ne baš. Kovićevu knjiga o Dizraeliju i Istočnom pitanju je objavio Oksford na engleskom jeziku i ona je generalno citirana kada god se govori o Londonu i drugoj polovini XIX stoleća (Berlinskom kongresu, Istočnom pitanju).

No, Komatina, pak, sasvimima baš široko priznanje i citiranost. Naširoko je prepoznat i svuda priznat. Skoro da se danas više može se naći niti jedno jedino naučno delo koje se bavi ranim srednjim vekom Balkana, a da on nije barem negde citiran.

Štaviše, za serijal Novi pristupi vizantijskoj istoriji i kulturi (u kojem je poduhvatu i Florin Kurta) koji je počeo da izlazi ove godine u Palgrave Macmillan, upravo je Komatina jedan od prvih autora.

On je naširoko citiran i prepoznat je danas u svetu kao jedan od najvećih autoriteta za jugoistočnu Evropu ranijeg srednjovekovlja (a posle izlaska ove knjige, koja sledeće godine odlazi i u štampu, to će samo još više da eksplodira).

Nije naširoko citiran. Ima oko 40 citata i to za područje gdje bi trebao biti nezaobilazan. Koga će strani povjesničari citirati o ranoj povijesti Azerbajdžana nego povjesničara iz Azerbajdžana, eventualno Armenije, Gruzije i Irana? Koga će strani povjesničari citirati u temama rane povijesti jugoistočne Europe, nego srpske povjesničare?

Da te podsjetim, 0 do 50 citata je vrlo mala citiranost, najmanja moguća. 50 do 200 je pristojna citiranost za regionalne teme. 200 do 1000 je odlična citiranost, a preko 1000 puta su citirano najveći eksperti. Komatina ima oko 40 za područje gdje praktično strani povjesničari nemaju koga citirati. Taj Kurta kojeg spominješ ima preko 1500 citata, a Komatina 40. Da li uočavaš razliku?

Inače, 10 godine prije Komatine sam pisao da Višelavova krstionica nije hrvatska, a nisam medijalist, niti živim na državnoj sisi, niti sam plaćen novcem srpskih građana. Njemu je trebalo 10 godina da napiše jedan pristojan rad, koji je trebao objaviti još 2015. A i tada bi kasnio i za mnom, i za Nikolom Jakšićem, hrvatskim arheologom.

Ković stoji još lošije, uz dužno poštovanje za njegov doprinos kao javnog intelektualca, i za to što mu je knjigu objavio Oxford University Press.

 

[Zvonimir Božić]

Nema apsolutno ništa sporno u tome da su Srbi jedna mešavina Slovena doseljenih u vreme famozne velike Seobe naroda i autohtone populacije. I o tome sam puno puta pisao; štaviše, npr. kada si pokušavao nametnuti diskusiju bez postavljanja direktnih pitanja o Marku Aleksiću, primera radi, rekao sam baš nedavno i da se ne slažem sa njegovim viđenjem masovne, sistematske kolonizacije zapadnog Balkana od strane Srba i dr. Slovena (i to za razliku od tebe, koji namerno izbegavaš da išta o tome kažeš, kao što vrlo svesno izbegavaš i razna druga istorijska pitanja). Na kraju krajeva, i ova DNK straživanja bi trebalo da prikazuju dotično, više ili manje jasno.

Kako i jedan od velikih srpskih eksperata s nikakvom citiranošću objašnjava ekspanziju slavenskog jezika u jugoistočnoj Europi?

Da li i jedan od velikih srpskih eksperata ima uopće ideju gdje je bila pradomovina južnih Slavena? Njemačka, Poljska, Ukrajina, Rusija? Kavkaz? Gdje su radovi koji bar iznose hipotezu o slavenskoj pradomovini? Kako Aleksić može biti tako siguran u doseljavanje, a nije si postavio pitanje odakle su došli nositelji imena Srbin ili Hrvat?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Nije naširoko citiran. Ima oko 40 citata i to za područje gdje bi trebao biti nezaobilazan. Koga će strani povjesničari citirati o ranoj povijesti Azerbajdžana nego povjesničara iz Azerbajdžana, eventualno Armenije, Gruzije i Irana? Koga će strani povjesničari citirati u temama rane povijesti jugoistočne Europe, nego srpske povjesničare?

