Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
Tokom dana često srce mi
Tajnu skrivenu želju čuva...
Želi da prodre u astralne sfere
Do mistične Zemlje Skrivenih Šuma.
Tiho hodam po rubu sna,
Astralnim putem sferama hodim...
Idem ka kapiji srebrne magle,
Pitam se: gde li ona vodi?
Odlučujem se, stupam kroz nju!
Do tog sveta sam morala doći,
Njegov zov sam osetila
U vrisku vetra i šapatu noći...
Ispred mene se razliva sfera
Skrivenih šuma, smaragdne reke...
Svežih dolina, purpurnog cveća,
I vilinske pesme daleke...
To je mesto gde pripadam stvarno...
Ali avaj! Sad moram otići...
San mi se privodi kraju,
Mom fizičkom telu moram prići.
Kroz kapiju vraćam se nazad,
Ostavljam Zemlju Skrivenih Šuma,
I budim se u materijalnom
Punog srca, radoznalog uma,
I celog svesnog dana duša mi...
Pogled uprt u more...
Unutrašnji mir...
Površ vode talasa...
Stvara spokoja vir...
Oči koje su suve...
Usne koje su neme...
Koža koja je hladna...
Utroba koja vene...
Izvan toga je Svetlost,
I neizrecive reči.
Zatim se stvara Tunel
Koji biva sve veći...
Smeju se poznata lica,
Kažu mi "Dobrodošla!
Vidi kako je lepo,
Što nisi ranije pošla?"
Sada je površ mirna
Ustalasanog mora...
Neizmenjen ostaje svet,
Sviće još jedna zora...
Autor: Valeria
(priče o kerećim ljubavima)
TALENAT
Meškica je bio prava mala nežnica.......dok nije čvrsto zauzeo pozicije u našim srcima. I dok nije narastao toliko da je njegova ljubav počela da boli. To je kereća strategija ako niste znali. Onda je počeo sa svojim fazonima i forama, pa je pridodao i sopstvene varijacije na umeće koje je naučio od keruša.....a sve sa onim umilnim pogledom sa sve veće glavudže. Iskrena da budem, nije dirao stvari kao većina drugih štenaca......maaaa ne.....
Samo jednom je izeo cipele....i to Macine kožne,duboke za sneg i ekstra kijamet. Mora da je moj muž nešto tražio, pa je zaboravio da te cipele prilikom preturanja po ormanu vrati na mesto......tek, jedna cipela nije više imala jezik......nije za cipele, nego...
(ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime)
ŽELIM DA....
Nestanem dodirom taknuta
I dahom ogrnuta
Nestanem kao zora pred danom
Što se klanja
Nestanem u rukama što bude
I milujuć ljube
Oči im i usne kao bunar služe
Da piju dok se ne napiju
Moje duše.
Nestanem u lavi što plavi
Vrelina dok razbija telo
Al’ sve je slatko i vruće
Moje je telo k’o pruće
Nestanem u jednom srcu
Srcu što vek je već sa mnom
Nestanem u bespuću
Ulazim u svoju kuću.
I nestah........
Za neke je stvari ljudi dovoljno pet mjeseci. Za neke ni godine, doduše, nisu, Ipak, valjda je to ona ravnoteža u životu, i svemiru, bez koje ničega nema.
Kao kod kompjutora, pogriješiš - programiran je tako, očito iz života - pa te vrati na početak. Nema u tome zaista ništa strašno. Neki ljudi nisu vrijedni, iako su možda jednom i napravili štogod dobro i lijepo. Ničega nema od onoga što smatramo da je "dati", takvih trenutaka. Nisu, jednostavno, dobri, ma kakvima izgledali. To se nekako plati jer smo u zabludi ili ne znamo, možda i oboje.
Kako kaže pjesnikinja - Cecilia Merielles - u svom stihu:
Ima ljudi koji nam govore, ali ih ne slušamo.
Ima ljudi koji nas povrijede i ne ostavljaju traga.
Ali ima ljudi koji se jednostavno pojave...
Evo danas sam se vracao kuci, i na jednoj stanici video neku decu kako sede svi "nabacani" preko nekih svojih stvari, ogromnih ranceva i peskira... Pomislih "opet neki turisti"... Samo sto ih ne prodjoh onako umorne i iznemogle na ovome suncu, kad mi pogled "zakachi" za nesto... Iza jedne od torbi naslonjene na zid, virelo je jedva na rukom pocepanom kartonu crnim izbledelim markerom napisano "free hugs"...
