Blogovi

Повређени

Повређени понекад кажу, и лажу, себе лажу, да их нико, баш нико, није вредан јер увек постоје нечије очи које су огледало наше душе и постоје нечије руке које ће да нас грле ни преслабо, ни прејако Само не убијајте наду... Идите својим путем

Ne želim da te imam

Ne želim da te imam samo u mislima i da te noćima grlim samo u snovima Ne želim da te imam i da o tebi pričam drugovima kao o suncu koje na drugom kraju sveta sija a da o tebi niko ništa ne zna kao što ne znam ni ja Ne želim te daleko od sebe da samo sa tobom svoju želju tešim želim svoje ruke pune tebe pa da se i ja makar ko mrav svom suncu nasmešim Milan Višnjić

Pesmica o meni

Želim da kažem samo jednu stvar. Ne prekidajte me kad pričam! Zašto sam toliko nepopularna?! Daj, umem ja razne stvari. Pevam, pijem, psujem, razgovaram. Služim kao rame za plakanje. Uvek mi se možeš vratiti, ma koliko koječega progutala, što ni pas s maslom progutao ne bi. Smejem se često i veoma glasno, da bih nadjačala svoj tih glas. I eto kontrasta! Ja sam, bre, multifunctional. Pritisneš dugme na aparatu, stisneš želju i eto mene u sasvim novom izdanju. Dubim na glavi, brojim cvrčke i mrave, glumim i imitiram, klovn se pravim. Al' umem ja i ozbiljnije. Decu za ruku, pa u školu, pre nego što prvi petlovi zapoju. I to ti je tako. A plata mi je osmeh vedar i nebo plavo.

Promjena

Meni samom nije bilo važno to što mi nokti ružno izgledaju, ali kada su drugi ljudi počeli da ih primjećuju, morao sam da popravim njihov izgled. Lično mi ne smetaju tragovi godina na mojim pantalonama, ali kada sam počeo da na njima primjećujem tragove tuđih pogleda, odlučio sam da ih zamijenim. Moje dotrajale cipele su bile moji vjerni pratioci. Kada sam postao svjestan da gledaju više u njih nego u moje oči, otarasio sam ih se. Zaželio sam da moj izgled bude savršen. Ali kada su krenuli da se zgražavaju nad vrlinama mog karaktera, znao sam da moram i sa njima da se oprostim.

...

Kad proživimo sve i svašta - kako god to zvučalo ili izgledalo - ne moramo biti jači (jer do tog dolaze oni koji imaju snage), možda ni bolji (jer bismo trebali imati vrijednosti). Svakako i, sigurno, drukčiji. Težak život nije nikad nagrada, ni najmanje, iako se često može čuti - i ne samo vjernički - da patnja i bol produhovljuju. Ma dajte! Zvuči i izgleda nevjerojatno i nestvarno pa još i velika istina. Nisam ni sama znala koliko sam jaka i koliko tog mogu, ali mi zato, ipak, nije trebalo sve u teškom životu. Život Nije vrijedan težine i boli življenja. Tijela razumiju jedno drugo, ali duše, ne. Jedino što ostaje je odsvirati jedan argentinski tango. Manuel Bandeira

Tango

Voljeti je život sigurno. Ma kako to zvučalo i ma kako izgledalo. Voljeti znači zaista živjeti. Jedina sreća ne mora biti, uzvraćeno na voljeti, ne. Sreća, iskonska, velika, uskovitlana, je voljeti. To samo za sebe i samo po sebi. Uzvraćeno na voljeti, ne mora biti i veća i jača sreća, možda čak i ista. A u životu ima fatalne ljubavi, za cijeli život. Sreća ima mnogo lica, a mi nikad ne znamo koje je i uspijemo zagledati neko od njih, u srcu prije svega Kao što kaže Michelangelo Buonaroti u jednom svom sonetu: "Kad pripadam tebi, tad konačno i potpuno pripadam i samome sebi."
Žmirka

Žmirka

Žmirka Koliko li gora može biti smrt crnja od bola a sretnija od vremena? A ne zalazi u hlad ni jedna senka da utopi zaladjeni nar na stolu od čipke. Niti ruka broji mu zrnevlje kad, krvav je od zuba a sladji od kore. Ako nesmeš ruke više da prekrstiš nespavaš tada snom magle u ogledalu. Snove hvataš samo u zamci prela devojke koja zečiju omču ti petlja. Kažu li to spisi tajnih pećina mora žmirkaju li od istih pučine bez ostrva?

