Blogovi

PUNO SRCE

PUNO SRCE

(ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime) Upozorenje…..tekst je poduži……bolje da ve utepam u jedan dan nego u više danovi hahahaha Željena mila……polako, a možeš I na preskok hahahaha PUNO SRCE Stigoh u petak popodne na stanicu sa užasnom glavoboljom od klime u autobusu. Bole sinusi, vrat….ma u glavi kao da mi je vašar. Momci su u polju, te sedam u rasklimatani taxi plave boje sa uflekanim sedištima. Kažem gde da me odveze I pitam za cenu…..ovde ….recimo da se tako radi. Crnpurasti vozač me uljudno pita da li mi smeta cigareta…..rekoh da ne jer sam upravo jednu iščurila dok sam čekala gospoju na šalteru da uzmem rezervaciju za povratak……..normalno, nisam je dočekala. Opusti se čovek odmah čim sam upotrebila...
KAMENOLOM

KAMENOLOM

(ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime) KAMENOLOM Postoji jedan grad.......bez granica i večit. Grad bez vremena i prostora.U njemu, ima hiljade uličica, uskih i uglavnom strmih. Postoje i široke ulice......bulevari.....takodje strmi. Tim bulevarima se šetaju poznati likovi grada Kamenoloma........političari, naučnici, umetnici, estradne zvezde, biznismeni i ostali zaslužni gradjani zbirno nazvani kamenje. Neki su teži a neki lakši, različitih su oblika i boja.....ali su svi krupni i stameni. Oni obični stanovnici obitavaju i uskim uličicama. E, to su kamenčići. Ima ih od svih fela...okruglih, četvrtastih, debeljuškastih, dugačkih, tankih, šarenih i jednobojnih.....ima i sjajnih......ima i oblutaka. Na...
KALEIDOSPKOP

KALEIDOSPKOP

"Uvek sam se pitala kako je moguce da naizgled “mrtve” stvari koje nas okruzuju u nasem zivotu poseduju toliko zivotnih energija, toliko bezimenih neispricanih prica.Toliko topline i skoro magicnu moc da te oplemene da probude i ozive osecanja kojih nismo svesni – zapise nasih predaka. Kolika je to snaga 'ognjista ili stare petrolejke' kada se uspesno nosi sa neonskim osvetlenjem,kompjuterima,pronalascima 21.veka? Sedim na obali ,uzivam u krajoliku i plesu suncanih traka po namreshkanoj vodi.. U osnovi stvaralackog cina i postupka , u samom njenom epicentru bude mi strast. Strast kao stvaralacki cin i strast kao potentni radjajuci princip .A imenica strast dolazi od glagola stradati. Pa,zato kada se kaze da neko nekog bezstrasno...
I superlativ je samo muskarac

I superlativ je samo muskarac

Gramofon Ako jednom staviš na gramofon moje srce, Čućeš ono što sam izmislio samo da bih tebi rekao: "Mozak svih biljaka, mozak svakog drveta nalazi se u zemlji, Da li je tamo već i mozak čovečanstva?" Javno iznosim rečenice kojima sam te osvojio, Govoreći o drugim stvarima govorio sam o tebi, Pucajući u plafon izjavljivao sam da te volim I sve što sam lepo rekao o drugima tebi je namenjeno, Dok sam s tobom govorio telefonom Moja krv je tekla žicom do tvojih usta I telefonska mreža se pretvarala u krvotok, Kao što se bolest pismom prenosi iz države u državu, Kao što stotine koža ubijenih životinja čine tvoju bundu, Kao što je u mojoj glavi prostor manji od ovog izvan nje, Tako je i u mojoj utrobi sapeto nešto veće od mene. Ja, sin...

SVE ŠTO JE SADA DALEKO

:heart: SVE ŠTO JE SADA DALEKO :heart: Toliko je vremena prošlo, a još se ponekad setim života pod ledenom strehom. Koliko sam znala o sebi, u vremenu beskrajne vode, u predelu prvih belina? Sve što je sada daleko, nekad mi beše dom...
BOMBONE

