Bespuća i stranputice zakona indogermanističke komparativne lingvistike

[Lesandar]

Nedoslednost:


vreti ✧ prasl. i stsl. vьrěti (rus. vret', polj. wrzeć), lit. virti: kuhati

Vidimo kako ruska reč ne razvija mnogoglasje iako litvanski pokazuje "stanje pre metateze likvida".

Da li si negde objavljivao etimologiju pojma kesten?

 

[Mrkalj]

Da li si negde objavljivao etimologiju pojma kesten?

Nisam. Jesi razmišljao?

HJP: kesten ✧ tur. kestane ≃ lat. castanea ← grč. kástana

OED:
chestnut (n.)

type of tall tree native to western Asia, southern Europe, and eastern U.S., also the large "nut" that it produces, 1560s, from chesten nut (1510s), with superfluous nut (n.) + Middle English chasteine, from Old French chastain (12c., Modern French châtaigne), from Latin castanea "chestnut, chestnut tree," from Greek kastaneia, which the Greeks explained as either "nut from Castanea" in Pontus, or "nut from Castana" in Thessaly, but probably both places are named for the trees, not the other way around, and the word is borrowed from a language of Asia Minor (compare Armenian kask "chestnut," kaskeni "chestnut tree"). In reference to the dark reddish-brown color, 1650s. Applied to the horse-chestnut by 1832.

Kastanie
Kastanie Sf std. (11. Jh., Form 13. Jh.), mhd. castanie, ahd. kastanie Entlehnung. In dieser Form neu entlehnt aus l. castanea, dieses aus gr. kástana Pl., aus einem kleinasiatischen Wort (zu dem auch arm. kask "Kastanie" gehört). Vielleicht zu einem Ortsnamen (gr. Kastanís, Kastanéa u.a.), der aber umgekehrt auch aus dem Pflanzennamen gebildet sein kann. Eine ältere Entlehnung in ahd. kestin(n)a, kesten, mhd. kesten(e), auch mhd. kestennuz wie ne. chestnut; reg. (obd.) Käste(n).
Gemeint ist ursprünglich die eßbare Edelkastanie, später auch die ungenießbare Roßkastanie. Der Ausdruck die Kastanien aus dem Feuer holen stammt aus der Fabel von La Fontaine "Der Affe und die Katze" (bei der der Affe die Katze veranlaßt, für ihn die gerösteten Kastanien aus dem Feuer zu holen).

Ebenso nndl. kastanje, ne. chestnut, nfrz. châtaigne, nschw. kastanj, nnorw. kastanje, nisl. kastanía; Kastagnette.
✎ LM 5 (1991), 1035;
Röhrich 2 (1992), 814f. lateinisch gr.

Šta ti misliš?

 

[Lesandar]

Nisam. Jesi razmišljao?

HJP: kesten ✧ tur. kestane ≃ lat. castanea ← grč. kástana

OED:
chestnut (n.)

type of tall tree native to western Asia, southern Europe, and eastern U.S., also the large "nut" that it produces, 1560s, from chesten nut (1510s), with superfluous nut (n.) + Middle English chasteine, from Old French chastain (12c., Modern French châtaigne), from Latin castanea "chestnut, chestnut tree," from Greek kastaneia, which the Greeks explained as either "nut from Castanea" in Pontus, or "nut from Castana" in Thessaly, but probably both places are named for the trees, not the other way around, and the word is borrowed from a language of Asia Minor (compare Armenian kask "chestnut," kaskeni "chestnut tree"). In reference to the dark reddish-brown color, 1650s. Applied to the horse-chestnut by 1832.

Kastanie
Kastanie Sf std. (11. Jh., Form 13. Jh.), mhd. castanie, ahd. kastanie Entlehnung. In dieser Form neu entlehnt aus l. castanea, dieses aus gr. kástana Pl., aus einem kleinasiatischen Wort (zu dem auch arm. kask "Kastanie" gehört). Vielleicht zu einem Ortsnamen (gr. Kastanís, Kastanéa u.a.), der aber umgekehrt auch aus dem Pflanzennamen gebildet sein kann. Eine ältere Entlehnung in ahd. kestin(n)a, kesten, mhd. kesten(e), auch mhd. kestennuz wie ne. chestnut; reg. (obd.) Käste(n).
Gemeint ist ursprünglich die eßbare Edelkastanie, später auch die ungenießbare Roßkastanie. Der Ausdruck die Kastanien aus dem Feuer holen stammt aus der Fabel von La Fontaine "Der Affe und die Katze" (bei der der Affe die Katze veranlaßt, für ihn die gerösteten Kastanien aus dem Feuer zu holen).

