Sinoć sam sa prijateljima bio na jednoj veoma interesantnoj svirci u jednom banjolučkom klubu, i zaista sam se sjajno proveo. Bend energičan i dobar, mješavina hard i hevi zvuka, prisutni muzički sladokusci su zaista uživali. Elem, kao što to često u životu i birtiji biva, pojavi se i ono "plus", koje ima neobičnu osobinu ne samo da vas žestoko iznervira, nego i da pomuti malo svjetlo sa čitavog dogadjaja.
O čemu je riječ?
Sigurno vam se desilo da u klubu, bircu ili nekoj trećoj društvenoj ustanovi, dok se zapravo vrlo dobro provodite, pojavi odnekud "konobar plus". Da prozborimo ovdje koju o ovoj neobičnoj sorti.
Konobar plus je osoba koja stalno nešto tumara po jednom od odnosnih objekata, a učestalost tog motanja direktno je...
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
Zatekoh se u jednom manastiru na granici između jave i sna pa čuh ono što je u pesmi napisano.
Mala pričica iz života
Gle ponosnog kako stoji
pred ikonom Božjeg sina,
uzdignutog čela " moli "
sa ličnih visina.
Bože daj mi šta mi treba,
Bože daj mi jer mi fali,
Bože daj mi, dužan si mi
za crkvu su moji dali.
Deda dade tri dukata,
otac dade tovar građe,
sad ti meni dobrim vrati
da se meni para nađe.
U crkvi se tad glas začu:
"Bež čoveče gordi, ništi,
pokaj prvo grehe svoje
pa tek onda išti".
Istinitu priču stilski doterao
JA :hvala:
Vraćali smo se iz dugih ratova
Odnekud iz neimenovanih zemalja i voda
Kući na svojs sitna imanja u guste šume
U Otadžbinu koja je nestajala kao izmaglica
Zauzvrat silnim spektakularnim pobedama
Uinat medaljama i ordenima zaslugama
koji su krasili naše narasle grudi
Vraćamo se zaboravljenim putevima
Preko nepoznatih prevoja i klanaca
Kući u svoje pocrnele domove i hramove
U Otaadžbinu koja nas se je odrekla
Uinat nama koji smo čudom preživeli
u apsurdnim vremenima trajnog mira
Kada se pevala pesma radosti i obnove
Stigosmo na pusto ukleto polje crvenih cvetova
Pristigli sa pet strana sveta bez doma i poroda
Na najskupqu zemqu gde žene ne rađaju i odojčad
ne plače
Sami među stare udovice ispod neba bez zvezda
Pogledasmo se u ono što...
Beše nekada vreme pisama, sada je vreme mejlova, ali nikada neće biti napisana pesma za mejl kao za pismo.:hvala:
Zašto te toliko čekam kad već je propalo sve
Odavno ni nade nemam ali još uvek tražim te
Dođi bar još jednom jer više ne znam ko sam
Al tebe u dušu poznajem
Bez reči mi srce uze,tebe je lako voleti
Na sva moja pitanja postavljena tebi
Negde,među zvezdama ti poznao me nebi
Niti bi molbu čuo da mi se vratiš,što bi
Milion drugih srca ti možeš još da slomiš
Ali,ja te još uvek čekam,bez nade i bez reči
Da svoju ti ljubav nudim ko će da me spreči
Možda jednoga dana,kada te ostave svi
Možda jednoga dana ponovo dođeš mi ti
Ja ću još da se molim za srećan put tvoj
Jer ćeš kada se vratiš samo da budeš moj
Do tada ja ću da čekam da opet dođeš mi ti
Mirisom crvenih ruža put ću ti posuti
I sjajem hiljada zvezda staze obasjati
Poljupcima u vetru...
Shvaticu jednom istinu
I bolece
Osecam da cu patiti i
Na prolece…
Kako je ostavljen biti
Znacu i tada
Jer ostavljena nisam bila
Jos nikada…
Saznacu i ja kako to boli
I kako se pati
Jer sve sto sam danas cula
Ne mogu da shvatim?