BOMBONE

(ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime) BOMBONE Malo sam se porazgovarala sama sa sobom.....neophodno je to s vremena na vreme učiniti. Preporučujem svakom.....dodje mu k’o rebalans.....može i refinansiranje ....ili brate mili, obično rečeno, nae*beš se cele rodbine sam sebi, tresneš glavom o astal, al da dooobro zaboli i uzvikneš eureka hahahaha Pukne posle toga bistar pogled......more, ko da imaš oči sokola, vidiš do Triglava.......dobro de....al’ do Avale mož garant da vidiš ako dodješ do Bubanj potoka... Toliko mi se piše da me boli.....bukvalno.......i misli jure. Svi me nerviraju jer mi oduzimaju vreme i ono malo samoće koju uspem da pribavim.......a minuti cure, nestaju..... Teško se...
Argonautika - Potraga za zlatnim runom

Argonautika - Potraga za zlatnim runom

Када је човек дошао до свести, спознао је да је насред лађе и да иде етапама пловидбе живота право према непознатом. Да ли као бродари можемо имати помоћ, неку мапу, назнаку куда пловити и зашто? Управо су та питања и створила филозофију. Та питања су суштинска јер онај ко се пробуди на броду, може се занимати шта ће следећег сата јести, где ће спавати, али пре свега мора се заинтересовати куда плови брод и где је лука. Аргонаути и мистично путовање кроз бескрајно море у потрази за просветљењем -златним руном, можда може дати одговоре који су уткани у те архетипе као симболи. Арго је објективација воље или матерјално тело. Јасон је становник тела кога доживљавамо као "ЈА", остали Аргонаути су ум, снага, способности свих врста који на...

Мој животни мото

:heart:И кад најтеже буде не дај сузи на око, на сваки бол се осмехни, и дигни главу високо. Јер много патњи наноси живот овај, судбина бедна која се нашим срцима игра, само је суза једна... Па зато се осмехни ма колико срце да те боли, јер једино прави човек зна да ЖЕЛИ, ПАТИ И ВОЛИ.:heart:
Duh

Duh

Prsti su mi sačinjeni Od neke prozirne tvari... I kada hoću da uzmem nešto, Prolaze prsti kroz stvari... Pokušavam da dotaknem ljude, Vičem na glas "Ja sam živa!" Imam um zamagljen malo, I dušu koja rane skriva. Oko mene je jako hladno... U ogledalu ne vidim lice ... Nude mi pirinač kuvan na vodi, Zatim ga kljucaju gavran ptice. Pokušavam da dotaknem ljude, Vičem na glas da sam živa, Ova duša i dalje se nada, Priželjkuje i snove sniva... p.s. Napisano 11.01.207. oko 12,3oh. Pojašnjenje: pirinač kuvan isključivo na vodi se nudi mrtvima u vedskoj kulturi. Po istoj tradiciji se smatra da će se stroga planeta Saturn umilostiviti ako se gavranovi nahrane pirinčem (jer on je vladar tih ptica). Otuda ti elementi u pesmi. Autor...

Sivi dom-Sve sto zelim

"Sve sto zelim u ovom trenutku idi, idi iz zivota moga srce mi je izgorelo moje a dusa je ostala bez svoga Ne, necu plakati srce mi je puno radosti ne, necu plakati srce mi je puno radosti Veselo mi s tobom nekad bese al' kad je sa neba zvezda pala sad mi osta samo bleda slika sto mi tvoja sestra jednom dala.. " Zorica Brunclik... Iz odredjenih razloga stavljam ovu pesmu....

I Ugasi se!

I Ugasi se! Ko sijalica, što geniju prepisuju Badnjak uvene a kamoli neće ljubav I zemlja samo radja ali ne ako usta ogladne I mesec se samo napuni ali ne, jer nemamo bes. Veliki gnev kipti, a osveta otrov začini i čorbu zadnju na ognjištu pamtiće samo ako varjača Doda vodu ognju što bilje tinja ali ne, jer nemamo svest Doda pepelu svoju drvenariju ali ne, jer nemaju zadnju reč. Gledam te dok služim kriješ pogled u kutku svoje kuće, Astronomske! A guzovi su ti gnomske nekom pile u butku nekom riba za brkove somske. Ne dodiri mi ne smetaju tvoji ali pastiru ovom motka stoji. Usmrćen sam sada, što bolesniku kartonišu Maslinovo lišće skuvah ali neće me više ni mržnja, blagost se pod Suncem topi ugašena neka lepota u senci koja...