Ebenso nndl. kastanje, ne. chestnut, nfrz. châtaigne, nschw. kastanj, nnorw. kastanje, nisl. kastanía; Kastagnette.
✎ LM 5 (1991), 1035;
Röhrich 2 (1992), 814f. lateinisch gr.

Šta ti misliš?

Poziva me na nešto koštunjavo, ali nisam ni kod Rusa našao odgovor. Kada je reč o varenju, (kuvanju) treba ispitati i pojam purenje koji je po meni mnogo stariji.

 

[Mrkalj]

Poziva me na nešto koštunjavo, ali nisam ni kod Rusa našao odgovor. Kada je reč o varenju, (kuvanju) treba ispitati i pojam purenje koji je po meni mnogo stariji.

Ne znam.

WORD: кашта́н
GENERAL: укр. кашта́н. Через польск. kasztan, чеш. kаštаn из нем. Kastanie или народн. Kastane от лат. саstаnеа: греч. κάστανον, источником которого считается арм. kaskeni "каштановый"; см. Лагард у Хюбшмана 166, 394; Буазак 420; Бернекер 1, 492. От кашта́н образовано по народн. этимологии (ка́ждый): кажда́нка, наряду с Кашта́нка -- собачья кличка, кашинск. (См.).
PAGES: 2,215

- - - - - - - - - -

Vidiš, kad vide da je reč usvojena od Grka, da je imaju i Sloveni i Germani i Latini, onda skreću ka "misterioznom jeziku Male Azije", a jedini narod koji povezuje ostale su Sloveni. ali, dogma je da je to tako od 6. veka, pa grčka reč mora da je došla iz - Male Azije.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Nisam. Jesi razmišljao?

HJP: kesten ✧ tur. kestane ≃ lat. castanea ← grč. kástana

OED:
chestnut (n.)

type of tall tree native to western Asia, southern Europe, and eastern U.S., also the large "nut" that it produces, 1560s, from chesten nut (1510s), with superfluous nut (n.) + Middle English chasteine, from Old French chastain (12c., Modern French châtaigne), from Latin castanea "chestnut, chestnut tree," from Greek kastaneia, which the Greeks explained as either "nut from Castanea" in Pontus, or "nut from Castana" in Thessaly, but probably both places are named for the trees, not the other way around, and the word is borrowed from a language of Asia Minor (compare Armenian kask "chestnut," kaskeni "chestnut tree"). In reference to the dark reddish-brown color, 1650s. Applied to the horse-chestnut by 1832.

Kastanie
Kastanie Sf std. (11. Jh., Form 13. Jh.), mhd. castanie, ahd. kastanie Entlehnung. In dieser Form neu entlehnt aus l. castanea, dieses aus gr. kástana Pl., aus einem kleinasiatischen Wort (zu dem auch arm. kask "Kastanie" gehört). Vielleicht zu einem Ortsnamen (gr. Kastanís, Kastanéa u.a.), der aber umgekehrt auch aus dem Pflanzennamen gebildet sein kann. Eine ältere Entlehnung in ahd. kestin(n)a, kesten, mhd. kesten(e), auch mhd. kestennuz wie ne. chestnut; reg. (obd.) Käste(n).
Gemeint ist ursprünglich die eßbare Edelkastanie, später auch die ungenießbare Roßkastanie. Der Ausdruck die Kastanien aus dem Feuer holen stammt aus der Fabel von La Fontaine "Der Affe und die Katze" (bei der der Affe die Katze veranlaßt, für ihn die gerösteten Kastanien aus dem Feuer zu holen).

Ebenso nndl. kastanje, ne. chestnut, nfrz. châtaigne, nschw. kastanj, nnorw. kastanje, nisl. kastanía; Kastagnette.
✎ LM 5 (1991), 1035;
Röhrich 2 (1992), 814f. lateinisch gr.

Šta ti misliš?

Vrlo je moguće da ima veze sa çeştan.

Ovo je gotovo komedija. Spremni reći Mala Azija, al' tobož' niko ne zna čije.

 

[Mrkalj]

Vrlo je moguće da ima veze sa çeştan.