Da te podsjetim, 0 do 50 citata je vrlo mala citiranost, najmanja moguća. 50 do 200 je pristojna citiranost za regionalne teme. 200 do 1000 je odlična citiranost, a preko 1000 puta su citirano najveći eksperti. Komatina ima oko 40 za područje gdje praktično strani povjesničari nemaju koga citirati. Taj Kurta kojeg spominješ ima preko 1500 citata, a Komatina 40. Da li uočavaš razliku?

Inače, 10 godine prije Komatine sam pisao da Višelavova krstionica nije hrvatska, a nisam medijalist, niti živim na državnoj sisi, niti sam plaćen novcem srpskih građana. Njemu je trebalo 10 godina da napiše jedan pristojan rad, koji je trebao objaviti još 2015. A i tada bi kasnio i za mnom, i za Nikolom Jakšićem, hrvatskim arheologom.

Ković stoji još lošije, uz dužno poštovanje za njegov doprinos kao javnog intelektualca, i za to što mu je knjigu objavio Oxford University Press.

Otkud ti to da je pisao to 10 godina?

 

[Kole11]

Nije naširoko citiran. Ima oko 40 citata i to za područje gdje bi trebao biti nezaobilazan. Koga će strani povjesničari citirati o ranoj povijesti Azerbajdžana nego povjesničara iz Azerbajdžana, eventualno Armenije, Gruzije i Irana? Koga će strani povjesničari citirati u temama rane povijesti jugoistočne Europe, nego srpske povjesničare?

Da te podsjetim, 0 do 50 citata je vrlo mala citiranost, najmanja moguća. 50 do 200 je pristojna citiranost za regionalne teme. 200 do 1000 je odlična citiranost, a preko 1000 puta su citirano najveći eksperti. Komatina ima oko 40 za područje gdje praktično strani povjesničari nemaju koga citirati. Taj Kurta kojeg spominješ ima preko 1500 citata, a Komatina 40. Da li uočavaš razliku?

Inače, 10 godine prije Komatine sam pisao da Višelavova krstionica nije hrvatska, a nisam medijalist, niti živim na državnoj sisi, niti sam plaćen novcem srpskih građana. Njemu je trebalo 10 godina da napiše jedan pristojan rad, koji je trebao objaviti još 2015. A i tada bi kasnio i za mnom, i za Nikolom Jakšićem, hrvatskim arheologom.

Ković stoji još lošije, uz dužno poštovanje za njegov doprinos kao javnog intelektualca, i za to što mu je knjigu objavio Oxford University Press.

Divno je videti glas razuma u ovoj slavenovoj trovačnici

Kako se kotira Ivana Komatina?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ković stoji još lošije, uz dužno poštovanje za njegov doprinos kao javnog intelektualca, i za to što mu je knjigu objavio Oxford University Press.

Ti si pomenuo reč nikakva.

Ković nije u svetu baš citiran, za razliku od Komatine, ali njegova knjiga, koja je i nastala na osnovu njegove doktorske disertacije, jeste. Kvantitativne vrednosti tu nemaju nekog efekta, osim ako u algoritam ne sračunaš isključivo literaturu koja se bavi samo grofom Dizraelijem (i u tom okviru on ne stoji baš loše).

 

[NickFreakyrgios]

Kako i jedan od velikih srpskih eksperata s nikakvom citiranošću objašnjava ekspanziju slavenskog jezika u jugoistočnoj Europi?

Da li i jedan od velikih srpskih eksperata ima uopće ideju gdje je bila pradomovina južnih Slavena? Njemačka, Poljska, Ukrajina, Rusija? Kavkaz? Gdje su radovi koji bar iznose hipotezu o slavenskoj pradomovini? Kako Aleksić može biti tako siguran u doseljavanje, a nije si postavio pitanje odakle su došli nositelji imena Srbin ili Hrvat?

