Катастрофа …
Пре неког времена сам ишао да посетим пријатеља у болници,
Његови кољу ћурана, кофа сира, ракија домаћа (из оног бурета „за не дај Боже“) 5 флаша, кафе к'о за свадбу …
Товаре људи, пуне гепек, ја се вајкам :
- „Чекајте људи, па био вам син-студент, нема ни недељу дана, валда је однео нешто …“
Жена се прекрсти,
- „Ово је за Докторе, ево ти списак“
Кад дођох у болницу, помислио сам да сам погрешио …
****** овде отворили аутобуску станицу …
Иду људи, цимају торбе, кесе …
Из расцепљеног најлон-џака цери се прасе …
Бомбоњере од пола метра квадратног, у шареним папирима …
Ја све оставио у колима,
Одем на шалтер за информације,
не да питам за пријатеља него за имена са списка …
Сестра ми лепо уредно написала бројеве...