Сребрена
Poznat
- Poruka
- 7.967
...можда ономатопеја ху-ху-ху пресудно утиче на обликовање термина везаних за потпаљивање ватре и разгоревање..
-
- Popularno:
- Da li je Srbija 1918. osvojila ili...
- Cenkanje
- Šojgu: Nismo mi, oni su
- Putinov saveznik Lukašenko upozorava na...
- Ивана Страднер: за мир на Балкану кључ...
- Žene u Srbiji imaju najmanje grudi u...
- EU planira velik udar na Kinu. "Kreće...
- Muško telo
- To, to, to je to - hajde da se množimo...
- Vizuelno lepa kita
Bespuća i stranputice zakona indogermanističke komparativne lingvistike
- Začetnik teme Mrkalj
- Datum pokretanja
Lesandar
Buduća legenda
- Poruka
- 27.930
Dakle, utvrdili smo da je Platon u svoj vreme zapisao frigijsku reč za vatru koju nije znao, i pored nekolicine bespotrebnih etimologija iz old ingliša i nju ingliša put je opet vraćen na Malu Aziju, ali sada sa sigurnošću da nije turkofona već indoevropska. Odličan posao.
Da nije turkofona dokazuje i Kliment Aleksandrijski koji je, kako je umeo, zapisao reč koju su Frigijci upotrebljavali za vodu, (da ne zaboravimo da Grci još nemaju slovo VETA) : βεδύ , dakle, sigurni smo da nije apa, aqua, lacus, nero ili udor... Pa, neke sugestije, osim old ingliša.
Posle idemo na jednu poslasticu, Frigijci su imali reč za uspavanku.....
Da nije turkofona dokazuje i Kliment Aleksandrijski koji je, kako je umeo, zapisao reč koju su Frigijci upotrebljavali za vodu, (da ne zaboravimo da Grci još nemaju slovo VETA) : βεδύ , dakle, sigurni smo da nije apa, aqua, lacus, nero ili udor... Pa, neke sugestije, osim old ingliša.
Posle idemo na jednu poslasticu, Frigijci su imali reč za uspavanku.....
Poslednja izmena:
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 32.485
Dakle, da li mogu da zaključim da tvoje izbegavanje ogovora znači da smo saglasni o tome da reč vьreti nije posvedočena u praslovenskom? To je prvo pitanje.
- - - - - - - - - -
Drugo, uključio si nemušti mod - "let Mallory speak for me"
jer se bojiš da ti ne postavim pitanje šta su slovenofoni Kašubi ako nisu "negermanizovani Sloveni"? To je jednostavno logičko pitanje za koje sam podrazumevao da svi razumeju kada sam formulisao tezu o neslovenskoj metatezi na slovenskoj periferiji. Hajde, podvukao sam ti šta ne valja:
Original postavio ИгарЈ
Ако је "изворни" облик топонима Graz очуван јер у њему живе германизовани Словени, како онда негерманизовани Словени нпр. било кога пољскога места с називом Stargard или Starogard нису очували "изворни" облик?.
Imaju samo dve mogućnosti. Tvoja, neispravna i još jedna ispravna.
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 32.485
Dakle, utvrdili smo iz latinskog prevoda Platona koji si predstavio
1. da je reč pir ili pyr (vatra) potvrđena u Maloj Aziji kod Frigijaca
2. da je reč pir ili pyr (vatra) eventualno potvrđena kao strana reč Grcima ako se pronađe grčki original i vidi koji je pojam koristio platon na mestu latinskog ignis ili ustanovi da starogrčki u Platonovo vreme nije imao reč pyr u značenju vatre. U to sumnjam, ali bi to moglo značiti da su je Grci primili ranije.
3a. osnovano možemo pretpostaviti, bez obzira na ishod dileme pod 2, da frigijski i slovenski jezik dele reč pir.
3b. U slovenskom pir u značenju svadbe ili proslave. Reč za puru, purenjak i puriti za mene ostaje pod znakom pitanja, jer mi zvuči da se izvodi prema nemačkom furiti. Da li imaš neku pisanu potvrdu za reč puriti?