Тај део приче срећу квари, тиме могу да се баве на Сорбони и Сорабистици, ту је један од јачих центара за славистику иду испред нас. То је заправо више политичко питање код нас него научно.
Ковића сам ставио за пример јер је стручњак за 19. век и њему звоне јаја да ли су Срби дошли или су аутохтони на пример није његоа област. Али није Бечка школа да не сме да каже шта мисли, био је већ покушај његовог одбијања за редовног професора где је већина Србије уз навијаче звезде стала на његову страну.
Тако да он не брине много шта ће ко да мисли о његовим изјавама, зато сам га ставио за пример.
Често када су га питали о досељавању спомињао је да је било Словена ту и пре, и староседрлаца.
Када је новинар ућутао на његов конентар, он га је питао (Ковић) "Шта је био геноцид? Не разимем?"
Наша археологија, поставио сам на теми налази трагове Словена овде пре 7. века.
Дакле што се мене лично тиче боли ме уво да ли су Словени дошли или су аутохтони, не тврдим нити једно нити друго!
Не одбијам нити једну нити другу могућност!

То да је настао велики ресет од 7-9. века" мрачни средњи век"
Да испливавају извори "Чуда светог Димитрија", "Псеудофедеригарова хроника"
Империја прелази на "грчки језик" нестаје латински.
Тачно се види да је атмосфера политички наштимована да се повуче црта од 7. века и на то наравно долази Порфирогенит и наравно Џеј!
Дакле ово питање би требало одвојити у науци у посебну категорију да не би квалитетни научници губили каријере и звања због овог ретардираног питања. Да се за то уведе посебна област која би се тим питањима бавила.

На крају најбитније, није мерило квалитета цитираност од светских стручњака или станаца.

Ми уз Бугаре и Грке имамо најквалитетније византологе на свету, како та област није свима интересантна њихова заступљеност у литературама је слабија што уопште није одраз њиховог квалитета.

Ако погледамо историју Византије Шарл Дила, француског византолога или Џемјса Брајса или било кога њихова литература у поређењу са нашим стручњацима за ову област изгледа као уџбеници за основну школу, то сам видиш по стилу писања, по адолесцентним, сметеним закључцима и темама и тд.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Наша археологија, поставио сам на теми налази трагове Словена овде пре 7. века.

Zapravo, taj stav je izneo samo pokojni Đorđe Janković i to pred kraj. On je u tome ostao poprilično usamljen. Vujadin Ivanišević, Dejan Radičević, Perica Špehar, Vojislav Đorđević, Mihailo Milinković, Vladimir Pecikoza, Ivan Bugarski, Jelena Živković, Nemanja Marković, Sonja Jovanović, Milica Radišić, i dr. srpski arheolozi srednjovekovlja, nisu na tom stanovištu.

Jedini koji je nešto drugačijeg mišljenja je, koliko je meni poznato, Stanko Trifunović. Ali Trifunovićeve teze se tiču vrlo izričito rejona Podunavlja; dakle, teritorije severno od Balkana i ne konstituišu baš to što navodiš. Ne znam koliko je to istina, ali čuo sam da je Trifunović i dosta ublažio u međuvremenu svoje teze.

 

[Kole11]

Zapravo, taj stav je izneo samo pokojni Đorđe Janković i to pred kraj. On je u tome ostao poprilično usamljen. Vujadin Ivanišević, Dejan Radičević, Perica Špehar, Vojislav Đorđević, Mihailo Milinković, Vladimir Pecikoza, Ivan Bugarski, Jelena Živković, Nemanja Marković, Sonja Jovanović, Milica Radišić, i dr. srpski arheolozi srednjovekovlja, nisu na tom stanovištu.

Jedini koji je nešto drugačijeg mišljenja je, koliko je meni poznato, Stanko Trifunović. Ali Trifunovićeve teze se tiču vrlo izričito rejona Podunavlja; dakle, teritorije severno od Balkana i ne konstituišu baš to što navodiš. Ne znam koliko je to istina, ali čuo sam da je Trifunović i dosta ublažio u međuvremenu svoje teze.

Srpski arheolozi su stupidniji od istoričara. Štreberi i prepisivači komunističkih učitelja.
Istoričari su barem imali Barišića a arheolozi baš nikog izvan alternative.

I jedni i drugi su nula ljudi. Iz lenjosti i straha od osude pristaju da izigravaju debile za platu od 1K evra.
Znaš po sebi.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Наша археологија, поставио сам на теми налази трагове Словена овде пре 7. века.

Zapravo, taj stav je izneo samo pokojni Đorđe Janković i to pred kraj. On je u tome ostao poprilično usamljen. Vujadin Ivanišević, Dejan Radičević, Perica Špehar, Vojislav Đorđević, Mihailo Milinković, Vladimir Pecikoza, Ivan Bugarski, Jelena Živković, Nemanja Marković, Sonja Jovanović, Milica Radišić, i dr. srpski arheolozi srednjovekovlja, nisu na tom stanovištu.