Ti bi da sam samo tvoja
Voljeni moj
Igracka za zimske dane,
A ko ce mi posle tebe
Leciti rane?
Ja jesam jaka zena
I iskrena
Pa me ta osobina kosta,
Izmedju redova tvojih
Procitala sam dosta…
Boli me sto si me ostavio tako
A da nisi ni zaplako?
Gledao sam na desetine mis-izbora sveta, univerzuma, ma razne izbore za lepojke mis mokre majce , pa sve te manifestacije za mis sveta kako rekoh…
Šta je zanimljivo za te manifestacije:
Hm, kada se neka devojka uključi u taj šou, ona se ništa ne pita, već je tu samo da sluša i kaže za medije šta joj se šapne…
Čuli ste i videli kako to izgleda kad im voditelji daju mikrofon, to jest postave neko pitanje, kako iste lepojke reaguju…gotovo šablonski i sterilno odgovaraju na pitanja, da je to na nivou blago retardiranih osoba.
Na pitanje šta trenutno čitaju ? Uglavnom iste kažu da ćitaju Kuelja, a Alhemičar im je omiljena knjiga, iako tu knjigu očima nisu videle, a neke i ako je imaju nisu pročitačle više od jedne do dve stranice…ali važno...
U planinama na severu Švedske naučnici su otkrili grupu omorika za koje se pretpostavlja da su najstarije drveće na svetu - staro oko 8.000 godina. Izdržljiva vrsta norveške omorike ponađena je na visokim stranama planina, gde je bila zaštićena od opasnosti kao što je seča, ali je bila izložena teškim vremenskim uslovima koji vladaju u planinskom pojasu na granici između Švedske i Norveške.
Prema rečima profesora Lifa Kulmana (Leif Kullman) s Univerziteta Umea (Umea), na osnovu utvrđivanja starosti drveća pomoću metode aktivnog ugljenika, koja je rađena u laboratoriji u Majamiju, došlo se do dokaza da je najstarije od ovog drveća pustilo korene pre oko 8.000 godina, što znači da je u pitanju najstarije živo drvo na planeti.
Do sada je...
Dok su dani hladni i snežni
bićemo samo prijatelji nežni
Ali kad trešnje stignu tad
odvešću te u trešnje hlad
okititi njenim plodovima
i opiti belim krinovima
i poljupcima učiniti kraljicom dana,dragana
Svaki je dan zurka na blogu
I mnogo mi se to dopada,
Srecna sam zbog toga…
Dok neko nesto radi, sabira, mnozi,
Drugi se udaju i zene
A na svadbu nisu pozvali mene…
Ne bila ja u njihovoj kozi…;)
Mlada je zrela ko zrela tresnja
A mladozenja s tri nepoznate…
Cudna je to ljubav moj brate…
Vencanje se spremalo cak ceo dan,
Mladenci se ni probali nisu jos,
A kuma nije bacila ni jedan gros…
Proslo je vencanje tiho, bez pompe,
Svako je svojoj kuci posao
Samo jos pop sto im nije dosao…
E, da se i on pojavio s neba
Pomoci ne bi im bilo…
Mlada bi morala smesta
Sesti mladozenji u krilo…
Ovako, mlada ode za svojim poslom,
Mladozenja nepoznat osta…
Nabavite stolicu za jos jednog gosta…:zper:
Волим твој осмех
и кад је удељен
као динар сиромаху
Помало презрив
дистанциран чак
Но, ипак нежан
и залог живота
Знаш,
помислим понекад
да ме твоји осмеси
држе на овом свету
Они су мој капитал
моја нада
мој осмех
И кад за тебе
трају само трен
за мене су вечни
Ох, колико их ја
видим пута...
Заблисташ ми у мислима
усред туге и бола
патње и јада
исцелиш ране
за које и не знаш
нити треба да знаш
Јер
кад сам у твојој близини
ја сам опет цео
Човек и дечак, дечак и човек
Но, кад ниси ту
непријатељ стари
то болно и покварено сећање
удари подмукло и
сакрије дечака,
а онда и човек падне
Зато
Осмехни се понекад
Нема потребитијег човека
од мене
Бар када си ти у питању
Kad me lome nek me slome
kad me bole nek me razbole
kad su tebe odnijele mi
neka budu proklete
Svaka nova sto dolazi
moju tugu podgrije
nova zora,novo sunce
nece da me ugrije...