Kako sam se obradovao i nasmejao... nesto mi u grudima zatreperi... Kao da sam dobio krila, mogao sam da se izvijem kao na jutarnjem suncu i rasirenih ruku da grabim po vazduhu... Stajao sam tako par sekundi, okrenuo glavu i nastavio dalje... Ne skidajuci osmeh sa lica sve do kuce... :D
Nisam stvarno verovao da je ova "prica"...
Tesko koracam,kao da nosim sav teret ovoga sveta
Slama me svez vazduh koji dopire sa ustalasale povrsine mora
Stala bih ali,nesto me vuce da nastavim,da izdrzim....
"Jos malo,samo jos malo i videces kako je divno
Prepustiti se,talasi te miluju,Sunce ne pece,ne..
Ono te opija svojom toplotom
Da ne osetis kada krenes da tones ka dnu"
Kao glas sirena,potpuno mi je oduzelo moc samoupravljanja
Krenula sam,sada vec lakse ali i dalje sporo.
Jos uvek dovoljno daleko da ne vidim sjaj vode na Suncu
Osetila sam miris,poznat miris soli koji mi je probudi svest...
Samo na kratko,jer opet zacuh glas..
Sada konfuzniji,kao da su se pomesale radio stanice..
Nisam mogla da razumem ali me je neopisivo plasio i u isti mah opcinjavao i ja stigoh na plazu...
Dobrodošla,
u ulicu Gorkih Jagoda... broj pet!
Tu na uglu, s Ulicom Spaljenih pisama i
Mrtvih Nadanja,
stanujem ja.
Svako jutro, odem do ćoška
Bulevara Prevara.
Tu kupim novine -
"24 časa života manje".
Pogledam oglase,
rubrika "Nadanja",
ali ništa novo...
Čak se i staro razgrabilo!
Oko podne,
sednem u park,
pokraj reke Sećanja,
i gledam kako otiču
nabujale misli...
Popodne je moje vreme,
kada ručam u restoranu
"Prvi poljubac".
Odmah je tu, na trgu Ironije.
Pitam koji je danas dan
crno-belog kelnera...
(Pošto znam koji je specijalitet,
kog dana na meniju...)
"Koji je danas dan?!"
reče kelner
"Mislim gospodine, da je danas
Patetični dan!"
"Bože!
Zakleo bih se da je danas
Očajni dan!
Kako prođe...
Content
One of the greatest advantages of having a blog is an ability to add/update your content with great ease and often. Since Google loves new content, the more often you update your blog, get new links, get new comments, the more Google with award you with better positions in organic searches and more traffic.
However, when it comes to actually writing your content, there are also two very important things to keep in mind:
Don’t reword your posts to satisfy SEO (I will talk more about SEO in the next post): write in your words and let your personality and your knowledge come through. If you start editing content to fit SEO it will very easily lose the flavor that makes your posts so you.
Do write about a broader topic of your...
Deo Rajske staze do Ribarskog sela mi je uvek bio najlepši. Divljina, ukroćena tek toliko, da možete proći. Posle toliko godina podseća me na staro crveno vino, na šta drugo? Što starije sve bolje, kad bi to samo za nas važilo. Kamena staza vijuga uz stenovitu obalu, a sve zaraslo u zapuštenu šumu. Sama staza se drži perfektno, a tu su i prilazi na strmu plažu, malo mesta za spustiti peškir i dosta skriveno. Sve je isto kao i onomad. Da sam tada imao pet godina više, možda se ne bih tih mesta ovako sećao. Na tim mestima bi se meni zbilo ono što se mladim parovima zbiva na takvim mestima širom sveta, od kad ga je, a i od pre verovatno, pa bih se onda možda sećao toga, šta se zbilo, ili možda rađe ne. Svakako ne bih pamtio Rajsku stazu u...
Zalazeće sunce, setićete se, nalepše obasjava Rajsku stazu.
Ko god da joj je dao to ime, siguran sam da je stajao na špicu iza Slavije i gledao put Njivica,
u sumrak.