Funeral blues - W.H.Auden

Već deset godina mislim da i dalje traje san o nama i željna sam da te ugledam i zagrlim,da se konačno probudim. Odbijam da poverujem da je ovo stvarnost. I svaki novi dan mi liči predhodnom,kao u "danu mrmota". Danas je,kao i svake godine,samo sećanje još uvek nestvarno živo,jer srcu varljivo vreme ništa ne znači. Kao svih ovih godina,za Tebe,ponovo ova pesma. U njoj je oslikana moja duša koja čezne za tobom.. POGREBNI BLUZ Nek` svi satovi stanu i neka telefoni zaneme, I psima da ne laju dajte sočnu kost, Utišajte klavire i uz prigušeno dobovanje bubnja Iznesite kovčeg,nek ožalošćeni priđu.. Nek avioni tugujući iznad naših glava Ispišu preko neba poruku `On je Mrtav`. Stavite crne florove na bele vratove golubova, Nek...

Za još jedan lep dan..

Ljubomora Tada je pevao dan u granama topola. Setim se tebe i odmah mi grešna mis`o. Jutrom reka, a ti ludo gola. Pa mišljah: da je reka muško, ja bih od bola vrisk`o. I ja sam mogao ribe klati. Nisam verovao grmu niti ženskoj jovi. Ti si se mogla i mladom klenu dati. Iz tvog su čela nicali beli rogovi. Tada je pevao dan u granama topola. Da bi te videla, trska je porasla za dva kolenca. Dolazile su zveri oba pola. Iz tvojih grudi htela su poteći dva bela studenca. I ja sam samo mogao da padnem na kolena. Bio sam snažni junac, a ti mlada mati. I gledao sam dva tvoja oka zamagljena zbog kojih ključa krv i snaga ludo pati. Tada je pevao dan u granama topola. Tvoja sam bedra zvao sapima, igračice. Osećao sam: iz mog čela rastu dva...

Za još jedan lep dan...

Obične stvari Ponekad mi se čini da sam umoran, umoran od života, od tolikih stvari kojih nema, jer tebe nema. Ponekad mi se čini da je tamno i hladno oko mene i da samo ti čuvaš nešto nalik toplini. Toliko sam zbunjen i ne razlikujem više šećer od soli,i smijem se kad ne treba. Čudnovato je kako čovjek može biti bespomoćan, ako je ostavljen. Neki dan hodao sam ulicom, ali nisam stigao kamo sam pošao. Pozdravljao sam nepoznate ljude i govorio gluposti kojih se stidim. Ponekad mi se čini da te nalazim pošto sam izgubio gotovo sve što je bilo važno, mislim,za mene. To su obične stvari,ali one, te obične stvari, ja živim s njima svakoga dana i one me nalaze. Mogu da budem neobrijan i bez kravate, i da šutim...

Ogledalo

U noći meseca, tihoj i lepoj, U varoši srednje velikoj nekoj Jedna kobila stajaše tužna Na ogradi mosta jer beše ružna Toliko, da reč bi bila blaga Kad biste za nju rekli "raga". Skupile joj se na čelu bore Dok je pomišljala na najgore! Vagaše ona: "Hoću il' neću?" Kada odjednom, na njenu sreću, (Jer zvezde se sreće uvek okreću) Stvori se, na tom mostu u Lincu, Niotkud jedan konj na princu. To beše odista ružan konj I širio je konjski vonj I pošto je po sredi smrad Što širi ga jedan takav gad Zamuknu na to čitav grad! On poljubi kobili kopito tad: Ne budite mi draga tužni, Što fakat je da žešće ste ružni! Da, dole vam je krasote granica Al' kada vam se nasmeši klanica Ružniji nećete biti od ovoga. Igrajmo, lejdi, pevajmo stoga! Nek'...
Ravnoteza medju bolovima

Ravnoteza medju bolovima

Ljutito je zalupila vrata od stana i kljuceve bacila na pianino koji je stajao u uglu sobe. Nije se uklapao u celinu ali je jednostavno bio tu. Njena ljutnja nestade kada ga pogleda i na uglovima usana rastegnu se tuzni smesak.U rukama osteti grcevit stisak a onaj tako poznati miris njegovog losiona obli sobu. Ote joj se tezak uzdah.I bol kroz celo telo poce da tece. A bili su tako sretni. Bar je ona tako mislila,dok tog jutra nije otisla na kafu sa prijateljicama i videla.... Svojim ocima. Greske nije bilo. Za stolom u uglu sedeo je on, kezio se ljubaznoj konobarici i drzao za ruke i ljubio njenu sestru! Glasine su odjednom dobile sliku. Samo se srusila na pod. Bilo joj je muka od toga sto ga je ona volela do takvog bola da je mogla da...

I tako to...