Ovo je gotovo komedija. Spremni reći Mala Azija, al' tobož' niko ne zna čije.

Prijavio sam te za trolovanje.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Prijavio sam te za trolovanje.

Nije trolovanje nikakvo; reč sam pokupio sa Google Translate.

Inače, na turskom kesten je kestane.

 

[Сребрена]

Инспиративни сте

Vidiš, kad vide da je reč usvojena od Grka, da je imaju i Sloveni i Germani i Latini, onda skreću ka "misterioznom jeziku Male Azije", a jedini narod koji povezuje ostale su Sloveni. ali, dogma je da je to tako od 6. veka, pa grčka reč mora da je došla iz - Male Azije.

Претпоставка је да је дрво потекло из Азије, и постоје слични термини у јерменском, токаријском (кест=глад), код Хетита ..вероватно још негде..
https://books.google.rs/books?id=8s...I#v=onepage&q=etymology armenian kask&f=false

Но, кестен расте аутохтоно и код нас ,одн. на југу Балканског полуострва, као "арктотерцијарни ендемит ", што сам морала да себи разјасним

Дивљи кестен је арктотерцијарни ендемит јужног Балканског полуострва. Од природе расте у сливу реке Дрима на алувијуму и у клисурама. Овде је велика релативна влажност ваздуха, станишта су природно заклоњена и имају карактер збегова или рефугијума у којима се сачувао велики број реликтних биљних врста.

https://sr.wikipedia.org/sr/Дивљи_кестен

па тако налетех на научнирад ,где се потврђује ово са Википедије
http://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/handle/123456789/8729/Disertacija13379.pdf?sequence=1&isAllowed=y

Дивљи кестен (Aesculus hippocastanum, L), као арктотерцијарни ендемит јужног дела Балканског полуострва, распрострањен је у планинском региону Албаније, Грчке,. Бугарске и Македоније

..и колико сам схватила, у појединим подручјима је успешно сачуван од климе леденог доба .

Poziva me na nešto koštunjavo

Тврдо и горко, то мора да буду прве асоцијације на плод,пре свега тврдо.,оно што треба разбити .
У нашем језику једноставно је да се разуме веза кост-коштица-коштуњав-кошчица итд..

..а у словеначком kostênec је »trd oreh«
https://books.google.rs/books?id=3-...ved=0ahUKEwiFwNSG7bTaAhWIQpoKHaHrAs8Q6AEIJjAA

..и у македонском (икод Торбеша) је са о костен ,а не кестен. :
Што има боја на костен, што е костенлив.... костенар= Лице што бере или продава костен..мн..костење
.. а може да буде и коштан https://books.google.rs/books?id=Sk...ved=0ahUKEwjVx_GT9LTaAhWElSwKHVpgBt4Q6AEIPjAE

..у бугарском опет о : Костен туткал. Костно брашно. Костна мас.

 

[ИгарЈ]

Nedoslednost:


vreti ✧ prasl. i stsl. vьrěti (rus. vret', polj. wrzeć), lit. virti: kuhati

Vidimo kako ruska reč ne razvija mnogoglasje iako litvanski pokazuje "stanje pre metateze likvida".

Каква недоследност када ту није било потребе за спровођењем метатезе и пуногласја? Разлика између словенских и балтичких облика датога глагола је у инфинитивној основи, где је словенска на -ě- а балтичка без наставка (словенска презентска основа vьr- је потпуни когнат балтичкој инфинитивној) тако да су у прасловенском vьrěti сви слогови били отворени (vь-rě-ti) и није се имало шта отварати метатезом и пуногласјем.

Скупина *ir одражена је као ьr у прасловенском, тако да не би био потребе за метатезом и пуногласјем и да је словенска инфинитивна основа била истоветна балтичкој (упоредити исти превојни степен vьr- нпр. у именици врлина).

 

[Mrkalj]

Каква недоследност када ту није било потребе за спровођењем метатезе и пуногласја? Разлика између словенских и балтичких облика датога глагола је у инфинитивној основи, где је словенска на -e- а балтичка без наставка (словенска презентска основа је потпуни когнат балтичкој инфинитивној) тако да су у прасловенском vьreti сви слогови били отворени (vь-re-ti) и није се имало шта отварати метатезом и пуногласјем.

Скупина *ir одражена је као ьr у прасловенском, тако да не би био потребе за метатезом и пуногласјем и да је словенска инфинитивна основа била истоветна балтичкој.