Shel Silverstein
Bilo jednom dobro drvo...
Dobro drvo, puno ljubavi za jednog malog decaka.
Decacic je dolazio svakog dana i vredno sakupljao opalo lisce.Isplevsi lisnatu krunu, zamisljao je da je sumski kralj.
Peo bi se uz stablo Dobrog drveta i njihao sena njegovim granama.I jeo je njegove slatke plodove, jabuke.
Dobro drvo i decacic ponekad bi se igrali zmurke i kad bi se umorio, decacic bi zaspao u senci drveta.
Mali decak veoma je voleo drvo...Zaista, voleo ga je i srcem i dusom. I Dobro drvo bilo je sretno....
Ali, vreme je neumitno prolazilo...I decak je odrastao. Dobro drvo sada je cesto ostajalo samo.
A onda, jednog dana, decak ponovo dodje i Dobro drvo mu rece:,,Hajde decace, popni se na mene i poljuljaj se na mojim...
Saveti za selidbu
Šta je potrebno da Vi uradite pre selidbe?
Potrudićemo se da Vam savetima olakšamo selidbu na najbolji mogući način.
Za početak treba organizovati selidbu. Evo šta Vam preporučujemo iz ličnog iskustva:
Pripreme za selidbu treba početi najmanje mesec dana pre dana same selidbe
Nemojte se za selidbu osloniti samo na prijatelje i rođake, ma koliko puno ih se "dobrovoljno" javi. To je preveliki posao bez profesionalaca.
Selidba je odlična prilika da se rešite svega što vam ne treba (star nameštaj, stare stvari, sve što vam nije bilo potrebno najmanje 2 godine, a nalazi se u kući, polomljene igračke, sve one sitnice koje ste tokom godina dobijali na poklon, a nisu vam se ni onda sviđale...).
Stoga bacajte, bacajte i...
Mnogo toga nam je uskraćeno u predhodnih 2000.godina i Biblija i nauka su krili istinu od nas???ili možda nisu znali,a ni umeli da nam objasne neke stvari.
Božić,rođenje Isusa Hrista,se slavi 7.januara,po novom,a 25.decembra po starom kalendaru.
Niko nije razmišljao ili nije umeo da objasni zašto su uzeta ta dva datuma...
Da li je Isus baš tada rođen?
Nije!!!
313.godine n.e. car Konstantin je u Nišu,video krst(mač) na nebu i tada je ozvaničio hrišćanstvo u rimskom carstvu kao legalnu Religiju.
321.godine Milanskim ediktom,kao i 325.godine na prvom Vaseljenskom saboru u Nikeji,
postavili su neke norme i neka crkvena pravila...
Da se vratimo Božiću,rođenju Isusa Hrista.
Car Konstantin,da bi pomirio staru i novu religiju,uzeo je...
Evo mene sa ostalim vampirima u nedoba kako kuckam na blogu.
Prošle godine sam nešto razmišljao o tome koliko je lepota danas precenjena i napisao ovu pesmu.:rtfm:
Baj d vej, samo da kažem mojim drugaricama da me izvinu što sam malo mator da jurim sličice po netu i kačim kao poruke.
Ne bi mi ličilo nikako.:rotf:
Evo pesme.
Pesma o lepoti
U vremenu novom, novi običaji,
da bi nešto vredelo mora da se sjaji,
a što više sjaji, to više i vredi
na lepoti niko ne treba da štedi.
U tom svetu uspešnih svi zu zgodni, lepi,
ružan mnogo više od otkaza strepi,
nije bitno znanje, iskustvo još manje,
sve greške na telu, mora da se smanje.
Preparati skupi za telo i lice
od umornih žena prave lepotice,
a plastični hirurg čini sto...
Boli li to sto je druga imala nesto nase? Ako ga je imala samo na par sati i nikad vise, zasto ipak boli? Niko nije sasvim nas, zar ne?