Prazna bojanka

Dobrodošli na moj prvi objavljeni tekst u blogu. Prazna bojanka Kako vreme prolazi tako se nižu porazi Koraci..... Moj život je kao u praznoj bojanci nikako da dodeš ti da je obojiš bojama veselim da mogu da tugu preselim u neki drugi kraj da se ne vrati u naš mali raj zagrljaj... To mi je od tebe potrebno ti me možeš spasiti sve sem tebe je sporedno jer si nežna kao lane, rane.... kad bi došla ti od pljuska tuge u glavi ostale bi samo bare --------------------------------------------------------------- Jako me zanima šta mislite o mojoj pesmi. Pozdrav svima i nadam se da ćemo se dobro družiti.

Ласкавац

Најлакше је пресудити да сам ласкавац, шарлатан лицемерни, порећи да говорим истину одбацити ме јер нисам ту јер сам из другог света Најлакше је пресудити да сам ласкавац, обмањивач професионални, него признати да се бира други, ближи, одмах ту поред Најлакше је пресудити да сам ласкавац, лажов благоглагољиви, који воли речима само док се дела траже Зар је ово моје срце камен на путу да га шутирају деца у пролазу Не знате ли да је све моје остало далеко и да су образ и речи једино што имам зар верујете да их и поред тога што само мени вреде нештедимице трошим на сваког Не знате ли како ме је лако повредити сломити као сасушену трску у позно лето Не знате ли да сам човек од речи речима се служим и разоткривам не ћутим бичујем и...

Gde um caruje i tuki se diže

Osvešćujuća misao koja se javlja posle poraznog seksualnog iskustva sa pokušajem tršenja nabubrele ženke razrogačenih plavih očiju i tankih prstiju sa frenč manikjurom koja je treptala na tebe dok je bend žilavio na bini pa se tebi učinilo da bi mogao da joj u jednom potezu pocepaš mindžu, isprskaš spermom zidove da se slije do podruma i zabiberiš joj kliću tako da joj oči iskoče iz ležišta. Ali ne lezi vraže! Ulazite u haustor, ona se kikoće i lupa štiklama. Sapliće se o stepenik i viče IJU! Psssst! šištiš jer komšiluk samo tako nešto i čeka. Eto vas u stanu. Ona se osvrće: - Ijao što je lep fikus! Sklanjaš čarape sa fotelje i guraš ih u džep, skeniraš prostor da nema još neka bomba. - Nije fikus; to je dracena... - Ma šta...
Bas mi nedostaje

Bas mi nedostaje

Nedostaje mi tvoja blizina, Fali mi toplata tvoja, Mir koji mi pruzas dok lezis kraj mene, Dok ti prstima klizim po kozi, I nozdrvama kroz krajeve kose prolazim, Dovoljno je da ti vidim na licu tvom osmeh, Ceo dan bih ga mogo gledati, U njemu uzivati, Volim kada se skines, I moju trenericu obuces, Tako lako, Tako te zelim jako, Cak i kada mi je dan naporan, I kada mi se ucini da je trud uzaludan, Tad mi dodjes ti, I nebo mi otvoris, I srecan sam sto kraj sebe imam te, Hvala ti bebice.... Tvoj R. :heart:
Reči su tragovi pustinjskog peska.

Reči su tragovi pustinjskog peska.

Ne misliti ni na šta. Žmirkati ka suncu. U daljini slutiti hladni zavet šljunka. Nevidljivim mastilom zapisati raspravu ptica. Nikakvog života, ni pre ni posle. Samo negde, u zakulisju krhke konstrukcije sećanja – iskre, koje drže i vode kroz vazduh. Dan je staklo. I noć je mak. Reči su tragovi pustinjskog peska. Dela – semenje žita oduvano u prazninu. I grad, svetli nanos spušten u glas koji tiho traje dok mu iz ruke u ruku premećeš udaljeno vreme. izvor net, balada

koliko cesto se sme kupati stene..