4. Ako se setimo da smo primetili kako zvanična etimologija za mnoge reči cilja na Malu Aziju, naše bi se rudarenje slovenskih kognata po predturkijskim maloazijskim jezicima moglo brzo isplatiti tj. možda bismo mogli ustanoviti balto-maloazijsko-slovensku jezičku grupu, koju bi u svakom slučaju trebalo nazvati jednostavnije tj. uopštenije - velikoslovenska.
Poslednja izmena:
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 32.485
Svakako je moguće, ali nije dokazivo. To važi za etimologiju načelno, sve je u zoni veće ili manje hipotetske izvesnosti. Problem je kada se pređe u tako daleku istorijsku ravan i kada treba utvrditi kvalitet veze dva slična korena u različitim jezičkim grupama, da li jedan vodi poreklo od drugog, ili oba imaju isto poreklo od zajedničkog prakorena.
Lesandar
Buduća legenda
- Poruka
- 27.930
Нажалост, немам ништа што је атестирано.
Следећа реч из истог Платоновог текста је вероватно позната, али да напоменем да: cantilenas quae habebantur in honorem Deorum adnumasidis & BOGIMO vocatas.
Уз то Платон наводи име за песме уз фрулу, односно cantilenam infantum , успаванке које назива НИУНАТО или НЕНИАТО
"Nunaj nina nena
Nunaj nina nena oj
Zaspi mi zaspi detence
Zaspi mi čedo mamino..."
НУНО је и даље уобичајен надимак за бебу у Херцеговини и шире, а нуне се певају широм динарског појаса.
Иначе из сопствене магазе имам податке из Liber linteusa са записаним термином за новорођенче - НУНОЕНО.
Poslednja izmena:
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 32.485
Dobro, to može biti povezano, ali nuna-nina-nana su ekspresionizmi koje deli i današnji italijanski - la ninananna
Сребрена
Poznat
- Poruka
- 7.967
И да не заборавимо оца историје, Херодота, који о тим "Фригасима" каже да су"Бригаси", потекли из предела између реке Маћа и Кожана, тзв егејске Македоније , око планине Каракамен .https://sr.wikipedia.org/wiki/Каракамен
http://www.palaeolexicon.com/Phrygian
Боговима ? Богима ?.. звучи врло родноверно
РОДНЫЕ БОГИ - Славянские Боги- Книга Богов
Баш код планина Каракамен (Бермион,Вермио) постоји река са данашњим називом Вода на којој почива град Воден.
https://sr.wikipedia.org/wiki/Вода_(река)
Још мало фригијског:
У Хетском царству вода је wa-a-tar wātar...на данашњој Старој планини још је жив термин вада ,означава канал којим се вода креће за
наводњавање и одводњавање башти.
The noun in such a role appears in a case called “ergative” (appearing in Hittite as -ants): neuter wātar ‘water,’ but witenants ārri ‘the water washes.’
https://www.britannica.com/topic/Anatolian-languages
И овде у вези са одводњавањем, стр .284, 294 https://books.google.rs/books?id=6_...KQKHdHXDgwQ6AEIMTAB#v=onepage&q=wātar&f=false
Poslednja izmena:
Lesandar
Buduća legenda
- Poruka
- 27.930
ИгарЈ
Ističe se
- Poruka
- 2.434
Стсл. вьрѣти, вьрѫ
Poslednja izmena:
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 32.485
Već sam ti jednom demonstrirao da se vrtiš u krug, a sada si ga potpuno zatvorio, jer počeli smo od ovog:
I na to si kao konačnu mudrost (uključiv editovanje posta od dve reči nakon 90 minuta):
Da bi sam sebi dokazao da si sposoban da logički misliš treba da pokušaš da odgovoriš na pitanje:
Šta su Kašubi ako nisu ono što se ti pretpostavio, "негерманизовани Словени"?
Nema mnogo mogućnosti.Original postavio ИгарЈ
Ако је "изворни" облик топонима Graz очуван јер у њему живе германизовани Словени, како онда негерманизовани Словени нпр. било кога пољскога места с називом Stargard или Starogard нису очували "изворни" облик?.