Taman kad pomislim da nisam ni blizu toga da se vežem za tebe, uhvatim sebe kako razmišljam pa čak i piskaram sve ono što ne smem da ti kažem. To znači da sam (opet!) na dobrom putu da skrenem tamo gde sam već bila pre nekoliko godina. Na korak od tvog srca. Barem sam tako mislila. Ispostavilo se da je tada ipak ona bila za milimetar bliža tebi i da si zbog toga odlučio da nastaviš sa njom. Uh, kako sam bila besna! Kako sam te samo psovala zbog te odluke. Mislim da ti nikada to nisam oprostila, niti ću. I stvarno sam tada mislila da si krenuo dalje. Da smo završili sve i stavili tačku na "nas", ako je tako nešto ikada i postojalo. Krenula sam i ja dalje potajno mrzeći sebe, najviše zbog toga što sam se precenila. Mislila sam da nije...

Možda

Možda slučaj učini svoje možda se ipak sretnemo u nekom gradu niko ne zna kojem na nekom putu na nekoj raskrsnici u nekoj prodavnici dečijih igračaka ili kraj male prodavnice suvenira Možda je pomisao koja mi nikada nije davala mira jer sudbina je ta koja naše puteve bira Možda život učini pa se dve naše izgubljene ladje sretnu na pučini ili kad ti zadješ u moje predgradje Možda posle svega snovi uzalud i ne postoje možda se jednog jutra sreća osmehne i na nas dvoje Jer niko nikog dočekao nije ako ga nije bezuslovno čeko a da pritom za prolaznost ne haje Možda je ponekad tako daleko ali i jedina nada koja nam preostaje p.s.pesmu sam napisao inpirisan oslikanom porukom svoje virtuelne prijateljice Ljiljane Živadinović na kojoj je...
Константин Леонтјев о Србима

Константин Леонтјев о Србима

Што се Срба тиче, они су на државном плану подељени на четири дела: 1) на независну кнежевину ; 2) на Црну Гору ; 3) на турске поседе ( Босна, Херцеговина и Стара Србија ) и 4) на аустријске поседе ( Словенци, Хрвати, Далматинци итд . ) . Подељени су и према религији и то на три вере: - православну, - католичку и - муслиманску. Православни Срби имају две династије на власти, у Београду и на Цетињу. Њихово je племе и географски доста равномерно подељено на две половине: Дунавом и великим планинама; на северо-западу су аустријски Срби, на југо-истоку - турски. Код такве, са бројем становника несразмерне разнородности историјског васпитања, Срби не само да нису могли да код себе развију неке нове, за њих типичне и посебне...
I Love You Baby

I Love You Baby

Veceras sam romanticno raspolozena sa dozom erotike ;)...Po ko zna koji put slusam: i citam stihove: Da si blizu, naslonila bih čelo na tvoj štap i, nasmiješena ovila bih ruke oko tvojih koljena. Ali nisi blizu, i moja ljubav za tobom nespokojna ne može da usne ni u noćnoj travi ni na valu morskom, ni na ljiljanima. Da si blizu. Da si barem tako nestalno blizu kao kišni oblak nad izgubljenom kućom u dolini kao nad morem surim krik galeba što odlijeće pred dolazak oluje u večer punu briga. O da si barem tako tužno blizu kao cvijet što spava zatvorenih očiju pod bijelim krovom snijega u tišini kamenih šuma, čekajući proljeće. Da si blizu, o moj hladni cvijete. Samo jednom kretnjom da si blizu neveselim vrtovima...
Dodir neostvarivog sna

Dodir neostvarivog sna

Grebem noktima,skidam blato... Skliznula sam, došla do dna. A onda po ramenu osetih dodir, Dodir neostvarivog sna... Trgoh se! Zgrabih te niti! Ne dam da mi pobegne san, Uzaludna nada se rađa da Uskoro će mi svanuti dan... Kaljuža me i dalje guta, Ipak, puna nade sam sva... Udišem blagoslovjen miris Daška neostvarivog sna. A onda se odjednom ugasi U meni svaki lep osećaj znan... Odlepršala je nedužna varka, Ode od mene neostvarivi san... Autor: Valeria

Kako nastaviti dalje?