Nedavno sam kupio zutog labradora u odgajivacnici . Ime mu je Aron , mali je presladak i veoma inteligentan ali i veoma nemiran , u sustini se ponasa kao i svako stene ali problem je sto se strasno oseca na boks iz koga sam ga uzeo u odgajivacnici, Jednom sam ga okupao i to sa veoma malo pseceg sampona ali miris je i dalje jak. Zanima me da li smem jos jednom da ga posteno okupam , da li ce mu to smetati i da li ce naskoditi njegovoj kozi ........ I kada cu moci slobodno da ga izvedem u setnju ...primio je samo prvu vakcinu...hvala

REKLI SU O SREĆI

Prava je tajna sreće u tome da mnogo zahtijevamo od sebe, a malo od drugih. Albert Guinon ***** Plakala sam što nisam imala cipele, dok nisam vidjela čovjeka koji nije imao nogu. Helen Keller ***** Ne misli da je trenutak sreće nešto maleno. Sreća i postoji samo u kratkim trenucima. ***** Najsigurniji način da ne postaneš vrlo nesretan jest taj da ne zahtijevaš da budeš vrlo sretan. Artur Schopenhauer ***** Što je sreća? Znati što se hoće i to strastveno željeti. Felicien Marceau
Осмаци боље решили тест из српског језика

Осмаци боље решили тест из српског језика

Осмаци који су конкурисали за упис у средње школе, имали су ове године лошије резултате на квалификационом испиту из математике, док су на тесту из српског били бољи него раније. Како је Танјугу рекао председник Републичке уписне комисије Богољуб Лазаревић, просечан број бодова на тесту из математике на нивоу Србије је 9,88 док је прошле године био 11,42. То је за 1,54 бода мање него 2009. године, а према Лазаревићевим речима, ове године забележен је и већи проценат ђака који на математици нису остварили ниједан бод. Таквих је било 2,87 одсто, рекао је он и подсетио да је 2009. године на испиту из математике мање од једног бода, освојило 1,02 одсто ђака. Када је реч о резултатима теста из српског језика, просечан број бодова је...

она је права

кобајаги свет али она је права ко ли је она , са погледом тим ко да анђео смртинка заводи и на наводи на грех против Бога кобајаги свет али она је права где спава, нека лепо сања ако је прогоне демони нека зна моје срце спава на њеном јастуку срце је храбро и њи чува кобајгаи свет али она права лепа глава шта ли мисли сада лепо лице и сад ме обасјава и наводи на грех против Бога кобајгаи свет, земља чуда она је у њему,и дише негде када би знала она мила дабих само хтео један дах да чујем

Virtuelnoj

Ti možda ne ličiš na onu koju ja sanjam ali iz tvojih reči sa dna tvoje duše sa tvojih usana izvire neka iskonska toplota zbog kojih ja bežim u snove od svog sumornog života Nikada te sreo nisam Nikada tvoje oči tvoje kose tvoje ruke al duboko inspirisan lako bih te prepoznao kao da sam te oduvek znao Po tragovima uzdaha koje na papir ostavljaš kada se meni javljaš Ti ne daš mojoj nadi da klone kad sunce tone i moju želju ozdravljaš Zato ti ovu pesmu poklanjam. jer rodila se ponovo nova nada od prve reči kad smo se sreli Ti možda nisi ona koju ja sanjam al osećam da baš tebe želim Milan Višnjić p.s. ovu pesmu posvećijem svim svojim virtuelnim prijateljicama i onima koje to još nisu
PABLO NERUDA

PABLO NERUDA

Pablo Neruda (Parral, 12. juli 1904. - Santiago de Chile, 23. septembar 1973.), čileanski je pjesnik, pravim imenom Ricardo Eliezer Neftalí Reyes Basoalto. Kao diplomat proveo je više godina u Madridu gdje se sprijateljio s Lorcom i drugim španskim pjesnicima te pristupio antifašističkom pokretu, zbog čega je u svojoj domovini bio proganjan. U početku piše pretežno ljubavnu liriku, a kasnije prelazi na društveno i politički angažiranu poeziju koja govori protiv ratnih strahota i ustaje u odbranu potlačenih. Objavio je 19 zbirki poezije, od kojih su značajnije "Španija u srcu" (1937, opisuje strahote građanskog rata) i "Sveopći spjev" (1950, epopeja o američkim narodima). Godine 1971. dodijeljena mu je Nobelova nagrada za književnost.

Još jedan dan

I danas kao i poslednjih dana ustajem potpuno slomljena,bez želja,bez osmeha,tužna-a znam da ne bih smela tako.Imam sve što treba da budem srećna a opet neka tuga i seta pritiska mi srce.Neka prošlost stoji iznad mene kao crna ptica i neda mi da raširim krila.Nekad sam znala da udahnem duboko,podignem glavu,nasmejem se,oprostim i gurnem sebe napred a sad nemam snage ni za to.I pitam se koliko mi snage treba da krenem opet po hiljaditi put iz početka.