Dokazuješ da nije bilo potrebe za metatezom jer su slogovi bili otvoreni, a to "znamo" jer smo rtako rekonstruisali (ovaj put kod tebe nedostaju zvezdice), a rekonstruisali smo jer nije sprovedena metateza. Divno. Krasno.

Nego hoćeš li pokušati da odgovoriš na postavljeno logičko pitanje ili ne?

Original postavio ИгарЈ

У реду, у чему је грешка?

To ti dođe kao domaći ili kao test.

Hajde, podvukao sam ti šta ne valja:

Original postavio ИгарЈ

Ако је "изворни" облик топонима Graz очуван јер у њему живе германизовани Словени, како онда негерманизовани Словени нпр. било кога пољскога места с називом Stargard или Starogard нису очували "изворни" облик?.

Nema mnogo mogućnosti.

Pokušaj.

 

[ИгарЈ]

Dokazuješ da nije bilo potrebe za metatezom jer su slogovi bili otvoreni, a to "znamo" jer smo rtako rekonstruisali (ovaj put kod tebe nedostaju zvezdice), a rekonstruisali smo jer nije sprovedena metateza. Divno. Krasno.

Твоја објава показала је да не знаш у каквим условима је долазило до метатезе и пуногласја нити знаш какав је био развој скупина полугласа и ликвида - зато и не разумеш научна сазнања и тврдње нити како се до њих дошло.

Не недостају звездице, сви облици које сам навео, осим скупине *ir, су посведочени.

 

[Mrkalj]

Не недостају звездице, сви облици које сам навео, осим скупине *ir, су посведочени.

Gde su posvedočeni u praslovenskom? Ko ih je zapisao? Neki Sloven protip Ćirila i Metodija? Ili naki strendžer dendžer?

No, uprono izbegavanje pitanja neće te približiti istini. Ajmo, šta su ta pribaltička gospoda, ako nisu "neslavizovani Sloveni", a govore Slovenski. Zadatak za 4. osnovne, doduše za Kengur.

I sam si rekao da te to interesuje.

Original postavio ИгарЈ

У реду, у чему је грешка?

A sad se praviš da te ne interesuje.

 

[Lesandar]

Тврдо и горко, то мора да буду прве асоцијације на плод,пре свега тврдо.,оно што треба разбити .
У нашем језику једноставно је да се разуме веза кост-коштица-коштуњав-кошчица итд...

Питоми је сладак да му се не може одолети.

*kъsьnъ? Које беше дрво закасни да рађа па може да се једе и зими?

 

[Сребрена]

Питоми је сладак да му се не може одолети.

*kъsьnъ? Које беше дрво закасни да рађа па може да се једе и зими?

И сам кестен касно рађа, скупљају се плодови се од октобра до децембра.
А једу се зими оскоруше и мушмуле, јер мора да се чека после (касног) брања да угњиле.
https://www.google.rs/search?q=мушм...s7XaAhWDYVAKHcE8DskQ_AUICygC&biw=1440&bih=720
http://www.sveosvemu.com/oskorusa-zaboravljeno-voce

 

[Lesandar]

И сам кестен касно рађа, скупљају се плодови се од октобра до децембра.
А једу се зими оскоруше и мушмуле, јер мора да се чека после (касног) брања да угњиле.

Da, o kastanju pričam koji kastno rađa.

 

[Mrkalj]

Da, o kastanju pričam koji kastno rađa.

Hmmm... Ima etimološko t u letonskom:

kasan ✧ prasl. kъsьnъ (rus. kósnyj, bug. kъsno: kasno), latv. kust: biti umoran

Lesandre,

Neke letonske reči:

Neke latvijske (letonske) riječi:

• zeme "zemlja"
• debess "nebo"
• ūdens "voda"
• uguns "vatra" (usp. "oganj")
• vīrietis "muškarac"
• sieviete "žena"
• ēst "jesti"
• dzert "piti"
• liels "veliko"
• mazs "malo"
• nakts "noć"
• diena "dan"

Neki brojevi:

• viens "1"
• divi "2"
• trīs "3"
• četri "4"
• pieci "5"
• seši "6"
• septiņi "7"
• astoņi "8"
• deviņi "9"
• desmit "10"
• vienpadsmit "11"
• divpadsmit "12"
• divdesmit "20"
• simts "100"

 

[Lesandar]

. Kada je reč o varenju, (kuvanju) treba ispitati i pojam purenje koji je po meni mnogo stariji.

