Misao prva si kad ujutro ustanem
Misao poslednja kad nocu lezem
I bol si moja dok nemo placem
A srce da ne pukne stezem
Pesma si moja sto se zorom cuje
Ko frula pored potoka sto svira
Dugo mi je trebalo da shvatim
Da gradim kulu ali od papira
Sunce si moje sto me zrakom greje
Vrelinom svojom lice mi przi
Kada njegovih zraka ne bude vise
Hladnocu telo mora da izdrzi
Ljubav si moja velika i prava
Jacinom svojom ubija i pece
Sve sto je lepo kratko traje
Odavno neko ovu misao rece