Jedini koji je nešto drugačijeg mišljenja je, koliko je meni poznato, Stanko Trifunović. Ali Trifunovićeve teze se tiču vrlo izričito rejona Podunavlja; dakle, teritorije severno od Balkana i ne konstituišu baš to što navodiš. Ne znam koliko je to istina, ali čuo sam da je Trifunović i dosta ublažio u međuvremenu svoje teze.

Srpski arheolozi su stupidniji od istoričara. Štreberi i prepisivači komunističkih učitelja.
Istoričari su barem imali Barišića a arheolozi baš nikog izvan alternative.

Šta je preovlađujuće viđenje srpske arheologije, uglavnom je objašnjeno solidno u radu Centralni Balkan u ranom srednjem veku: Arheološka svedočanstva o promenama Bugarskog i Radišićeve.

​

На централнобалканском простору се сасвим јасно осликава културни дисконтинуитет у раном средњем веку. Живот у утврђењима замире у тој мери да се ромејски налази само спорадично прате до почетка и, ретко, средине или краја VII века. Писана сведочанства о бројним словенским групама које су походиле Балкан у другој половини VI и почетком VII века утицала су на стварање опште представе о масовном насељавању још у првој половини VII столећа. Међутим, постојећа археолошка евиденција, бар када је реч о нашем простору, показује другачију слику, тј. упућује на скроман обим словенског насељавања у раној етапи. Уз то, стиче се утисак да се оно није одиграло у једном даху.​

​

Чини се да су локалитети са ромејским налазима с краја VI и из VII века и словенска насеља били груписани у различитим регионима. Изузетак је област Ђердапа, где има назнака присуства обе популације у исто време, мада није јасно у којој мери су Словени били заступљени пре доласка бугарских савезничких племена. Први трајнији контакти Словена и Византије, дакле, на нашем тлу су се одиграли најкасније почетком VII века, али грађа из друге половине тог столећа не наговештава њихово интензивирање. Док су у низијским областима око Западне и Велике Мораве, Дрине и Саве забележени ретки трагови словенског насељавања у то време, на ширем простору Јужног Поморавља они за сада сасвим недостају, али постоје – једнако малобројни – налази који можда упућују на аутохтону популацију (сл. 45). Након свега, на снази остаје стари закључак Георгија Острогорског да словенско насељавање у VII веку није заменило византијску управу на централнобалканском простору. Разлог за ову недореченост је, чини се, управо у постепеној колонизацији и избегавању градова који су на иначене урбанизованом подручју представљали природне управне центре. Читав овај простор остао је врло слабо насељен и ван ичије непосредне власти. ​

​

Нова насеља на рановизантијским налазиштима заснивају се тек након једног и по до два столећа, док трагова ромејске популације у VIII веку за сада нема. Поједини налази приписују се словенским племенима која су Бугари населили на простор српског Подунавља, где се као главно упориште узима слабо присуство бугарског материјала. Слично томе, потпуно одсуство таквих налаза, насупрот Расу, довело је до српског одређења Велике градине у Врсеницама. За разлику од раније етапе у којој се словенске насеобине образују махом уз речне токове у балканској унутрашњости, налази из Подунавља и обнова живота у античким утврдама упућују на другачије механизме насељавања у VIII и IX веку. Они су могли бити условљени поменутим померањима, па можда чак и миграцијом са територије Аварског каганата, што је и даље само претпоставка. Трећи, познији правац био је са Јадрана и тицао се најпре померања Срба. Разложно је, дакле, претпоставити да се након велике депопулације насељавање централнобалканских области у раном средњем веку одвијало сукцесивним приливом становништва из околних региона (сл. 49).​

​

Налази накита и новца јасно сведоче да су византијски производи, или пак они по тамошњим узорима, на овом подручју били присутни знатно пре поновног успостављања царске власти. Будући да су две државе биле у сталном додиру, ширењем Бугарске долази и до преношења византијских образаца. Све то указује на постојање јединственог културног миљеа заснованог на византијским традицијама, који су усвојили и Словени на Централном Балкану. Јасно се сагледавају зрачења са црноморске обале уз Дунав, до нашег простора, а такви подстицаји сусвакако допирали и из византијских упоришта на Јадрану. Они су вероватно били слабијег интензитета, и пре свега их треба тражити у областима којесу припадале оновременој Србији.​

​

Коначно, археолошка слика сведочи о стабилизацији словенских заједница на Централном Балкану током X века и прилично складно наговештава улазак ових простора у нову етапу средњег века, поново под византијском царском круном.​

 

[Pumpaj Dinstanović]

Не одбијам нити једну нити другу могућност!