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 32.485
Ništa.
Znači, nemaš sposobnost da misliš ili hrabrost da pokušaš. U svakom slučaju kada meni pedeseti put kažeš da se sramotim, pomisli na ovaj slučaj.
Hajdeder, da pojednostavimo do banalnosti:
Jel vidiš da je Grac u zoni I2a1 20% a Starogard i Stargard u zoni I2a1 < 1% ?
Odgovor sam kovertirao one večeri kada sam ti postavio pitanje. Ovde, kao post od 9. 4. u 0:10 : https://forum.krstarica.com/entry.p...im-jezicima-u-8-veku)?bt=307305#comment307305
Napisano je belom bojom pa ga označi (select) da bi mogao pročitati.
Dakle, sada vidimo da periferni razmeštaj oblika kao Gard, Darg, Arb, Alb i sl., a zahvaljujući savremenom dokazu o genetskoj različitosti ovih perifernih područja govori u prilog mojoj tezi, a protiv tvoje i vladajuće germanocentrične paradigme.
Znači, nemaš sposobnost da misliš ili hrabrost da pokušaš. U svakom slučaju kada meni pedeseti put kažeš da se sramotim, pomisli na ovaj slučaj.
Hajdeder, da pojednostavimo do banalnosti:
Jel vidiš da je Grac u zoni I2a1 20% a Starogard i Stargard u zoni I2a1 < 1% ?
Odgovor sam kovertirao one večeri kada sam ti postavio pitanje. Ovde, kao post od 9. 4. u 0:10 : https://forum.krstarica.com/entry.p...im-jezicima-u-8-veku)?bt=307305#comment307305
Napisano je belom bojom pa ga označi (select) da bi mogao pročitati.
Dakle, sada vidimo da periferni razmeštaj oblika kao Gard, Darg, Arb, Alb i sl., a zahvaljujući savremenom dokazu o genetskoj različitosti ovih perifernih područja govori u prilog mojoj tezi, a protiv tvoje i vladajuće germanocentrične paradigme.
Lesandar
Buduća legenda
- Poruka
- 27.930
Berekintas, demon kome ne znamo ime.
Birichino - (it . Emilia) mangup, obešenjak
Berekin - Dalmatinsko-krajiški mangup. Terač šege. Zajeban kol'ko đed Neđo i ćaća Jovo... zajedno. Rasan preldžija a urban. Ceo ga Biočić zna, u Kistanjama ga poštuju. Na prelu je glavna zvezda.
перечит (рус) - Делать что кому поперек, назло, в помеху. Спорить, опровергать, утверждать противное. Что ни скажи, он все только перечит.
Lesandar
Buduća legenda
- Poruka
- 27.930
Да видимо зашто је баш Перица највећи заебант у разреду.
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 32.485
Istražuješ koren pir?
http://www.etimo.it/?term=Birichino&find=Cerca
http://www.etimo.it/?term=buricco&find=Cerca
WORD: -перёк:
GENERAL: поперёк, пере́чить, укр. пере́ка "противоречие, противодействие", блр. пе́рек "поперек", др.-русск. перекъ "ширина, поперечина", ст.-слав. въпрѣкы ἐναντίον (Супр.), болг. пря́ко "напрямик, поперек", сербохорв. при̏jек "крутой", при̏jеки̑ "прямой, ближайший", при̏jеко "через", словен. рrе̑k, рrе̑kо, нареч., prèk, предл. "поперек", чеш. příka "крутизна", příč "поперечник", слвц. рriеk "упорство, сопротивление", польск. przeko "поперек", рrzесzуć "перечить", в.-луж. prěki "поперек, через, напротив", н.-луж. pŕeki. Из праслав. *реr-kъ; см. пере-; образование аналогично прок : про (Брандт, РФВ 18, 9; Мейе, Ét. 329; Брюкнер 443; Младенов 534; Преобр. II, 41; Перссон 914; Френкель, Мél. Реdеrsеn 450). Форма вопреки́ заимств. из цслав., как и прекосло́вить.