Znao sam da je Palace razbijen, pogledajte samo Google earth, ali tokom čitavog puta sam se nadao da ću toga dana ipak ručati u njegovom restoranu, kao onomad. Mišljah, ili bolje reći nadah se, da je ipak neki odvažni privatnik ušao u zakup makar restorana.
Terasa na uzvisini i Zalazak.
A onda sam zapao u gužvu u Rijeci, renoviraju tunel. Zamislite, i to u oba smera, ima li negde neka informacija o tome? Internete, AMSH-u ili kako se sada zove, još nisi dorastao, al dobro sad. Na kraju, pica kod Matea za večeru i nije bila tako loša.
Da, ali između večere kod Matea i...
Somborci, znate li još gde je Malinska?
Mesto, čije ime još budi lepe uspomene nekima u Somboru.
Još uvek, nadam se .
Ja sam bio Tamo, ponovo, jesenas, iz nostalgićnih razloga, budimo realni.
I da bazajući na Netu nisam nišao na blog nekog riječkog novinara, publiciste, šta li (http://linusov.info/svijet-oko-nas/ekonomija/haludovo-nekad-i-danas-ii-dio/), sa malom grupom nostalgičnih diskutanata, nikad ne bih pao na iskušenju da išta napišem o tom nazovimo ga vremeplovskom izletu.
Slobodno pogledajte taj sajt, nema Bog zna šta. Ljudi kritkuju sve a, najviše što su prošla stara dobra vremena, ja bar ne vidim ništa više. Tako sam i ja mislio. Šta me košta da napišem nešto kako, eto sad nije kao pre, bla bla trt mrt današnja...
Сви имају исту могућност…
Свима је дато шта треба да ураде…
Свима је доступно решење Гордијевог чвора…
Свима је доступна информација…
Свима…
Али…
Свима су жеље веће од могућности…
Сви желе да раде по своме…
Сви желе да сами реше Гордијев чвор…
Сви мисле да имају боље информације…
Сви желе да се ставе изнад самог Бога и Творца…
МНОГО ЗВАНИХ , МАЛО ОДАБРАНИХ!
Lavice Oprosti
Na karanfilu belom kaplje
crvena krv iz nosa.
Zdravlje je mraz
kad telo zgrčeno
ima uši da ispravi
živahsnost uznemiri
tom štenetu u sebi a
rodjeno sa slomljenim.
Sirotinja je podnoćnjak
tama tavana i ljubavi,
Nekada bi bili opet tamo
da metla samo ima snagu
da ga očisti i pripremi
da sreća proziva iz kutka
doziva iz neke prošlosti
ali ne, nova je okolo kuća.
Znam imaš stotinu lica
a danas nemaš onog prvog,
Koji me odvoji od tebe i želje
i tih sitnih naših dogovora i druženja
sa kojim koketiranje ti okrvi
izli mi moja osećanja na cvet,
biljku isečenu da umre
a zadnje joj treba tvoja boja.
Cao svima. Ja sam polozila ispit, i sada bih trebala da sastavim upustva za rad na opremi i tu sam u problemu.
Ne znam kako bi treblo to da izgleda, a upustva mi trebaju za kruznu testeru, tracnu testeru, brentu, bansek... AKO NEKO IMA OVA UPUSTVA, BILA BIH MU VEOMA ZAHVALNA DA MI POSALJE NA EMAIL: mujinica@ptt.rs
ili teze po kojim se sastavljaju upustva. Pozz
...sjetih se dana i
časa
kutije tipične za
pusače iz dosade
i ponestade mi
glasa
od punoce zivota
i svegatosti
nema nista osim
moja misao koja bi
da se sebi vrati
i zapjeva
kao labud
kao majka cija
nesudjena snajka
prolazi i ne javlja se
a bila joj je dio
kuce
sve bi to bilo bezbolno
da nije bilo i jeste svjeze
tek od
juce
moja ptico
nevesela
kad nadletis
povrh mojeg sela
ne spustaj pogled
ni na cvijet
ni travu
visoko podigni
glavu
jer lijepo je tebi
gore
po nebu
plavu
moje lijepo sjecanje
tvrdoglavo ne drzi
obecanje
da sto nije moje bilo
i nije
Konačno sam prošao kroz istu. Zvanično sam verifikovan za muškarca. Izašao sam iz dječačkog doba. Pokasno, istina, al` šta da se radi, bolje ikad nego ikad.