Je li isto tako ne odbijaš ni mogućnost da su Albanci etnički ostatak paleobalkanske populacije?

Ne tvrdiš niti da jesu, ali ni da nisu kulturološki potomci starih Ilira?

 

[Kole11]

Ми уз Бугаре и Грке имамо најквалитетније византологе на свету

Komatina je advokat tračkog porekla Albanaca. Srbi su po njemu narod iz močvare Pripjata.
Jak vizantolog

 

[Pumpaj Dinstanović]

Komatina je advokat tračkog porekla Albanaca. Srbi su po njemu narod iz močvare Pripjata.
Jak vizantolog

Da li znaš na celoj planeti zemlji, od Aljaske do Kamčatke i od ognjene zemlje do Novog Zelanda ijednog istoričara koji je objavio neki rad na tu temi i koji nije „advokat“ paleobalkanskog porekla Albanaca (ne ulazeći sad u to da li ih dovode u vezu sa Ilirima ili Tračanima ili nečim drugim)?

Ne mora Srbin, bilo ko. Na celom svetu, makar 2-3 imena da navedeš?

Makar jedan jedini vizantolog?

 

[Mrkalj]

Da li znaš na celoj planeti zemlji, od Aljaske do Kamčatke i od ognjene zemlje do Novog Zelanda ijednog istoričara koji je objavio neki rad na tu temi i koji nije „advokat“ paleobalkanskog porekla Albanaca (ne ulazeći sad u to da li ih dovode u vezu sa Ilirima ili Tračanima ili nečim drugim)?

Ne mora Srbin, bilo ko. Na celom svetu, makar 2-3 imena da navedeš?

Makar jedan jedini vizantolog?

Al

1. Gottfried Schramm (1929–2017, nemački istoričar, profesor u Freiburgu)
   – On je u više radova i u knjizi Ein neuer Ansatz zur Entstehung des Albanertums (1994) tvrdio da Albanci nisu autohtoni na Balkanu, već da vode poreklo sa severoistočnih obronaka Karpata, tj. iz oblasti današnje Rumunije. Kod njega je reč o migraciji u srednjem veku, dakle potpuno mimo ilirske ili tračke paradigme.
2. Robert Elsie (1950–2017, kanadsko-nemački albanolog, više lingvista i istoričar kulture)
   – Iako se najčešće percipira kao „advokat albanske kulture“, Elsie je u nekim mestima izričito naglašavao da nema dovoljno čvrstih dokaza za ilirsko poreklo Albanaca i da je to više „nacionalna mitologija“ nego istoriografski zaključak. On se uzdržavao od eksplicitnog vezivanja Albanaca za Ilire i često ostavljao pitanje otvorenim.
3. Edwin Jacques (američki autor, knjiga The Albanians: An Ethnic History from Prehistoric Times to the Present, 1995)
   – Iako citiran i u albanskoj istoriografiji, Jacques je u nekim delovima teksta više sklon da povezuje Albance sa dako-mezijskim elementima, a ne isključivo sa Ilirima. On nije skeptik u istom smislu kao Schramm, ali se ne može svrstati u „čiste ilirofile“.

Ako proširimo na lingviste (jer i oni su ključni za ovu temu, često više od istoričara), vredi pomenuti:

• Eric Hamp (američki lingvista) – on je bio vrlo oprezan: smatrao je albanski „paleobalkanskim“, ali nikad nije tvrdio da se može jasno reći „ilirskog porekla“. Govorio je da nemamo dovoljno podataka da znamo da li je to ilirski, trački ili dački.
• Vladimir Orel (rusko-izraelski lingvista) – u svom Albanian Etymological Dictionary (1998) takođe je odbijao eksplicitnu identifikaciju sa Ilirima.

