Добар део писаца слависта као што су Dolci, Severini, Appendini, Раић, Катанчић, Kieczewski, Bogusz-Sestrencevicz, Czajkowski, Lelewel, Шафарик (у дјелу Uber die Abkunft der Slaven), мислили су и доказивали су да Готи, Сармати, Скити, Гети, Трачани, Илири итд. нијесу били ништа друго до Словени. Епископ далматински Симеон Кончаревић из XVIII веку своме делу Готи и њихов владика Улфила, наставља: "ну модерна историја није хтјела да уважи њихове разлоге, јер неће да зна за аутохтонију Словена. Ето историјописци старога вијека знају у Мезији за трачко племе Гета. На почетку пак V стољећа називају се Гети и Готима. Први их тако називао Павао Орозије, који је писао око год. 417. и који је Гете добро познавао. Његова је ријеч: Getae, qui et nunc Goti, али у исти мах додаје, да су ти Готи потомци мезијскијех Гета и да су исти народ с онијем Гетима, који су били чувени већ год. 1184. пр. Хр. и судјеловали у тројанскоме рату, који су ратовали с Александром Великијем, који су послије год. 375. посл. Хр. били страшни Римљанима а за Аларика и за Атаулфа живили у пријатељству с Римљанима. Шта више вели, да су прекодунавски Гети истога племена, којега су и мезијски Гети, јер обоји сачињавају један те исти народ. Рашта су исконски Гети названи Готима, не може се сада још докучити, тек је из ријечи Павла Орозија јасно, да та два имена не значе два него само један јединцати народ. А то изрично свједоче св. Хијероним, Прокопије и Шпартијан, јер кажу, да се Гети и Готима називају. Јорнанд, пишући историју Гота, употребио је књигу Орозијеву, али је веома замрсио историју. Он је криво разумио Орозија а заваран сличношћу Даније (ђе су заиста живили њемачки Готи) и Дације, једноставно је Словенске Гете претворио у њемачке Готе, за које булазни, да су се у Мезију доселили. И овај изрод историјски постао је посвећена наука, у коју се не смије дирати. Управо је за дивно чудо, како је историјска наука могла усвојити нешто, што не одговара истини. Ако је ишта смијешно, заиста је смијешна наука о досељењу њемачкијех Гота у подунавске земље, јер о томе не говори ниједан сувремени писац, осим будаластога Јорнанда, нити се овђе налазе трагови нијемштине. И послије Јорнанда називају се Гети Готима, али увијек у словенскоме смислу. Тако каже Прокопије, да подунавски Гети говоре истијем језиком, којијем и Сармати а то се може рећи само за словенске Гете, јер су и Сармати Словени (Види ‘Јавор’, 1892, бр. 30). То се потпуно слаже са онијем, што пјева Овидије: Exercent illi sociae commercia linguae, per gestum res est signifi canda mihi. Па и сами Јорнанд назвао је књигу своју о Готима ‘de rebus Geticis"