Da bi se postalo muškarcem na Manjači potrebno je da prodjete kroz opasne izazove. Prvo tri sata udarate po rakiji. Domaćoj, naravno. Istina, juče je bila `ladna, jer bismo pocrkali na onih plus četrdeset. Brat bratu, zveknuo sam za tri sata pola litre šljive. Onda, pivo. Čisto da se ubije žeđ. Četiri klipare. Vrućina, pa se ne osjeti kako se brzo popije. Onda, malo meze. Ćevapčići, domaći kajmak, lukac. Ko šiša vrelinu, ogladnilo se.
Then, back to shljivovica
Svemu onome sto imamo,volimo i zelimo da kazemo...
Ovo je prvi zajednicki blog prijatelja,pa te pozivamo da nam se pridruzis i ti slikom,stihom ili klipom...
Napominjem da su stihovi uglavnom preuzeti sa neta.
Zahvaljujem mom najdrazem prijatelju Sibirskom Tigru na fantasticnoj ideji i nesebicnoj pomoci.
Pozivam prijatelje sa foruma da se pridruze blogu i ulepsaju dan i sebi i nama.
Ах зар ја као обичан смртник да коментаришем највећег немачког песника? Боље само да прекуцам његове стихове и да вам препоручим да прочитате целу књигу:
Проучио сам филозофију
И право, медицину к том,
Па, на жалост! И богословију
до краја с жудњом великом.
И ту сам сада, убоги лудак,
ко пре, паметан исто тако;
зовем се магистар, зовем се доктор чак,
и десет лета је откако
све тамо-амо ђаке заводим,
на страпутице наводим.
И видим да учимо узалуд!
Ах! То ме боли, то ми жеже груд.
Додуше, мудрији од свију лудова,
доктора, магистара, и ћата, и попова,
не болујем од савести ни сумње ја,
не зазирем од пакла ни од ђавола –
ал је и радост свака за ме ишчезла,
не сматрам да ваљано ишта знам,
не сматрам да бих људма мого рећи што
да би их...
Ljudi imam jako tezak problem, Instalirao sam NBA2k10 i sve je normalno radilo, sve dok nesto nisam cacko po podesavanjima, i odjednom mi je u igri sve sporo, ali nije ona opcija GAMESPEED. Ja mogu da igram 1 na 1 i 2 na 2, ali 3 na 3 vec tesko secka, i koci, nzm sta da radim :-k . Ako moze neko da mi pomogne, bicu mu jako zahvalan!
Bože,kad si delio uloge
na ovoj uzavreloj
belosvetsoj sceni
zašto si ulogu gubitnika
dodelio baš meni
Ti koji si od svih nas
i snažniji i veći
oprosti što ću ti ovo reći
nekom si dao
zagrljaj pun života
a nekom samo san o sreći
Zašto me nisi zaobišo
kad si delio hartiju i olovke
sad ne bih piso
svakodnevne jadikovke
Već bi terao sojke
i uz sočne psovke
praznio pivske polovke
u maloj seoskoj kafani
i bilo bi me briga
što prolazi život
i prolaze dani...
Milan Višnjić
(ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime)
MORAL
ILI
KNJIGOVODSTVENA RAZRADA MORALNIH NAČELA SA OSVRTOM NA PRAKTIČNU PRIMENU U JAVNOM PREVOZU
Tol mi dade zadatak……jes da piše k’o nogama al shvatih...evo njenog zadatka u originalu
oooze Ljishka..uvJek sam za akciju( i erekciju)
a propo filosofskog pristupa u praksi..molitju da razmotrite pitanje sledetje:
kako(i da li) moral utice na znanje(spoznaju)?
da li biti moralan i ogranicen(sputavan)..ili biti radoznao..i bez predrasuda i granica?
Moja teza je poznata :
NE POSTOJI PRAVI GREH, SAMO ENERGIJA.
PRATIMO ENERGIJU SVOJE NAJVIŠE EVOLUCIJE U
SVAKO DOBA1
Vidi ‘vako…..teza je moralan I ograničen …iz ovog proizilazi da je svako moralan ujedno I ograničen što...