Dakle, ako govorimo baš o istoričarima, najočigledniji je Schramm kao neko ko nudi alternativu. Ako dozvoliš da uključimo i širu „humanističku ligu“ (lingviste, filologe, albanologe), onda se imena kao Elsie, Hamp, Orel ubrajaju među one koji nisu „advokati“ ilirske autohtonosti, već zadržavaju distancu ili nude drugačiji scenario.


Hoćeš da ti izdvojim još nekoliko primera iz 19. i ranog 20. veka (npr. Karl Pauli, Gustav Weigand, Konstantin Jireček) koji su nudili nespojive hipoteze (dako-mezijsko ili čak „panonsko“ poreklo), pa da napraviš „galeriju“ anti-autohtonista kroz istoriju?

 

[NickFreakyrgios]

Je li isto tako ne odbijaš ni mogućnost da su Albanci etnički ostatak paleobalkanske populacije?

Ne tvrdiš niti da jesu, ali ni da nisu kulturološki potomci starih Ilira?

Не одбијам као што је говорио покојни Каплан Буровић "Даћу им ја и Русију ако треба али нека докажу!"

Ако су ту живели Сагудати, Вајунати, и Драговити који су постали Албанци зашто не би неки други хипотетички Илири постали Срби.
Дакле Ако су Албанци мешавина Илира, Сагудата, Вајунита, Драговита до 9. века, Мардаита, италског становнишва који су доведени од Нормана и Млетака и признавали власт Анжујаца или Нормана тешко да су Палеобалканци.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Al

1. Gottfried Schramm (1929–2017, nemački istoričar, profesor u Freiburgu)
   – On je u više radova i u knjizi Ein neuer Ansatz zur Entstehung des Albanertums (1994) tvrdio da Albanci nisu autohtoni na Balkanu, već da vode poreklo sa severoistočnih obronaka Karpata, tj. iz oblasti današnje Rumunije. Kod njega je reč o migraciji u srednjem veku, dakle potpuno mimo ilirske ili tračke paradigme.
2. Robert Elsie (1950–2017, kanadsko-nemački albanolog, više lingvista i istoričar kulture)
   – Iako se najčešće percipira kao „advokat albanske kulture“, Elsie je u nekim mestima izričito naglašavao da nema dovoljno čvrstih dokaza za ilirsko poreklo Albanaca i da je to više „nacionalna mitologija“ nego istoriografski zaključak. On se uzdržavao od eksplicitnog vezivanja Albanaca za Ilire i često ostavljao pitanje otvorenim.
3. Edwin Jacques (američki autor, knjiga The Albanians: An Ethnic History from Prehistoric Times to the Present, 1995)
   – Iako citiran i u albanskoj istoriografiji, Jacques je u nekim delovima teksta više sklon da povezuje Albance sa dako-mezijskim elementima, a ne isključivo sa Ilirima. On nije skeptik u istom smislu kao Schramm, ali se ne može svrstati u „čiste ilirofile“.

Ako proširimo na lingviste (jer i oni su ključni za ovu temu, često više od istoričara), vredi pomenuti:

• Eric Hamp (američki lingvista) – on je bio vrlo oprezan: smatrao je albanski „paleobalkanskim“, ali nikad nije tvrdio da se može jasno reći „ilirskog porekla“. Govorio je da nemamo dovoljno podataka da znamo da li je to ilirski, trački ili dački.
• Vladimir Orel (rusko-izraelski lingvista) – u svom Albanian Etymological Dictionary (1998) takođe je odbijao eksplicitnu identifikaciju sa Ilirima.

Dakle, ako govorimo baš o istoričarima, najočigledniji je Schramm kao neko ko nudi alternativu. Ako dozvoliš da uključimo i širu „humanističku ligu“ (lingviste, filologe, albanologe), onda se imena kao Elsie, Hamp, Orel ubrajaju među one koji nisu „advokati“ ilirske autohtonosti, već zadržavaju distancu ili nude drugačiji scenario.


Hoćeš da ti izdvojim još nekoliko primera iz 19. i ranog 20. veka (npr. Karl Pauli, Gustav Weigand, Konstantin Jireček) koji su nudili nespojive hipoteze (dako-mezijsko ili čak „panonsko“ poreklo), pa da napraviš „galeriju“ anti-autohtonista kroz istoriju?

Hahahahahhahaha. Robert Elzi.

Malo sutra.