Provereno:

Platon: Certum est, Phryges....quus ignem vocent pyr.... koji oganj zovu PYR Dakle, puriti je veoma star izraz za pečenje i kuvanje koji nam je , kako vidimo, zaostavština iz frigijskog jezika.

Uzgred, treba napomenuti da je i reč oganj daleko starija od latinskog jezika i atestirana je kroz vede.

 

[Mrkalj]

Provereno:

Platon: Certum est, Phryges....quus ignem vocent pyr.... koji oganj zovu PYR Dakle, puriti je veoma star izraz za pečenje i kuvanje koji nam je , kako vidimo, zaostavština iz frigijskog jezika.

Uzgred, treba napomenuti da je i reč oganj daleko starija od latinskog jezika i atestirana je kroz vede.

Koliko znam, vezano je za kukuruz. Dijalekatski, pura je palenta, a purenjaci su kukuruzi za pečenje.

http://hjp.znanje.hr/index.php?show=search_by_id&id=dl1jUBM=

Nema etimologije.

E sad, oba pojma su vezana i za kuvanje tj. pečenje kukuruza.

E sad - e sad, furiti ✧ njem. feuern - izgleda da puriti dolazi od nemačkog furiti, tj. [fojer], Feuer (vatra).

 

[Сребрена]

Platon: Certum est, Phryges....quus ignem vocent pyr.... koji oganj zovu PYR

Koliko znam, vezano je za kukuruz.
Nema etimologije.

Мислим да се "пурење"односи на кључалу воду,а не на печење, налик овом
https://www.google.rs/search?rlz=1C....0...1c.1j2.64.psy-ab..1.0.0....0.PnBNaSKTmvQ

Облик ПИР постоји : .
-као гозба,напр

Биограф Теодосије бележи да је Стефан Немања напуштајући престо приредио велику гозбу како би се достојно опростио од свог племства и народа и представио новог Bеликог жупана, свог сина Стефана, будућег краља. Том приликом каже:

Приђите, другови моји и браћо, и чеда вазљубљена, приђите са мном, да се последњим пиром са вама развеселимо
те да се растанем од трпезе са месом, јер ме овако сјајна и многомесна трпеза неће више сакупити са вама, никада!​

http://www.narodnimuzej.rs/zanimljivosti/hrana-i-keramicko-posudje-u-srednjovekovnoj-srbiji/?lng=cir

- као "слава" ,славски ручак

Врећари (мутавџије) у Гусињу имају „пир" на Арханђеловдан, ципелари на Св. Спиридона, пекари на Петровдан, столари на То- миндан, а Цигани ковачи на Видовдан (1933). У Бијелом Пољу се од старине држе еснафски „пирови". Терзијама је пир Риза Христова (10. јули по ст. кал.), екмекчијама (хлебарима) Петровдан,..

https://books.google.rs/books?id=pI...=0ahUKEwiRibXiqLfaAhXJ2qQKHW7ICxQ4ChDoAQhAMAU

- као глагол "пирјанити ",кување на пари (опет кључала вода у питању),кувано-пржен је производ

- и чини ми се, треба да проверим, да је врста пшеница била ПИР , она врста коју данас купујемо као "спелту".Отпорна је на пестициде, богатијанегообична.
Јесте "Крупник, крупница или пир (лат. Triticum spelta) " https://sr.wikipedia.org/sr/Крупник
Прапшеница, https://zenavrsna.com/pri-najzdravija-zitarica/8136
" Mnogi je nazivaju praiskonskom pšenicom jer vekovima nije modifikovana, već je do danas zadržala svoje prvobitne karakteristike.".

(можда и у кованици вам+пир)

П.С.
Od slavenskih se jezika praslavensko pyrb : pyro javlja u tom obliku i značenju samo u slovenskom: pir m. 'vrsta pšenice Triticum spelta'
https://www.google.rs/search?q=пшен...WVubLgDg&start=10&sa=N&biw=1440&bih=769&dpr=1

 

[Mrkalj]

Мислим да се "пурење"односи на кључалу воду,а не на печење, налик овом
https://www.google.rs/search?rlz=1C....0...1c.1j2.64.psy-ab..1.0.0....0.PnBNaSKTmvQ