PAGES: 3,238
Lesandar
Buduća legenda
- Poruka
- 27.930
Берекину нисам могао одолети. Што кажу: Емилија мала целом словенству зајебанта дала. Јер, у почетку беше реч, а потом је поречена.
Poslednja izmena:
Сребрена
Poznat
- Poruka
- 7.967
Како би то било у српском "перечит" : противник, онај што увек држи контру, противречи, онај што је попреко, попречан ...на супротној страни значи као пречник ?
https://books.google.rs/books?id=7m...KHfQKDJEQ6AEILzAB#v=onepage&q=перечит&f=false
Године 1804 забележено : "Черта правна, изъ средоточїя до кола, естъ Луча или полупречина", дакле: полупречина је удаљеност од средишта до ма које тачке на површини кружнице, одн. полупречник
стр 410 http://www.dvapera.rs/resursi/Isidora-Bjelakovic-Terminologija-kod-Srba.pdf
Године 1783. пречник забележен као поперешник, одатле попречник..
стр 412 http://www.dvapera.rs/resursi/Isidora-Bjelakovic-Terminologija-kod-Srba.pdf
Poslednja izmena:
Lesandar
Buduća legenda
- Poruka
- 27.930
Poet - early 14c., "a poet, a singer" (c. 1200 as a surname), from Old French poete (12c., Modern French poète) and directly from Latin poeta "a poet," from Greek poetes "maker, author, poet," variant of poietes, from poein, poiein "to make, create, compose," from PIE *kwoiwo- "making," from root *kwei- "to pile up, build, make" (source also of Sanskrit cinoti "heaping up, piling up," Old Church Slavonic činu "act, deed, order").
pòjati
pòjati (∅) nesvrš. 〈prez. -jēm, pril. sad. -jūći, gl. im. -ānje〉 {{c=0}}1. {{001f}}a. {{001f}}{{/c}}crkv. {{c=0}}pjevati (ob. u {{/c}}pravosl. {{c=0}}crkvi i crkvama istočnog obreda) b. {{001f}}{{/c}}ekspr. {{c=0}}pjevati (ob. o pticama) 2. {{001f}}{{/c}}arh. {{c=0}}pjevati u stihovima, pisati stihove{{/c}}
prasl. *pojь ≃ *pěti, v. pjevati
pòjati
pòjati (∅) nesvrš. 〈prez. -jēm, pril. sad. -jūći, gl. im. -ānje〉 {{c=0}}1. {{001f}}a. {{001f}}{{/c}}crkv. {{c=0}}pjevati (ob. u {{/c}}pravosl. {{c=0}}crkvi i crkvama istočnog obreda) b. {{001f}}{{/c}}ekspr. {{c=0}}pjevati (ob. o pticama) 2. {{001f}}{{/c}}arh. {{c=0}}pjevati u stihovima, pisati stihove{{/c}}
prasl. *pojь ≃ *pěti, v. pjevati
Lesandar
Buduća legenda
- Poruka
- 27.930
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 32.485
Гордион је био главни град Фригије и Фрига у Малој Азији,овде је према легенди Александар велики пресекао чувени "Гордијев чвор".У Аркадији на Пелопонезу је постојао такође град са сличним именом - Гортис(Гордис).Немачки лингвиста Хајнрих Тишнер(Heinrich Tischner) на свом сајту говори о граду Гортуниа(Гордуниа) у античкој Македонији.Он каже да се у имену овог града слова т и д смењују,а етимологија овог насеља би била управо "Град",од ПИЕ речи "Гхордос" или Словенске речи "Град".По мом мишљењу најближа реч је Руска и Пољска која гласи "Город".Тако да би Гордион,Гортис,Гортуниа у преводу били управо "Градови".
https://www.facebook.com/IstinitaIs...228619227312279/768121700028693/?type=3&ifg=1
https://www.facebook.com/IstinitaIs...228619227312279/768121700028693/?type=3&ifg=1
Сребрена
Poznat
- Poruka
- 7.967
На фригијском је "град" само четири слова..Горд
Нема +ион, +униа.+ ос.