Život je pun uspona i padova ali pitanje je kako nastaviti dalje posle svega?!? Ponekad se odlučimo promjeniti na bolje samo u onom momentu kad se sve sruši na najdublje dno. Odlučimo biti bolje osobe samo onda kad napravimo nepovratne greške. To je ironija života. Na neke stvari čak nismo u mogućnosti ni uticati, što sam osjetila na sopstvenoj koži, ali ono što nikad ne treba izgubiti je želja i upornost. Vjerujte, najvažnije je zdravlje a sve ostalo je rješivo i potpuno nebitno. U mojih 25 godina nikad nisam ni sanjala da ću imati zdravstvenih problema i da ću toliko vremena provesti u bolnici. Danas, dok slušam svoje prijateljice kako pricaju o "problemima" normalnim za naš uzrast, ja im se divim jer ne znaju za gore i mnogo mi je...

Fallen

Do you remember me, I'm just a shadow now. This is where I used to be, Right here beside you. Sometimes I call your name, High on a summer breeze. What I would give, To feel the sunlight on my face. What I would give, To be lost in your embrace. I've fallen from a distant star, Came back, compelled because I love. I'm caught between two different worlds, I long for one more night of love. Do you believe in dreams, That's how I found you. But I can't be with you, Till you take a leap of faith. What I would give, To feel the sunlight on my face. What I would give, To be lost in your embrace. I've fallen from a distant star, Came back, compelled because I love. I'm caught between two different worlds, I long for one more night of love.

Da li me se sećaš?

Da li me se sjećaš? Ja sam sada samo sjena, Ovo je mjesto gdje sam nekad bila, Upravo tu pored tebe... Ponekad zovem tvoje ime, Visoko na ljetnom povjetarcu, Šta bih sve dala Da osjetim sunčevu svjetlost na licu, Šta bih sve dala Da se ponovo izgubim u tvom zagrljaju.. Pala sam sa daleke zvjezde, Vratila sam se, prisiljena zbog ljubavi, Uhvaćena sam između dva različita svjeta, A samo čeznem za još jednu noć ljubavi... Vjeruješ li u snove? Tako sam te pronašla, ali ne mogu biti s tobom dok ne pronađeš bar malo vjere...
Дарвинизам

Дарвинизам

Сетимо се да је амерички председник Теодор Рузвелт, у свом делу "Победа Запада" социјалдарвинизам прогласио философијом Америке. У тој књизи тврдио је да је расни рат са Индијанцима неизбежан, и то до истребљења. Рузвелт је сматрао да америчку државу не обавезују никакви уговори према индијанцима јер су они "примитивна раса". Хенри Ферфилд Озборн, еволуциониста, тврдио је да је интелигенција одраслог црнца на нивоу једанаестогодишњег детета врсте homo sapiens (белаца). Године 1875, у јужним државама САД донети су закони о апартхејду, одвајању белих и црних свуда - по болницама, затворима, гробљима; било је апартхејда у школама и лифтовима. Од 1890. до 1901. око 1300 црних људи било је линчовано, амерички "научници", попут Р. Б. Бина...

Navikao sve da kupuje

Kupio bi me dodirom, poljupcem i zagrljajem, da bih ti dala telo na noc, sutradan slusajuci price kako se hvalis da moja je naivnost tvoja MOC. Govoris: "Zgodna je kao Eva, i Boginja. Jeste. A verna k'o pas!" Reci mi, na kakve ti grane spadas, da tako jeftino prodajes NAS? Preporuke dajes drustvu, hvalis moje mane... A znam da tad umires, pucas na sve strane. To sto bih Boginja mogla biti, drugom... Priznaj, ne odgovara tvom EGU! Toliko o tebi-takav sebicluk nije namenjen coveku. Prvo me imas, varas i ostavljas. Potom me nekom velikodusno das.. Kad vidis da mi ide iako glumim srecu, hoces ponovo sa mnom.. Ja s tobom necu. Volim te jos, i neka to traje. Ali srce s razumom ne deli stvari. Nikad necu saznati...

Kako postati ljepši za tri dana?

Nikako ;) Treba da shvatite, a potom to i da prihvatite, da ste svakim danom sve stariji, a samim tim, i sve ružniji. Dani prolaze, i vi se mjenjate. Negativno. Postajete sve lošija, ružnija i gluplja osoba. Realno, zajebali su vas. I znate šta? Biće sve gore ;) Evo još jedne iluzije. Ono, da ste bitni. Unikatni. Bla, bla. Niste ;) Svijet bi funkcionisao i bez vas. Vjerovatno i mnogo bolje, nego sa vama. Vaši bližnji, da vas nikad nije bilo, ne bi patili za vama. Nikome ne biste nedostajali. U stvari, ni sada nikom ne nedostajete. Ovo je bio jedan pristup stvarima. Ajmo sad drugi
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.
Back
Top