Ово би требало сви народни посланици у Скупштини да науче напамет и да се придржавају наученог.
http://www.pravoslavni-odgovor.com/Svet_oko_nas/ne_kradi_drzavu.htm
Gramofon
Ako jednom staviš na gramofon moje srce,
Čućeš ono što sam izmislio samo da bih tebi rekao:
"Mozak svih biljaka, mozak svakog drveta nalazi se u zemlji,
Da li je tamo već i mozak čovečanstva?"
Javno iznosim rečenice kojima sam te osvojio,
Govoreći o drugim stvarima govorio sam o tebi,
Pucajući u plafon izjavljivao sam da te volim
I sve što sam lepo rekao o drugima tebi je namenjeno,
Dok sam s tobom govorio telefonom
Moja krv je tekla žicom do tvojih usta
I telefonska mreža se pretvarala u krvotok,
Kao što se bolest pismom prenosi iz države u državu,
Kao što stotine koža ubijenih životinja čine tvoju bundu,
Kao što je u mojoj glavi prostor manji od ovog izvan nje,
Tako je i u mojoj utrobi sapeto nešto veće od mene.
Ja, sin...
Мало је пуританаца од значаја који било где не налазе своје апологете, и којима озбиљни људи не одају извесно поштовање. Само један пуританац, мислим, и скоро само он, наш сиромах Кромвел, изгледа да још виси на вешалима и не налази нигде срдачног аполога. Њега ни светац ни грешник неће да очисте од великог неваљалства. Човек од способности, бесконачног талента, храбар, и тако даље; али он је изневерио ствар. Себична амбиција, нечасност, дволичност; бесни, дивљи, притворни Тартиф, који је целу ту племениту борбу за уставну слободу обрнуо у једну јадну игру, играну у његову сопствену корист - тако и још горе карактеришу они Кромвела. А затим ту долазе супротна упоређења са Вашингтоном и другима, а нарочито са оним племенитим Пајмима и...
Možda se do sada čuli o Monarh projektu, možda i niste.
Oni koji nisu čuli ovde mogu naći sve o njemu.
Komentari nisu potrebni, ovo govori sve samo za sebe.
http://webcache.googleusercontent.com/search?q=cache:jByXTPYmLa4J:www.ivantic.net/Dejvid%2520Ajk%2520i%2520zavere/Keti.htm+projekt+monarh+ameri%C4%8Dka+vlada&cd=1&hl=sr&ct=clnk&gl=rs
Ljudi da li neko zna mi objasni sta se ovo desava oko nas.Razumem ja i strast U ovoj drugoj i zanesenost, kao i slobodu izbora partnera ali ovo nije to. Ovo je cini mi se druga kategorija u jednoj imate partnere koji se privlace, upoznaju zavole, vode ljubav Istrazuju jedno drugog, vode jedno drugog, osluskuju, prate. U ovoj drugoj dum tras gotovo, sledeci broj je ispunjen, a izvestaj drustvu objavljen. Kad proletite sa 200 km normalno je da nijedna lepota nemoze da vas inspirise jer je i ne vidite mislim da je to problem:?:
Ako se ikada budemo rastali
rastanimo se sa osmehom
sa nadom u srcu
umesto tuge
Rastanimo se dostojanstveno
sa verom
da postoji ljubav
i za tebe i mene
uprkos tome
što naša nije izdržala
Ako se ikada budemo rastali
rastanimo se sa osmehom
jer za suze
nije potrebno biti
dovoljno jak
Milan Višnjić
(ili neka moja razmišljanja o životu inspirisan ko zna čime)
PRIČA IZ ŽIVOTA
Bila jednom jedna srna
Lepotica, zavodnica
Sva je tanka kao jela
Vita jela medj jelama.
Šaputala cela šuma
Kakvo divno to je biće
Kad se šeće medj drvećem
Kada vodu dodje piti
Na livadi mezetiti
Ili dušu odmoriti.
Duge noge u galopu
Oko bisto, pogled jasan
Ma lepota i divota
Rasna, strasna...ma prekrasna.
Zavodila svakog živog
a da nije to ni znala
priroda joj eto dala
al’ joj dala i samoću
neku tugu zbog tog....setu
svi videše samo lepo
sliku sjajnu, dlaku bajnu
i hod kao balerina
dušu kao da i nema
u nju niko ne pogleda.
Tumarala tako sama
Lepa srna nogu dugih
Od lepote niko dalje
Da pogleda, da zaviri
Da l’ se iko ikad pita
Mis’o njena kud se skita
I...