Otac istorije, Herodot, pisao je o Frigijcima kao balkanskoj dijaspori.
http://www.palaeolexicon.com/Phrygian
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 32.485
Breg
Berg Sm std. (8. Jh.), mhd. berc, ahd. berg, as. berg Stammwort. Aus g. * berga- m. "Berg", auch in anord. bjarg n., berg n. "Felsen, Felswand", ae. beorg, afr. berch, birg und gt. in der Weiterbildung bairgahei "Gebirge"; aus ig. * b[SUP]h[/SUP]erǵ[SUP]h[/SUP]- "Höhe" (vermutlich ein ablautendes Wurzelnomen), auch in avest. * barəzah- n. "Höhe, Berg", arm. (erkn-a-) berj "himmelhoch", akslav. bregŭ "Ufer, Abhang" (in anderen slavischen Sprachen auch "Hügel"), mir. bri(g) "Hügel, Berg" (schwundstufig).
Der Wurzelauslaut des altkirchenslavischen und des avestischen Wortes stimmen dabei nicht zusammen. Wegen der besonderen Bedeutung des altkirchenslavischen Wortes ist wohl keine Entlehnung (etwa aus dem Germanischen) anzunehmen, sondern das auch sonst zu beobachtende Verhalten des Slavischen wie eine Kentum-Sprache. Mit Hochstufe wie im Germanischen, aber in der Bedeutung weiter abliegend, ist kymr. bera "Haufen (von Stroh, Heu o.dgl.)". Diese Substantive gehören zu einem Verb mit der Bedeutung "sich erheben, wachsen" in heth. parkija- "sich erheben, hoch werden, wachsen", toch. AB pärk- "aufgehen", avest. barəzaiia- "aufwachsen lassen" (Kausativ). Daneben Adjektive in der Bedeutung "hoch" in heth. parku-, avest. barəz-, arm. barjr und in der Partizipialbildung (*b[SUP]h[/SUP]ṛǵ[SUP]h[/SUP]ont-) ai. bṛhánt-, der im Westen Namen entsprechen: in germanischer Lautform die Burgunden, zusammen mit Bornholm (anord. Burgundarhólmr), in keltischer Lautform der Stammesname Brigantes, der Stadtname Bregenz und der Frauenname Brigitte ("die Erhabene"). Adjektiv: bergig.
Ebenso nndl. berg, ne. barrow, nschw. berg, nisl. bjarg n., berg n.; Burg, Gebirge.
✎ Schatz, J. FS Kluge (1926), 122-131;
LM 1 (1980), 1943-1945;
Lloyd/Springer 1 (1988), 553f.;
Röhrich 1 (1991), 173-175;
Izdvajam doskočicu:
in keltischer Lautform der Stammesname Brigantes, der Stadtname Bregenz und der Frauenname Brigitte ("die Erhabene").
Dakle, kada zadobije slovenski oblik breg- onda se to zove "keltski glasovni oblik".
Naročito zgodno za ime grada Bregenca (Bregenac).
Berg Sm std. (8. Jh.), mhd. berc, ahd. berg, as. berg Stammwort. Aus g. * berga- m. "Berg", auch in anord. bjarg n., berg n. "Felsen, Felswand", ae. beorg, afr. berch, birg und gt. in der Weiterbildung bairgahei "Gebirge"; aus ig. * b[SUP]h[/SUP]erǵ[SUP]h[/SUP]- "Höhe" (vermutlich ein ablautendes Wurzelnomen), auch in avest. * barəzah- n. "Höhe, Berg", arm. (erkn-a-) berj "himmelhoch", akslav. bregŭ "Ufer, Abhang" (in anderen slavischen Sprachen auch "Hügel"), mir. bri(g) "Hügel, Berg" (schwundstufig).