Mozda boli nesto drugo.
Zene to nazivaju izdajom.
Je li izdata ona zato sto je u njega ulozila svoje vrijeme, trud, zbog njega zeljela biti lijepa, kuvala mu, peglala, cistila za njim, pokusavala ga usreciti u krevetu i pored kreveta :D, a on je otisao kod neke druge koja sigurno nije mirisala na rucak njemu spremljen, niti je imala okrzane nokte jer je ribala toalet koji je on usvinjio. Naravno, i obucena je provokativno jer ima sve ono vrijeme koje zena potrosi udovoljavajuci njemu, kao i novac koji zena da na hemiju za kucu i namirnice za buduce ruckove, kao i za poklone zajednickim prijateljima...
(ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime)
QUE SERA, SERA
Tako me nekad uhvati drhtaj
Smlati me kao letnja oluja
I strah me neki uhvati, sludi
A razlog nemam.
Tako me nekad uhvati tuga
Ma nije mi ona dugo druga,
Al’, opet.....iznenada
Uvuče se u mene kao dim cigarete
I pokvari dan što na dunju liči
I tiho, tiho tad u meni skiči.
I drhtim tada kao list na vetru
Kao mače mokro skriveno pod strehom
Odzvanja lepota nekim svojim ehom
Ali je daleko, ali baš daleko.
Čega li se plašim i zbog čega drhtim ?
Budućnosti me straši, to što treba doći.
Kada ne znam kako, ni kada, ni kolk’o.
Da l’ će drvo moje da umiri grane ?
Da l’ će vetar stati il’ nov dan da svane ?
Da l’ će biti lepo baš kao i lane ?
Da li život čeka da...
Kako je slatko čekanje
na zeljeni susret...
Treperavo iščekivanje
Pozuri, dodji opet!
Na poljubac,
onaj prvi, posle odsustva...
Kako si mi samo nedostajao!
Najlepše reči:
I kada sam sam, nisam
jer uvek si prisutna,
nocu te sanjam,
gde god krenem samnom si,
u mislima..
I ti meni!
Sve reke koje teku ka sreći,
tvoj lik u odrazu nose bledi,
zelene pene, ko da te mole,
još jednom me ka njima povedi.
Sve lepe reči usput izrečene
od nekih stranih lica,
sliku mi tvoju varaćaju nazad
u znaku noćnog svica.
Svetli to lice bledo i milo,
put nemušti pokazuje,
putokaz taj ja ne razumijem,
jedino to me zbunjuje.
Svi osmesi na licima tuđim
želju u meni bude,
da vidim te još samo jednom,
pa posle, ma šta da bude.
Svi zagrljeni koje srećem,
lepotu nose u sebi,
bude želju da bar još jednom
sebe pronađem u tebi.
Dodire meke koji me žele
učiniti ponovo mladom,
osećam kao teret starosti
koja se prikrade blago.
U svemu što cveta, leti i diše
ja samo tebe vidim,
opčinjena lepotom čudnom
još uvek za tebe živim.
Interesuje me odakle su poreklom Zotovići. U Lipecku u Rusiji živi Aнатолий Зотович pa ga interesuje poreklo.
Zli jezici dojavili
da se jucer svadbovalo
da se rujno vino pilo
da su kese dresile se
i nezrele tresnje jele
a mladenci pobegulje
kao zmija noge krili
ПОКАЈНА МОЛИТВА
Сагреших пред Небом и Тобом, Господе, Сведржитељу, и већ нисам достојан да се назовим сином Твојим, нити да погледам и видим висину Небеску од множине сагрешења својих и да изговорим Твоје Свето Име својим грешним устима. Учиних себе недостојним и Неба и земље, огорчивши Тебе, доброга Владику. Преклињем те, Господе, не одгурни ме од лица Свога и не одступи од мене да не бих потонуо и био као прах пред лицем ветра, као да ме није ни било у овоме животу. Од онога дана када сам оставио Твој Пут, доброга дана нисам имао, зато што дан проведен у гресима, макар и изгледао добар, јесте од свију дана најгори.