Облик ПИР постоји : .
-као гозба,напр



- као "слава" ,славски ручак

https://books.google.rs/books?id=pI...=0ahUKEwiRibXiqLfaAhXJ2qQKHW7ICxQ4ChDoAQhAMAU

- као глагол "пирјанити ",кување на пари (опет кључала вода у питању),кувано-пржен је производ

- и чини ми се, треба да проверим, да је врста пшеница била ПИР , она врста коју данас купујемо као "спелту".Отпорна је на пестициде, богатијанегообична.
Јесте "Крупник, крупница или пир (лат. Triticum spelta) " https://sr.wikipedia.org/sr/Крупник
Прапшеница, https://zenavrsna.com/pri-najzdravija-zitarica/8136
" Mnogi je nazivaju praiskonskom pšenicom jer vekovima nije modifikovana, već je do danas zadržala svoje prvobitne karakteristike.".

(можда и у кованици вам+пир)

П.С.
Od slavenskih se jezika praslavensko pyrb : pyro javlja u tom obliku i značenju samo u slovenskom: pir m. 'vrsta pšenice Triticum spelta'
https://www.google.rs/search?q=пшен...WVubLgDg&start=10&sa=N&biw=1440&bih=769&dpr=1

E vidiš, zato je bitan timski rad. Ja po osećaju nikada ne bih očeklivao da je pir slovenska reč ✧ prasl. i stsl. pirъ (rus. pir, bug. pir).

A sad tek, kad razmilsim , mislim da ima veze sa svetkovinom uz vatre - pir; up. raspirivati.

Što se pšenice tiče, tu sam mišljenja da je koren u glagolu piriti, što povezujem sa načinom talasanja na vetru; up. pirevina, pirika.

pir, pirevina, pirika ✧ *pyrъ: korov ≃ grč. pŷr: vatra.

Ili načinu lakog rasejavanja.

 

[Сребрена]

✧ prasl. i stsl. pirъ (rus. pir, bug. pir).

A sad tek, kad razmilsim , mislim da ima veze sa svetkovinom uz vatre - pir; up. raspirivati.
Što se pšenice tiče, tu sam mišljenja da je koren u glagolu piriti, što povezujem sa načinom talasanja na vetru; up. pirevina, pirika.
pir, pirevina, pirika ✧ *pyrъ: korov ≃ grč. pŷr: vatra.
Ili načinu lakog rasejavanja.

..распириш ватру да би брже испурио кашу од пира..

У санскриту немају реч за ову крупнозрну пшеницу, иако данас постоји као сорта.
https://books.google.rs/books?id=HC...nepage&q=sanskrit . Triticum spelta&f=false

 

[Mrkalj]

..распириш ватру да би брже испурио кашу од пира..

У санскриту немају реч за ову крупнозрну пшеницу, иако данас постоји као сорта.
https://books.google.rs/books?id=HC...nepage&q=sanskrit . Triticum spelta&f=false

Mene ustvari interesuje da li vetar raspiruje vatru zato što piri ili zato što ju je piroman zapalio? To jest, da ne ostanem nedorečen, da li je grčki ili je slovenski koren u glagolu raspirivati, odnosno da li je grčka reč za vatru, pyr došla od slovenske?

A tek, zlatni pir, krvavi pir...

 

[ИгарЈ]

J. P. Mallory, ‎Douglas Q. Adams - Encyclopedia of Indo-European Culture, 1997, 202

 

[Сребрена]

Mene ustvari interesuje da li vetar raspiruje vatru zato što piri ili zato što ju je piroman zapalio? To jest, da ne ostanem nedorečen, da li je grčki ili je slovenski koren u glagolu raspirivati, odnosno da li je grčka reč za vatru, pyr došla od slovenske?
.

možda pr, pr onomatopeja utiče presudno na oblikovanje tih termina kojima se opisuje ekspanzivno širenje elemenata kao što su vatra, vazduh..

Hetitska forma mi deluje izuzetno jako udaljena,

pa-aḫ-ḫur paḫḫur
pahhuwar, pahhur (n., §82) : fire.
http://www.assyrianlanguages.org/hittite/en_lexique_hittite.htm
http://www.assyrianlanguages.org/hittite/en_nom.htm#82
http://www.palaeolexicon.com/Languages/Index

 

[ИгарЈ]

Alwin Kloekhorst - Etymological Dictionary of the Hittite Inherited Lexicon, Brill, Leiden - Boston, 2008, 613-614