Der Wurzelauslaut des altkirchenslavischen und des avestischen Wortes stimmen dabei nicht zusammen. Wegen der besonderen Bedeutung des altkirchenslavischen Wortes ist wohl keine Entlehnung (etwa aus dem Germanischen) anzunehmen, sondern das auch sonst zu beobachtende Verhalten des Slavischen wie eine Kentum-Sprache. Mit Hochstufe wie im Germanischen, aber in der Bedeutung weiter abliegend, ist kymr. bera "Haufen (von Stroh, Heu o.dgl.)". Diese Substantive gehören zu einem Verb mit der Bedeutung "sich erheben, wachsen" in heth. parkija- "sich erheben, hoch werden, wachsen", toch. AB pärk- "aufgehen", avest. barəzaiia- "aufwachsen lassen" (Kausativ). Daneben Adjektive in der Bedeutung "hoch" in heth. parku-, avest. barəz-, arm. barjr und in der Partizipialbildung (*b[SUP]h[/SUP]ṛǵ[SUP]h[/SUP]ont-) ai. bṛhánt-, der im Westen Namen entsprechen: in germanischer Lautform die Burgunden, zusammen mit Bornholm (anord. Burgundarhólmr), in keltischer Lautform der Stammesname Brigantes, der Stadtname Bregenz und der Frauenname Brigitte ("die Erhabene"). Adjektiv: bergig.
Ebenso nndl. berg, ne. barrow, nschw. berg, nisl. bjarg n., berg n.; Burg, Gebirge.
✎ Schatz, J. FS Kluge (1926), 122-131;
LM 1 (1980), 1943-1945;
Lloyd/Springer 1 (1988), 553f.;
Röhrich 1 (1991), 173-175;
Izdvajam doskočicu:
in keltischer Lautform der Stammesname Brigantes, der Stadtname Bregenz und der Frauenname Brigitte ("die Erhabene").
Dakle, kada zadobije slovenski oblik breg- onda se to zove "keltski glasovni oblik".
Naročito zgodno za ime grada Bregenca (Bregenac).
- - - - - - - - - -
https://en.wikipedia.org/wiki/Bregenz
- - - - - - - - - -
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 32.485
Grčka reč βάλτος (baltos) "močvara" dolazi od slovenske reči blato ("močvara").
https://en.wiktionary.org/wiki/βάλτους
From Proto-Indo-European *bʰelH- (“white”). Cognate with Common Slavic *bolto (“swamp”), Romanian baltă (“mud, swamp”) and Albanian baltë (“mud”). Often considered an Illyrian substratum word.
Noun
βάλτος • (váltos) m (plural βάλτοι)
Ovde nam valja ozreti se na rumunski metatezirani oblik balta ("močvara") koji čuva starije i novije južnoslovensko značenje reči (i "močvara" i "blato") kao i na šćiptarski, metatezirani (pored dalte "dleto" i gardine "vrt, bašta gradina") oblik baltë ukasnijem južnoslovenskom značenju - "blato", što koincidira sa šćiptarskim najkasnijim dolaskom na Slovenski Jug (10 vek).
https://en.wiktionary.org/wiki/βάλτους
From Proto-Indo-European *bʰelH- (“white”). Cognate with Common Slavic *bolto (“swamp”), Romanian baltă (“mud, swamp”) and Albanian baltë (“mud”). Often considered an Illyrian substratum word.
Noun
βάλτος • (váltos) m (plural βάλτοι)
Ovde nam valja ozreti se na rumunski metatezirani oblik balta ("močvara") koji čuva starije i novije južnoslovensko značenje reči (i "močvara" i "blato") kao i na šćiptarski, metatezirani (pored dalte "dleto" i gardine "vrt, bašta gradina") oblik baltë ukasnijem južnoslovenskom značenju - "blato", što koincidira sa šćiptarskim najkasnijim dolaskom na Slovenski Jug (10 vek).
ИгарЈ
Ističe se
- Poruka
- 2.434
Можда, али ничим ниси поткрепио своје тврдње. Можда је грчка реч изворна, можда румунска, можда албанска.
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 32.485
A slovenska? Što ne bi slovenska mogla biti izvorna?