Од сада се надам на Твоју милост, да ћеш ми дати снаге да се потрудим за своје спасење. И ево, припадам Ти, молећи се...
Kasno je. Sedim u svojoj sobi, na stolu knjige i pripremljeni papiri, treba učiti... sada je onaj dugoočekivani mir kada su svi u kući zaspali, kada počinje ona prijatna tišina u kojoj mi je oduvek bilo najlakše da učim...
Iznenada jasno čujem zvuk stare "lade" koji se približava, pa auto staje ispred kuće. Zatim do mene dopire zvuk vrata automobila koja se otvaraju, pa dobro poznati koraci, škripa stare gvozdene kapije, ponovo koraci, vrata, zvuk motora, prolazak automobila pored mog prozora, koraci, kapija, ponovo koraci, i, konačno, ulazna vrata se otvaraju. Već u sledećem trenutku, kroz poluotvorena vrata moje sobe, proviruje drago, nasmejano lice.
"Zdravo, sine... Učiš?", glas je gotovo šapat, potpuno se uklapa u noćni mir...
Nocas sam usnila raj.
Na usnama osetila ukus...
Neponovljiv sjaj
Zrelih tresanja...
I u lepoti tresnjine slasti,
Polako se bude
Sve moje strasti...
Lahor me budi
U haljini proleca.
Pridruzuje se osmeh
Opijenim culima...
Ustreptalo cekam
Prvi bokor cveca....
I uz dodir tresnje pod prstima
Ponovo se budi
Uzdrhtala neznost...
Znam u prolece
Dotaci ce me sreca...
Sve ruzne misli
Uz cvetove tresanja
Kopne,nestaju...
Od mene odustaju...
Iako sva sam
Od snega napravljena,
U prolece sam uvek
Najsretnija zena.
Zato,ne boj se!Idi!
Nadamnom tresnjinih
Poljubaca rumenilo bdi....
Pratim tako ovih dana tekuću kampanju. Ima tu interesantnih stvari. Radikali su nesumnjivo najagresivniji. Nije mi međutim jasno zašto je na bilbordima odsečen deo Tomine glave. Da li to ne žele da se vide Nikolićeve sede vlasi? Ne vidim šta je tu problem, pa svi znamo da nije baš u cvetu mladosti.
Još su mi manje jasni demokrati. Na većini njihovih promotivnih plakata slike njihovog kandidata uopšte nema. Ovo je tim čudnije kad se ima u vidu da se Boris Tadić smatra lepim čovekom, Alo bre demokrate, jeste li zaboravili na žensku čeljad koja kao što se zna čini više od polovine biračkog tela? Tadićevu lepotu priznaju i njegovi protivnici, pa ga zbog toga nazivaju manekenom.
Socijalisti se pozivaju na prethodne Mrkine zasluge...
Po usmenoj legendi koja je ćutala s vremena na vreme
oglašavajući se iznenada kao reka ponornica
na njemu behu ispisana slova prve azbuke
Mi koji se odrekosmo straha i života
pred silom koja misao uništava i dušu spaljuje
Krenusmo po putu pamćenja od glasa do glasa
tražeći zaspalo semenje našeg roda
do tačke gde je sunce najmanje a dan najduži
u senci hrasta pod žilom korena
udesno od kamena dvanaest koraka
sedamdesetsedam hvati ispod sloja gline
kada je ašov lupio okupismo se
nestrpljivi puni neke neslućene energije
u poslednjim trenucima naših života
Bio je to neveliki spis par mrkih listova
kao našarana bojanka ispisana znacima
kada smo spoznali značenja ispisanih znakova
čitasmo
o putnicima o odlasku neznanca
o smeni godišnjih...
mama mi je operisala kuk i prilikom operacije su joj lekari ostetili nerv zbog kojeg ne moze da hoda normalno. prepisali su joj injekcije koje se zovu NIVALIN 25%, i nikako ne mozemo da ih nadjemo te vas molim ako iko od vas ko ovo procita moze da mi pomogne nekako da pronadjem te ampule.......
unapred vam hvala