Umjetnost upravljanja

Osnovna stvar kad dobijete hrpu ljudi sa Balkana sa kojom treba da uradite neki konkretan posao jeste da u startu, jasno i nedvosmisleno, stavite svima do znanja da tu nema i neće biti bilo kakve demokratije, da ste vi šef, i da ne smiju imati drugih šefova osim vas. Naravno, ne smiju uzalud uzimati ni imena gospodina šefa svoga. Tu nema zajebavanja.
SEČA VENA

SEČA VENA

(ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime) SEČA VENA Evo dodje leto opet Vrelo, znojno i žamorno Vreme jeste baš za odmor A ići će ko uzmogne I kom sudba pripomogne. Ja je pitam za malecki Tini-mini odmor jedan A aždaja odgovara: Ajde Ljiljka ne budali Kakav odmor, šta ti fali Imaš svega bestidnice Heftalice, spajalice, Imaš klimu kakvu ’oćeš A ti bi da nekud podješ. Ali......(kažem ja jureći sekund kad vata vazduh) Kad bi odmor nama dali Da idemo da nas vali Morski nose, zapljuskuju Vreo pesak da nas gori Da u svakoj bude pori I na plaži pretrpanoj Piska, vriska Misli stiska. Ali......(kažem ja....ova beštija i ne diše) U planinu medj zverinje Ni u snu taj naum nemam Bože blagi, svašta s tobom Medju bube i...
PINGVINI

PINGVINI

(ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime) PINGVINI Dogodilo se sad, u petak 25.06. Vreme ....šušumigavo...čas sunce.....čas oblačno...čak nije ni toplo....poneti tanku jaknu i kišobran Mesto....autobuska stanica Udjoh u autobus, sedoh......Nisam ljubitelj vožnje istim. Za moj ukus previše ljudi na jednom mestu bez obzira na komfor autobusa. Kako je stigao bus na peron, tako narod sa sve torbama, koferima i kesama nagrnu na onoga konduktera ili kakvo mu je već zvanje. Stojim sa strane, sa tašnom u ruci i malom torbom pored nogu u kojoj su stvari koje su momci naručili da donesem, pokloni za malu Veru (onu prepametnu slatkicu što se brčkala u fontani i mislila od Meša da je vuk) koja je tamo u gostima i tek malo...
OPET NA SABAJLE...

OPET NA SABAJLE...

(ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime) OPET NA SABAJLE Dakle......jednostavno moram da napišem ovo jutro. Htedoh da postavim ono isto što sam htela juče, ali nisam, a vala neću ni danas. Lepo jutro.....svetlo i toplo.Naravno da prvo što uradim nahranim one naše tri aždaje, pa sam popila kaficu, poslala porukice......i ajd Ljiljka na bus. Otvorim cipelarnik i ugledam papuče. Ko zna kad sam ih obula, ma nove novcate, ako su par puta obuvene. E, super, baš mi se slažu sa današnjom toaletom (braon suknja krojena u cvikle i sa repovima i to u dva sloja...gornji kraći je pamuk a donji duži je saten opšiven čipkom pa se gornji i donji repovi ne podudaraju.....neobičan je kroj ipodseća na ciganske suknje ali...
ŽIVOT JE MORE

ŽIVOT JE MORE

(ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime) ŽIVOT JE MORE Život je more Što valovima bije I tuče I mije Stenje I pesak Besni I peni I misli lupa Ko besnullja neka Što nema joj veka Da l’ bolje je biti Pesak što ga nosi U dubine svoje Do dna crne boje? Dopustiti lako Da se vali sklope Nad zrnevljem peska Sve do zadnjeg bljeska. Il’ je bolje biti Stena siva, sura Što trpi udarce Hirovite carice? Povazdan hladna Uspravljena stoji I poljupce vala Vekovima broji. Kad se more smiri Ogledalu sliči Tada stena stoji Na čoveka liči Čak I osmeh tada Na steni se vidi Te se život takav Suroj steni svidi. A pesak I dalje Vali plavi nose U dubine svoje Na dno crne boje. PS Ove sam noći Samo sitan pesak...

The other kind

The Other Kind I woke up this morning and I took a look around at all that I got These days I've been lookin' in the mirror and wondering if that's me lookin' back or not I'm still the apple of my mama's eye I'm my daddy's worst fears realized Here of late all this real estate don't seem all that real to me sometimes I'm back out on that road again Turn this beast into the wind There are those that break and bend I'm the other kind, I'm the other kind Now my old buddy, what's his name, says, "Man what the hell are you thinkin' 'bout Fool, you got two of everything, but you hang your head just like you was down and out" And I'm damn sure not suffering from a lack of love There's plenty more where that came from Ah - but...
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.
Back
Top